Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Osme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 135 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje identifikacione kartice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 86 narodnih poslanika i da imamo uslove za dalji rad Narodne skupštine.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da počnemo da razmatramo amandmane na predloge zakona koje smo juče razmatrali u načelu.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da)
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović. Izvolite.

Hvala, uvažena predsednice.
Najpre tražim objašnjenje od vas zašto u zakonskom roku nisam dobio odgovor na poslaničko pitanje koje sam postavio u vezi programa povratka i održivog opstanka Bošnjaka u Opštini Priboj. Moram da naglasim da su mi podaci koje sam zatražio u tom poslaničkom pitanju bili od krucijalne važnosti za pripremu diskusije o budžetu i za pripremu amandmana o budžetu. Kao što sam rekao, niti je Vlada ispoštovala rok od 15 dana da dostavi odgovor na to pitanje, niti je Skupština učinila nešto da natera Vladu da poštuje zakon i da poštuje rokove.
Takođe nisam dobio ni obaveštenje o tome zašto se u tužilaštvu, sudu i policiji u Novom Pazaru i drugim sandžačkim gradovima i dalje prilikom zapošljavanja favorizuju kandidati srpske nacionalnosti, iako su daleko slabije ocenjeni od Bošnjaka, čime se dodatno narušava i onako neusaglašena struktura u tim institucijama i nedovoljna zastupljenost Bošnjaka u njima. Zbog toga smo mi u nekoliko proteklih godina u više navrata organizovali mirne proteste u Novom Pazaru kako bi skrenuli pažnju na to, a danas, koliko vidimo, neki su se pred izbore setili da Bošnjaci nisu dovoljno zastupljeni u tim državnim organima.
To su pitanja na koja čekam odgovore, a danas tražim objašnjenje od ministra pravde Nikole Selakovića, ministra za rad Aleksandra Vulina i valjda odlazećeg ministra odbrane Bratislava Gašića, kao i načelnika Generalštaba Ljubiše Dikovića, o njihovom neprimerenom dočeku koji su organizovali haškom osuđeniku generalu Lazareviću. Vrlo je opasna poruka kada državni vrh organizuje ovako neprimeren doček za čoveka koji je pred Haškim tribunalom osuđen na 15 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti, kršenja zakona i običaja ratovanja i druga nehumana dela na Kosovu 1999. godine, sa ciljem etničkog čišćenja.
Uprkos tome što je general Lazarević znao za činjenje ratnih zločina od strane njegovih jedinica i od strane njegovih trupa, on ih je nedvosmisleno podržavao. Formacije pod njegovom komandom su odgovorne za masovno etničko čišćenje, mučenja, paljevine i druge zločine koji su počinjeni 1999. godine, između ostalog i u Bošnjačkoj mahali u Kosovskoj Mitrovici, a koji su vodili sistematskom čišćenju, etničkom čišćenju albanskog, bošnjačkog i drugog nesrpskog stanovništva. Upravo su oružane formacije za koje je bio odgovoran general Lazarević, 29. aprila 1999. godine, u naselju Bošnjačka mahala u Kosovskoj Mitrovici zapalile porodičnu kuću tadašnjeg saveznog poslanika dr Sulejmana Ugljanina.
Imajući sve ovo u vidu, mene zanima odgovor predsednika Vlade ko je ovim ministrima odobrio ili naložio odlazak na ovaj sramni doček, da sa svojih državnih funkcija veličaju zločine i zločince? Takođe, tražim i objašnjenje od predsednika Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasima Ljajića, da objasni ko je za dovođenje ovog haškog osuđenika tražio, a ko je odobrio korišćenje vladinog aviona koji se finansira novcem svih građana, između ostalih i Bošnjaka i Albanaca? Zašto se Rasim Ljajić danas krije pred ovom sramotom?
Na kraju pitam kakvu poruku Albancima i Bošnjacima šalje Vlada i njeni ministri, kada na ovakav neprimeren način dočekuje čoveka osuđenog za najteže zločine nad pripadnicima dva naroda i kako da taj narod veruje vojsci i državi čiji državni vrh dočekuje one koji su činili, odnosno odobravali zločine nad njima?
(Narodni poslanici lupaju o poslaničke klupe.)
To da li se ovi ministri i načelnik Generalštaba u svoje privatno vreme dive Lazareviću, pa možda čak i Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću, to je njihov moralni problem… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, poslaniče, prošlo je vreme.
(Narodni poslanik Enis Imamović dobacuje s mesta.)
To je legalno i legitimno, to smo videli u Britanskom parlamentu, a mi hoćemo da budemo kao i druge zemlje Evrope.
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, uvaženi narodni predstavnici, poštovani građani Srbije, želim da postavim pitanje predsedniku Vlade o postojećem problemu koji se tiče dospelih a neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršenim presudama za potraživanja iz radnog odnosa.
Naime, Vlada Republike Srbije donela je odluku o formiranju radne grupe za analizu stanja u vezi sa izvršavanjem presuda Evropskog suda za ljudska prava. Akcionim planom su, koji je usvojila radna grupa, a Vlada prihvatila Zaključkom od 14. aprila 2011. godine, predviđene odgovarajuće mere, kao i donošenje odgovarajućih zakona.
Kako u Republici Srbiji ne postoje jedinstvena i relevantna evidencija izvršnih sudskih presuda za potraživanje iz radnog odnosa koja nisu izmirena, radna grupa je predložila Vladi donošenje uredbe o evidentiranju dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršenim presudama za potraživanje iz radnog odnosa, kojom bi se utvrdila ukupna obaveza, kao osnov za predlaganje propisa i za njihovo izmirenje.
Predmet evidentiranja po uredbi su dospele neizmirene obaveze na dan 31. decembar 2011. godine koji ima društveno preduzeće po presudi za potraživanja iz radnog odnosa, koja je poslala izvršna do 30. juna 2011. godine, a obuhvata presuđenu glavnicu, kamatu obračunatu prema presudi i troškove postupka.
Nakon izvršenog evidentiranja stalo se sa rešavanjem ovog problema sve do 25. juna 2015. godine, kada je Vlada Republike Srbije donela odluku o izmeni Odluke o obrazovanju radne grupe za pripremu propisa kojim će se urediti način regulisanja dospelih a neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanje iz radnog odnosa. Zadatak radne grupe je da izvrši analizu vrste dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanje iz radnog odnosa, da predloži način utvrđivanja obima obaveza i moguće načine izmirenja tih obaveza i da na osnovu sačinjenih analiza i predloga dostavi i mišljenje i predloži odgovarajuće propise kojim će se urediti način regulisanja dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanje iz radnog odnosa.
Moje pitanje je - da li je radna grupa sačinila izveštaj o svom nalazu u odnosu na zadatke koje je dobila? Pod dva, da li je Vlada Srbije razmatrala i donela odluke na osnovu izveštaja radne grupe? I pod tri, kada će radnicima biti isplaćena njihova potraživanja?
Drugo pitanje se odnosi na ponavljanje pitanja koje sam postavio prošli i pretprošli i pretpretprošli, a ono se upućuje predsedniku Vlade i gospođi Zorani Mihajlović - kada će iz grada Niša, iz centra grada, biti izmeštena železnička pruga? Pošto sam dobio nemušti odgovor od ministarstva, ja sam pitanje ponovio prošli put, nikakav odgovor nisam dobio, te vas molim, gospođo predsedavajuća, da insistirate da dobijem validan odgovor. Dakle, kada će železnička pruga biti izmeštena iz grada Niša?
Drugo pitanje, ako ne izmestite prugu, da li je tačna tvrdnja pojedinih funkcionera iz Srpskih železnica da će ta pruga biti privremeno elektrificirana? Molim da mi se to odgovori.
Treće pitanje postavljam predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću. Pitam - kada će građani Niša, juga i jugoistoka Srbije čuti kakav je plan privrednog i ekonomskog razvoja Niša, juga i jugoistoka Srbije? Ono što ste obećavali u predizbornoj kampanji 2014. godine i 2012. godine je da će grad Niš biti grad sa novim radnim mestima, velikih bulevara, novih poslova i novih investicija. Od tada do danas, od kada ste preuzeli vlast u gradu Nišu, u gradu Nišu je za 365 privrednih društava manje nego što je bilo 2012. godine i 201 preduzetnik je manje nego što je bilo 2012. godine. Doživeli smo da nam isključuju struju zbog neplaćenih računa ulične rasvete. Doživeli smo da nemamo ko da zameni sijalice na uličnoj rasveti pa je pola grada u mraku. Doživeli smo da nam škole budu u blokadi. Doživeli smo da javna preduzeća budu u blokadi.
Zato vas pitam, koji je plan razvoja grada Niša, ekonomski plan razvoja grada Niša, juga i jugoistoka Srbije? Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine.
Pitam Vladu Republike Srbije, pre svega resorno zadužene ministre u Vladi, gospodina Lončara - kako je moguće da smo rekli da će se rešiti problem sa listama za čekanje za narednu 2016. godinu ukoliko imamo podatak da je za RFZO u budžetu predviđeno pet milijardi manje za narednu godinu?
Kako je moguće da ćemo rešiti liste za čekanje, što je možda gorući i najveći problem kada su u pitanju građani Srbije koji imaju potrebu da se leče ukoliko se razbole? Kako ćemo rešiti ukoliko se te bolnice budu samo krečile i ofarbale? Nekoliko puta smo upućivali na to da nije dovoljno samo krečiti na to da nije dovoljno samo krečiti bolnice u Srbiji. Ako ih okrečite i renovirate, to ne znači da smo rešili problem zdravstva u Srbiji, koji je gorući problem u poslednjih nekoliko decenija.
Ne može se rešavati problem na način da predvidite manje subvencije za zdravstvo i pre svega kada su u pitanju i zaposleni u sektoru zdravstva, a da se pritom on odnosi na one koje čiste te bolnice i one koji čuvaju te bolnice. Ako ministarka Kori Udovički može da odgovori meni, kao narodnom poslaniku – kako je moguće da se na jedan paušalan način rešava problem viška zaposlenih u javnom sektoru, kako to gospođa ministarka Udovički često govori, na takav način da zapravo dovode u pitanje higijenske uslove u bolnicama u Srbiji? Zašto? Zato što je to veoma važna stvar. Ako Vlada Republike Srbije kaže da će rešiti problem u zdravstvu i da će građani moći da se leče, a onda kao jedinu meru predlažu krečenje bolnica, a s druge strane snižavaju higijenske uslove u tim bolnicama, građani Srbije onda nemaju čemu dobrom da se nadaju, a kamoli da misle da će liste za čekanje krajem 2016. godine nestati.
Pitam zatim gospodina Vujovića – kako misli da građani Srbije prežive 2016. godinu, s obzirom da budžet koji se danas nalazi u proceduri u Skupštini i o kojem se vodi rasprava u pojedinostima ima toliko manjkavosti koje se pre svega odnose na građane koji ne mogu da dođu do posla? Nema novca za građane koji traže posao. Nema novca za prosvetne radnike, za zdravstvene radnike. Nema novca za najtalentovanije u Srbiji. Nema novca za mlade talente u Srbiji. Nema novca za stvari koje se tiču svakodnevnog života, ali sa druge strane se izdvaja 126 miliona evra za otvaranje novih 30 hiljada stranačkih radnih mesta ispred SNS. Sa druge strane, ima novca za lažne investitore, poput „Beograda na vodi“, poput najavljene investicije u Novom Sadu, poput mnogih drugih lažnih investitora i investicija koje se danas u ime Vlade Republike Srbije najavljuju građanima za 2016. godinu.
Postavljamo pitanje ministru unutrašnjih poslova Republike Srbije – kakva je to sigurnost u Srbiji i na kom je nivou bezbednost građana, ukoliko znamo da Ministarstvo unutrašnjih poslova i pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova i Vojske Republike Srbije imaju toliko mizerne plate, da svoj život rizikuju za platu sa kojom ne mogu da prežive od 1. do 30. u mesecu.
Ministarku poljoprivrede pitamo – kako je moguće da je poljoprivreda razvojna šansa Srbije, ukoliko imamo dan-danas protest poljoprivrednika u Srbiji, koji se smrzavaju nedeljama, dok mediji to ne objavljuju, a s druge strane imamo manje novca za poljoprivredu?
S druge strane, kako je moguće da ima para za propala javna preduzeća, čiji direktori imaju nekoliko stotina hiljada dinara platu, neki i nekoliko desetina hiljada evra primanja? Ako samo znamo da je 94 miliona evra „Petrohemija“ u minusu, to prevazilazi iznos ušteda na penzijama. Kako je moguće da Vlada nema za najstarije sugrađane, a ima za svoje kadrove iz SNS? Zahvaljujem.

Vreme. Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik SPS narodni poslanik Neđo Jovanović.
Izvolite, gospodine Jovanoviću.

Zahvaljujem se.
Moje pitanje se postavlja Ministarstvu pravde i Vladi Republike Srbije, a pitanje se nadovezuje na već ranije postavljena pitanja od strane nekoliko poslanika našeg parlamenta. Konkretno, radi se o jednoj opasnosti od revizije istorije, istorijskih činjenica, od nečega što podrazumeva rehabilitaciju onih pokreta, pojedinaca, svega onoga što je predstavljalo kolaboracionizam svega onoga što je predstavljalo pašast u jednom velikom periodu istorijskih nedaća, istorijskih iskušenja ne samo za srpski narod već za svaki slobodoljubivi narod i u Evropi i u svetu koji se borio protiv fašizma.
Nalazimo se u vremenu kada zakonska regulativa koja se odnosi na rehabilitaciju omogućava da se rehabilituju i oni koji kako se to kaže, pravnom rehabilitacijom doživljavaju istovremeno i nešto što svaki slobodoljubivi čovek ne bi mogao da prihvati, a to je reinkarnacija zla. Zbog čega se na ove činjenice ukazuje? Zbog toga što je nedavno pokrenutom rehabilitacijom shodno odredbama Zakona o rehabilitaciji koji ova Vlada nije donela započeo postupak pravne rehabilitacije Milana Nedića. Ne želeći da se upuštamo ni kao stranka ni bilo ko od nas pojedinačno u ličnost Milana Nedića, želimo samo da ukažemo na njegovu istorijsku ulogu u istorijskom kontekstu kada su činjena brutalna zlodela na štetu pre svega Jevreja, pre svega Roma, svih patriota, svih rodoljuba, svih onih koji su se borili za slobodu.
Logično je da se u tom pravcu ne može ni u kom slučaju isključiti mogućnost da ta tzv. pravna rehabilitacija nema reflekciju na istorijsku rehabilitaciju. Ne može nas niko uveriti ni bilo ko ko se sa stručnog aspekta bavi istorijom, istorijskim činjenicama da se istorijska rehabilitacija može zaštititi, odnosno da nema nikakvog dodira sa pravnom rehabilitacijom. Ove dve kategorije, ova dva instituta se neminovno prožimaju. Socijalistička partija Srbije kao deo koalicije, kao deo Vlade i sama Vlada koja je dala veliki doprinos u obeležavanju svih događaja, a naročito istorijskih događaja koji se vezuju za nedavnu prošlost borbe protiv fašizma, naravno, da stoji na stanovištu da se ovakvi postupci i ovakvi činovi ne mogu posmatrati sa dobrom namerom niti se mogu posmatrati kao postupci koji vode dobrom.
Naprotiv, ukoliko se postupci prema ličnostima kao što je Milan Nedić nastave, onda ćemo izaći iz okvira ne samo ideoloških podela koje su prirodne podele, ne samo iz podela koje su produkt političkih razlika, već ćemo izaći iz okvira onoga što podrazumeva jedan prirodan pristup i jedno logično razmišljanje u odnosu na te istorijske činjenice i ući ćemo u jednu veliku opasnost koja se zove satisfakcija svih onih zločinaca, svih onih zlodela, svih onih koji su predstavljali zlo za celokupan narod u svetu, odnosno sve populacije koje su bile pod udarom fašizma i svih onih ideologija koje su slične fašizmu.
Zbog toga jednostavno smatramo u SPS, a uveren sam da je to i stav Vlade Republike Srbije, da zakonska regulativa kojom se propisuje postupak rehabilitacije mora biti promenjena, mora biti usklađena sa onim što podrazumeva zaštitu moralnih vrednosti ne samo sa stanovišta ličnog, etičkog kodeksa, ne sa stanovišta kolektivnog morala, već sa stanovišta zaštite osnovnih dobara, osnovnih ljudskih prava, zaštićenih Ustavom i međunarodnim konvencijama. Zahvaljujem vam se.

Zahvaljujem gospodine Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik, ovlašćeni predstavnik SNS, narodni poslanik dr Darko Laketić.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, pre nego što postavim današnje poslaničko pitanje, osvrnuo bih se pre svega na jednog od prethodnih govornika koji govori, koji je postavio jedno poslaničko pitanje koje se tiče zdravstva. U tom pitanju ja sam zaista osetio jednu veliku dozu sarkazma iz razloga što i danas u Vojvodini vlast vrši Pajtić, Bojan Pajtić i njegovi ljudi i zdravstvo u Vojvodini pripada toj vlasti.
Tako da razgovaramo o bilo čemu kada projekat poput projekta „Kamenica 2“ do dana današnjeg ne samo što nije završena već nije ni blizu završetka, a da ne govorimo o tome da taj projekat prati mnoštvo kontraverznih i različitih situacija koje definitivno nisu u skladu sa zakonom.
Današnje pitanje postavljam ministru unutrašnjih poslova i ministru pravosuđa. Naime, kao zdravstvenog radnika i građanina ove zemlje interesuje me, kako je moguće da se toliko razlikuju cene medicinske opreme u Vojvodini u odnosu na Republiku Srbiju i u odnosu na tržišne cene u Evropi.
Danas ću naime postaviti dva pitanja. Prvo, za koje bi napravio jedan adekvatan uvod, a to je, još pre sedam godina krenulo se sa realizacijom projektom „Kamenica 2“ koji je tada po projekcijama vredeo oko 18 miliona eura. Projektom koji je tada predstavljen bili bi rešeno apsolutno svi problemi koji su vezani za radio terapiju na prostoru AP Vojvodine, do danas on nije završen i na žalost nije ni blizu realizacije. Ovim neopravdanim kašnjenjem najteži pacijenti koji su oboleli od malignih bolesti ne mogu dobiti toliko dugo očekivanu spasonosnu terapiju zračenja.
S toga pitam državne činovnike u dva pomenuta ministarstva MUP i pravosuđa, gde je tih 18 miliona eura otišlo i na šta je utrošeno? Kako je moguće da se tražilo dodatno zaduživanje od 15 miliona eura preko pomenute sume od 18 miliona kada uopšte nije podnet izveštaj kako je utrošen taj novac pre toga? Gde je taj novac uopšte? Da li je reč o velikoj pljački državnog novca? Želim odgovor i od ministra pravosuđa i od ministra unutrašnjih poslova. Takođe, zahtevam da finansijski forenzičari utvrde gde je nestao taj novac. Koliko sada košta kvadrat, jedan metar kvadratni u „Kamenici 2“ kada ona još uvek nije završena? Na koju sumu je izašao taj jedan kvadrat?
Postavljam i drugo pitanje, a to je da li je javni poziv za linearne celeratore u istom slučaju padao, koliko ja znam, tri puta iz razloga što je cena tih aparata višestruko bila veća od tržišne i projektovana možda na jednog ponuđača? Molim i ministra pravosuđa i ministra unutrašnjih poslova da odgovore na ova pitanja. Hvala puno.