Sve vreme pričate telefonom.
Znači, ja očekujem, ministre, da vi ovde dođete, evo, sad su najavili neke zakone, krovne zakone, koje ćete doneti ovde u proceduru. Za dve godine vaš rezultat je jedan ceo zakon, tri puta po izmene dva zakona, i to je vaš rezultat ministrovanja. I izmena tog jednog jedinog celog zakona koji ste doneli, sa obrazloženjem da nam ne valja Zakon o javnim nabavkama, znate, neko se žalio. Više od godinu dana ne možete da rešite solidarni porez. Sad nas uveravate ovde da će sve da bude u redu. Odlaze lekari a vi klimate glavom – ne, nije istina. Istina je. Istina je, ministre. I stalno je kriv neko drugi. Ova većina četiri godine upravlja Srbijom, četiri godine. Ja ne znam gde je kraj tome da pričate da je neko drugi kriv. Ovde volite da kažete – nemojte da zdravstvo koristimo za politiku. Lepo to zvuči, ali hajde da se ponašamo odgovorno ovde kada govorimo o zdravstvu i da vidimo šta ste vi uradili ili niste uradili.
Ja očekujem da pogledate naše amandmane. Nama su ovi zakoni, ovako kako su predloženi, potpuno neprihvatljivi i zbog onoga što piše u zakonu i zbog onoga što ste vi rekli u načelnoj raspravi, odbacujući bilo kakvu svoju odgovornost za ono što nije urađeno ili za ono što je loše urađeno.
Pozivam vas, ministre, da u budućnosti ne razmišljate samo o tome kako nešto izgleda na naslovnoj strani dnevnih novina, nego da imate malo dalji pogled u budućnost kako taj zdravstveni sistem, koji ne valja, to ćemo se složiti svi u Srbiji, da se popravi. Ako je jedini vaš odgovor – što niste vi, kako ste vi, mene ta vrsta rasprave apsolutno ne zanima, jer nas to ne vodi nigde, nigde. Možemo o tome da potrošimo vreme, ali od toga ništa bolje biti neće, neće se ljudi kvalitetnije lečiti, nećemo imati više lekara i zdravstvenih radnika u Srbiji, nego manje i mislim da ono što ste radili za ovih godinu i devet meseci, osam, koliko, apsolutno ne zaslužuje prelaznu ocenu, kao ni ovi zakoni. Hvala.
