Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Ovaj član bi trebao da glasi tako da se ovo odnosi na ono zemljište koje ostane nakon što se namire Tenis i ostali partneri SNS kada izaberu zemljište koje njima odgovara, pa kad se druga trećina vrati u restituciju, ona trećina neobradivog zemljišta koja ostane, e tu će moći da zakupe poljoprivredni proizvođači.
Zbog čega su oni u nepovoljnom položaju u odnosu na privredne subjekte? Gospođa Bogosavljević Bošković kaže zbog investicija. Samo mi recite gde se u ovom zakonu pominju investicije, gde je ovde investiranje u proizvodne kapacitete, gde je zapošljavanje određenog broja ljudi po hektaru? Imali smo investiciju arapskog investitora, gospođo Bogosavljević Bošković, u državno zemljište i investicija se svela na kupovinu mašina za direktnu setvu. Kakva je to investicija i šta građani, šta poljoprivredni proizvođači imaju od toga?
Ako se htelo da se pospeše investicije, ako to jeste cilj, pa se zato dovode privredni subjekti pojedini u povoljniji položaj u odnosu na naše seljake, zašto onda ne piše da se propišu neki kriterijumi, pa se onda kaže odrediće se zemljište u površini toj i toj, pa će se oglasiti u tom i tom roku, neće biti jedno pravno lice, otvorićemo konkurenciju, mi iz opštine, iks, ipsilon, recimo, smatramo da je nama potreban taj i taj proizvodni kapacitet, spremni smo da ponudimo jednu količinu zemljišta pod tim i tim uslovima, smatramo da bi u tom i tom roku trebalo da bude toliko investicija po hektaru. To su investicije, a ne mi dajemo 30% na osnovu nekakvog plana odabranim investitorima. Vi desetinama hiljada porodica, desetinama hiljada građana oduzimate pravo da zakupljuju zemlju, jer ćete tu zemlju dati svojim poslovnim partnerima.
Kaže gospodin Arsić – oni već rade na velikim posedima velikih vlasnika poljoprivrednog zemljišta. Gospodine Arsiću, ako podaci Republičkog zavoda za statistiku sa popisa poljoprivrede kažu da je 2013, 2014. godine sklopljeno 10.969 ugovora o zakupu državnog zemljišta sa poljoprivrednim gazdinstvima i da je to površina od 289.613 hektara, onda neće biti da obrađuju zemlju koja je u tuđem zakupu, već će biti da obrađuju zemlju koju sami zakupljuju. Ili laže Republički zavod za statistiku ili vi ne govorite istinu kada kažete da nema interesa za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. Popis poljoprivrede, Republički zavod za statistiku kaže da je to 289.613 hektara zemljišta koje se nalazi u zakupu. Godine 2013, 2014. 252.049 hektara. Jedino objašnjenje, od kako je vaša Vlada došla na vlast, jeste da su ti ugovori o zakupu nestali zbog vaše nesposobnosti ili da su ti poljoprivredni proizvođači toliko osiromašili da više ne mogu ni da zakupljuju zemljište.

Zahvaljujem.
(Veroljub Arsić, s mesta: Replika.)
Po kom osnovu?
(Veroljub Arsić, s mesta: Zbog pominjanja imena.)
Vašeg, gospodine Arsiću?
Gospodine Babiću, vi?
(Zoran Babić, s mesta: Replika zbog pominjanja stranke.)
Da, ali gospodine Babiću, ne mogu po oba osnova dati i vama i njemu.
(Zoran Babić, s mesta: Onda po amandmanu.)
Izvolite, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja razumem da neko ima želju za političkom borbom, razumem želju da hoće da pokaže da su njegovi podaci verodostojni. Ne laže Republički zavod za statistiku. Svaki podatak koji pročitate možete da ga okrenete kako god hoćete. Jeste, 10.000 ugovora ima, ali koliko ima zakupaca? Ima ih 5.400.
Možete da odmahujete glavom koliko god hoćete. Nećete valjda na dve različite licitacije da pravite jedan ugovor, nego dva ugovora. Razumete li vi to? Da li ste radili negde, osim u javnom sektoru? Da li je radio podnosilac amandmana u realnom sektoru, pa da nauče neku školu, da vide kako se novac zarađuje, da vide kako se stvara nova vrednost? Otkud sada tolika briga odjednom za poljoprivredne proizvođače? Ne mogu da shvatim.
Toliko puta sam optužio Vladu DS-a i DSS-a, politiku koju su vodili prema poljoprivrednom proizvođaču ili seljaku, takvu su vodili da sam postavio pitanje. Kako ih mučite, bolje da ih odjednom postreljate, nego što ste im to radili 12 godine i sada se odjednom brinete za njih. Ostavili ste ih bez igde ičega. Samo nekoliko veleposednika može da radi šta hoće. Jednostavno, želi da dođe u posed besplatnog državnog zemljišta i kada dođe u posed besplatno, više ne može. Da nije ovaj zakon stupio na snagu, mogao bi, besplatno bi uzeo i preostalo poljoprivredno zemljište koje se ne obrađuje.

Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.
Izvolite.

Gospodine predsedavajući, razumem predlagače amandmana. Potpuno ih razumem zato što bi želeli Srbiju da vrate na staro. Zato što bi želeli da Srbiju vrate u vreme kada su oni režirali život u Srbiji pa su tako uspeli da u Vojnoj ustanovi Karađorđevo staklenike u površini od skoro 3 ha potpuno unište. Za građane Republike informacija, sada je u toku rekonstrukcija i stavljanje u funkciju za proizvodnju hrane 1 ha tih staklenika, jedna trećina od onog što su zatekli.
Uspeli su da do 2009. godine Vojnu ustanovu Karađorđevo koja imala 460 zaposlenih reorganizuju i transformišu u režiji DS i da je svedu na 60 zaposlenih zbog čega nije bila u mogućnosti da obrađuje preko 3.600 ha zemlje. To je amandman za one koji dobacuju, jer to je život u Srbiji …

Nemojte se obazirati gospodine Babiću, Marković to radi neprestano.

Ja se obraćam vama, a gledam u one koji su Srbiju upropastili. Obraćam se vama gospodine Bečiću, a uvek ću gledati one koji su građane Srbije, koji su naše društvo upropastili i devastirali.
Vidite gospodine Bečiću da nemaju hrabrosti da pogledaju u oči, već se onako jogune na mestu na kojem sede. Verovatno da će sada tražiti i javljati se po Poslovniku, jer istina boli, jer gori to sedište na kojem sede, ne da im pravo da mirno sede na tom mestu na kojem jesu.
Zbog toga što su tih 460 zaposlenih sveli na 60 nisu mogli da obrađuju svih 3.600 ha u Karađorđevu. Zbog toga su uveli razne privatnike, razne zadruge, dali im 3.600 ha na taj način da je nekoliko puta od 2012. godine na ovamo morala da interveniše i Vojna policija kako bi sa poseda Vojne ustanove Karađorđevo mogla da izbaci te ljude od kojih ni Vojska ni naša država ni naše društvo nije imalo nikakvu korist.
Razumem ih zato što ponovo hoće takve neke radnike da pošalju kući, da zaposlene pošalju kući, da ih ostave bez posla da bi koje kakvima oslobodili 3.600 ha samo na jednom potezu da bi mogli pod uslovima koji ne postoje ni u jednom ugovoru, ni na jednom pisanom tragu da im da mogućnost da obrađuju srpsku zemlju.
Druga stvar, nikako da dođem do odgovora na to pitanje – kako su se odnosili gospodine Bečiću prema poljoprivrednom, ali i prema građevinskom zemljištu? To pokazuje ova poslednja afera. Zemljište u vrednosti od milijardu i 540 miliona dinara su menjali za zemljište, ali poljoprivredno, iste površine, ali vrednosti koja je nemerljivo puta manja nego što je to vrednost koju su dobili. Onda naravno država dobije poljoprivredno zemljište u vrednosti od nekih 13 miliona dinara, a da građevinsko zemljište u Novom Sadu vrednosti milijardu i 540 miliona dinara. Kome je otišlo?
Evo, javljaju se po Poslovniku oni koje najviše boli ta istina gospodine Bečiću. Nema problema, neće me dekoncentrisati. Kome je otišlo tih milijardu i 540 miliona dinara? Koliko ljudi u Srbiji bi imalo više posla da je tih milijardu i 500 miliona dinara ostalo u budžetu? Koliko bi bilo više za trudnice, koliko bi bilo više za porodilje? Koliko bi bilo više za socijalna davanja? To su oteli, odneli jednim potpisom jednog ministra iz bivšeg režima, ali neće o tome da govore gospodine Bečiću.
Ja ih razumem zašto žele ovakav amandman, zašto žele da ovakvim amandmanom izmasakriraju zakon? Hoće da se vrate na staro, hoće da se vrate na staro po kojem svako poljoprivredno gazdinstvo mora da se registruje do 31.3. tekuće godine. Ne, postojala su poljoprivredna gazdinstva koja su se formirala, zamislite 2.7. i to sve za jedan dan. Zašto? Zato što je to poljoprivredno gazdinstvo registrovao bivši premijer, čelnik bivšeg režima i on je mogao za jedan dan. On je mogao van zakona i zakon za njega nije važio, mogao je i u julu mesecu da formira poljoprivredno gazdinstvo. Mogao je i da ostvari podsticaje za prolećnu setvu, sadnju, oprostite i to zamislite u novembru za prolećnu sadnju i uzgred još 500.000 evra koji su se na volšeban način prebacili preko nekih ostrva ili ne znam gde, na volšeban način došli do old tajmera i stanova na Vračaru. E, oni bi hteli ponovo da se vratimo u vreme bezakonja, da se vratimo u vreme kada je moglo građevinsko zemljište u vrednosti od 1,5 milijardi dinara da se trampi i da se menja za zemljište u vrednosti od 13, 14, ili 15 miliona dinara.

Molim vas gospodine Babiću, vratite se na amandman. 

Nikako da dobijemo odgovore gospodine predsedavajući ...

Molim vas gospodine Markoviću nemojte da dobacujete.