Poštovani predsedavajući, profesore Vekiću, dame i gospodo narodni poslanici, ovi zakoni i izmene i dopune ovaj tri zakona koje danas donosimo su samo nove kockice u mozaiku stvaranja jednog novog zdravstva, zdravstva daleko odgovornijeg, stručnijeg, kvalitetnijeg, zdravstva u interesu građana Srbije i na kraju krajeva, zdravstva koje je u skladu sa mogućnostima našega društva.
Ove kockice došle su kao posledica, a prethodilo im je i 2000 datih specijalizacija, 1000 zaposlenih lekara i medicinskih sestara, „Gama nož“, mnoga vozila koja su kupljena za hitnu službu, popravljanje zdravstva na svim nivoima, borba protiv korupcije. Sve je to urađeno u ovom prethodnom periodu, a našili smo na silne kritike ovde od strane opozicije kako ne valja ovo ili ne valja ono. I kada je ministar pitao - dobro šta ste vi uradili za tih 12 godina, nije dobio odgovor.
Ja ću odgovoriti u njegovo ime. Oni nisu uradili ništa. Dvanaest godina, bolje rečeno, uradili su - osakatili su i razboleli zdravstvo, kao što su osakatili i razboleli čitavo društvo.
Setio sam se da car Dioklecijan nije ostao upamćen po tome što je znao na vreme da napusti vlasti i posveti se sađenju kupusa, pre je po tome ostao upamćen, nego po tome kako je vladao rimskom imperijom. Tako da bi za DS bilo bolje da je znala na vreme da napusti vlast, nisu morali da sade kupus, možda su mogli da sade buniku i travu, pa bi znao da nađem opravdanje za neke njihove diskusije kada je u pitanju kritika radi kritike svega i svačega i onog dobrog i onog što se na neki način velikom borbom ostvaruje u ovoj zemlji.
Kada su u pitanju ova tri zakona i uopšte govor o centralizaciji i decentralizaciji, govorim o kliničko-bolničkim centrima i prelasku da država bude osnivač, često puta se manipuliše tim pojmom, pa sve bi decentralizovali što može da se decentralizuje. Polako, nije to baš tako sve jednostavno, pogotovo kada se neko poziva kako treba decentralisati državu po uzoru na Nemačku, Francusku, Kinu. Pa, znate šta, njihovi regioni, oni najmanji, veći su od naše zemlje cele. Mi smo mala država i moramo da gledamo kako svoju strategiju razvoja da napravimo tako da bude ona najprogresivnija, najjeftinija i najviše u interesu građana.
Pokušala se decentralizacija posle 2000. godine, pa su čak podelili i zdravstvene centre, pa u jednom malom gradu imate dom zdravlja koji funkcioniše nezavisno od bolnice, pa se napravilo ludilo da specijalisti iz doma zdravlja kada su potrebni bolnici za dežurstvo, nisu mogli zato što su radili u nekoj drugoj ustanovi. Pa, onda kola, koja ima dom zdravlja, nije mogao da da bolnici da nosi svog pacijenta recimo u neku tercijalnu ustanovu, samo zato što sada to treba neko da plati, pa se fakturiše, dom zdravlja fakturiše bolnici, bolnica fakturiše domu zdravlja, unutar jednog grada od 40 hiljada stanovnika.
Pa, je li to decentralizacija? Pa, to je ludilo, to nema veze sa pameću. Mislim da je krajnje vreme da se to ponovo napravi, jer ova zemlja, da se ta centralizacija, upravo da obezbedi način planiranja i strateškog planiranja države kada su kapitalna ulaganja, ne samo kada je u pitanju zdravstvo, nego sve što se u tom smislu može smatrati, kada je u pitanju regionalni razvoj, praćenje kako će se ova zemlja razvijati na svim nivoima i svugde. Ovako imamo dupliranje kapaciteta, dupliranje aparata, dupliranje stručnjaka, dupliranje svega, a na nekim mestima nemamo ništa. To je jedan haos, jedno društvo koje ne zalužuje da ide dalje. Zbog toga su sve ove promene izuzetno važne, izuzetno potrebne i mislim da će one napraviti da ovo zdravstvo krene još višim i još boljim korakom napred.
Ovde se priča o tome da li ćemo za godinu dana krenuti sa primenom Zakona o dokumentaciji u zdravstvu. Mi smo doneli jedan izvanredan Zakon o dokumentaciji. Dokumentacija podrazumeva praćenje kako zdravstvenog stanja pacijenta, praćenje zdravstvenog stanja stanovništva uopšte, praćenje kapaciteta, praćenje resursa. Dokumentacija podrazumeva informisanje, podrazumeva međunarodnu saradnju, dokumentacija podrazumeva uopšte jedan izuzetno važan segment stručnog razvoja i stručnog praćenja u zdravstvu. Ne može se to lomiti preko noći. Pa, što za 12 godina nisu uveli taj sistem kad su tako pametni?
Treba sačekati i napraviti kvalitetno, jer to će uštedeti sredstva, podići kvalitet i nivo zdravstvene zaštite i napraviti pravi sistem kada je u pitanju dokumentacija u društvu.
Moram da prokomentarišem to da je potrebno da ne dolaze ljudi iz inostranstva da overavaju knjižice svakih šest meseci itd, sve ono što je ovim zakonima predviđeno. Ali, ono što moram da kažem, to je opet neka kritika na pokušaj kad su u pitanju trudnice i kada su u pitanju porodilje, da se olakša način kako žene da dođu do toga da dobiju tih 100% svoje plate ali na jednostavniji i na brži način. Na kraju, mi smo doneli to da 35%, ono što nije bilo, da se još doda trudnicama i obezbedili tim ženama, zahvaljujući njima i njihovoj vrednosti i važnosti u ovom društvu, da dobijaju 100%. Pa, mi smo to doneli, nije niko doneo pre 10 i pre 15 godina.
Ovo sada govorimo kako da im samo olakšamo još tehnički što pre da dođu do tog novca koji im pripada, a tehnički način je da se poslodavcu prebaci ukupna količina, da on samo isplati, jer kašnjenje u isplati nije kašnjenje u Fondu, nije kašnjenje u budžetu, kašnjenje je u dokumentaciji koju poslodavac treba da preda u Fond, pa da bi se posle vratile te pare, uplatile na njegov poseban račun i da on ne može da manipuliše tim sredstvima. To je poseban račun sa koga je on u obavezi da da ženama, trudnicama i porodiljama. To su jednostavne stvari.
Ja mislim da će se to ovim dodatno ubrzati i da će se ispuniti ta naša odluka koju smo napravili.
Na kraju, u svakom slučaju, ovo treba podržati, kao što sve do sada, u tom kursu kako ide društvo, reformskom kursu treba podržati ova tri zakona. Mislim da je ovo još jedan korak napred da stvaramo to zdravstvo i korak po korak, i ova zemlja će biti uz rame svim ostalim razvijenim zemljama. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milan Knežević.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Ministarstva, koleginice i kolege, posle ovakvih iscrpnih diskusija, sigurno će se i moja diskusija ponoviti u nekom delu zato što se ovde radi o izmenama tri zakona, o pojedinim članovima koji se menjaju. Zajedničko za sve tri izmene je da ove izmene u stvari predstavljaju poboljšanje zakona i daju bolja zakonska rešenja, koja u krajnjoj liniji utiču i na organizaciju zdravstvene službe i pružanju zdravstvene usluge.
Jedan kolega opozicioni poslanik pominjao je – pa šta je, mi treći put dobijamo na Skupštini dopune i izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Uopšte ne vidim u čemu je tu problem, i da budu još tri izmene i da bude deset izmena zakona, izmene zakona pogotovo proističu iz života. Ministarstvo organizovano, uočava probleme i odmah razrešavanje problema može da se postigne izmenom zakona. Te promene zakona nisu kako je on rekao u potcenjujućem tonu, nego su ovo baš afirmativne izmene, zato što poboljšavaju pojedine članove zakona.
I prošli put, pre mesec dana smo imali opet izmenu vezanu za lekarsku komoru. Pa, i ona je proizašla iz problema u organizaciji zdravstvene službe i nekih zakona koje su oni doneli u neko vreme od pre osam godina. Tako da, to ne stoji da izmene zakona treba gledati na taj način kako je on predstavio, nego na uočavanje problema i automatski brzo rešavanje tih svih problema koji tu postoje.
Prvo, u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, kolege su i rekle, ti kliničko-bolnički centri koji su pripadali kao osnivači gradu, njegova osnivačka prava prelaze na Republiku, što je sasvim logično. To su visoko-specijalizovane zdravstvene ustanove, pružaju sekundarnu, a u nekim segmentima i tercijalnu zdravstvenu zaštitu.
Da bi se pružila kvalitetna zdravstvena zaštita potrebna su sigurno velika investiciona ulaganja koje sigurno može da podrži Republika, a ne lokalna zajednica ili samouprava, a samim tim vezano i za stručno usavršavanje, nove metode, tako da ovaj segment predstavlja poboljšanje.
U jednom zakonu koji je jedan ministar doneo, ja mislim, to je moje mišljenje, a nije proizišlo iz mog razmišljanja, nego iz razgovora sa kolegama koje rade u domovima zdravlja, u toj tzv. primarnoj zdravstvenoj zaštiti koja sa sekundarnom i tercijalnom čini celokupni zdravstveni sistem, odjedanput su oni onom zakonskom regulativom bili istrgnuti i predati na upravu lokalnim zajednicama ili lokalnoj samoupravi.
Mi sada imamo paradoksalnu, po meni situaciju, od Republike i ministarstva se očekuje da se uradi strategija razvoja i funkcionisanje zdravstva, a u praktičnom smislu u tom segmentu primarne zdravstvene zaštite, na indirektan način, naravno, ne mora niko da mi odgovori, a mi to znamo kao kolege, direktno ne možete da imate upliva i da ne govorimo o mnogo tih skrininga koji se obavljaju i koji su bitan deo segmenta primarne zdravstvene zaštite. Ipak ako vi finansirate lične dohotke i na odgovarajući način primarna se uklapa u sveukupnu zdravstvenu zaštitu, mora država, po tom mislim na ministarstvo, da ima upliva u to kako funkcioniše taj segment zdravstva.
Na ovaj način, koliko ja znam, postoje problemi, pogotovo što se i kolege žale da u ovim uslovima, u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, izuzev investicionog održavanja, nemaju nekih sredstava za obnavljanje opreme i neke značajnije investicije. Možda je na ministarstvu, ali ovo ne kažem, pošto oni o tome već debelo razmišljaju, kako taj deo na odgovarajući način, možda ja nisam u pravu, možda su naše primedbe, tih kolega koje smatraju da je to jedna situacija, da lokalni kadrovi postavljaju direktore. To je najmanji problem. Ne treba politika da bude u tom stepenu uključena, ali mi to deklarativno. Kolega je rekao da zdravstvo ne treba mešati sa politikom, mada lično mislim da su oni veoma često koristili zdravstvo u političkom nadmetanju i lično mislim da su zdravstvo i obrazovanje vitalne osnove gde treba doktrina i struka da daju način organizacije i funkcije, ali na žalost događaju i se i ove stvari.
Ja sam malo sa tom primarnom zdravstvenom zaštitom, koja je ipak ostala pod nekom kontrolnom funkcije lokalne zajednice, iako oni, da budem jasan, što se tiče medicinske doktrine, primenjuju medicinski i uklapaju se u toj organizaciji celokupnog zdravstvenog sistema, ali tu postoji jedna stepenica koja razdvaja. Sada kada je uključen kliničko bolnički centar sigurno treba razmisliti i o tom segmentu kako na odgovarajući način razrešiti, jer opet ponavljam, ako država daje pare, mora država i da se pita kako u tom Leskovcu, Kragujevcu, Beogradu funkcioniše primarna zdravstvena zaštita, ko je odgovoran, a ko loše funkcioniše.
U ovom zakonu razrešen je dopunski rad. Po meni, veoma jednostavno, a efikasno. Opet je jedan opozicioni poslanik pominjao zašto postoji dopunski rad, pa smanjili ste doktorima plate, pa zato. Takvo obrazloženje ne stoji, da ne mogu da zamislim da neko može da kaže to. Taj dopunski rad u zdravstvu nismo mi izmislili, nije izmišljen u zadnje dve godine od kada je neka druga opcija na vlasti, a ne njihova. Taj dopunski rad postoji već 15 godina. Činjenica je da postoji, da je to osetljivo mesto, koruptivno mesto, ali 99% doktora i zdravstvenog osoblja, koje je kvalitetno, ne možemo da gledamo kroz pojedinačne slučajeve.
Suština dopunskog rada nije u tome što su smanjene plate. To ja kažem radi javnosti. Taj dopunski rad postojaće i kroz pet godina kada budu odlične plate. Nije stvar u nekim, jesu dodatni prihodi, da ne bude da nije to primarno, sigurno da dopunska delatnost omogućava odgovarajuće prihode pojedincima koji učestvuju. Ovde se na jedan način, u jednom članu razrešava mogućnost i obaveza da poslodavac vodi evidenciju i da se zna ko obavlja dopunski rad, a sa druge strane i inspekciji mora da se dostavi. Ponovo se uvodi neki red u toj zakonskoj mogućnosti rada kod drugog poslodavca do trećine radnog vremena. Dopunski rad, još jedanput kažem, postojaće i u zemljama gde su odlične plate, tako da ne mešamo, da ne upotrebim izraze kada se meša jedno i drugo zbog nekih više upotrebljenih iz političkih razloga, da se to omalovaži kao neka stvar koja nije značajna, nego je suspektna. Suspektno je mnogo što-šta u životu, ali su u pitanju ljudi, postoje drugi zakoni, postoji i drugi način organizacije koji treba da suzbije takve stvari koje se događaju, zloupotrebe u radu ili u drugom delu.
Što se tiče licenciranja zdravstvenih saradnika, kako ne može da bude poboljšanje kada je u prethodnom zakonu bilo da ministar treba svim zdravstvenim saradnicima da daje saglasnost. Sasvim logično posle formiranja odgovarajućih komora da se prebaci taj deo licenciranja u tom delu, tako da i taj deo rešenja, vezano za zdravstvene saradnike, je sigurno poboljšanje i olakšavanje u tom delu koji se odnosi na funkciju licenciranja koji je prethodno bio.
Što se tiče odobravanja specijalizacije, moram da priznam da nisam znao da je postojao taj stav u članu da naše ministarstvo odobrava specijalizacije stranim državljanima. Ovo je sasvim logično. Ako taj strani državljanin radi svoju zdravstvenu delatnost u toj nekoj drugoj državi, normalno da treba ministarstvo, čiji je on državljanin, da odobrava specijalizacije, a ne naše ministarstvo. To je tako logična stvar da se ovo promeni i za mene je bila iznenađujuća. Moguće da je u nekom periodu, pošto je kod nas dosta stranaca pre 30 godina, od Libije, Egipta, Palestine, studiralo, pa je moguće da je u tom nekom periodu napravljen neki dogovor i iziskivalo je potrebu da naše ministarstvo pomaže, ali time odobravajući nekom specijalizaciju ministarstvo preuzima neku odgovornost, kao kod ovog pitanja izjednačavanja privatnog i državnog zdravstva.
Znate, da se izjednačite nije to samo došao privatnik, potpisao ugovor i od sutra dolaze na pregled, naplaćujem od fonda. Taj neko ko potpisuje, to je ministar lepo rekao, mora da ispunjava neke uslove, mora da bude akreditovan. Vi morate da ga stavite na listu. To treba mnogo ozbiljno shvatiti, a ono što sam video i u dosadašnjem radu i u tom skeniranju i pravljenju spiska privatnih ordinacija, napravljen je odličan pristup da bi se sistemski, strategijski razrešio problem. Cela funkcija, koliko sam video, ministarstva izjednačavanja privatnog i državnog zdravstva ide u jednom pravom pravcu da se ne podvuku neke greške i propusti koji prave druge probleme.
Na kraju, da pomenem ovaj zakon gde se razrešava problem produžavanja osiguranja kod onih koji su upućeni na inostranstvo i članova njihovih porodica na taj vremenski period na koji su upućeni, a ne u nekom ograničenom roku.
Kolega Važić neposredno pre mene je pominjao kod privremene sprečenosti za trudnice, problem koji je uočen a koji je postojao i kada je u vremenu kad je ta poslanička grupa bila na vlasti, nije to samo zadnjih godinu dana urađeno, mi smo dodali tih 35%, ali sad želimo da pojednostavimo na jednom mestu da stigne novac i da u tim najlepšim trenucima ili najosetljivijim trenucima trudnoće i održavanja trudnoće i druge sprečenosti stignu sredstva nekom neophodna za život na pravi način bez nekih, kako mi kažemo, birokratskih. Mnoga uverenja su oni morali da skupljaju i da nose na jedno mesto, pa svakog meseca da skupljaju silno vreme i javnosti je bila upoznata sa tim problemom, na ovaj način se sve to razrešava.
Tako da na kraju, opšti utisak, ja mislim iz diskusija prethodnika da su sve ove izmene apsolutno bile neophodne, razrešavaju probleme predstavljaju poboljšanje zakona, predstavljaju poboljšanje funkcije zdravstva u tim segmentima na koje se odnose i zato ću ja i kao i moja poslanička grupa u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Jelisaveta Pribojac, zatim Predrag Mijatović. Izvolite.

Hvala predsedavajući.
Poštovani predstavnici Ministarstva zdravlja, poštovani narodni poslanici, zakoni o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju posle desetogodišnje primene zaista zahtevaju sveobuhvatne izmene, jer kao sistemski zakoni koji regulišu oblast zdravstvenog sistema i sistema zdravstvenog osiguranja ne rešavaju probleme sa kojima se u zdravstvenom sistemu susrećemo skoro svakodnevno. Zato svaka izmena sigurno poboljšava uslove za obavljanje zdravstvene delatnosti.
Kod izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti u pitanju je sedam članova, četiri člana se brišu u celini i to 198a, 198b, 200. i 201. Kroz članove 48, 130. i 141. regulišu se preuzimanje osnivačkih prava od strane Republike nad kliničko-bolničkim centrima, zatim se definiše da direktora, zamenika direktora, članove upravnih i nadzornih odbora kliničko-bolničkih centara imenuje Vlada Republike Srbije, kao i saglasnost na statute kliničko-bolničkih centara daje Vlada.
Nakon primene ovih izmena i dopuna Zakona o zdravstvenoj zaštiti, licenciranje zdravstvenih saradnika će se vršiti u nadležnim komorama, odnosno udruženjima. Ono što je važno istaći jeste izmena člana 199. koji se tiče dopunskog rada zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika kao i drugih lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi.
U vezi sa ovim dopunskim radom uvek je bilo polemika, sigurna da ćemo se svi složiti da je ovaj vid dopunskog rada do sada i u zdravstvu, ali i kod pacijenata stvarao utisak najveće korupcije. S obzirom da nije postojala evidencija ni ko, ni gde, ni koliko radi u dopunskom radu. Takođe, složićemo se i sa tim da svako ima pravo da u svom slobodnom vremenu, dakle van redovnog radnog vremena obavlja dopunsku delatnost, pa tako i zdravstveni radnici, zaposleni u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi mogu da obavljaju poslove iz svoje struke kod drugog poslodavca, ali pod određenim uslovima. A ti uslovi su sledeći.
Jedan od prvih uslova jeste da zdravstveni radnik radi u punom radnom vremenu i ono što danas ovde nije niko komentarisao jeste zapravo to da to znači da svi zdravstveni radnici koji po posebnom kolektivnom ugovoru za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, AP i lokalne samouprava neće moći da rade u dopunskom radu. Na primer, zdravstveni radnici koji rade u zoni jonizujećeg zračenja, zbog naročito teških poslova, zbog poslova koji štetno utiču na njihovo zdravlje, član 38. posebnog kolektivnog ugovora reguliše da oni imaju skraćeno radno vreme, tačnije njihova radna mesta spadaju u prvu grupu poslova sa skraćenim radnim vremenom, odnosno 30 časova nedeljnim radom. To je razlog zbog kojih oni neće moći da rade u dopunskom radu, ako grešim, ispravite me.
Drugi uslov jeste da dopunski rad ne traje duže od jedne trećine od punog radnog vremena, a osnov za dopunski rad jeste zapravo sklapanje ugovora o dopunskom radu. O tom sklopljenom ugovoru mora biti obavešten poslodavac, odnosno direktor zdravstvene ustanove, osnivač, a jedan primerak ugovora mora se dostaviti zdravstvenoj inspekciji u roku od 15 dana, od dana potpisivanja istog. I to je po meni nešto što je najvažnije u ovom članu 199. Jer samo uz adekvatni inspekcijski nadzor, uz adekvatnu inspekcijsku kontrolu, uz stalnu kontrolu neće biti ugroženi interesi u državnim zdravstvenim ustanovama i samo na takav način će član 199. imati onaj pravi A efekat koji se i želeo postići.
Zakon o zdravstvenom osiguranju je osnovni zakon koji reguliše prava i obaveze iz zdravstvenog osiguranja. Izmenom člana 66. Zakona o zdravstvenom osiguranju unapređuje se i proširuje ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja licima koje su upućena na rad u inostranstvo kao i članovima njihovih porodica, tako što se izdaje potvrda za korišćenje zdravstvene zaštite za onaj period koji su oni upućeni na rad u inostranstvo. Do sada je taj period bio 12 meseci, pa su morali da dolaze u Srbiju i da produžavaju potvrde.
Za lica koja privatno putuju u inostranstvo potvrda se izdaje osiguranom licu najduže do 90 dana od dana izdavanja iste. Na ovakav način se obezbeđuje visok nivo kvaliteta zdravstvene zaštite, kao i visok nivo ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Izmena član 96. Zakona o zdravstvenom osiguranju odnosi se na naknadu zbog sprečenosti za rad usled bolesti, odnosno održavanja trudnoće. Tako što će za prvih 30 dana bolovanja kao i do sada naknadu isplaćivati poslodavac iz svojih sredstava i to u celosti, a nakon 31. dana 65% će se isplaćivati iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, a 35% iz budžeta Republike Srbije, na taj način što će tih 35% biti prebačeno RFZO a RFZO će to prebaciti poslodavcima.
Do sada je RFZO taj iznos od 35% uplaćivao na račun osiguranice. Ovaj predlog je zaista jednostavniji i efikasniji jer zaista ne iziskuje popunjavanje velikog broja i obradu velikog broja obrazaca kao što je to bio slučaj do sada.
Što se tiče Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidenciji, izmene i dopune se odnose na produženje roka za njegovu primenu kako bi se uradile određene procedure. Svi znamo da su podaci koji su sadržani u medicinskoj i zdravstvenoj dokumentaciji veoma važni, da moraju biti tačni, da moraju biti ažurni i na odgovarajući način zaštićeni od gubitaka, zaštićeni od uništenja, zaštićeni od dopuštenog pristupa i promena i da su sve zdravstvene ustanove dužne da tu dokumentaciju čuvaju u pisanom elektronskom ili nekom drugom obliku, zavisno od toga koja je vrsta medicinske dokumentacije u pitanju, a sve to mora da bude u skladu sa propisima o čuvanju arhivske građe sa određenim rokovima.
Upravo zato je važno, celishodno i sveobuhvatno donošenje pratećih propisa za sprovođenje ovog zakona i upravo zato u danu za glasanje ja ću kao i sve moje kolege SNS podržati sve ove izmene i dopune Zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Predrag Mijatović, zatim Violeta Lutovac. Gospodine Mijatoviću, prijavite se.

Poštovani predsedavajući, poštovani saradnici Ministarstva zdravlja, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ovaj set zdravstvenih zakona je samo jedna mala, ali neophodna i akutna intervencija u okviru zdravstvenog sistema Republike Srbije.
Ono što bi trebali i da znamo i što bi trebalo da se kaže, imam saznanje ili imamo saznanje da Vlade Republike Srbije i Ministarstvo zdravlja pripremaju jedan sveobuhvatni zakon o zdravstvenoj zaštiti koji će obuhvatiti i ove neke promene, a i neke u svakom slučaju kapitalne i krucijalne promene u zdravstvenom sistemu u okviru Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Zašto? Znamo i nažalost svesni smo koliko je za 12 godina na čelu sa jednim izuzetno nesposobnim ministrom, gospodinom Tomicom Milosavljevićem, urušen zdravstveni sistem Republike Srbije. Sada je u svakom slučaju potrebno jako mnogo rada i truda da se ono što se ukorenilo i ono što je loše u zdravstvenom sistemu i što je na neki način dobilo i zakonski legitimitet, da to isto ispravimo i da izvedemo na jedan pravi put i da imamo jedan zdravstveni sistem koji je dostojan nas koji živimo u Evropi i u Republici Srbiji.
Mnogo toga je rečeno ovim zakonima koji su na današnjem dnevnom redu, pa bih ja više zbog građana Srbije onako letimično prošao preko ova tri zakona koja su danas na dnevnom redu.
Prvo, zakon o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju. Usvajanjem ovog zakona ostvaruje se pravo osiguranika iz obaveznog osiguranja u smislu produženja roka važenja potvrde za korišćenje zdravstvene zaštite za vreme boravka u inostranstvu osiguranika i članova uže porodice, odnosno kada je osiguranik poslat na rad u inostranstvo. Potvrda o korišćenju zdravstvene zaštite, izmena člana zakona izdaje se na period za koji je osiguranik upućen na rad u inostranstvo, te se ovom izmenom zakona ukida potreba da se potvrda obnavlja svakih godinu dana, što u svakom slučaju predstavlja znatan pomak i olakšavanje života ljudi koji su upućeni u inostranstvo.
Članom 3. predviđeno je da svi osiguranici kao i članovi porodice koji su upućeni na rad u inostranstvo, a potvrda im je izdata do dana stupanja na snagu ovog zakona, važi za period za koji je osiguranik upućen na rad u inostranstvo. Znači, ni u kom slučaju ne mora više da se svakih 90 dana ili kraći vremenski period pojavljuju i obnavljaju to svoje osiguranje.
Predlog zakona o izmenama Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama - ranijim Zakonom o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama utvrđen je rok od 12 meseci za stupanje na snagu propisa za sprovođenje zakona. S obzirom da u predviđenom roku nisu završene sve radnje u smislu postupka javnih nabavki za integrisani zdravstveni informacioni sistem, zbog uloženih žalbi, potrebno je da se rok za primenu ovog zakona produži sa 12 na 24 meseca, odnosno da primena ovog zakona počne od 1. januara 2017. godine.
Gospodin ministar je to vrlo argumentovano obrazložio i mislim da u tu ni u kom slučaju ne bi trebalo da dođe do bilo kakvog sporenja. Ovom izmenom uklanja se mogućnost ugrožavanja funkcionisanja zdravstvenog sistema u oblasti evidencije i izveštavanja, a samim tim i zdravstveni sistem u celini, što bi u svakom slučaju moglo dovesti do štetnih posledica po zdravlje ljudi.
Poslednji je zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti o kome se ovde najviše i govorilo. Ova izmena zakona donosi promenu dva segmenta u okviru zakona o zdravstvenoj zaštiti. Prva izmena odnosi se na osnivače kliničko-bolničkih centara, odnosno do sada je osnivač tih ustanova bio grad. Međutim, kliničko-bolnički centri pored zakonom predviđenog obavljanja sekundarne zdravstvene zaštite obavljaju i visoko specijalizovanu zdravstvenu delatnost na tercijalnom nivou, koja podrazumeva i visok nivo opremljenosti, što zahteva velika kapitalna ulaganja. Čuli smo da su ta ulaganja na nivou od 150 miliona dinara, a da su ranije oni koji su se tome protivili ulagali samo 50 miliona dinara. Što znači da predstavlja povećanje za 300%.
Ovako veliki značaj kliničko-bolničkih centara u okviru zdravstvenog sistema Srbije, zahteva da se osnivačka prava sa grada ili pokrajine prenesu na republiku, što se reguliše članom 1. ovog zakona.
Druga izmena odnosi se na dopunski rad zdravstvenog radnika ili zdravstvenog saradnika koji kod jednog poslodavca ima puno radno vreme, a kod drugog poslodavca zasniva rad to trećine radnog vremena, van redovnog radnog vremena. U zaključenom ugovoru o radu sa drugim poslodavcem zdravstveni radnik ili zdravstveni saradnik dužan je da pismeno obavesti direktora zdravstvene ustanove u kojoj radi puno radno vreme.
Novina u zakonu je ta da se jedan primerak originala ugovora o dopunskom radu u roku od 15 dana od dana zaključivanja zaposleni dostavlja zdravstvenoj inspekciji. Ovom izmenom postiže se kontrola primene instituta obavljanja dopunskog rada u oblasti zdravstva.
Ima jedna stvar, moraću da prozovem, mislim da je gospodin Bradić kada je govorio čini mi se da nije dobro pročitao ili protumačio stav 2. člana 199. Pazite, taj stav 2. kaže – u zaključenom ugovoru o dopunskom radu sa drugim poslodavcem zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik, kao i drugo zaposleno lice dužan je da pismeno obavesti direktora,mislim da ste u svom govoru rekli da on nije dužan da to uradi, itd. ili osnivača privatne prakse, da to ne čitam dalje.
O ovom dopunskom radu smo i ovde a i na Odboru za zdravlje dosta često razgovarali, a nešto je i spomenula gospođa Dejanović. Ja jesam jedan od pobornika da je dopunski rad bio jedan od generatora kriminogenosti u zdravstvu i mogućnosti kriminalnog rada, ne kažem svih, jednog broja ljudi, tako da sam zastupao tezu, moram da priznam da me do sada još nisu uverili u to da je dvojnost u radu upravo dovela do ovakve situacije.
Mislim da je bilo suviše rano da se dozvoli dopunski rad zdravstvenim radnicima koji rade i u državnoj ustanovi jer samim tim smo došli u situaciju kada smo to uveli da smo dobili veliki broj liste čekanja, da smo doveli u situaciju da se ne nabavljaju medicinski uređaji u bolnicama, da se namerno kvare medicinski uređaji upravo da bi se pacijenti na neki način uputili u privatnu ordinaciju, gde lekari koji rade u državnoj ustanovi obavljaju svoj dopunski rad.
Imali smo još jednu stvar. Ova promena u zakonu će možda za nijansu tu situaciju promeniti time što će morati da se obavesti i zdravstvena inspekcija. Nadam se da će ta zdravstvena inspekcija raditi onako kako je potrebno, ne da javi, vrlo često znali da se inspekcija javi pre nego što će doći u neku zdravstvenu ustanovu na kontrolu, pa sve onda bude u redu, da bismo sprečili eventualno ovakve aktivnosti i da bismo, na kraju krajeva, bolje opsluživali naše pacijente i ljude kojima je neophodno potrebno da se učini neka zdravstvena nega, neka zdravstvena aktivnost, lečenje, operacija i tome slično.
Mislim da, i dalje ponavljam da bi trebalo prvenstveno da privatne ordinacije, odnosno privatno zdravstvo uđe u sistem državnog zdravstva, da sklope ugovor sa fondom, tako da pacijentu bude svejedno da li će otići u privatnu ordinaciju ili će otići u državnu ordinaciju sa svojom knjižicom, sa onim gde mu je uplaćeno zdravstveno osiguranje.
Na taj način ćemo možda uvesti daleko veći red, a i taj neki generator kriminalnog rada i svesti na najmanju moguću meru. Zahvaljujem najlepše.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Violeta Lutovac, a zatim Vlado Babić.

Hvala vam predsedavajući.
Poštovani saradnici iz Ministarstva zdravlja, poštovane kolege narodni poslanici, mislim da bilo kada da govorimo o zdravstvenom sistemu, odnosno o predlozima zakona koji se tiču zdravstva, ne treba da postoji ni najmanja sumnja da to ne radimo u korist poboljšanja samog sistema zdravstva, odnosno da nam je cilj poboljšanje samog zdravlja stanovništva.
Danas govorimo o setu predloga zakona iz oblasti zdravstva, odnosno o Predlogu zakona o zdravstvenom osiguranju, takođe o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti i izmenama Zakona o zdravstvenoj evidenciji i dokumentaciji u zdravstvu, što je izmena tehničke prirode, tako da ću ja svoje izlaganje usmeriti ka prethodnim predlozima dva zakona, Zakona o zdravstvenom osiguranju i zdravstvenoj zaštiti.
Predlog zakona o zdravstvenom osiguranju ima jasne ciljeve. Cilj ovog predloga zakona jeste unapređenje ostvarivanja određenih prava zdravstvenih osiguranika. Odnosno, u ovom Predlogu zakona o zdravstvenom osiguranju misli se na osiguranike koji su upućeni na rad u inostranstvo. Ovim predlogom zakona, tj. usvajanjem ovakvog predloga zakona mi zapravo proširujemo prava osiguranika na taj način što se osiguraniku koji je upućen na rad u inostranstvo izdaje potvrda koja važi za period na koji je upućen sam zdravstveni osiguranik na rad u inostranstvu. Samim tim smanjujemo troškove tog zdravstvenog osiguranika koji bi morao, ukoliko bi to ostalo neizmenjeno po prethodnom zakonu, da se vraća nakon 12 meseci, odnosno godinu dana, u cilju produženja potvrde o korišćenju zdravstvene zaštite. Takođe, ovom potvrdom, koja se izdaje od strane Ministarstva zdravlja, obuhvaćena je zdravstvena zaštita članova uže porodice ovakvog zdravstvenog osiguranika.
Kada su u pitanju zdravstveni osiguranici koji borave u inostranstvu u privatnoj poseti, njihova potvrda je važeća u trajanju 90 dana od dana kada je izdata potvrda. Ono što bih naglasila je da je jasan cilj promene ovog člana, a to je unapređenje prava osiguranika.
Ono što ovaj predlog zakona još donosi, to je na neki način zaštita trudnica, odnosno trudnica koje su na bolovanju, gde je 35% naknade osnove zarade zapravo uplaćivano od strane RFZO, a u ime Republike. Sada će ova osnova novčane naknade biti uplaćivana na račun poslodavca, a ne na račun osiguranice i 65% od strane poslodavca, gde dobijamo novčanu naknadu u visini od 100% i zaobilazimo popunjavanje duplih obrazaca, a sve u cilju da ne dođemo u stanje gde će kasniti isplate novčanih naknada.
Ono što Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti donosi, to je promena osnivača kada govorimo o kliničko-bolničkom centru. Po meni je jako nelogično bilo da kliničko-bolnički centar stoji u osnivanju opštine, odnosno grada. Nekako bih rekla da sumnjam da opština, odnosno grad ima sluha za potrebe takve institucije kao što je kliničko-bolnički centar. Kliničko-bolnički centar, pored toga što je stacionarna ustanova, obzirom da pruža usluge sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite, plus što obavlja visokospecijalizovanu zdravstvenu delatnost, zahteva visok nivo opremljenosti zdravstvene ustanove. Složićete se da je to moguće jedino u slučaju da je osnivač Republika, jer ukoliko je osnivač Republika imaćemo stvoreni pravni osnov za kapitalna ulaganja, što je neophodno u ovom slučaju, a sve u cilju poboljšanja uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti.
Direktora, zamenika direktora, kao i članove upravnog i nadzornog odbora u kliničko-bolničkom centru svakako će, obzirom da ovom promenom menjamo osnivača i u ovom slučaju je osnivač Republika, imenovati i razrešavati Vlada. Takođe će i na status sekundarnih i tercijarnih zdravstvenih ustanova saglasnost davati Vlada.
Ono što još Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti omogućujemo, to je dopunski rad kod zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika ili bilo kog radnika koji obavlja zdravstvenu delatnost u zdravstvenim ustanovama. Ukoliko ovaj zdravstveni radnik ostvaruje pravo punog radnog vremena u bilo kojoj zdravstvenoj ustanovi, ima mogućnost da svoju delatnost obavlja kroz dopunski rad tako što će potpisati ugovor o dopunskom radu i ugovor o dopunskom radu će sadržati jednu trećinu punog radnog vremena.
Ono što se meni dopada lično kao lekaru, jeste da će taj isti radnik koji potpisuje ugovor o dopunskom radu morati da obavesti direktora kod koga je zaposlen na period od punog radnog vremena u toj zdravstvenoj ustanovi. Ta zdravstvena ustanova moraće da vodi evidenciju o potpisanim ugovorima za dopunski rad, a takođe će biti i obaveštena zdravstvena inspekcija.
Mislim da iz svega navedenog ne postoji ni mala sumnja da je cilj predlagača zakona jasan, a to je unapređenje sistema zdravstva, tako da ću ja glasanjem u Danu za glasanje doprineti ovom setu zakona. Hvala.

Zahvaljujem, dr Lutovac.
Reč ima dr Vlado Babić, a neka se pripremi narodni poslanik Ninoslav Girić.
Izvolite, gospodine Babiću.