Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju koji su danas pred vama predloženo je proširenje prava osiguranika koji su upućeni na rad u inostranstvu, kao i članova njihove uže porodice, tako što potvrda o korišćenju zdravstvene zaštite u inostranstvu izdaje se za period za koji je osiguranik upućen na rad u inostranstvo, a do sada je ta potvrda bila vremenski ograničena na 12 meseci, odnosno 90 dana.
Predloženim izmenama omogućava se da osiguranik i članovi njegove uže porodice koji su upućeni na rad u inostranstvo ne moraju svake godine da se vraćaju u zemlju radi izdavanje potvrde o korišćenju zdravstvene zaštite u inostranstvu, a što je slučaj po važećim propisima. Ova izmena je predložena na osnovu inicijative Ministarstva spoljnih poslova, s obzirom da po važećim propisima ova lica moraju po isteku od 12 meseci da se vrate u zemlju radi izdavanja nove potvrde o korišćenju zdravstvene zaštite u inostranstvu, a što predstavlja problem i dodatne troškove posebno u slučaju kada su ta lica upućena na rad van područja Evrope. Takođe, predložena rešenja ne iziskuju dodatna finansijska sredstva.
Nadovezujući se na prethodno obrazloženje predložili smo izmenu koja podrazumeva da potvrda o korišćenju zdravstvene zaštite u inostranstvu za osiguranika koji je upućen na rad u inostranstvo, odnosno člana uže porodice osiguranika, a koja je izdata do dana stupanja na snagu ovog zakona i svih predloženih izmena, važi takođe za period za koji je osiguranik upućen na rad u inostranstvo. Na taj način omogućeno je osiguraniku, kao i članu njihove uže porodice, kome je do dana stupanja na snagu ovog zakona izdata potvrda o korišćenju zdravstvene zaštite, njeno važenje za period na koji je upućen na rad u inostranstvo, a ne na 12 meseci kako je po važećem propisu. Takođe, ovo rešenje ne iziskuje dodatna materijalna sredstva.
Sledeće izmene odnose se na to da na RFZO sredstva u iznosu od 35% od osnova za naknadu zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, a koja se obezbeđuje iz budžeta Republike, uplaćuje na račun poslodavca, a ne na račun osiguranice, tj. trudnice, kako je to bilo do sada, jer je to dovodilo do problema u pogledu obračuna isplate ove naknadne zarade osiguranici.
Naime, po važećem rešenju za iznos od 100% novčane naknade od osnove za naknadu zarade na koju osiguranica ima pravo u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, popunjavaju se dupli obrasci posebno za 65%, posebno za 35% i to za 65% poslodavac, za 35% RFZO i shodno tome, ne vrši se istovremena isplata. Smatramo da će predloženim izmenama trudnice biti u boljem položaju, jer je u praksi uplata naknade na račun trudnica stvarala praktične probleme koji su, između ostalog, dovodili i do kašnjenja u isplati. Takođe, predložena rešenja ne iziskuju dodatna finansijska sredstva s obzirom da su ista već obuhvaćena godišnjim finansijskim planom RFZO, odnosno budžetom Republike.
Predložene izmene Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidenciji u oblasti zdravstva se ogledaju u tome što je predložen produžetak roka za podnošenje podzakonskih akata za sprovođenje ovog zakona sa 12 meseci na 24 meseca od dana stupanja na snagu zakona, a kako bi se stvorio pravni preduslov za praktičnu primenu zakona.
Naime, Zakonom o zdravstvenoj dokumentaciji i evidenciji u oblasti zdravstva utvrđen je rok od 12 meseci od dana stupanja na snagu tog zakona za donošenje propisa za sprovođenje zakona. S obzirom da se u tom periodu sprovodio i postupak javne nabavke za integrisanje zdravstveni informacioni sistem koji je tek nedavno završen, jer su bile ulagane žalbe, nije bilo moguće doneti u propisanom roku propise za sprovođenje zakona.
S tim u vezi, sledeća izmena se ogleda u tome što je predloženo odlaganje početka primene ovog zakona na taj način što bi se on primenjivao od 1. januara 2017. godine, umesto 1. januara 2016. godine. Imajući u vidu da se predlaže produženje roka za donošenje podzakonskih akata u skladu sa navedenim predloženim odlaganjem početka primene zakona. U suprotnom, narušiće se nesmetani sistem rada zdravstvenih ustanova i zdravstvenih sistema u celini, imajući u vidu član 60. zakona, kojim je propisano da danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o evidencijama u oblasti zdravstva, kao i Zakon o evidencijama u oblasti zdravstvene zaštite, ozbiljno će se ugroziti funkcionisanje zdravstvenog sistema u oblasti evidencija i izveštavanja, a samim tim i zdravstveni sistem u celini, što može dovesti do štetnih posledica po zdravlje ljudi. Donošenjem ovog zakona stvara se preduslov za nesmetano funkcionisanje zdravstvenog sistema.
Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti predviđeno je da se uradi preuzimanje osnivačkih prava na kliničko-bolničkim centrima sa grada na Republiku koji podrazumeva precizno uređenje osnivačkih prava Republike u odnosu na kliničko-bolničke centre.
Postojećim zakonskim rešenjem utvrđeno je da osnivač kliničko-bolničkog centra grad, imajući u vidu da kliničko-bolnički centar, pored uslova predviđenih Zakonom za obavljanje sekundarne i zdravstvene zaštite obavlja i visoko specijalizovanu zdravstvenu delatnost, koja podrazumeva i visok nivo opremljenosti zdravstvene ustanove za obavljanje zdravstvene delatnosti, stvorili su se uslovi za osnivanje ove vrste zdravstvene ustanove od strane Republike.
Naime, Zakonom o zdravstvenoj zaštiti utvrđeno je da osnivač zdravstvenih ustanova, na primarnom nivou zdravstvene zaštite opština odnosno grad, kao i da osnivač zdravstvenih ustanova na sekundarnom i tercijalnom nivou zdravstvene zaštite Republika, a na teritoriji AP.
S obzirom na to da je Kliničko-bolnički centar stacionarna zdravstvena ustanova koja obavlja zdravstvenu delatnost na sekundarnom i tercijalnom nivou zdravstvene zaštite koja je od posebnog značaja za Republiku, imajući u vidu i ostale odredbe zakona, smatramo da osnivačka prava na kliničko-bolnički centrima treba da obavlja Republika.
Kroz preuzimanje osnivačkih prava od strane Republike na kliničko-bolničkim centrima, postiže se pre svega, stvaranje pravnog osnova za kapitalna ulaganja od strane Republike, a samim tim poboljšanje uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti, imajući u vidu da je kliničko-bolnički centar stacionarna zdravstvena ustanova koja obavlja zdravstvenu delatnost na sekundarnom i tercijalnom nivou zdravstvene zaštite, od posebnog značaja za Republiku.
Predloženim zakonskim rešenjima na nov način se uređuje institut dopunskog rada u zdravstvenom sistemu. Naime, predviđa se da zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik, kao i drugo lice zaposleno u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi u drugom pravnom licu koje obavlja zdravstvenu delatnost u skladu sa zakonom koji radi puno radno vreme, može da obavlja određene poslove iz svoje struke kod drugog poslodavca, van redovnog radnog vremena zaključivanjem ugovora o dopunskom radu sa drugim poslodavcem i ukupnim trajanjem od jedne trećine punog radnog vremena.
O zaključenom ugovoru o dopunskom radu sa drugim poslodavcima zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik kao i druga zaposlena lica dužno je da obavesti direktora zdravstvene ustanove odnosno osnivača privatne prakse i drugog pravnog lica koje obavlja zdravstvenu delatnost, u skladu sa zakonom, a koji radi puno radno vreme.
Zdravstvena ustanova odnosno privatna praksa dužni su da vode evidenciju o ugovorima i dopunskom radu koji su zaključili. Jedan primerak originala ugovora o dopunskom radu zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik kao i drugo zaposleno lice dostavlja zdravstvenoj inspekciji u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora. Na ovaj način stvaraju se uslovi za praćenje i kontrolu primene instituta dopunskog rada u oblasti zdravstva.
Predložena rešenja o zakonu neće stvoriti dodatne troškove pacijentima odnosno građanima kao ni privredi odnosno malim i srednjim preduzećima. Međutim, sprovođenjem ovog zakona stvoriće se dodatni troškovi za budžet Republike Srbije koji su u odnosu na sredstva koja su već obezbeđena za rad i obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama iz plana mreže zdravstvenih ustanova.
Naime, preuzimanjem osnivačkih prava na kliničko-bolničkim centrima od strane Republike potrebno je obezbediti sredstva iz budžeta Republike Srbije, s obzirom da ova vrsta zdravstvene ustanove, pored sekundarne zdravstvene zaštite obavlja visoko specijalizovanu zdravstvenu delatnost koja podrazumeva visok nivo opremljenosti zdravstvene ustanove. Takođe je neophodno obezbediti sredstva za investiciono ulaganje.
Kroz kapitalno ulaganje za izgradnju i opremanje zdravstvenih ustanova u državnoj svojini, poboljšavaju se uslovi za rad zdravstvenih ustanova i obezbeđivanje adekvatnog prostora i neophodne opreme, čime se obezbeđuje viši nivo kvaliteta zdravstvenih ustanova za građane Republike i veće dostupnosti pacijentima.
Imajući u vidu napred navedene procene da je za ove namene potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije u iznosu od 150 miliona dinara, koja su opredeljena za 2016. godinu, obzirom da će navedena odredba koja se odnosi na osnivačka prava nad kliničko-bolničkim centrima stupiti na snagu od 1. januara 2016. godine.
Ostala rešenja predviđena ovim zakonom već postoje u zdravstvenom sistemu, odnosno samo su promenjeni subjekti koji su nosioci tih poslova. Imajući u vidu napred izneto, može se zaključiti da su troškovi koji se predviđaju opravdani, s obzirom na pozitivan efekat koji će imati na organizaciji i rad zdravstvene službe.
Dugoročno gledano, sredstva koja je neophodno obezbediti su minimalna u odnosu na pozitivne efekte koji će uticati pre svega na kvalitet pružanja zdravstvene zaštite građanima Srbije. Ovim nacrtom zakona stvaraju se mogućnosti za dalje unapređenje rada zdravstvenih ustanova i privatne prakse, kao i drugih pravnih lica koja obavljaju zdravstvenu delatnost.
Rešenja predložena ovim zakonom predstavljaju rezultat saradnje i konsultacije Ministarstva zdravlja, nadležnih organa Grada Beograda i predstavnika sindikata u zdravstvu koji su se složili da će ovako predloženo zakonsko rešenje uticati na organizaciju i kvalitet rada ovih zdravstvenih ustanova koje je u interesu pružanja zdravstvene zaštite građanima republike.
Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti određuje mogućnost da strani državljani koji ne obavljaju zdravstvenu delatnost u Republici Srbiji, na osnovu odobrenja Ministarstva zdravlja države iz koje dolaze upišu specijalizaciju i užu specijalizaciju direktno na nekom od fakulteta zdravstvene struke u Republici Srbije. Naime, dosadašnje zakonsko rešenje nije celishodno iz razloga što specijalizacija stranih državljana koji su završili fakultet zdravstvene struke, neobavljaju zdravstvenu delatnost u Republici Srbiji ne bi trebali da budu u nadležnosti Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Naime, celishodnije i efikasnije rešenje je da Ministarstvo zdravlja u državi u kojoj stranac obavlja zdravstvenu delatnost kao profesiju može odobriti specijalizaciju, odnosno užu specijalizaciju u skladu sa zakonom i uputiti kandidata da se upiše direktno na neke od fakulteta zdravstvene struke u Republici Srbiji. Uslove, način i postupak oko upisa fakulteta bi regulisali međusobni sporazumi.
Predloženim izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti omogućava se zdravstvenim saradnicima da se licenciraju u nadležnim komorama, odnosno udruženjima. Izdavanje, obnavljanje i oduzimanje licence jeste postupak koji sprovodi nadležna komora radi utvrđivanja stručne osposobljenosti zdravstvenih radnika za samostalni rad. Rešenje o izdatoj, obnovljenoj ili oduzetoj licenci donosi direktor nadležne komore. Obzirom da su zdravstveni saradnici iz različitih oblasti zaposleni u zdravstvenim ustanovama, Zakon o komorama zdravstvenih radnika ne propisuje licenciranje zdravstvenih saradnika. Zdravstveni saradnici treba da se licenciraju u nadležnim komorama, odnosno udruženjima. Hvala.