Predsedniče Vlade, predsednice Skupštine, poštovani poslanici, velika mi je čast što imam priliku da se obratim parlamentu Srbije.
Još jednom, zapravo, kao na pozornici, moramo povremeno da ponovimo tekst.
Poštovana predsednice, ministri i ambasadori, dame i gospodo, pre svega, želim da se zahvalim na tome što ste mi upriličili dobrodošlicu aplauzom. Obično dobijem aplauz pošto odlazim iz parlamenta. Pošto sam dobio aplauz na samom početku, želim da vam se zahvalim na tom malom simbolu.
Biti ovde nije slučajno u ovom trenutku, zato što će narednog ponedeljka Evropska unija i Srbija otvoriti prva dva pregovaračka poglavlja, Poglavlje 32, Poglavlje 35 i Poglavlje 32. Poglavlje 32 je o finansijskoj kontroli, a Poglavlje 35 odnosi se na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.
Međuvladina konferencija 14. decembra obeležiće početak suštinskog dela procesa pristupanja i našeg procesa pridruživanja, što je konačni cilj, i na taj način ideja o izgledima Srbije da pristupi evropskoj porodici više neće biti samo ideja, već jedan konkretan i ostvariv cilj.
To je rezultat, dame i gospodo, poštovani poslanici, rezultat naših zajedničkih napora i vaše i naše snažne posvećenosti.
Kao što je i u Izveštaju Komisije od 10. novembra ocenjeno, Srbija je ostvarila veliki uspeh na svom putu ka Evropskoj uniji.
Dozvolite mi da istaknem intenzivan rad na okončanju akcionih planova o vladavini prava, o ključnim sporazumima sa Kosovom, kao i važne korake preduzete u cilju unapređenja regionalnih veza i jačanja odnosa sa zemljama u susedstvu.
Vlada Srbije je nastavila i sa ambicioznim privrednim i strukturnim reformama, koje će, uveren sam, doprineti stvaranju povoljnijeg poslovnog okruženja, obnoviti rast, unaprediti konkurentnost i stvoriti nova radna mesta. Prvi ohrabrujući rezultati već se mogu videti.
Impresioniran sam i pozitivnim i humanim načinom na koji su Srbija i njeni građani postupali sa nezabeleženim brojem izbeglica i migranata, koji su pod teškim okolnostima pristizali u ovu zemlju.
To veoma cenimo, kako države članice i EU, i pružaćemo podršku Srbiji u suočavanju sa ovim izazovom, kao što smo činili nakon poplava prošle godine. Sve gore pomenuto zahteva hrabrost i napor i pokazuje koliko je Srbija sposobna i spremna da ostvari rezultate. Sa naše strane, takođe, smo marljivo radili kako bi podržali i motivisali Srbiju da teži svom strateškom cilju, članstvu u EU.
Sećam se svoje prve posete Srbiji. To je bilo pre godinu dana u svojstvu komesara za pregovore o proširenju. Tom prilikom sam istakao koliko sam posvećen evropskom putu Srbije i ozbiljno sam to mislio.
Predstojeća međuvladina konferencija pokazaće da EU ispunjava svoje obaveze onda kada zemlje ostvare potreban napredak. Trebalo bi sada iskoristiti ovaj povoljan trenutak. Decembar 14. označiće početak jednog procesa i uveren sam da će se ovi procesi nastaviti, a istovremeno omogućiti temeljno sprovođenje neophodnih reformi. Ono što je sada potrebno jeste potvrđivanje preuzetih obaveza i odlučan nastavak reformi, posebno u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije, slobode izražavanja koja je sa stanovišta EU neprikosnovena i od suštinskog značaja EU. Takođe, neophodne su reforme u javnoj upravi, potrebna je borba protiv diskriminacije i ekonomski razvoj i reforme.
Jednako je važan i dalji napredak u normalizaciji odnosa sa Kosovom, koji je ključan za dalji napredak u pristupnim pregovorima. Srbiji su potrebne ove reforme, ne zbog EU, već zato što one mogu modernizovati Srbiju i doneti korist njenim građanima. Srpska administracija biće efikasnija, građani Srbije imaće pristup boljim javnim uslugama, njihova deca boljem obrazovanju i boljoj zdravstvenoj zaštiti, privreda će rasti tako što će poslovni sektor odlučno nastaviti da se razvija u povoljnijem okruženju u kojem su pravila transparentna i gde nema prostora za korupciju.
Poštovani poslanici, države članice trenutno procenjuju pripremljenost Srbije u svim oblastima koje su obuhvaćene pravnim tekovinama EU. U svim tim oblastima znam da možemo računati na Srbiju i da će Srbija i njena Vlada ostvariti održivi napredak u svim oblastima.
Parlament Srbije je ključni činilac u ovom procesu. Ovo je mesto gde se konsenzus o najvažnijim pitanjima procesa evropskih integracija ostvaruje i dalje gradi. Moram posebno istaći značaj postizanja širokog partijskog i javnog konsenzusa o narednim koracima u procesu evropskih integracija. Na taj način će se obezbediti trajne reforme.
Ovaj parlament je institucija koja obezbeđuje i visok stepen usaglašenosti sa pravnim tekovinama EU. Znam da ste tokom proteklih godinu dana primili impresivan broj zakonskih predloga i da mnogi tek pristižu, što znači da nećete biti besposleni. Pred vama je još dosta toga što je potrebno uraditi, ali biće važno opredeliti dovoljno vremena za sve pripremne radnje, posebno konsultacije sa drugim činiocima, međunarodnim partnerima i naravno komisijom.
Ova skupština je forum u kojem se reforme razmatraju, preispituju, diskutuju, ali na kraju donose i odluke. U tom smislu, hitan postupak bi trebalo koristiti samo u zaista hitnim slučajevima i u potpuno opravdanim izuzecima. To je od suštinskog značaja za obezbeđenje poštovanja prema vladavini prava i sve ukupno inkluzivnost procesa pristupanja.
Parlament Srbije bi trebalo da ima glavnu ulogu u nadzoru izvršne vlasti i da nadgleda delotvorno sprovođenje reformi na terenu u bliskoj saradnji sa nezavisnim regulatornim telima.
Takođe, dužni ste i da široj javnosti objasnite ovaj proces, proces evropskih integracija više se konkretizuje za sve u Srbiji. Ne predstavlja realnost samo za administraciju, civilno društvo, poslovne ljude, studente, istraživače, postaje realnost i za društvo u celini i sve građane u Srbiji, pošto ove reforme zadiru u sve veći broj različitih sektora i utiču na brojne aspekte svakodnevnog života.
Još jedno pitanje koje je od izuzetnog značaja je regionalna saradnja i dobri odnosi sa susedima. U tom smislu želim da konstatujem konstruktivnu posvećenost koju Srbija pokazuje. Proces proširenja trebalo bi da ovom regionu pruža uporište sigurnosti za izgradnju dalje stabilnosti. Mi jednostavno ne možemo da priuštimo bilo kakvo nazadovanje u smislu osporavanja reformi ili slabljenja ili prekidanja uspostavljenih regionalnih veza.
Ovim dolazim do presudnog elementa regionalne saradnje, to je program, agenda povezivanja. I izgradnja i povezivanje saobraćajne i energetske infrastrukture je u samoj biti naših napora. Bečki samit i sveukupni berlinski proces stvorili su pozitivan zamajac i pomogli zemljama u regionu da ostvare značajan napredak.
Obaveze koje su Srbija i druge zemlje preuzele na samitu sada treba da se u potpunosti sprovedu. One se ne odnose samo na infrastrukturne investicije, već i na prateće mere kojima će se osloboditi njihov pun potencijal poput jednostavne procedure na graničnim prelazima, interoperabilnosti i planovi održavanja infrastrukture.
Srbija je takođe jedan važan spoljno politički partner EU. Mi smo impresionirani odgovornim predsedavanjem Srbije OEBS-om tokom 2015. godine i uspešnom organizacijom prošlonedeljnog ministarskog samita ovde u Beogradu.
Poštovani poslanici, mi smo izgradili uniju i nema razloga zašto ne biste aplaudirali, to je zaista veliki događaj. Moram reći da je zapravo ovaj aplauz za zaposlene koji su uradili jako puno i uložili puno napora, radili dosta vodeći računa, bio je zaista jedan veliki napor, još jedan dokaz kvaliteta vaše javne administracije. Hvala vam puno.
Vratiću se na govor, poštovani poslanici, mi smo izgradili uniju koju čini 28 država članica, koja je postigla nezabeleženi stepen ekonomskih i političkih integracija, uniju koja je pre svega mesto u kojem mir i stabilnost preovladavaju, a rat je postao nezamisliv.
Kako slavimo Međunarodni dan ljudskih prava, a mi to danas obeležavamo, dozvolimo da ne zaboravimo da je unija zasnovana na zajedničkim vrednostima, na demokratiji, na fundamentalnim pravima i na vladavini prava. Ali, stabilnost bilo da je politička, ekonomska ili finansijska kao koncept je jako krhke prirode. Mi smo pretrpeli najgoru finansijsku i ekonomsku krizu od Drugog svetskog rata. Naše susedstvo od Ukrajine do Sirije, preko Bliskog istoka do severne Afrike i dalje je nestabilno. Brojni izazovi su pred nama od terorizma i migracija do energetskih nestašica.
U svetu u kojem sve više zavisimo jedni od drugih ovi izazovi nisu isključivo evropski. U pitanju su globalni izazovi koje moramo rešavati zajedno kao Unija i zajedno sa vama, sa Srbijom zato što je evropska Srbija deo naše zajedničke misije i ne treba sumnjati u to.
Čitava Evropska unija, odnosno njene institucije i 28 država članica postojano podržavaju evropsku perspektivu Srbije. Iz tog razloga mi znatno investiramo u Srbiju. Evropska unija pruža najviše pomoći Srbiji sa oko 200 miliona evra pomoći godišnje. Ne računajući nezabeležnih 170 miliona koje je Evropa obezbedila nakon prošlogodišnjih dramatičnih poplava, kojih se još uvek jasno sećam, pružili smo i neposrednu finansijsku i humanitarnu pomoć Srbiji prilikom priliva izbeglica i blisko sarađujemo sa srpskim vlastima na srednjoročnoj i dugoročnoj pomoći.
Evropska unija je i glavni partner Srbije kada je u pitanju trgovina, investicije i povoljni krediti. Mi takođe investiramo i u srpsku omladinu. Uzgred budi rečeno, najbolja investicija koje jedno društvo može da učini.
Više od 1.600 srpskih studenata biće korisnici raznih programa do kraja 2015. godine. Nadam se da će se ovaj broj uvećavati u narednim godinama zato što su današnje mlade generacije upravo te koje će oblikovati sutrašnju Evropu.
Pred nama je dosta posla, ali uveren sam da ćemo zajedno kao partneri i prijatelji uspeti da sprovedemo naredne korake bez teškoća i uskoro otvorimo jedno novo poglavlje u našoj zajedničkoj istoriji i uvedemo Srbiju tamo gde pripada, u evropsku porodicu. Hvala vam.
