Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, visoko ceneći dr Vladimira Pavićevića, ja ne mogu, a da ne primetim da je on, iako ovako fizički daleko, ali politički sve bliži Srpskoj naprednoj stranci. Nešto mi govori kao da se neki izbori bliže, a on zaista sve više shvata da je politika Srpske napredne stranke, kojoj imam čast da pripadam i koja me je predložila na odgovornu državnu funkciju, mesto ministra u Vladi Republike Srbije, politika koja donosi rezultate, jer je upravo politika Srpske napredne stranke, kao okosnice ove Vlade, zajedno sa njenim koalicionim partnerima, a pod predsedništvom Aleksandra Vučića, dovela do otvaranja prvih pregovaračkih poglavlja u pristupnim pregovorima za članstvo u Evropskoj uniji.
U jednoj stvari ćemo se, između ostalog, nije samo u jednoj, pošto ste sve bliži, kao što rekoh, i to je dobro, ali složićemo se u nekim stvarima. U potpunosti ste u pravu da nije dobro da se zakon često menja i da je jedan od osnovnih elemenata vladavine prava, ne česta promena zakona. Ako imate čestu promenu zakona, jedna od stvari koja to može da znači jeste da je zakon loš. Ja to kažem otvoreno i pred vama. Taj zakon koji se treći put u 13 meseci menja, menja se zato što je nepotpun i zato što je loš.
Glavni motiv Ministarstva za ulazak u ovu izmenu zakona, i ja sam ovde uveren da će me gospodin Pavićević podržati u potpunosti, jeste ono što je bilo zaista inicijalno: izmena odredaba o nadzoru nad radom javnih beležnika.
Kada je u pitanju pozitivno zakonodavstvo Republike Srbije u poređenju sa svim zakonodavstvima država regiona, zakon koji je donet 2011. godine, ako se ne varam, maja meseca, po svojim odredbama, i to sam u razgovoru sa uvaženim profesorom Dragorom Hiberom i rekao, je donet kao zakon za zemlju u kojoj u kontinuitetu javnobeležnička služba postoji jedno dvesta godina. Nažalost, to nije tako.
Suočeni sa poslom, odgovornim poslom, naročito u sektoru za pravosuđe, ne umanjujući značaj drugih sektora u Ministarstvu pravde, mi smo započeli da na osnovu postojećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju, zaista sprovodimo disciplinske postupke tamo gde su postojale osnovane sumnje da su izvršitelji delovali protivzakonito.
Dobijali smo prijave, te prijave su pred disciplinskom komisijom procesuirane, izricane su određene kazne i kada su izvršitelji u pitanju, ja ću vam dati jedan kraći pregled, a on kaže ovako. Do danas je disciplinskoj komisiji, sada pričamo o izvršiteljima, a vratiću se posle na beležnike, ukupno podneto 23 rešenja, odnosno donela je 23 rešenja o disciplinskoj odgovornosti izvršitelja. Sedam disciplinskih postupaka pokrenuto je na predlog Ministarstva pravde, dok je ostalih 16 pokrenula Komora izvršitelja. Komora je pokrenula postupke uglavnom zbog ne dostavljanja izveštaja o radu i neplaćanja članarine Komori, a jedan disciplinski postupak je obustavljen usled zastarelosti.
Odluke koje su donete su sledeće, pa vas molim da ispratite ovo, znam da ste vi čovek koji prati do detalja ovakve podatke.
Izrečena je jedna disciplinska mera trajne zabrane obavljanja delatnosti izvršitelja i nakon toga ministar pravde je doneo odluku o razrešenju izvršitelja.
Dakle, lice, da vas podsetim ako pogledate i odredbe zakona koje jednom razrešeno kao izvršitelj nedostojna je za obavljanje profesije izvršitelja, javnog beležnika, sudije, zamenika javnog tužioca, pa čak i advokata. To je dakle, jedna izuzetno teška disciplinska mera.
Doneta je jedna mera zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od tri meseca. Jedna javna opomena 15 mera opomena i četiri disciplinske mere u vidu novčane kazne i to dve kazne od po 500.000 dinara, jedna od 100.000 dinara, jedna od 50.000 hiljada dinara.
Kada smo krenuli, dakle, savesno, odgovorno i zakonito postupajući da na sličan način postupamo u slučaju javnih beležnika nije bilo potrebno ni mnogo vremena, šta više minuti su u pitanju, a ne ni sati ni dani, da dođete do zaključka da Ministarstvo pravde postojeće odredbe Zakona o javnom beležništvu u potpunosti vezuje ruke kada je u pitanju nadzor nad radom, naročito tehničkim aspektom rada javnih beležnika.
Kada to uporedite, recimo, sa odredbama Zakona o beležništvu u Hrvatskoj, u Crnoj Gori u Bosni i Hercegovini, u Makedoniji dolazite vrlo brzo do zaključka da su nadležnosti Ministarstva pravde u ovoj oblasti u Srbiji najmanje gotovo nepostojeće. U uslovima kada smo pre nešto više od godinu dana obnovili funkcionisanje javnobeležničke službe, a istorijsko sećanje na onu prethodnu, postojeću je gotovo izbledelo, osim u udžbenicima što se može naći, ali u pravnom mentalitetu, navikama, ponašanju našeg građanina, ono ne postoji. U početnim godinama razvoja ove službe u Srbiji potrebno je da imate jaču i veću ulogu Ministarstva.
Čak i ovim predloženim odredbama uloga Ministarstva pravde će biti manja od recimo, uloge Ministarstva pravde u Crnoj Gori kada je u pitanju nadzor. Ovo ne govorim bez ikakve primisli zaista, zato što poznajem i odredbe toga zakona, ima jedan dobar zakon i prilično dobro su kolege iz Crne Gore utemeljili ovu profesiju u Crnoj Gori.
Dakle, da li ste vi u pravu kada kažete da vladavina prava na može da se zasniva na čestoj promeni zakona? Jeste. Da li ste u pravu i da li biste bili u pravu kada biste rekli, niste rekli, ali pretpostavljam da se i oko toga slažemo da je nama potreban potpuno novi zakon o javnom beležništvu? Mislim i da ste tu u pravu.
Postavlja se pitanje zašto nemamo novi zakon, nego imamo ove izmene i dopune. Razlog je upravo taj da mi još uvek nemamo čak ni na području svih osnovnih sudova javne beležnike. Znači, ova struka je tek u povoju. Ako ćete nešto u povoju odmah promeniti, možete da napravite mnogo veću štetu, nego ako uđete u postupne izmene i dopune.
Suštinski tri su bitne stvari koje se ovim izmenama i dopunama Zakona o beležništvu uvode. Za mene možda od najveće važnosti jeste ova izmena i dopuna koja se tiče nadzora, koja jača ulogu Ministarstva. Znate kako kaže ona stara izreka „vrana, vrani oči ne vadi“, Beležnička zajednica u Srbiji, pa čak i Zajednica sudija kojih ima oko 2.600 je mala, ljudi se znaju. Jedni druge da procesuiraju, moguće, vrlo teško i vrlo retko.
Dakle, ovde je potrebno, dok jednog dana Komora beležnika ne ojača to će biti po svemu sudeći tek kroz nekoliko decenija ako se stvari budu odvijale normalno. Kao što danas imate Advokatsku komoru koja treba da bude zaista potpuno samostalna i nezavisna, ali tradicija advokature na području Srbije, na području čitave Srbije u današnjim granicama duža je od dva veka. Na području centralne Srbije 16, 17 decenija. Ovde je beležništvo mlado, treba mu udahnuti snagu i treba dobro paziti šta svaki beležnik radi. Tu je ključna uloga Ministarstva pravde i uloga sudova, komore naravno, ali ako nas iznenadi komora pozitivnim delovanjem, to je dobro, ali ne treba da se nadamo niti oslanjamo na to.
Dakle, jedan deo odredbi se tiče nadzora, kada sumiram sve šta je bitno, drugi deo po meni važno, naročito zbog mladih kolega, uvođenja javnobeležničkog saradnika, kao vrste službenika u javnobeležničkoj kancelariji. Treći korpus mera tiče se tehničkih izmena i dopuna koje su zaista bile nepredvidive. Da nismo imali ni jedan problem od početka uvođenja beležništva u Srbiji, te vrste izmena i dopuna bi svakako bile potrebne.
Sada se vraćam zašto sam pomenuo disciplinske postupke protiv izvršitelja i disciplinske postupke kada su u pitanju beležnici. Dakle, ja sam malopre pročitao rezultate odnosno izveštaj o radu disciplinske komisije kada su u pitanju izvršitelji. Kada su u pitanju javni beležništvi, Ministarstvo pravde podnelo je dva predloga za pokretanje disciplinskog postupka protiv javnog beležnika, jedan postupak okončan je u oktobru mesecu izricanjem novčane kazne, a pred disciplinskom komisijom Javnobeležničke komore u toku su još dva disciplinska postupka, jedan je podnet od strane drugih subjekata, ne od Ministarstva pravde. takođe je Ministarstvo podnelo i prekršajnu prijavu protiv jednog beležnika gde je postupak okončan izricanjem novčane kazne u iznosu od 100.000 dinara.
Uveren sam da će ovi rezultati biti značajno sadržajniji kada se Ministarstvu dodele nadležnosti koje ono zaista treba da ima, jer smo pokazali na primeru izvršitelja da ovaj posao u okviru Ministarstva zaista radimo strogo profesionalno. Svaku anomaliju nezakonitosti ili nepravilnost u radu neke nove profesije mnogo je lakše, efikasnije i delotvornije sankcionisati na samom početku, kako se to ne bi ponavljalo. Ja tu nemam apsolutno nikakav lični odnos, koji god da je u pitanju nosilac odnosno pripadnik pravosudne profesije, ako je to u nadležnosti Ministarstva pravde, ni po babu, ni po stričevima, prema svima jednako.
Ako je to od 139 sadašnjih beležnika, njih 30 nadam se da nije, to će pokazati kontrola rada, svih 30 treba procesuirati. To su stvari koje treba da se rade u samom startu i mi od toga nećemo odstupati.
Kada je reč o promenama Ustava, vi ste učen čovek, predajete na jednoj eminentnoj visokoškolskoj ustanovi i vrlo dobro znate da kada se lišimo onog svakodnevnog političkog govora koji je nama kao političarima svojstven, da kada god je Srbija na brzinu donosila novi Ustav ili menjala postojeći to nije bilo dobro.
Citiraću i predsednika Vlade sa njegovog predavanja na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, početkom oktobra meseca ove godine kada je rekao, parafraziraću – svaka promena Ustava ili donošenje potpuno novog Ustava u Srbiji mora da bude propraćena najširim mogućim političkim konsenzusom. Ne verujem da u ovom trenutku taj konsenzus postoji, kada pređete u našu SNS znam da će postojati u većoj meri, ali šalu na stranu.
Dakle, mislim da je to nešto što je počelo, osnova svega, najširi mogući politički konsenzus. Pričati o onim stvarima u kojima se politički razlikujemo mnogo, ali pričati i praviti odnosno formulisati takva rešenja koja nas neće dovesti u situaciju da kroz narednih pet, šest ili devet godina razmišljamo o promeni tog Ustav ili o donošenju nekog potpuno novog.
Dakle, to je nešto što nam nedostaje. Mislim da je zato potreban mnogo viši stepen kulture političkog dijaloga, a ono što znam, jeste da taj stepen danas postoji mnogo više nego što je postojao pre dve godine, neuporedivo više nego što je postojao pre četiri godine, što je zaista dokaz napretka ovog društva i nije bez razloga što smo dobili otvaranje prvih poglavlja. To zaista ukazuje na neke ključne, vitalne promene. Nisu te promene onoliko brze koliko bismo i vi i ja, verujem, želeli, ali ne mogu da budu brže ako želimo da budu zaista kvalitetne.
Ova ozbiljna Vlada jeste ozbiljna. Vi ste postavili jedno pitanje, citiraću vas – kako to jedna ozbiljna Vlada nije inicirala promenu Ustava? Podsetiću vas na sledeće, da smo doneli Nacionalnu strategiju reforme pravosuđa. Kada je ona donošena u ovoj Skupštini, ljudi koji su neka vrsta vaših političkih saveznika napadali su nas zašto smo u Nacionalnoj strategiji reforme pravosuđa naveli nužnost promena Ustava u oblasti organizacije, odnosno u delu organizacije vlasti, odeljku o sudovima, odnosno o VSS i javnom tužilaštvu, u onim delovima koji se tiču Državnog veća tužilaca, zašto smo uneli u Strategiju nužnost promena Ustava. Čak su nas i prozivali da je Strategija u tom delu neustavna. Ne, mi smo izneli u jednom dokumentu o strateškom razvoju jedne grane vlasti u Srbiji svest o tome da su ustavne promene neophodne.
Ovo nije stvar koja traje od juče. Znate, kada je Ustav 2006. godine donet, mi smo imali tada kao država prethodno mišljenje Venecijanske komisije koja je ukazala na problematičnost ovih odredbi, ali mislim da ovde treba hladne glave, vrlo racionalno svi dobro da razmislimo. Dakle, što se tiče mene kao funkcionera koji je u ovom trenutku ministar pravde, pa po funkciji član i Državnog veća i VSS, ja nemam nikakav problem apsolutno da kažem da ministar pravde po položaju ne treba da bude član tih organa.
Ali, pazite, malo pre sam pominjao Crnu Goru, oni su imali ustavne promene, i to ustavne promene upravo vezane za Poglavlje 23 i Poglavlje 24. Da li znate da u njihovom Visokom sudskom vijeću, ili savetu, ne znam kako je tačno formulisan naziv, većinu ne čine sudije? Većinu čine pravnici laici, ne sudije. Jedan od razloga zašto je to tako, jeste što po broju stanovnika u malenoj Crnoj Gori kad biste imali samo sudije, za pet-šest godina imali biste tri-četiri porodice u sudstvu i nikoga više.
Dakle, veliko je pitanje i ja vas molim, sad zaista ozbiljno, kao odgovorni ljudi na odgovornim funkcijama želim da razgovaramo. Oprostićete što ovo izgleda kao direktno obraćanje, znam da to nije dopušteno, ali na vašu inicijativu i vaš govor gledam potpuno partnerski i prijateljski. Razmislite o tome da li i kod nas u Visokom savetu treba posle izmena Ustava da sede samo sudije ili u ubedljivoj većini sudije.
Znate iz kog razloga? Vi ćete me ovde potpuno razumeti. Svaka vlast proističe, odnosno svaki suverenitet u modernim demokratijama izvire i potiče od građana. Građani su vrhovni nosioci suvereniteta svake države. Oni taj suverenitet prenose na svoje na slobodnim demokratskim izborima izabrane narodne predstavnike. Ti narodni predstavnici onda, birajući sve druge nosioce i funkcionere javne vlasti, deo suvereniteta prenose na njih. Ako se izbriše svaka veza, dobro me pratite, svaka veza vas kao na slobodnim izborima izabranih narodnih predstavnika sa nosiocima sudske vlasti, ja vas pitam šta će to biti izvor vlasti kod sudija i kako će oni da sude u ime naroda kada takav narod nema apsolutno nikakve veze sa njihovim imenovanjem?
Ovo zvuči kao pravno-teorijsko pitanje, pravno-teorijska rasprava. Podsetiću vas, u kolevci moderne demokratije, u Americi, u SAD najveći broj sudija se bira na slobodnim izborima. Dakle, građani izlaze na izbore i biraju sudije. To je potvrda da su oni nosioci funkcija javne vlasti. Razmislite o tome, voleo bih jednom da čujem i vaše mišljenje na tu temu. A da li smo se kao država obavezali da se Ustav u ovom delu izmeni? Tako je. U Akcionom planu za pregovaračko Poglavlje 23 predviđeno je da se te ustavne promene izvrše do kraja 2017. godine i to je uradila ova Vlada. Dakle, mi smo prvi put smogli snage da kažemo – ući ćemo u ustavne promene i sprovešćemo ih tad i tad.
Onog trenutka kada se otvori Poglavlje 23, to je naša obaveza. Sve što smo napisali u Akcionom planu moramo da ispunimo, u rokovima koje smo sami predvideli i da uložimo sredstva koja smo predvideli za finansiranje toga. Zbog toga otvaranje poglavlja jeste teži posao za nas kao organe javne vlasti, jer podrazumeva mnogo veću i mnogo težu aktivnost i mnogo više rada nas kao predstavnika odgovornih državnih organa za svako poglavlje, ali je to za nas mnogo izvesniji proces, jer se politički kriterijumi, koji su neretko opterećivali Srbiju u prethodnih 15 godina, svode na minimum.
Ostaju i dalje pitanja razgovora sa privremenim institucijama samouprave u Prištini. To je nešto što je jedan težak proces, ali proces u kome smo pokazali da možemo čak i ono što je najteže, čak i ono što je do juče izgledalo nezamislivo, za šta bi se mnogi zakleli da se nikada neće ni dogoditi. Dakle, pokazali smo da i to možemo. Mislim da možemo i ovo, a do tada videti u ovim okvirima koje sada imamo, a koji su suženiji u poslednje tri godine, gde smo suzbijali taj uticaj druge dve grane vlasti na recimo izbor sudija ili zamenika javnih tužilaca koji se prvi put biraju ovde u Narodnoj skupštini, sveli smo zaista na minimum.
Recimo, kolega Petar Petrović je govorio o tome, kada na 12 sudijskih mesta u jednom velikom beogradskom sudu konkuriše 430 ljudi i Visoki savet predloži 12 kandidata koje ovde izabere Skupština, a da ni za jednog od njih 12 od onih 420-ak ne čujete prigovor i svi kažu – ovo je odlično urađen izbor. Onda shvatite jednu stvar, i time završavam, da nije ovde ključno ko bira, već kriterijumi na osnovu kojih bira. Kada su jasni kriterijumi, u Austriji ministar pravde bira sudije sa liste koju mu dostave, a u Finskoj predsednik države. Dakle, različiti su organi, ali se zna kako može da bira.
Prema tome, budite bez brige, mi ćemo taj posao, kao što smo ga započeli, završiti, lišiti sudstvo svake zloupotrebe političkog uticaja i stvoriti takve uslove da ne može da nam se prigovori da imamo nedozvoljeni uticaj na sudstvo, kao što se prigovara zaista, i to je istina, sve manje i manje, a o tome svedoče konkretni podaci. Ali, onda onaj ko bude nadležan za taj posao, da li je to VSS ili neki drugi organ, preuzima jednu mnogo, mnogo veću odgovornost za sve ono što će se u okviru te grane vlasti činiti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Selakoviću.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević, replika.
Izvolite, gospodine Pavićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Bečiću, uvaženi ministre Selakoviću, poštovane gošće i gosti iz ministarstva, mislim da je dobro da ministar Selaković češće dolazi u Narodnu skupštinu budući da je čovek sklon dijalogu, poštovana gospodo i raspravi o onome što su teme na našem dnevnom redu.
Ali, moram jedno dodatno zapažanje sada ovde da saopštim, evo vama, ministre Selakoviću. Kada jedan ministar, dakle, član Vlade u Narodnoj skupštini počne da brani veliko načelo vladavine prava od Vlade čiji je član, onda je ministre Selakoviću vreme da razmislite o tome da pređete u opozicione redove.
Ja sam ovde ministre Selakoviću, svedok ne samo teškog udara Vlade, izvršne grane vlasti na vladavinu prava, nego teškog udara naprednjačke većine na parlamentarizam. Ovde se, ministre Selakoviću, četvrtak kada se to smatra potrebnim proglasi sredom. Ovde se daje reč poslanicima po povredi Poslovnika, a kada oni argumentuju da hoće da zloupotrebe Poslovnik.
Poštovana gospodo, ovde je reč ne samo o udaru, ja mislim naprednjačkom ministre Selakoviću, na vladavinu prava, na parlamentarizam nego često i na zdravi razum i razmislite onda o tome, čiji ste vlade član? I, da li je vreme možda da vi pređete u nekakve druge redove, plus, budući da je ministar Selaković u nekoliko navrata rekao da smo saglasni oko nekih stvari, evo npr. oko nekih komentara ovih predloga zakona, moje je očekivanje u najmanju ruku da se prihvati barem devet od deset amandmana koje smo podneli na ove predloge zakona. To bi značilo pravu, jasnu saglasnost ministre Selakoviću. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.

Zahvaljujem.
Ja sam ponosan, uvaženi gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, kada jedna moćna poslanička grupa u neformalnom smislu kojoj pripada i dr Pavićević na set zakona koji broji gotovo 700 članova predlaže deset amandmana. Ovo je prava potvrda kvaliteta onoga što smo mi kao predstavnici ovlašćenog predlagača došli ovde da zastupamo.
Takođe, sam ponosan kada imamo jedan od ključnih sistemskih, procesnih zakona o izvršenju i obezbeđenju o kojem niste govorili u vašem uvodnom izlaganju ni jednu jedinu reč. Zakon je ne samo vredan pažnje nego je od ključne važnosti za funkcionisanje našeg pravosudnog sistema.
Odmah da vam kažem, nije ovde reč ni o kakvom udaru, verovatno je reč o udaru na nečiju svest da shvati da je Vlada Aleksandra Vučića uspela da otvori prva pregovaračka poglavlja u pristupanju EU. Ako vam nije jasno čije sam ja to Vlade član, ja sam član Vlade Republike Srbije čiji je predsednik Aleksandar Vučić, ponosim se tim, jer je to prva Vlada koja ono što kaže to i ostvaruje, to i radi. Ako vaša stranka ni u vreme kada su njeni funkcioneri bili u čelu države i na čelu nekih drugih stranaka, nije uspela da uradi ni promil onoga što smo mi uradili u ovih u kontinuitetu nešto više od godinu i po dana, onda je to dokaz da je ovo vaša politika, odnosno da je ovo i vaša Vlada, odnosno da je ovo i vaša stranka.
Naravno, možemo mi ovako da se ubeđujemo do prekosutra, nećemo se ubediti, ali sama činjenica, a nešto će od vaših amandmana verovatno biti i prihvaćeno, pretpostavljam da je prof. Rakić Vodinelić zaista dobro pročitala naše predloge zakona i sama činjenica da na Zakon o izvršenju i obezbeđenju niste imali ozbiljnih primedbi, govori o tome koliko smo se potrudili da uradimo jedan zaista ozbiljan i dobar zakon. Hvala vam.

Zahvaljujem ministre Selakoviću.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, a neka se pripremi kao poslednji govornik Milija Miletić.
Zahvaljujem gospodine Pavićeviću.

Gospodin koji izlazi očigledno da nema nameru da u demokratskoj atmosferi razmeni mišljenja i da traži zajednička  rešenja.
Zbog građana sam u obavezi da upozorim na elementarnu nepismenost jednog docenta, jednog predavača na Fakultetu političkih nauka. Pre svega, zabrinut za obuku tih istih studenata, kada jedan docent ili docenat, ispravno je i jedno i drugo, dva puta kaže „pod znakovima navoda“, a ispravno je, gospodine docentu iako ste izašli da se kaže „pod znacima navoda“. Znakovi su pored puta, gospodine docentu, tako kaže Andrić, ako ste ga čitali.
Takođe, gospodine docentu, u obavezi sam da vam kažem bez obzira što ste pobegli kao i vaš kolega od poligrafa, u obavezi da vam kažem, ne prave se nova kola od starih delova niti se nove političke organizacije, gospodine docentu i poštovani građani, prave od polovnih političara, posebno onih iz LDP koji zagovaraju odvajanje Crne Gore, otcepljenje Kosova i Metohije, koji su imali čudne igre i sa Raškom i sa Vojvodinom. Posebno ako imamo u vidu da su se družili i sa osnivačem logora na Golom otoku.
Veliko je pitanje, gospodine docentu, kada izrazite svoje neslaganje sa tim da ja imam pravo da komentarišem zakon isto kao i vi. Demokratija voli ravnopravnost, gospodine docentu. Demokratija voli i kada nosioci vlasti budu provereni kod naroda. Gospodine docentu, vi ste meni osporili pravo na podnošenje zakona i amandmana i na komentarisanje istih iako sam ja više puta proveren kod građana. Jedino smo kolega Drecun i ja od većinskih stranaka bili na izborima, dakle, bili na onome za čega ste se zalagali stari grčki filozofi da to mora da bude provereno da bi neko bio u centru, mora da bude proveren, zato bih voleo da njihova politička organizacija za koju kaže da ima procenata ne zna koliko, jednom izađe i proveri se kod naroda, ni na glasanju ne mogu da se provere. Od 272 glasanja raznih vrsta, akata, zakona itd. bili su prisutni na 233. U septembru, oktobru, novembru obojica i imaju nula glasanja. E, sada demokratija jeste u prebrojavanju glasova, gospodine docentu, ali očigledno da vi ne možete da trpite brojanje glasova.
Dragi moji građani po vas nisu opasni zakoni, mi menjamo zakone, po vas su opasne još uvek sudije, izvršitelji, advokati, a zakoni nisu. Zakone treba menjati, česte su promene, treba ih menjati da budu bolji za građane, za sve građane, a ne za pojedine kako je to nekada bio slučaj. Navešću slučaj osobe A koja je otišla u Timočku na završnu raspravu gde je osobi A promenjen sudija. Kome je na hodniku osobi A rekao – nemate šta da očekujete u mojoj sudnici, kao da mu je DS ostavila sudnicu ili tata. Presuda je bila da osoba A nema pravo na punu zaštitu time je sudija pokazao da ne poštuje Ustav u kome se svi građani ravnopravni.
Osoba B je dobila izvršenje na platu iako mu nisu pogodili ni ime ni prezime, pa ni pol iako je stavio primedbu, a vi to svakako znate koja nije rešena u roku od pet dana, nije rešeno u roku od pet meseci, a kada je rešena u istoj sudskoj jedinici, po istom osnovu, pola je rešeno pozitivno, pola je rešeno negativno, gotovo neverovatno.
Osoba C se u Inđiji nedavno, zašto menjamo Zakon o izvršenju, zbog izvršenja spalila u dvorištu advokata, koji je na početku procesa bio njegov advokat, a u toku procesa prešao na drugu stranu i porazio prethodnog svog oponomućenika ili kako se to kaže, i za jednu banalnu tuču 15 hiljada evra, izvršenja kuća, nema žalbe, nema ničega, Advokatska komora ćuti, došlo je do samospaljivanja klijenta advokata koji je bio na obe strane.
Ne može se, kaže „sedeti na dve stolice“. Neki advokati mogu i na dve stolice i u dve sobe ili u dve sudnice. Tako da imamo tri primera zbog čega treba menjati Zakon o izvršenju i neki drugi zakon.
Svi mi koji smo živeli devedesete, a posebno 2012. godine, znamo zašto treba menjati zakone. Gospodo iz opozicije, u pljačku se nije kretalo pištoljem i čarapom na glavi, u pljačku se kretalo sa šefom stranke i ministrom na jahti gde je on u džepu imao spisak sudija koji će biti sudije.
Ti spiskovi su bili po rođačkoj i partijskoj liniji. Gospodo iz stranaka bivšeg režima, koji ste u punom sastavu ovde, poštovani građani zbog vas ovde pričam, te sudije nisu sudili svojim rođacima, ti tužioci svoje partije, nisu sudili šefovima svoje partije, to je stanje koje smo nasledili.
Da je Al Kapone živ bio bi sitna riba pljuckavica za neke kriminalce koje su podržavali ovi iz stranke bivšeg režima. Toliko bi sitan bio, da ih u njihove glavne odbore ne bi primili.
Kad sudije, sudske jedinice, ali i neki manji sudovi postanu vlasništvo advokatskih kancelarija to se dešavalo, mislim da pojedini slučajevi još uvek traju, a onda je to problem. Onda se presude naručuju kao pice i pljeskavice. Onda sud postaje delovodna knjiga i pečat advokatske kancelarije.
Mi to moramo, bez obzira što navodno 2008, 2009, ili već koje 2010. godine reformisano deformisano pravosuđe, što izvađen na stranački rođački spisak iz džepa i na takav način napravljena sudska vlast.
Mi moramo to suzbijati. Siromašni, otpušteni, slabo plaćeni sem prava na život, slobodu i prava, to su ljudska prava koja u ovoj zemlji izgleda su posvećena samo manjinama, a pošto su siromašni otpušteni slabo plaćeni većina, oni izgleda nemaju pravo na život, slobodu, sigurnost i pravdu.
Imaju pravo da se na sudu utvrdi istina, a ne tarifa, imaju pravo da se na sudu utvrdi pravda, a ne da budu puki statisti, u farsi, zbog neke naručene i naplaćene presude. Kako to kažu unapred preuzetih obaveza.
Zakon nije zakon, ako je za pojedine zakon, a za druge zaklon. Mi moramo bez obzira, na navodno nezavisnost, ali samo od nas se truditi, da kaznimo one kojima zakon postaje zaklon, one bogate, one koji su se obogatili na nesreći miliona, one milionere koji su izbegli pravdi. Mi bez obzira na pritiske četvrte Srbije, pete Srbije, mi moramo izdržati i mi se za to moramo boriti.
Kad nepravda postane zakon, na jednom kamenu piše - otpor postaje obaveza. Ova država ima obavezu na otpor. Otpor sledeće vrste. Otpor predstavlja tačku koja država mora staviti na loše pravosuđe, ne nepravdu, na kriminal, u suprotnom će loše pravosuđe nepravdu, kriminal staviti tačku na državu. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Rističeviću.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić, kao poslednji prijavljeni diskutant.
Izvolite gospodine Miletiću.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, uvažene kolege poslanici, poštovani građani Srbije. Ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, a to je opština Svrljig koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji a to je grad Niš i govoriću o Predlogu zakona o izvršenju i obezbeđenju. Kao što smo čuli od vas ministre i od mojih kolega poslanika, sve ove stvari koje su rađene u prethodnom zakonu su bile tako loše da je to moralo da se menja.
Kao što vidimo, imamo zakone o izvršnom postupku koji je donet 1978. godine, pa je posle promenjen 2000. godine, pa ponovo 2004. godine, Zakon o izvršnom postupku a 2011. godine je donet zakon o izvršenju i o obezbeđenju. Sve ovo pokazuje to da su sve ove promene zakona bile, odnosno išle su ka tome da se što brže i što lakše izvrši i naplati dug od dužnika.
Šta drugo da kažem, da pomenem prethodni period, Zakona o izvršenju, gde je veliki broj naših građana osetio te izvršitelje na svojoj koži, kada su izvršitelji zajedno sa direktorima javnih preduzeća u tom prethodnom periodu imali neke dogovore gde su za 1000 ili 1.500 dinara izvršitelji trebali da obezbede, da obaveste te naše građane, da imaju dugovanja i oni moraju to da izmire. Oni su to na svojstven način radili i ljudima je došlo samo izvršno da se njima skida taj novac. Normalno, to nije bilo 1000 dinara, već je to bilo 5000, 6000, 7000 dinara i to je bila katastrofalna situacija.
Kako smo čuli malopre i od mog kolege Marijana Rističevića, šta se desilo u Inđiji, a u Inđiji to što se desilo, bilo je mnogo više gradova i opština gde se takve stvari događaju.
Zbog toga ste sada u predlogu ovog zakona stavili da posle zaključka izvršitelja, strana ima pravo da podnese prigovor i na osnovu tog prigovora, ukoliko ponovo tužena strana, odnosno taj ne bude zadovoljan, izvršitelj donosi rešenje i na osnovu rešenja, dužnik može da podnese žalbu, što znači da imamo sada na dva mesta mogućnosti da se ljudi žale, odnosno da se piše prvo prigovor, pa onda žalba.
Mislim da je to stvarno dobro, potrebno i skladno da bude mnogo bolje nego što je bilo do sada. Još jedna stvar za mene kao narodnog poslanika koji predstavlja Ujedinjenu seljačku stranku, ali izabran sa liste SNS jeste i to vrlo bitno, što sada u ovom zakonu imamo mogućnost zakona, odlaganje izvršenja.
Moguće je da se odloži sprovođenje izvršenja i to je vrlo bitna stvar što se tiče svih nas i naših građana koji sutra imaju određena dugovanja, prema fizičkim licima ili državni organ, to je vrlo bitno baš zbog toga, kao što sam rekao malopre, predstavljam ovde u Skupštini Ujedinjenu seljačku stranku, izabran sa liste SNS i svi znamo da naši poljoprivredni proizvođači imaju periode kada su zasejali, obrađivali svoju zemlju, a imali su obaveze da plate porez, da plate neka dugovanja, došao im je izvršitelj na vrata i sada po ovom vašem Predlogu zakona, gospodine Selakoviću, postoji mogućnost da izvršitelj može da odloži to izvršenje, sve do onog trenutka kada taj poljoprivredni proizvođač ili seljak, iz mog kraja Svrljiga ili neke druge opštine drugog grada može da odloži i da plati to dugovanje izvršitelju, onog trenutka kada proda svoju robu, odnosno onog trenutka kada proda svoje tele, kada naplati svoje mleko, kada proda svoj kukuruz ili voće ili bilo šta drugo. Mislim da je ovo sasvim odlično i potrebno je da našim poljoprivrednim proizvođačima, kao i ostalim građanima da mogućnost, da ne ponavljam ponovo, jer smo svi svedoci da ima dosta problema u svim delovima naše zemlje, baš što se tiče poljoprivrede.
Stvarno je mnogo teško i ovo je stvarno dobar znak da naši ljudi mogu sebi da odlože to plaćanje i da zajedno uz saglasnost sa izvršiteljem plate to kasnije, kada prodaju svoju robu.
Vrlo je bitno i to što se obraća pažnja, jer po prethodnom zakonu to nije bio predlog, sada taj predlog imamo, za penzionere koji imaju minimalnu penziju sada se daje mogućnost da do 50% penzije može da izvršitelj naplati tom penzioneru, s tim što u prethodnom periodu to je bilo do 2/3 penzije. Mislim da je ovo ispravna odluka i mislim da je ovo sasvim, što se kaže, odlično.
Još jedna stvar, za mene kao čoveka koji dolazi iz jedne opštine, lepe opštine iz Svrljiga, kao čovek koji predstavlja Ujedinjenu seljačku stranku u Skupštini Srbije izabran sa liste SNS, isto je vrlo bitno i to što imamo jednu odredbu člana zakona 212, predloga zakona, kojim se omogućuje da izvršitelj u postupku prodaje objekta osim što kada se prodaje nepokretnost, odnosno nepokretnost može tu sa njim, mora da se prodaju i pokretne stvari.
Šta to znači? To je za sve nas vrlo bitno, ali i moja jedina zamerka jeste sada zašto to nije donesen ovaj zakon i ova odredba i ova naša Vlada zašto nije bila na čelu sa našim premijerom pre 10 godina, da iskoristimo ovu odredbu i ovaj zakon da ne dozvolimo da naša imovina, naše fabrike da se otuđe na najgori način, da se očerupaju na najgori način.
Ovim članom zakona obavezuje se taj koji kroz licitaciju ili kroz nabavku koju propisuje izvršitelj ili organ on može uzeti fabriku zajedno sa celokupnom imovinom unutra i sa svim pokretnim mašinama.
Ukratko da kažem, svi se sećamo perioda kada je došla ona katastrofalna privatizacija, kada su naši radnici bili neisplaćeni određeni niz meseci, godina, kada su ti naši radnici utužili tog poslodavca ili direktora te fabrike, te proizvodnje i na konto tih dugovanja oni su dobijali jednu mašinu. Posle još nekoliko tužbi dobije drugu mašinu, tako jedna mašina, pa druga mašina i na kraju ostaju samo četiri zida. Na kraju su i te zidove kopali da prodaju onu žicu za sprovodnike za struju i to da se proda.
I na kraju, kada je došlo vreme, kada su radnici izgubili posao, kada nisu imali više oruđe za rad, te hale, te fabrike su ostale prazne i svedoci smo, i kod mene u opštini Svrljig, a i u okolnim opštinama u našoj jugoistočnoj Srbiji, veliki broj tih proizvodnji nije vraćen u pređašnje stanje, odnosno da se vrati ponovo, da se vrati u funkciju, da se tamo upošljavaju ljudi, da tamo ljudi završavaju sebi poslove i da obezbeđuju za sebe i za svoje ukućane egzistenciju životnu.
Mislim da ćemo ovim zakonom dati mogućnost da u narednom periodu izvršitelji budu odgovorniji, da imaju veću kontrolu i da na taj način naši ljudi mogu slobodnije da se ponašaju da ne dođemo u situaciju kao što je bilo prethodnom periodu kada je ovaj zakon bio donešen, 2011. godine, kada, kao što sam malopre rekao, sam imao spregu izvršitelja, spregu direktora koji su bili korumpirani, direktora koji su davali izvršiteljima te svoje račune da oni na silu od tih naših siromašnih građana naplate, a odnos te naplate je bio jedan prema sedam.
Tako da, stvarno mislim da je ovaj zakon mnogo bolji od prethodnog zakona iz 2011. godine. Još jednom napominjem kao narodni poslanik Ujedinjene seljačke stranke izabran sa liste SNS, da ću glasati za ovaj zakon i glasati za set svih ovih pravosudnih zakona i za sve ostale zakone koje predlaže Vlada na čelu sa našim premijerom, jer mislim da je to jedina mogućnost da obezbedimo sigurnu budućnost za našu decu i za decu naše dece.
Još jednom, hvala vam ministre.
Sada bih iskoristio priliku da vas pozovem da dođete do Svrljiga i da zajedno obiđemo zgradu suda i da zajedno razgovaramo o nekim zajedničkim koracima koji su bitni i za vas i za pravosuđe i za policiju, jer imamo zgradu koja sutra može biti iskorišćena za sve. Policija kod nas u Svrljigu, konkretno da kažem, nema kvalitetnu, dobru zgradu, a zgrada suda može biti iskorišćena i za jednu i za drugu instituciju. Hvala vam ponovo i još jednom vam zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Miletiću.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog, načelnog jedinstvenog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96? (Ne)
Saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički, načelni, jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 1. do 10. dnevnog reda.
Sutra je nastavak u 10,00 časova.
Zahvaljujem, gospodine ministre vama i vašim članovima Kabineta na učešću u današnjoj raspravi.