Samo molim vas da ne koristimo izraze kao pravosuđe, cirkus i slično.
Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 25, protiv – dvoje, uzdržanih – nema, nije glasalo 146 od ukupno prisutna 173 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala poštovana predsednice.
Već nekoliko puta pokušavam da dobijem podršku za Predlog zakona koji je poslanička grupa Boris Tadić – Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, podnela Skupštini 29. juna ove godine, a vezano za izmene i dopune Zakona o porezima na imovinu.
Naime, mi smatramo da su rešenja koja su sada u zakonu nepravedne, da je način na koji su lokalne samouprave, pre svega, korisnici određene nejasne odredbe u zakonu, postojećem zakonu podigla rešenja za porez za 20, 30, 80, u nekim slučajevima 200, 300% visini rešenja za 2014. godinu, podneli smo Predlog zakona za izmenu i dopunu.
Osnovne stvari i suština ovog zakona je u nekoliko članova. To je – da se ne oporezuje celokupno građevinsko zemljište ukoliko je ono veće površine od 10 ari, nego samo razlika, razlika od 10 ari, ono što je veće od 10 ari. Po sadašnjem tumačenju ukoliko imate građevinsko zemljište veličine, recimo, 13 ari, vama se porez obračunava na svih 13 ari, a naše rešenje je da se obračuna samo za tri. Znači, da jasno stoji da je neoporezivi deo 10 ari, i da se oporezuje samo razlika, da rešenja koja su izdata za ovu godinu, za porez na zemljište nisu tumačena ovako od strane državnih organa, nego su za sve parcele veće od 10 ari celokupan iznos poreza na imovinu obračunavani, takva rešenja su uručivana građanima.
Druga važna izmena je da se umesto sadašnjeg načina kreditiranja, odnosno umanjenja poreza, a to je do 40% ukoliko vlasnik živi na toj adresi uvede drugačiji princip, da se oslobađaju stanovi, odnosno kuće 25 kvadratnih metara po članu domaćinstva. To bi praktično značilo da jedno četvoročlano domaćinstvo ne bi plaćalo porez ukoliko živi u stanu ili kući do 100 kvadrata.
Smatramo da je ovaj način primereniji, da bi izbegli nepravde koje danas imamo, da se zbog obračuna poreza i nekih ekstra zona koje su uvele lokalne samouprave, porez na imovinu, na neke stare stanove, stare kuće u gradovima naplaćuje u iznosu od nekoliko hiljada evra. Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 17, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 153 od ukupno prisutnih 170 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Ivan Jovanović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
Da li neko želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 16, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 154 od ukupno prisutnih 170 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Borislav Stefanović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o slobodi od straha.
Da li neko želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 16, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 152 od ukupno prisutnih 168 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona na dodatu vrednost.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala poštovana predsednice.
Naš predlog, Predlog dopune Zakona o porezu na dodatu vrednost koji nekoliko puta već pokušavamo da stavimo na dnevni red je da se izmenom, odnosno dopunom ovog zakona promeni stopa na koju se obračunava porez za dodatu vrednost na hranu za bebe, odnosno da se primeni posebna stopa poreza na hranu za bebe i da se on oporezuje manjom stopom poreza 10%, umesto sadašnjih 20%.
Smatramo i ponovili smo više puta da je to samo početak, jedna mala mera koja treba da ukaže na to da mi razumemo problem, jedan od najvećih problema sa kojima se država Srbija danas susreće, a to je problem crne kuge, da svake godine broj građana Srbije se smanji za nekih 30 hiljada. Verovatno će taj broj u godinama pred nama rasti, odnosno biće nas sve manje i manje, pre svega zbog lošeg života građana koji pritisnuti lošim ekonomskim stanjem zbog katastrofalnih mera ekonomske politike Vlade žive sve teže, moraju da se odreknu i hrane i lekova.
Nažalost, s druge strane, veliki broj ljudi odlučuje da potraži svoju sreću van prostora naše zemlje. Pre svega, tim mladim ljudima koji još nisu zasnovali porodicu želimo da pošaljemo poruku da država brine o njima i želi da brine o njima, da im stvori uslove, da mogu da zasnuju porodicu, da mogu da krenu u stvaranje potomstva, jer džabe nam država, džabe nam sve ovo što radimo danas ukoliko za 20, 30 ili 50 godina u Srbiji ne bude dovoljno ljudi koji će moći da žive i rade i stvaraju budućnost za generacije koje dolaze.
Odgovor na ovo je uvek bio negativan od kolega poslanika mada kada smo imali raspravu o izmenama i dopunama poreza na dodatu vrednost sam ministar nije bio negativan prema našem predlogu. Govorio je da to nije nemoguće, da bi to povećalo samo administraciju, ali da on nije siguran da bi se i cene hrane za bebe u tom slučaju smanjile. Mi želimo da verujemo da posle svih ovih poruka o tome kako država sjajno funkcioniše, da je država sposobna da sprovede realizaciju jedne ovakve mere i da je usvajanje ovakve mere, ponavljam, početak izrade jednog sveobuhvatnog programa koji će naći način da se izborimo sa problemom demografije u Srbiji. Hvala.

Hvala vam.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 151 od ukupno prisutnih 165 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala poštovana predsednice.
Poslanička grupa Boris Tadić – Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, 15. septembra podnela je Skupštini Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.
Od tada smo nekoliko puta pokušali da dnevni red Skupštine, da stavimo ovu tačku sa obrazloženjem da ukoliko su tačne sve one informacije koje smo do tada preko medija dobijali, od predsednika Vlade i ministra finansija kako nam je stanje u finansijama sjajno i bajno, da su stvoreni uslovi o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.
Danas na ovoj sednici koju započinjemo, imaćemo i raspravu o budžetu za 2016. godinu i to ćemo sigurno, u toj raspravi govoriti o efektima primene ovog zakona.
Nažalost, ovaj zakon nije doveo do reformi ozdravljenja srpskih finansija. Jedino što je doneo, doneo je produbljivanje siromaštva, najugroženijih, najstarijih građana Srbije, građana koji su radili ceo život i zaradili svoju penziju, koja im je suprotno Ustavu, po našem mišljenju, smanjena usvajanjem i stupanjem na snagu ovog zakona.
Zato smatramo da ovaj zakon treba da prestane da važi, da penzije moraju da se vrate na onaj nivo na kome su bile pre primene ovog zakona, da razlika u neisplaćenim penzijama mora da se isplati iz budžeta i bez obzira na to što će te vi verovatno ponovo odbiti ovaj zakon i što nećete prihvatiti ni naše predloge izmena budžeta i zakona o budžetskom sistemu za 2016. godinu, ovo će se u državi Srbiji, ja verujem, desiti.
Sud u Strazburu, ja verujem, proceniće da je ovaj zakon neustavan, odnosno da nije pravan i moraće država Srbija u godinama pred nama da ispravi ovu nepravdu koja je doneta od strane ove skupštine, kada je usvojen ovaj zakon i kada je, ponavljam, najstarijim građanima naše zemlje, oduzet jedan deo penzije, potpuno uz ne u skladu sa Ustavom i bez stvarnog efekta na ozdravljenje srpskih finansija. Hvala vam.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj Predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 153 od ukupno prisutnih 168 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Gordana Čomić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oružju i municiji.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Naš predlog amandmana na Zakon o oružju i municiji tiče se obaveze lekarskog pregleda i testiranja za sve imaoce i korisnike oružja, pri čemu prvenstveno mislimo na one koji imaju pištolje, revolvere, a ne mislimo uopšte na udruženje lovaca, koji imaju svoje oružje, neguju svoje oružje i paze svoje oružje, znajući da njihovo oružje ne treba da ubija ljude, za razliku od legalnih imaoca oružja, kao što su revolveri i pištolji koji imaju to oružje zato da bi ubijali ljude.
Jer, pištoljem ne ubijate ni jednu životinju, možete da imate tu vrstu oružja zato što vam čini zadovoljstvo i to možemo da razumemo, ali smatramo da u našem društvu suviše i legalnog i nelegalnog oružja i da je potrebno da osobe, građani, muškarci ili žene, svejedno, koji imaju dozvolu za držanje i nošenje oružja budu podvrgnuti redovnom, vremenskom razmaku, lekarskom pregledu, lekarskoj proceni, da bi smo znali da to oružje ne drže labilne osobe, osobe sklone nasilju, osobe nepredvidivog, mušičavog karaktera i psiholoških osobina koje ne bi smele da budu povezane sa imanjem i držanjem revolvera ili pištolja.
Naravno, da ove izmene i zakone ne podrazumevaju ni službene dozvole za nošenje oružja, jer ta lica koja imaju službenu dozvolu za držanje i nošenje ili upotrebu vatrenog oružja i ovako i onako prolaze preglede, a smatramo da je naše društvo poratno, posttraumatsko, izrazito sklono nasilju, sa dovoljno, nažalost, tragičnih izveštaja o stradanju, što u porodici, što na ulici, što u stanjima sužene svesti, gde dolazi do upotrebe vatrenog oružja i do tragičnih rezultata sa smrti u čitavih porodica.
Stvarno vas molim da shvatimo da je zajednički interes, da ovakva izmena bude uneta u zakon i da bar obezbedimo da imamo evidenciju o lekarskoj proceni profila imaoca, držaoca i onih koji nose naoružanje, kao što su pištolji i revolveri.
Pre, ili kasnije, mi ćemo ovo uneti, kao izmenu, pa bolje pre nego kasnije, ko zna koliko života možemo spasiti. Hvala vam.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj Predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 18, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 146 od ukupno prisutnih 164 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodna poslanica Gordana Čomić, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog odluke obrazovanja anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su dovele do helikopterske nesreće u kojoj je život izgubilo sedam osoba.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Neposredno nakon tragedije, 13. marta 2015. godine, kada je u tragičnom kraju spasilačke misije „Helikopter“ smrtno stradalo sedam ljudi, a nakon što su dve komisije uradile svoj izveštaj i o tome obavestile javnost, podnela sam, i u dogovoru sa poslaničkom grupom DS predlog da Narodna skupština osnuje anketni odbor, da utvrdimo sve činjenice koje su dovele do toga, da jedna dobra namera u upotrebi vojnog helikoptera završi smrću sedam ljudi za koje, kako već, evo, sedam meseci apsolutno niko nije odgovoran.
Osim, što je Disciplinski sud Vojske Srbije, zato što te generale nema ko da štiti i nema ko da ih podrži, izrekao im meru napredovanja u službi, što pokazuje kako, na žalost, umemo da se rugamo vladavini prava.
Dva osnovna pitanja, kojima trebalo da se bavi anketni odbor, su ona pitanja koja nemaju odgovore ni u jednom izveštaju, a koja se odnose, neposredno postupanje ministra odbrane. Za njega postoje u izveštajima jasni odgovori o tome da je kršio subordinaciju, da je koristio usmene naredbe, da nije poštovao protokole, ali na dva pitanja nema odgovora.
Prvi je, na osnovu čijih, kojih i kakvih informacija, ko je ministru odbrane dostavio informaciju o tome da je naredba o organizovanju spasilačke misije potrebna? Ko ga je obavestio da je bilo ko ugrožen, tako da on treba da donese naredbu koja je morala biti pismena? Od koga je dobio informaciju?
Drugo važno pitanje, koje nema odgovor, ko je menjao plan leta kada se helikopter vraćao u Beograd nakon okončane misije? Ko je lice koje je menjalo plan let pri meteo-uslovima?
Ova dva pitanja, kad tad, moraju dobiti odgovor. Mi, privrženi vladavini prava i stavljanju svih organi izvršnih vlasti, u položaj kontrole i nadzora pod Narodne skupštine, smatramo da je anketni odbor najbolje mesto za to. Ne samo, kao mesto gde bi našli odgovore na ova dva važna pitanja, nego, kao mesto gde bi svima iz izvršne vlasti, svim ministrima, ovim i budućim, dali jasno do znanja da se Ustav i zakon moraju poštovati i da se vladavini prava moraju podvrgnuti.
Za poginule i za njihove porodice nema dovoljne utehe, ali može biti prava, pravde verovatno ne može biti, a prava može biti ako zajedno odlučimo da anketni odbor ova skupština osnuje. Hvala vam.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj Predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 20, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 145 od ukupno prisutnih 165 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Dragan Šutanovac predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o dopunama Krivičnog zakonika.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac.