Molim vas, gospodine Pavićeviću, nemojte se obraćati direktno narodnim poslanicima.

Ja vama kažem, vam kažem da mi oni dobacuju.

Ja vas molim. Pa, zato što se direktno njima obraćate, zato dobacuju. Molim vas, obraćajte se meni.

Evo, evo, na zakon, Beveridžev model, gospodine Lončar, šta on podrazumeva? Ovde smo se usaglasili, da kod naših građana nemogućnost, strah od nemogućnosti od lečenja, jeste ogroman. Skoro, pa da kažemo sve prisutan. Pa, da li mi treba da čuvamo to stanje, poštovana gospodo ili kao nosioci odgovornih javnih funkcija, da utičemo da se to stanje menja?
Naša je ideja, da nema ni jedne osobe, ni jednog čoveka, u našoj republici, koja će da ima takav strah, a to bi smo, na primer, ministre Lončar, obezbedili time što bi smo svakom čoveku ovde u skupštini, iz Vlade, vi ste član Vlade, poručili, ni jedne osobe neće biti, bez obzira da li je uplaćen doprinos ili nije uplaćen doprinos, da li je zaposlen ili nije zaposlena, koja neće imati besplatnu primarnu zdravstvenu zaštitu. Iz budžeta da se direktno finansira to gospodine Lončar. Da li je to problem? Ako je problem, zašto je problem? Mi smatramo da nije problem.
Druga stvar, podneli smo tri amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva.
Ministre Lončar, dati su neki rokovi od 12 meseci. Ti rokovi, poštovana gospodo, nisu ispoštovani i sada se predlaže da se ne ispoštovani rok produži za još 12 meseci.
Dve su tu stvari važne, poštovana gospodo. Ako nije ispoštovan rok, ministar koji je nadležan za ovu oblast, morao je jutros u uvodnoj reči prvo da nam kaže zašto nije ispoštovan rok.
Ko je odgovoran? Da li je ministar odgovoran? Ako je odgovoran neko drugi, ko je taj da se taj smeni? Nije dovoljno, ja mislim, samo i to da se kaže, nego moraju neke smene da padnu za neodgovorno delanje, poštovana gospodo. Ako je neko dao rok, a nije dobro planirao, nije dobro predvideo, pa i taj je odgovoran zato što nije dobro predvideo, zato što nije dobro planirao.
Gospodine Lončar, etika odgovornosti. Kada se da reč, ta reč u politici mora da se poštuje, inače nemamo nikakvu odgovornost ovde.
Podneli smo dame i gospodo narodni poslanici, uvažene gošće i gosti iz ministarstva, ministre Lončar, ukupno sedam amandmana na ova tri predloga zakona. Moje je očekivanje i na osnovu vrednovanja naših napora da poboljšavamo predloge zakona u ovoj Narodnoj skupštini, gospodine Lončar, da prihvatite svih sedam amandmana i da prihvatanjem amandmana na neki način sugerišete da ste svesni i svoje odgovornosti za neučinjeno, poštovani gospodine Lončar.

Zahvaljujem se gospodine Pavićeviću.
Reč ima ministar, dr Zlatibor Lončar. Izvolite.

Samo da mi se naviknu uši od ove galame malo…
(Vladimir Pavićević, s mesta: I vi ste malo vikali.)
A zbog toga? To je odgovor na to, dobro.
Ovako, moramo pošto vi pretpostavljam imate dobre konsultante i nikako do teme da dođete, ali nema veze, reforme. Ja ne znam kako vi ovo, možete vi da zovete ove stvari kako hoćete, ovo je sve deo jednih reformi, a kada ste me već, evo da vas obavestim. Da bi neki zakon i da bi neku reformu uradili, mora dosta stvari da se usaglasi. Jedna od stvari je da dobijemo dozvole Evropske komisije za zakone koje hoćemo da uradimo.
Evo, kažem baš lepo što ste pomenuli, mi smo pre par dana dobili saglasnost Evropske komisije za tri krovna zakona, a to je Zakon o transfuziji, Zakon o vantelesnoj oplodnji, Zakon o javnom zdravlju i za zarazne bolesti. To je bio preduslov da bi mi to uradili. U toku ide javna rasprava i to su te stvari koje su bitne i u prvom kvartalu sledeće godine to će biti u Skupštini i nadam se ako budemo zadovoljni, to će biti usvojeno.
Druga stvar, imamo i zakone za drugi kvartal, zdravstvena zaštita, zdravstveno osiguranje i lekovi i medicinska sredstva i ja sam rekao već dva puta, ali reći ću i treći put, ovo smo probili rok iz razloga javnih nabavki koje smo po zakonu morali da ispoštujemo. I objašnjavao sam. Problem je bio što tender nije bio na šest miliona. Da je bio na šest miliona završili bi ga vrlo brzo. Bio je na duplo manje, na tri miliona. Imali smo žalbu na žalbu, tako da i to je završeno i to je u toku, tako da eto samo kada vas savetuju da obrate pažnju na činjenice i na istinu.,

Zahvaljujem se.
Povreda Poslovnika, dr Ninoslav Girić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.
Ministar je obrazložio ovo što je prethodni govornik stavio primedbe, međutim predsedavajući, ja vas upozoravam, prekršen je član 106, to je dnevni red.
Dakle, mi na dnevnom redu iz ovog seta tri zakona, imamo zakon, odnosno izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju, a sada pričati, ovo nije na dnevnom redu novi Zakon o zdravstvenom osiguranju i modeli koje predlaže gospodin koji je govorio pre ministra, kada bude na dnevnom redu govorićemo o tome.
Sada da se vratim ona ovo. Ovo jeste reformski zakon i uređuje ovaj deo priče zdravstvenog osiguranja, a tiče se osiguranika koji odlaze na privremeni rad i tiče se naravno najvažnije kategorije, komplikacija trudnoće i ljudi koji su na bolovanju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Smatram da nisam prekršio Poslovnik.
Da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje?
(Ninoslav Girić: Ne.)
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala.
Gospodine ministre, ova tri zakona koja danas raspravljamo su slika i prilika vašeg rada u više od godinu i po dana vašeg mandata. Ovo je treći put da donosite u Skupštinu Predlog izmena i dopuna Zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju. Znači, samo izmene i dopune zakona o dva tri člana. Toliko o reformama. Jedini ceo zakon koji ste ovde branili za godinu i po dana je Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji. I tu ste hvalili taj zakon kako će on dovesti do mnogobrojnih ušteda, kako će on podizati kvalitet rada, podići kvalitet rada i sve to, da bi danas došli ovde i rekli – izvinite, pre godinu dana taj rok koji sam ja sebi ovde postavio od godinu i dva meseca ne možemo da ispunimo, treba nam još godinu dana.
Jedino obrazloženje koje ste vi dali nama je – znate, ne valja Zakon o javnim nabavkama. Ne valja, ali ga je usvojila ova skupštinska većina kao najbolji zakon na svetu, koji će da iskoreni korupciju, koji će da ubrza sve procedure, med i mleko će da teku. Gde je sada to? Kriv vam je Zakon o javnim nabavkama, tako ste napisali u obrazloženju, tako ste i rekli ovde na početku ove rasprave. Onda ste rekli – mi ćemo nešto da platimo tri miliona umesto šest. Super. Da li će da radi to za tri miliona? Nešto sumnjam, neki problem ima. Neki problem ima, vaše, ministre, na tom mestu ministrovanja da nešto uradite, ne da se žalite i da dolazite ovde u Skupštinu da tražite produženje roka koji ste sami sebi postavili. Nije to neko drugi uradio. Vi ste ovde 4. novembra prošle godine rekli – završićemo ovaj posao da može da se krene sa elektronskim zdravstvenim knjižicama 1. januara 2016. godine. Sada tražite još godinu dana. Zašto da vam verujemo? Nemamo ni jedan jedini razlog. Niste nas ubedili u ovoj raspravi da ćete to uraditi u narednih godinu dana.
Sledeći zakon o izmeni i dopuni Zakona o zdravstvenoj zaštiti, dve stvari se tu menjaju, više puta smo to čuli, ova obrazloženja. Dopunski rad se sada reguliše na malo drugačiji način. Prvo da pročitamo ono što stoji u zakonu – moguće je van radnog vremena zaključivanjem ugovora o dopunskom radu sa drugim poslodavcima. Znači, poslodavcima, množina. Ako je greška, vi ispravite. Ja čitam ono što piše. Vi ste ovde, kako piše, predvideli da može da se obavlja dopunski rad na više mesta. Vi kažete da ćete to ispraviti. Videćemo, biće amandmani za dva, tri dana, ne znam ni ja kada, pa ćemo videti šta će na kraju da se desi.
Ali, zašto postoji uopšte dopunski rad u Srbiji? Zašto postoji? Zato što zdravstveni radnici ne mogu, kada obavljaju onu svoju delatnost kod poslodavca za puno radno vreme, ne mogu da zarade pristojan novac. Zašto oni troše još dva, tri sata dnevno da bi radili negde drugde? Jer ne mogu da zarade tamo, jer im je Vlada smanjila plate 10%, jer godinama unazad se urušava zdravstveni sistem. Govorim o tome, govorili smo i kada je bila rasprava o budžetu i u nekim drugim prilikama, kako lekari traže od Komore potvrdu da mogu da odu iz zemlje, a vaš odgovor je i kako taj broj svake godine raste, hiljadu i nešto prošle godine, u ovoj godini videćemo koliki će taj broj da bude, ali neće biti manji, siguran sam. Vi kažete – koliko ih na kraju ode, to je vaš odgovor. Siguran sam da ih ode, ako traži hiljadu prošle godine, a tražilo je 2012. godine 250, da ih toliko više i ode. Verovatno ne ode svih hiljadu, ali ih ode više. Vi klimajte glavom, ja znam da nije tako.
Govorio sam o mom prijatelju koji je, kada ste bili ovde poslednji put, otišao u Nemačku prvi put, doktor medicinskih nauka, prvi put je otišao, od nove godine je dobio posao i odlazi trajno, doktor medicinskih nauka, jer on neće da se igra ovde igranke, malo radim privatno, malo radim ovako, malo radim onako, krijem se od inspekcije ili ne krijem se.
Na šta ste primorali ljude u zdravstvu, šta da rade? Umesto da vidite kako ćete im omogućiti dostojno da rade, da za osam sati koliko rade zarade da mogu pristojno da žive, toga ovde nema.
Vikali ste ovde kako u Užicu neko kvari magnet. Pa, ko radi na tom privatnom magnetu? Neko ko radi dopunski, verovatno. Ko radi? Upravo je taj dopunski rad nešto gde ljudi vide prostor za korupciju. Koliko ste priča čuli, kaže vam lekar – dođi ti kod mene u ordinaciju tamo popodne, pa ćemo da završimo? Priča se godinama. To nije nastalo u ovom mandatu, ali vi nećete ništa time sprečiti. Nikakav obračun sa korupcijom u ovim predlozima zakona nema, apsolutno nikakav.
Dalje, u ovom zakonu, centralizacija, vi kažete – sve smo se dogovorili, svi prihvataju da upravljanje, odnosno da osnivač kliničko-bolničkih centara postane Republika umesto grad. Dobro, ja sam principijelno protiv. Smatram da je država Srbija previše centralizovana i da treba na svakom mestu omogućiti decentralizaciju.
Ali, šta je meni potpuno frapantno? U obrazloženju zakona, i vi ste to rekli, kaže – predviđeno je budžetom za 2016. godinu kapitalna ulaganja i opremanje u iznosu od 150 miliona dinara. Znači, 150 miliona dinara za četiri kliničko-bolnička centra u Beogradu, koja se sada prebacuju na republički. Šta ćete vi za 150 miliona dinara, izvinite, kapitalno da uložite ili da opremite? To je smešna cifra.
Mene zanima, ministre, da li ćete vi u 2016. godini sedeti u Vladi koja će doneti odluku da 150 miliona evra uloži u nešto što se zove nacionalni stadion? Vi, kao ministar zdravlja, da li ćete na Vladi glasati 150 miliona evra, 122 puta više para da se uloži u nacionalni stadion umesto u opremanje i kapitalno ulaganje u kliničko-bolničke centre? To je neverovatan podatak, da vi mislite da ćete nešto da uradite kapitalno sa 150 miliona dinara. Ne mogu da nađem reči a da ne zvuče uvredljivo na taj iznos.
Da li je grad ulagao manje? Ako jeste, to je sramota za Beograd i za one koji ga vode, sramota. Ako je tako bilo, onda je možda to jedina dobra stvar u ovome što će Republika da preuzme, jer ako ovi koji nesposobni vode Beograd nisu mogli da pronađu više para, sramota, sramota za njih.
Poslednji zakon je Zakon o zdravstvenom osiguranju. Slušali smo ovde velike priče o tome kako će sada biti bolje ženama koje su na održavanju trudnoće ukoliko imaju neke probleme vezano za trudnoću ili uopšte na bolovanju, jer će sada imati manje administracije, zato što će onaj deo 35% sredstava koji se uplaćivao direktno njima biti preko budžeta uplaćivan poslodavcu i kako je to pomoć njima. Nije bilo baš da će to da reši problem demografski nataliteta u Srbiji, ali navezivala se priča na to.
Sada vas pitam, imamo situaciju da zbog toga što poslodavci, tako ministarstvo kaže, nisu prebacivali, nisu uplaćivali ženama na porodiljskom bolovanju pare redovno, nego su kasnili, desila se ova situacija sa solidarnim porezom, da im se obračunavao solidarni porez, da se država naplatila. Vi ste sada rekli - čuo sam se ja jutros sa ministrom, mi ćemo to da rešimo. Pa, taj problem postoji više od godinu dana. Da li je trebalo da izađe u novinama tri, četiri dana da biste vi reagovali.
Bila je ta situacija, pre godinu dana su krenula da stižu ta poreska rešenja. Zaštitnik građana je reagovao. Ništa to vama nije bilo dovoljno, nego sada nekoliko dana u novinama i vi ste sada rekli - rešićemo to. Čisto sumnjam, iskren da budem. Kada nestane sa novinskih strna, nestaće i vaša želja da to rešite, jer tako ova Vlada reaguje. Znači, samo ako vas nešto malo pritisne neko u javnosti.
Evo čekamo da vidimo šta će sa vašim kolegom Gašićem da se desi. Rekao je premijer pre 10 dana da mu nije mesto u Vladi. Nema ni ostavke, ni razrešenja, ništa. Čeka se da se zaboravi. Nećemo zaboraviti.