Gospođo predsednice, gospođo ministarka, dame i gospodo, ja sam morao, znam da smo umorni i znam da radimo čitav dan, ali definitivno sam morao da se javim za ove amandmane.
Nisam se javio ni po prvom članu, ni po trećem, ni po četvrtom, petom, šestom, svi su oni isti i svi od strane gospodina Božovića, traže da se brišu ti članovi.
Između ostalog, koliko je to nekorektno, on prvo nije ni prisutan, a sa druge strane, sada ću vam reći šta traži u ovom amandmanu da se briše iz zakona. Da se briše „subjekti zaštite zemljišta“. Znači, da se brišu „zaštitu zemljišta u okviru svih ovlašćenja i obaveza obezbeđuje Republika, AP, jedinica lokalne samouprave, pravna lica, preduzetnici, odnosno vlasnici, korisnici zemljišta, koji obavljanje aktivnosti ugrožavaju, degradiraju ili zagađuju zemljište“.
Zamislite da neko traži da se ovo briše iz zakona, kao što tražio da se briše iz zakona 1. član - predmet zakona, pa cilj zakona, pa značenje izraza, načelo zaštite zemljišta, pa dokle to tako?
Dokle stvarno smo mi dužni da nečije frustracije doživljavamo i da slušamo, da nam pišu silne amandmane koje nemaju nikakvu vezu sa mozgom?
Verovatno, nikad, nikad u svetu, u istoriji parlamentarizma, nije niko napisao slične amandmane u kojima traži da se briše nešto što je nespojivo sa zdravim razumom. Znate, neko je verovatno u ovoj zemlji nekad ranije rekao da opozicija treba da napada i da poništava sve što vlast predloži, pa bilo to dobro ili bilo manje ili više dobro.
Uporno se opozicija toga drži, nesvesna da je to nešto što možda u nekom vremenu u ovoj zemlji je možda bilo i prihvatljivo, ali danas, danas kad je svest i politička svest građana na jednom daleko višem nivou nego što je to nekad bilo, kad ljudi znaju da procene šta je dobro, šta nije, kad znaju da procene ko želi nešto ovoj zemlji da donese dobro, a ko ne, mislim da je po našoj opoziciji, dali ovakve amandmane, stvarno deklasirano.
Ako neko misli da će na ovaj način steći političke poene, verujte ja mislim da su oni jako mali.
Sa druge strane, imam utisak da ukazivanje na te njihove silne propuste i greške i neznanje i nesposobnost koju su imali dok su bili vlast, kod njih izaziva neverovatnu mržnju gledajući na ovo što se danas dešava u Srbiji, gledajući da je Srbija krenula ozbiljnim i pravim korakom i pravim putem kojim stvara svoju budućnost, to je izvor njihove nesposobnosti i izvor njihove još veće mržnje, kada je u pitanju aktuelna vlast.
Prema tome, to sve – briše se, nema više, ljudi, nema više brisanja, nema više šta. Ova zemlja je krenula napred i neće da briše, nego piše, piše istoriju Srbije moderne, razvijene i pravedne Srbije.

Na član 6. amandman je podnela Aleksandara Jerkov.
Na član 7. amandman je podneo Balša Božović.
Na član 7. amandman je podnela Aleksandra Jerkov.
Na naziv Glave II i član 8. amandman je podneo poslanik Balša Božović.
Na naziv iznad člana 9. i član 9. amandman je podnela Aleksandra Jerkov.
Na član 9. amandman su zajedno podneli Zoran Živković i Vladimir Pavićević.

Poštovane dame i gospodo, evo sada je neophodno gospođo Gojković, baš gospodinu Blažiću da pokušam da argumentujem zašto je nekada neophodno da se ponešto iz nekog člana, nekog predloga zakona izbriše.
Evo, možemo malo da raspravljamo uz stvarno jednu začuđenost ovde, da saopštim što ministarka nikako ne može da saopšti reč pohvale za neko delovanje, koje podrazumeva stručnost i sa ove strane, vrlo lako saopšti reči kritike.
Evo, na primer član 9. Evo, gospodine Blažiću, vama sada pokušavam da objasnim. Mi smo na primer, mi poslanici Nove stranke, protiv gomilanja reči, mislimo da je to suvišno, a u članu 9. smo primetili da postoje neke suvišne reči, poštovana gospodo.
Zakon ne treba da budu ekstenzivni uvek. Ovo je primer jednog zakona, gde jedan član jeste ekstenzivan. Na primer, u stavu 2, evo gospodine Blaži, pratimo obojica, kaže – mere i uslovi zaštite zemljišta radi održivog korišćenja zemljišta su sastavni deo planskih dokumenata. Pa to je suvišna formulacija po našem sudu. Ovaj amandman nije prihvaćen, ali ja mislim da je ovo suvišno, budući da je sve to već uređeno Zakonom o planiranju i izgradnji. Šta ćemo mi sada u 15, 25, u svakom zakonu da ponavljamo nešto što piše. Postoji način da se uputi čovek na to da mora da postoji usklađenost između dva zakona.
Nama se učinilo, evo ne znam šta misli ministarka Bogosavljević Bošković, da su ova dva stava, stav 2. i stav 3. umetnuti ovde iz estetskih razloga. Na primer, gospođa Bogosavljević pročita ako stoji samo stav 1, koji je u redu, i onda kaže – uz nešto mi je malo da ima samo stav 1. i onda ovako iz čiste jedne estetike, hajde da dodam i stav 2. i stav 3.
Poštovana gospodo, ne moramo mi rečju „lepo“ da hvalimo zakon. Za zakon je dovoljno reći da je dobar. Gomilanje reči ne doprinosi kvalitetu zakona.
Evo, gospodine Blažiću, baš me interesuje šta mislite.

Hvala.
Na naziv iznad člana 10. i član 10. amandman je podneo narodni poslanik Balša Božović.
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.

Poštovane dame i gospodo, evo još jedan član zakona kojim možemo da se nadovežemo, gospodin Blažić da čuje, i na prethodnu diskusiju. Mene bi sad, na primer, baš strašno interesovalo da u jednom dijalogu proverimo onu argumentaciju da li nekada vredi podneti amandman „briše se“. Na primer, ja mislim da za ovaj član 10. vredi. Zašto? Evo, ja sam sebi ovde jednu zabelešku stavio.
Dakle, zakoni, kao što sam rekao, ne treba da budu ekstenzivni. Mi treba kada se pišu zakoni, ja mislim, da razmišljamo o tome da oni budu jasni, da budu precizni i kada se tiče njihove primene, naravno, da obuhvataju neku vrstu jednakosti pred zakonom svakog građanina.
Ovde u članu 10. imamo, ja mislim, takođe gomilanje nekih reči kojima se ne doprinosi vladavini prava. Evo, na primer, stav 1. – Zemljište se koristi prema nameni određenoj u planskim dokumentima. To je već uređeno na drugom mestu. Gospodine Blažiću, je li tako? Evo, i gospodin Babić.
Stav 2. – Kada se planskim dokumentom menja namena zemljišta, organ nadležan za donošenje planskog dokumenta dužan je da u postupku odlučivanja poseduje saglasnost Ministarstva. Pa, to se sve već zna. Sad je za mene pitanje – šta je svrha gomilanja velikog broja reči? Može da mi padne na pamet, na primer, da je ideja predlagača zakona da onaj ko čita ovaj zakon ne mora sada da usaglašava, da traži, da vidi gde tu sad ima na drugim mestima, ali je to neophodno za onoga ko se bavi ovim poslom.
I, šta sam ja hteo? Da malo zamerim gospođi Bogosavljević Bošković što od ovih osam amandmana, koje smo podneli na ovaj predlog zakona, nije prihvatila svih osam, jer mi se čini da su obrazloženja temeljna i zasnovana i na struci. Vidi se da mi poznajemo međusobno neke zakone, poštovana gospodo, i ja mislim da takva vrsta pristupa treba da krasi sve narodne poslanike. Je li tako, gospođo Bogosavljević?

Hvala
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Gospođo predsednice, gospođo ministre, kamo sreće da smo imali ovaj član 10. ili takav neki sličan član zakona, a ne da se briše, kao što je predlagač pretpostavio. Ne bi došli u situaciju koja sada puni stupce dnevne štampe, a bogami i neka druga mesta u Ustaničkoj ulici, a tamo je zgrada Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal i Specijalnog suda za organizovani kriminal, pa tamo se ne bi našli bivši ministri i još neki ljudi da je bilo ovakvog, recimo, člana zakona.
Da je bilo ovakvog člana zakona, ne bi se menjalo poljoprivredno zemljište, odnosno ne bi se menjalo gradsko građevinsko zemljište u iznosu od milijardu i 540 miliona dinara za poljoprivredno zemljište od 13 miliona i 612 hiljada dinara. Jer, znate, ne možete da menjate zemljište na taj način što ćete 20 hektara građevinskog zemljišta da menjate za 20 hektara gradskog građevinskog. Neko će staviti pitanje – izvinite, koliko košta jedno, a koliko košta drugo?
Bila je potrebna promena vlasti, bila je potrebna jedna sloboda tužilaštva i pravosudnih organa da rade u skladu sa zakonima, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, rasterećeni svih partijskih veza i stega pod kojima je pravosuđe bilo sve do 2012. godine u toj čuvenoj reformi pravosuđa, pa da se neko zapita – izvinite, a koliko košta tih 20 hektara poljoprivrednog zemljišta? Trinaest miliona. A zašto ste ga menjali za 20 hektara građevinskog i zašto je država ustupila 20 hektara građevinskog zemljišta i na taj način privatnu kompaniju, privatnu firmu jednom odlukom ministra častila sa više od milijardu i 400, skoro milijardu i 500 miliona dinara? Da je tu postojalo ovako kao što piše u stavu 2. člana 10, koji predlagač hoće da izbriše, pa da pita stručne i naučne organizacije, pa ako ministar ne zna da nije ista cena poljoprivrednog i gradsko građevinskog zemljišta, pitaće struku, pitaće nauku. Meni nije jasno zašto kolega koji se tako bori za akademsku čestitost, zašto želi da izbace nauku iz svega ovoga? Zašto naučne organizacije da ne daju svoj sud?
Ja mislim da sve ovo što ste predvideli u zakonu, gospođo ministre, da daje na transparentnosti. To su oni reflektori koje mi želimo da uključimo, a ne pomračina u kojoj se čas pojavi vinograd, a nemaš poljoprivrednog gazdinstvo, čas vidiš subvenciju od 500 hiljada evra, čas ih ne vidiš, čas vidiš 500 hiljada evra, čas vidiš stanove na Vračaru. Nećemo više tu pomračinu. Ne damo pomračinu. To predlagači amandmana žele da urade, da ugase svetla. A kada se ugase reflektori, kada se ugasi pažnja javnosti, tada se pune džepovi političke elite. E to ne želimo da dozvolimo. Ovo je još jedno paljenje reflektora i naučne i stručne javnosti i od toga nikada nećemo bežati. Zbog toga za SNS ovakav amandman nikad neće biti prihvatljiv.

Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić. Izvolite.

Ja bih želeo da odgovorim, pošto sam prozvan za „briše se“. Znate, vi poredite „briše se“ potpuno u funkciji destrukcije i opstrukcije. Da nećete možda da kažete da ovi prethodni članovi na koje sam ja ukazao, što je gospodin Božović dao amandmane da treba da se brišu, da je to logično i da je to normalno? Ako vi to tvrdite, onda se slažem da budete sa njima sa te strane. Ovo što vi ovde predlažete brisanje određenih reči, u smislu da smatrate da ćete na takav način napraviti bolji stilski izgled tog člana, to je nešto sasvim drugo i nema veze sa onim što sam ja govorio. Ali, jedno je sigurno, kad smo kod planskih dokumenata, vi treba da znate da je ovo prvi zakon koji Srbija dobija kada je u pitanju zaštita zemljišta i da do danas Srbija nije imala zakon da zemljište posmatra kao prirodni resurs i da ga zaštiti.
Ovo je nova stvar koja je došla i ovo je uređen sistem kako planski treba da se radi upravljanje i gazdovanje zemljištem, kako treba da se vrši kontrola i zaštita zemljišta od zagađenja i kako treba da se vrši monitoring praćenja stanja zemljišta u državi Srbiji. To je pravi pristup. Sad, da li ćete vi jednu reč ili dve izbaciti ili nećete, to suštinski ne menja. Ali, nemojte samo molim vas, kao akademski građanin, kao docent, da branite nešto što je vid opstrukcije, klasičan vid opstrukcije da se brišu osnovni pojmovi u ovom zakonu.

Hvala.
Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Jerkov.
Na naziv iznad člana 11. i član 11. amandman je podneo narodni poslanik Balša Božović.
Na član 11. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Jerkov.
Na naziv Glave III i član 12. amandman je podneo narodni poslanik Balša Božović.
Na član 12. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Jerkov.
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Balša Božović.
Na član 13. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Jerkov.
Na naziv iznad člana 14. i član 14. amandman je podneo narodni poslanik Balša Božović.
Na član 14. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Jerkov.
Na naziv iznad člana 15. i član 14. amandman je podneo narodni poslanik Balša Božović.
Na naziv iznad člana 16. i član 16. amandman je podnela narodni poslanik Balša Božović.
Na naziv iznad člana 17. i član 17. amandman je podneo narodni poslanik Balša Božović.
Na naziv iznad člana 18. i član 18. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Jerkov.
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petrić.
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.