Zahvaljujem se.
Reč ima narodna poslanica Stefana Miladinović.
Izvolite.

Hvala vam, predsedavajući.
Poštovani ministre, poštovana gospođo Ljubičić, poštovani gospodine Rebiću, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, ne umanjujući značaj Zakona o policiji, novog zakona koji je izuzetno važan za Republiku Srbiju, ja ću svoje izlaganje usmeriti na druga dva zakona koja su objedinjena ovim pretresom.
Usvajanje Zakona o javnom okupljanju jeste neophodno, ne samo zbog činjenice da je nastupio pravni vakum, kao posledica ocene Ustavnog suda o određenim odredbama prethodnog zakona o okupljanju građana, već iz razloga što ovaj zakon predviđa uređenje ustavne slobode okupljanja.
U decembru prošle godine na zajedničkom sastanku imali smo priliku, zapravo članovi Odbora za ljudska i manjinska prava i članovi Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, da razgovaramo sa predstavnicima Ministarstva o Predlogu zakona o javnom okupljanju i tada smo čuli da su, u odnosu na Nacrt zakona koji je krenuo u javnu raspravu, bukvalno svi predlozi, koji su bili pravno mogući, uneti u Predlog zakona. Koliko je bilo važno održati ovaj sastanak, govori činjenica da su nakon ovog sastanka neke sugestije naknadno unete u predlog, a koji danas razmatramo.
Ako uporedimo ovaj predlog zakona sa doskora važećim Zakonom o javnom okupljanju građana, možemo reći da je ovaj zakon liberalniji i precizniji, a ono što je važno istaći jeste da je ovo jedini propis u našem zakonodavstvu koji uređuje uopšte javne skupove. Neke države jednim zakonom regulišu isključivo građansko pravo na okupljanje, dok se obaveze i izvesna ograničenja propisuju drugim zakonima.
Naš zakon uređuje i ustavnu slobodu okupljanja, ali i samoorganizaciju skupova, odnosno u sebi sadrži onaj tehnički deo koji reguliše obavezu organizatora, način prijavljivanja skupa, sprečavanje i prekidanje okupljanja, ali i ovim zakonom su predviđena ograničenja slobode okupljanja u skladu sa članom 54. Ustava Republike Srbije i u vezi sa ovim bih rekla da se ne slažem sa tvrdnjom opozicije da član 8. Predloga zakona nije u skladu sa Ustavom, jer upravo sve što je navedeno u članu 8. jeste ono što tretira i odredba u članu 54. Ustava Republike Srbije, a to je bezbednost Republike Srbije, zaštita javnog zdravlja, morala i zaštita prava drugih.
Sam pojam javnog okupljanja u ovom zakonu nije promenjen, ali je specifičnost u ovoj odredbi, u odnosu na druge države, to da su ovim zakonom obuhvaćeni i komercijalni skupovi, odnosno drugi oblici okupljanja kojima je svrha ostvarivanje kulturnih, verskih, sportskih i drugih zabavnih interesa.
U odnosu na Zakon o okupljanju građana, sam pojam okupljanja je liberalniji. Zapravo, moguće je okupljanje u pokretu, ne samo na mestu polaska i mestu završetka kretanja, već i na određenim mestima, odnosno tokom kretanja. Ovo rešenje jeste uneto nakon sastanka koji sam pomenula, a koji je održan u Narodnoj skupštini, i jeste u prilog građanima u pogledu izražavanja svojih stavova.
Zakonom je preciznije određen prostor na kome nije dozvoljeno javno okupljanje zbog karakteristika samog mesta i njegove posebne namene, jer u prethodnom zakonom prostori za javne skupove određivani su isključivo aktom opštine, odnosno gradova i smatramo da je ovo rešenje izuzetno dobro, jer samouprava će biti lakše sa aspekta njihovog postupanja da imaju zakonito ograničenje u pogledu mesta, a kasnije i mogućnost da razrade svoj spisak. Takođe, smatramo da je dobro rešenje i nešto fleksibilnije vreme okupljanja u odnosu na prethodni zakon. Ono odgovara kako građanima, tako i službama koje su u funkciji javnog skupa.
Drugi deo, tehnički deo zakona, tiče se same organizacije skupova, odnosno obaveze i odgovornosti organizatora, načina prijavljivanja, ali i sprečavanja i prekida samog okupljanja i tu nisu izvršene bitne izmene. Novina jesu spontana, mirna okupljanja. Ona jesu realnost i ona postoje i trebalo ih je uneti u zakon, jer bez obzira što po svojoj prirodi ona ne podležu prijavi, na ovaj način se ustanovljava nadležnost državnog organa da postupa na zakonom utvrđen način, i to u smislu obaveze preduzimanja posebnih mera, a u slučaju pojave nepredviđenih ekcesa, odnosno narušavanja javnog reda i mira, pogotovo što za njih ne važi vremensko ograničenje iz člana 7. Predloga zakona.
Na kraju, kada je ovaj zakon u pitanju, iznela bih jedno zapažanje, a to je da je Ministarstvo prihvatilo i predloge da predviđeni rok za dopunu prijave nadležnom organu za prijavu skupa bude skraćen sa osam na pet dana uz jednu sugestiju, ovo pozdravljamo, da se i rok za dopunu prijave u slučaju nedostatka produži sa 12 na 24 sata. U tom smislu, ne bi bilo loše da Ministarstvo razmotri, još jednom, da li bi bilo dobro da se ovaj rok produži, a naravno intervenisalo bi se onda odborskim amandmanom.
Razlozi za donošenje novog zakona o javnom redu i miru jesu mnogobrojni. O tome smo, takođe, imali prilike danas da slušamo. Svakako je bilo potrebno usvajanje novog zakona, jer duh vremena zahteva i novu regulativu, ali svakako je bilo potrebno da se izvrše određena usklađivanja sa svim zakonima koji su u međuvremenu doneti, kao što je Zakon o prekršajima iz 2013. godine, a u pogledu prekršajnih kazni, pa je došlo do usklađivanja odredaba sa novim prekršajnim institutima, kao što je, na primer, rad u javnom interesu. Izvršena su i potrebna usklađivanja kako bi komunalna policija i inspekcijski organi mogli neometano da vrše svoje dužnosti.
U skladu sa vremenom kojim raspolažem, ja bih se osvrnula samo na tri odredbe ovog zakona. Predlog zakona o javnom redu i miru vrši proširivanje pojma javnog mesta, odnosno vrši se preciziranje mesta izvršenja prekršaja po osnovi remećenja javnog reda i mira. U važećem zakonu ovaj pojam nije bio jasno definisan, a usled čega je bilo otežano utvrditi obeležja učinjenih prekršaja. Član 2. u poslednjem stavu proširuje pojam javnog mesta na ona mesta koja se u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana ne smatra javnim mesto, ako je to mesto dostupno u pogledu ili čujnosti sa javnog mesta ili je posledica nastupila na javnom mestu.
Ovde se nameće jedne dilema - da li je javni prostor i internet? Zakon o elektronskim komunikacijama definiše komunikacione mreže.
U tom kontekstu bih vam postavila pitanje da li zakon reguliše ovaj prostor, da li uzima u obzir, mislim uzimajući u obzir da ovaj prostor može biti mesto koje je dostupno pogledu ili čujnosti sa javnog mesta?
Druga novina, koju moje kolege nisu pomenule jeste novina koja prati moderne tehnologije, a tiče se upotrebljavanja uređaja na daljinu, odnosno letilice ili tzv. dronovi. Ovi uređaji često se zloupotrebljavaju, sada već koriste i za razne prekršajne radnje, upravo zbog ove prazne praznine.
Podsetiću da smo novim Zakonom o vazdušnom saobraćaju definisali pojam ovih bespilotnih letilica, odredili bliže uslove za njihove bezbedno korišćenje, ali i propisali uslove za lica koja će ih koristiti. Smatramo da je uvođenjem, zapravo kažnjavanje zloupotrebe korišćenjem ovih uređaja izuzetno važno i da će svakako uticati na bezbednost građana.
Poslednja odredba na koju bih se posebno osvrnula jeste član 16. Predloga zakona, i ovaj Predlog zakona kao i važeći zakon definiše pojam prostitucije i predviđa prekršaj za pružaoce seksualnih usluga u zamenu za novac ili neku drugu korist.
Poslanička grupa SPS je predložila samo jedan amandman na sve ove zakone i upravo amandman na ovaj član zakona, dodavanjem još jednog obeležja protiv pravnog delovanja. Uz opširno obrazloženje koje smo dostavili uz sam amandman, u nekoliko minuta bih iznela samo činjenice. Republika Srbija je kao potpisnik brojnih međunarodnih sporazuma i brojnih konvencija preduzela, zapravo obavezu da preduzima mere za suzbijanje prostitucije i trgovine ljudima, kao i eksploatacije žena i dece. Sama prostitucija je u neformalnoj, znači sivoj zoni, i to utiče na povećanje i nasilje nad ženama i devojčicama koje su najčešće upravo žrtve seksualne eksploatacije.
Upravo se uvođenjem prekršajnih mera za korisnike usluga prostitucije može doprineti i suzbijanju trgovine ljudima. U Evropi postoje različiti pristupi, kada je prostitucija u pitanju, od potpune kriminalizacije, delimične dekriminalizacije do potpune legalizacije. Model koji je dao najviše efekata u suzbijanju trgovine ljudima, je švedski model koji predviđa kazne za klijente prostitucije dok su osobe koje pružaju usluge dekriminisane. Po istraživanjima prostitucija na ovaj način je smanjena za čak 70% u Švedskoj, i ne samo to zadat je i veliki udarac svim organizatorima seks trafikinga.
Ovaj predloženi amandman naš je kombinacija ovog nordijskog modela i neke domaće prakse, a istu odredbu je još pre četiri godine uvela u svoj zakon o prekršajima protiv javnog reda i mira i Hrvatska.
Smatrali smo da je ovo rešenje zapravo korak unapred u odnosu na pristup koji smo imali do sada kao država i možda osnov za uvođenje nordijskog modela. Ukoliko postoji prostor odnosno razumevanje da se do dana usvajanja zakona prihvati i ideja o potpunoj dekriminalizaciji lica koja pružaju usluge i sankcionisanju samih korisnika može se podneti i ispravka amandmana. U svakom slučaju ovo je bila prilika da se osvrnemo na ovaj problem i da otvoreno razgovaramo o mogućim rešenjima.
I na samom kraju želim da čestitam MUP-u na kvalitetnim predlozima zakona. Ona jesu rezultat i rada samog ministarstva, ali i svih zainteresovanih strana. Hvala.

Zahvaljujem, gospođice Miladinović.
Reč ima narodni poslanik Siniša Maksimović.
Izvolite, gospodine Maksimović.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, znamo da je za opštu bezbednost i sigurnost građana policija najznačajnija karika, pogotovu danas kada smo svi svakodnevno izloženi raznim bezbednosnim rizicima, ovde mislim i na društvo u celini i na građane kao pojedince.
Želim da istaknem da je srpska policija jedna od najspremnijih u regionu i da uspeva da odgovori na sve bezbednosne rizike i izazove. Ne treba da zaboravimo da je policija, pored vojske i sistema obrazovanja najveći sistem koji se finansira iz državnog budžeta.
Ovoliki sistem nije lako niti organizovati, niti kontrolisati. Zato je važno zakonom urediti sve segmente rada policije. Tako sama činjenica da je policija organ sile, jer u obavljanju svojih poslova ima i ovlašćenja da primeni silu, zahteva da se zakonom precizno urede i slučajevi upotrebe i slučajevi ograničenja upotrebe sredstava sile.
Ovaj novi zakon o policiji uvodi u pravni sistem niz novina koje imaju više ciljeva. Prvo, da se još više unapredi rad policije, zatim da se uskladi sa brojnim zakonima koji su doneti u međuvremenu od 2005. godine, kada je važeći zakon usvojen.
Podsećam da su izmenama zakona 2011. godine takođe značajno unapredili osnovni zakonski tekst. Ovog puta u zakon su uneti i brojni novi pojmovi, novi instituti koji su posledica donošenja mnogih zakona koji su u međuvremenu donošeni, od krivičnog i prekršajnog zakonodavstva do Zakona o zaštiti državne granice, koji nam sada čuva granična policija. Zakonom se još preciznije izdvajaju policijski poslovi od unutrašnjih poslova.
Dakle, imamo ministarstvo i direkciju policije kao dva dela jedinstvenog sistema, sa brojnim unutrašnjim i organizacionim jedinicama, koje pokrivaju teritoriju cele Republike i organizovani su po principu subordinacije i direktne odgovornosti višem nivou. Zato je organizacija policije veoma komplikovana i obim poslova ogroman, od održavanje reda na sportskim i drugim manifestacijama, do uočavanja, praćenja i preduzimanja mera prema počiniocima krivičnih dela, organizovanog kriminala i čuvanja granice.
Baš zbog ovakvog delokruga rada policije zakon sada pravi još jasniju razliku između ovlašćenja policijskih službenika koji rade na policijskim poslovima od poslova koje obavljaju drugi državni službenici bez policijskih ovlašćenja. Inače, sada se prvi put u Zakon o policiji uvodi pojam – državni službenik, kao što je to slučaj u svim ostalim državnim organima.
Na ovaj način se i diferenciraju poslovi a odgovornost za izvršene zadatke usmerava prema ovlašćenim službenicima. Jednim brojem zakonskih odredbi se stimuliše karijerno napredovanje zaposlenih u ministarstvu i policiji, što je profesionalizacija policije i prilika da najbolji budu postavljena na najodgovornija radna mesta u oblasti za koje su kvalifikovani. Dakle, ceniće se još više iskustvo stečene veštine, obrazovanje, uspešno sprovedeni edukativni programi itd.
Još jedna dobra novina u zakonu je uređenje procedura za vršenje bezbednosnih provera za lica koja takvim proverama podležu. Sada se predviđaju tri kruga provera u zavisnosti od vrste poslova koji će se obavljati, tako da će se sigurno isključiti eventualni propusti i onemogućiti zloupotrebe i improvizacije.
Zatim, ovim zakonom se proširuje i sadržaj zakletve i prilikom prijema u službu moraju položiti svi policijski službenici, tako da se uvodi obaveza postupanja u skladu sa Ustavom i zakonom.
Takođe želim da istaknem, kao dobro rešenje, kojim se ojačavaju i uloga i obim službe unutrašnje kontrole MUP-a koja treba da se bavi kontrolom zakonitosti rada policije i kontrolom prekoračenja ovlašćenja ili prekomerne upotrebe sile. Unutrašnja kontrola imaće veliku odgovornost za profesionalni i zakoniti rad policije i to je dobro.
Za građane Srbije je važno da imaju dobru policiju, policiju u koju imaju poverenja da ih može zaštititi od porodičnog nasilja i od kriminalaca i ubica. To može policija koja je profesionalna, nekorumpirana, dobro opremljena a i dobro plaćena.
Osim Zakona o policiji, na dnevnom redu su još dva važna zakona iz nadležnosti ministarstva policije. To su Zakon o javnom redu i miru i Zakon o javnom okupljanju. Poslanici SPS će podržati ove zakonske predloge i glasati za njih. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Maksimoviću.
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.
Izvolite, gospodine Antiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, veliko je interesovanje narodnih poslanika za ovaj zakon sa razlogom.
Dosta mojih kolega se prijavilo za diskusiju i trudiću se da ne uzmem previše vremena. Radi se o jednoj značajnoj oblasti. Radi se o jednom značajnom zakonu, koji bitno utiče na bezbednost građana, na suzbijanje kriminala, na ljudska prava u kombinaciji sa pravosuđem, bitno određuje kvalitet naših života.
Želim da kažem da je izuzetno dobro ili ja bar imam takav utisak, da ministarstvo policije konstantno unapređuje sam rad policije, da se u nekoliko izmena i dopuna zakona do sad smo imali nove organizacione jedinice, nove procedure, nove mehanizme u samom ministarstvu i da se korak po korak ministarstvo policije približava onim civilizovanim vrednostima kakve imamo danas u EU.
Brze su promene u ovoj oblasti, brze su promene i u samoj EU, jer se bezbedonosni izazovi jako brzo usložavaju. Oni u svakom slučaju zavise, pre svega, kada je u pitanju spoljni faktor od svega onog što se dešava na Bliskom istoku, što se dešava na jugozapadu Azije, što se dešava u samoj Africi i isti su problemi za EU i za Srbiju i prioriteti su nam isti.
Znači, pre svega, bezbedonosni rizici koji se tiču terorizma, zatim, koji se tiču organizovanog kriminala i najzad što se tiče migracija koje su sve ozbiljnije iz meseca u mesec i donose veliki broj rizika.
Naravno da, nikako kada je u pitanju Srbija, ne treba zanemariti ni unutrašnje faktore, a ja bih pre svega rekao da je ova dugotrajna ekonomska kriza i par standarda, veliki problem koji utiče da se ti rizici u samoj Srbiji bitno uvećavaju.
Što se samog zakona tiče, ono što je po meni najbitnije da se kaže, da je ovo zakon koji je u kontinuitetu sa strateškim ciljevima koje je sebi postavilo ministarstvo policije. Ja bih više zbog građana da vas podsetim koji su to ciljevi. To je u svakom slučaju, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, to je veća bezbednost građana, to je rad sa lokalnim zajednicama, reforma institucija i evropskih integracija.
Naravno da kada su u pitanju evropske integracije, otvaranje poglavlja 24, mi imamo obavezu da izvršimo strateške procene, pre svega u ovom trenutku u oblasti organizovanog kriminala, ali ima još dosta toga na tom putu i ovaj zakon stvara jedan institucionalni okvir da sve one obaveze koje smo preuzeli prema EU, prema integracijama koje nas očekuju, na najbolji način i sprovedemo.
Kada je u pitanju drugi strateški cilj koji je sebi postavilo ministarstvo, to je rad u lokalnim zajednicama. Mi smo i do sada imali savete za bezbednost po opštinama, ali moram da konstatujem da situacija nije sjajna. Da veliki broj opština, lokalnih zajednica, nije prepoznao potrebu da bliže sarađuje sa policijom, sa MUP-om i da, možda, samo jedna polovina lokalnih zajednica ima formirane savete, a dobar deo njih je više formalan nego što suštinski uspeva da spoji zajednički interes svih građana i institucija policije.
Dakle, cilj koji je sebi ministarstvo postavilo i koji se propliće, koji se provlači kroz ovaj zakon je, pre svega, da se akcenat da na prevenciji, a ne na represiji i da sama saradnja sa lokalnom samoupravom promoviše i samu policiju, da policija na neki način bude servis građana i mnogo bliža samim građanima što bi bilo od izuzetnog značaja za celo naše društvo.
Rekao bih, preskačući neke delove koji se odnose na institute u ovom zakonu, da je od izuzetnog značaja razdvajanje poslova, sistem karijernog napredovanja i interni konkursi. Sve to znači efikasnu policiju, ali sve to, stvoriće uslove da se stvore i ozbiljne uštede u samom ministarstvu i da se izvrši ozbiljna raspodela finansijskih sredstava, pa, prema tome, mislim da ministarstvo policije zaslužuje jednu pohvalu jer je među prvima prepoznalo potrebu reorganizacije samog ministarstva i svesno je potpuno da reformski procesi koji se danas dešavaju u Srbiji i neophodno moraju da obuhvate sve institucije i nadam se da će i ona u buduće biti primer i za ostala ministarstva u Vladi RS.
Integritet policije bitno je pojačan ovim zakonom. To su, pre svega, instituti koji podrazumevaju različitu dinamiku kontrole, da je bitno ojačana unutrašnja kontrola, test integriteta, provera imovine funkcionera, sve to treba da bitno ojača integritet policije, da smanji samu korupciju.
Na kraju, u svakom slučaju pohvala ministarstvu što je bilo jako otvoreno i transparentno kada su u pitanju saradnja i sa civilnim institucijama i sa svima onima koji su imali i želeli da daju primedbe na ovaj zakon, to je jedna novina. Mislim da je sadašnje ministarstvo bitno iskoračilo kada je u pitanju transparentnost svoga rada i to je i te kako pohvalno, pohvala za posvećenost ovim reformama koje se sprovode u policiji i pohvala za spremnost da se kroz javnu raspravu ovaj zakon popravi.
Još jedan put, uveren sam da pred sobom imam dobar tekst. Imaćemo jako veliki broj amandmana, siguran sam da, svo razumevanje koje je ministarstvo pokazalo prema svim predlozima u prethodnom periodu, da će imati i prema amandmanima poslanika i vlasti i opozicije, i da ćemo za par dana imati jedan znatno kvalitetniji zakon nego što smo ga imali do sada. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Antiću.
Reč ima narodna poslanica Dušica Stojković. Izvolite gospođice Stojković.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre Stefanoviću sa saradnicima, dragi kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poslednjih decenija 20. veka, došlo je do velikih promena u konceptu policije u svetu, tumačenju, koja je tu uloga policije, koje je njeno mesto u društvu, na koji način policija treba da bude organizovana i na koji način treba da bude sproveden sistem upravljanja u policiji.
Dolazimo do preispitivanja novog koncepta u policiji. Predloženi zakon o policiji nas ne približava najvišim evropskim i svetskim standardima u oblasti regulisanja rada policije koji se primenjuju u svetu i predstavlja upravo to, novi koncept rada policije u Srbiji.
U izradi ovog Predloga zakona o policiji uključene su bile sve relevantne međunarodne institucije, Evropska komisija, OEBS, predstavnici civilnog društva, predstavnici državnih institucija, domaći i strani eksperti, kao i mišljenja strukovnih udruženja i sindikata.
Javna rasprava za donošenje ovog zakona o policiji bila je sprovedena u svim najvećim gradovima u Srbiji, Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu. Održane su i konsultacije i serije sastanaka u Beogradu sa predstavnicima sindikata.
Javne debate organizovane su i sa predstavnicima nevladinih organizacija, strukovnim udruženjima, predstavnicima pravosuđa i drugih državnih organa u Srbiji, kao i profesorima sa Kriminalističko-policijske akademije.
Pažljivo ste razmotrili sve predloge i inicijative koje su ugrađene u novi zakon o policiji, koji je liberalan, prati savremene tokove i koji reformiše rad MUP-a težeći pre svega većoj efikasnosti, a sve u službi kako bi bezbednost građana Srbije bila bolja.
Želim da istaknem da predložena rešenja će bitno uticati na rad kako pripadnika MUP-a, tako i na reforme u reorganizaciji celokupnog MUP-a. Uticaće i na građane RS kojima će se na jedan bolji, pravedniji način približiti rad policije i ostvariće se jedna direktnija neposredna saradnja sa pripadnicima policije. Uticaće i na sam sistem bezbednosti.
Predlog zakona o policiji je predviđen još Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU, kako su neke prethodne vlade, i neki prethodni ministri policije propustili da predlože Narodnoj skupštini RS.
Sada neću govoriti o razlozima zašto u prethodnim decenijama su neke prilike, su neke od tih prilika prepuštene i zašto Zakon o policiji nije usvojen, zašto nije sprovedena celokupna reforma srpske policije i zašto se neko to nije setio ranije da uradi.
Vama, ministre Stefanoviću, i vašem timu čestitam na hrabrosti da se uhvatite u koštac i da budete prvi ministar policije koji je suzio svoja ovlašćenja, prvi ministar policije koji je ograničio svoje nadležnosti, što nije bio slučaj u ranijoj političkoj istoriji.
Takođe, Predlog zakona uvodi, po meni, najznačajnije izmene koje je započela Vlada Republike Srbije na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem, izmene koje MUP sprovodi kada je reč o suzbijanju korupcije u svojim redovima. Važno je počistiti u svojim redovima i odvojiti ono što srpski narod voli da kaže - žito od kukolja, odvojiti policijske službenike koji vredno i pošteno obavljaju svoj posao i one čiji je cilj nešto drugo - jahte, poslovni prostor, ekskluzivne vile na primorju i ostale materijalne vrednosti. Ova zakonska rešenja će nam sada dati upravo tu mogućnost, da se odvoji žito od kukolja u srpskoj policiji.
Nova zakonska rešenja predviđaju da će sektor unutrašnje kontrole kontrolisati sve pripadnike i zaposlene u MUP-u, ali i češće provere rukovodioca i zaposlenih na visoko-rizičnim mestima kada je reč o korupciji. Sektor unutrašnje kontrole dobija znatno veća ovlašćenja i predviđa uvođenje testova integriteta, deponovanje imovinskih karata rukovodilaca u MUP-u, sa mogućnošću provere i ostalih zaposlenih, čime se značajno podiže nivo kontrole i veći stepen uvida u podatke o imovinskom stanju zaposlenih u cilju borbe protiv korupcije.
Depolitizacija srpske policije i njena dalja profesionalizacija, uz proces karijernog napredovanja i permanentnog usavršavanja su principi koji se u ovom zakonu snažno uvode i koji se odnose na reorganizovanu i reformisanu srpsku policiju. Uvode se testovi integriteta kao metod razotkrivanja krivičnog dela korupcije, koruptivnog ponašanja službenika, čiji će uslovi i načini primene biti propisani podzakonskim aktima. Primenom ovih novih rešenja će se dati niz podataka za dalju analizu i predlaganje mera za iskorenjivanje korupcije u redovima MUP-a.
Ovaj zakon, ali i drugi podzakonski akti čije usvajanje očekujemo u narednom periodu, definisaće jasne kriterijume ko će moći da radi u srpskoj policiji. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa u MUP-u sada će biti znatno pooštreni. Zaposleni će morati da ispunjavaju ove uslove tačno onoliko koliko rade u policiji, a to znači sve vreme. Tumačenje šireg koncepta ovog zakona prvi put će nam jasno definisati dve kategorije zaposlenih u policiji. Sa jedne strane, mora postojati jasna razlika između ovlašćenih policijskih službenika koji rade na policijskim poslovima sa tzv. policijskim ovlašćenjima i državnih službenika koji obavljaju policijske poslove u vezi sa policijskim poslovima koja su sada znatno uža. Sada će se konačno znati ko šta radi u policiji i koje su čije nadležnosti.
Uveden je pravni osnov i za dalju kategorizaciju za razvrstavanje radnih mesta u MUP-u, donošenje uredbe o načelima za unutrašnje uređenje i organizaciju radnih mesta u MUP-u i novim podzakonskim aktima čije usvajanje očekujemo u što skorijem periodu.
Ono što je važno i što želim da apostrofiram, jeste da se u ovom sadašnjem predlogu zakona dosta radilo na saradnji policije. Kako bi se zaštitio sistem bezbednosti u našoj zemlji, policija sarađuje sa svima koji svojim radom doprinose kvalitetu života zajednice. Saradnja se obavlja kako na unutrašnjem tako i na međunarodnom planu. Na međunarodnom planu imamo odlučnu saradnju sa Interpolom, Europolom, ali ono što nam nedostaje i što može biti bolje, to je saradnja sa samim građanima čije je učešće i uloga mora biti snažnija i veća. Novi koncept policije u zajednici će obezbediti upravo to - siguran ambijent za život svih građana Srbije.
Na samom kraju želim da napomenem sledeće. Reforme koje ste započeli u srpskoj policiji imaće višestruke pozitivne efekte, a Predlog zakona o policiji ide u prilog tome. Vratićete poverenje građana u rad policije, popraviće se imidž u javnosti da je zanimanje srpskog policajca časno i pošteno i da ga srpski policajci obavljaju u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije.
Takođe, u ovaj zakon unete su i određene pozitivne prakse država članica EU, a pre svega one odredbe koje se odnose na poboljšanje položaja žena u sistemu bezbednosti, koje danas rame uz rame obavljaju uspešno svoje profesionalne zadatke.
Takođe, ovaj predlog zakona uvodi socijalnu ulogu Ministarstva u odnosu na zaposlene. Obrazuje se tzv. fond solidarnosti za policijske službenike, čime je stvorena mogućnost da službenici MUP dobiju sredstva iz fonda koja su im neophodna npr. za lečenja i za neke vanredne troškove koje život nanese.
Uveli ste i nova sredstva prinude kako bi dodatno smanjili upotrebu vatrenog oružja od strane policijskih službenika. Osavremenili ste opremu koju koriste policijski službenici i propisali ste koja su to sredstva prinude. Prvi put u praksi policije uvedena su nova sredstva prinude kao što su elektrošokeri, ali i druga sredstva prinude, čime se srpska policija približava standardima koje koristi policija u državama članicama EU.
Karijerno napredovanje, premanentno usavršavanje, profesionalizacija policije i reforma koja se sprovodi su važni zbog nas samih. Važno je da novi zakon o policiji usvojimo zbog nas samih, zbog građana Republike Srbije. Važno je da se jasno precizira i da se zna opis šta to radi ministar policije, šta to radi direktor policije, šta radi Direkcija policije, šta rade šalterski službenici koji nam svakog dana izdaju pasoše i lična dokumenta, a šta to radi policajac na ulici. Tek tada ćemo se približiti EU i istinski sprovesti proces evropskih integracija, kao jedna ozbiljna zemlja.
Da mi to možemo, to pokazuje naša srpska policija svakog dana na način na koji se suočava sa migrantskom krizom i okolnostima koje su dovele do nje. Srpski policajci danas pokazuju jedan humani odnos prema migrantima koji prolaze kroz našu zemlju, što vam ovom prilikom i javno čestitam.
Prvi put takođe predlog zakona usvaja pravo na štrajk i pravo na sindikalno organizovanje pripadnika, što ga svrstava u jedan od najliberalnijih zakonskih rešenja. Želim da podsetim sve građane, a i sve narodne poslanike, da je ovo pravo, pravo na štrajk i pravo na sindikalno organizovanje ukinuto u određenim zemljama pripadnicima vojske i policije.
Kako bi se gore navedeni efekti što pre realizovali u praksi, pozivam svoje kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj Predlog zakona o policiji. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Momir Stojanović. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego li dam kratak osvrt na predloženi zakon o policiji, dozvolite mi da nešto primetim što moji prethodnici nažalost nisu primetili. Od 2000. godine, gospodine ministre, vi ste prvi ministar koji je imao hrabrosti i smelosti da se upusti u korenite, organizacione, normativne, kadrovske, edukativne reforme MUP-a i policije.     
Mi smo od 2000. godine, kao što vam je poznato, imali reformu obrazovanja, reformu pravosuđa, reformu odbrane, ali niko pre vas od vaših prethodnika nije imao snage i smelosti da se upusti u reformu MUP-a i policije kao sastavnog dela. Ovo pre svega zbog toga što znamo za poznatu spregu između pojedinih predstavnika MUP-a, politike i nosioca organizovanog kriminala i vi nekim rešenjima iz ovog predloženog zakona upravo želite da presečete to sveto trojstvo i da policiju izvedete na put zakonitog rada i sprečite bilo kakvu zloupotrebu policijskih službenika ili državnih službenika u MUP-u. Ja vam na tome iskreno čestitam i želim da uspete. Znam sa kakvim iskušenjima se suočavate i izazovima, ali verujem da ćete vi na tom putu uspeti i da ćemo mi imati jedno efikasno Ministarstvo unutrašnjih poslova, jednu dobro organizovanu policiju koja garantuje bezbednost svim građanima naše zemlje.
Kao što ste primetili iz diskusija mojih prethodnika, dva su ključna razloga zašto mi danas raspravljamo o novom zakonu o policiji. Pre svega, dosadašnji Zakon o policiji donesen je davne 2006. godine, a u proteklih devet godina donešeno je sijaset zakona pre svega iz oblasti pravosuđa i nekih drugih oblasti, koji se direktno ili indirektno odnose na rad MUP-a i policije, pa je neophodno donošenjem jednog ovakvog zakona uskladiti rešenja iz Zakona o policiji sa već donetim rešenjima u nekim zakonima koji su ranije usvojeni.
Drugi razlog, ne manje bitan, jeste da se vi kroz reformu MUP-a i policije pridružujete opredeljenju Vlade za racionalizacijom državne uprave i da Ministarstvo kao organizacijska jedinica Vlade takođe podleže nekim sistemskim organizacionim promenama.
Koje su novine neke koje su ovde istaknute, ali nedovoljno objašnjene?
Vi po prvi put jasno od 2000. godine, govorim o 2000. godini, jasno vršite podelu zaposlenih u policiji na policijske službenike i državne službenike i tu vertikalu, odnosno jasno razgraničenje i ovlašćenja i delokrug poslova, to je prvi put u ovom Predlogu zakona što će doprineti boljoj organizaciji, većoj efikasnosti i smanjiti neke dileme i rezerve koje neko van Ministarstva unutrašnjih poslova ima prema policiji i Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Dozvolićete i vi ste se kao nov ministar suočili sa jednom konfuzijom i preplitanjem nadležnosti između državnih službenika i policijskih službenika, a ovim Predlogom zakona želite da jasno precizirate mesto, ulogu jednih i drugih. Policijski službenici će se prema predloženim rešenjima baviti policijskim poslovima, a državni službenici će obavljati poslove, unutrašnje poslove.
Predstoji da Vlada propiše unutrašnju organizaciju Ministarstva, a vi ćete kao nadležni ministar propisati novu organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova i time upotpuniti rešenja iz ovog zakona.
Po prvi put, što je novina i što ja potpuno pozdravljam, naglašena je i detaljno razrađena funkcija upravljanja ljudskim resursima. Dozvolićete da ste se i vi kao ministar suočili u Ministarstvu unutrašnjih poslova da od 2000. godine, mi smo imali konfuziju po pitanju prijema i karijernog vođenja kadrova. Tako smo imali, a svedoci ste i suočavate se sa nekim ljudima u Ministarstvu, kojima mesto nije u Ministarstvu ni u policiji, da smo u godinama iza nas imali situaciju u nerešenom kadrovanju i načinu konkurisanja i prijema u radni odnos u Ministarstvu unutrašnjih poslova, da smo neretko primali razne higijeničarke, koje bi potom po sumnjivim okolnostima završavale visoke škole i fakultete sa sumnjivom akreditacijom, a onda se premeštajem dovodile na neke ključne funkcije u Ministarstvo unutrašnjih poslova, potpuno nekompetentni za obavljanje tih funkcija.
Vi rešenjima koja nudite u ovom zakonu po prvi put jasno definišete uslove konkursa i prijema u radni odnos, zasnivanje radnog odnosa u Ministarstvu i policiji. Ali, takođe, kroz ceo sistem odredbi u predloženom zakonu karijernog vođenja, vi definišete i načine napredovanja i uslove za napredovanje u policiji, pa tako ova rešenja me podsećaju na već doneta rešenja u Generalštabu i ministarstvu, a vi ste to fino primetili, kako je to jasno razgraničeno u Ministarstvu odbrane i Generalštabu, tako i između Direkcije policije i ministra unutrašnjih poslova.
Vi po prvi put jasno precizirate uslove za napredovanje u službi, gde između ostalog, pored procene pretpostavljenog i rezultata u službi propisujete stručno usavršavanje ljudi za odgovarajuća formacijska mesta.
Opšte je poznato da svi u policiji i svi u Ministarstvu unutrašnjih poslova ne mogu obavljati sve poslove. Zato je potrebno neka znanja i neke preporuke, dosadašnje vođenje kadrova u Ministarstvu unutrašnjih poslova, složićete se sa mnom, svodilo se na to da pretpostavljeni počinju da predlažu za odgovarajući viši nivo rukovođenja i da se sa time nadređeni slagali i ta lica postavljali. Prvi put imamo jasno razgraničene uslove da bi neko mogao napredovati u policiji, da bi mogao zauzimati neka ključna rukovodeća mesta u policiji.
Uveli ste i činove, što takođe pozdravljam, i to na strategijskom nivou i na lokalnom nivou. To će jasno napraviti razliku i prepoznatljivost ljudi koji obavljaju važnije poslove od manje važnih poslova, ali će i princip subordinacije i te kako zaživeti onaj koji je narušen od 2.000 godine u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Uveli ste tri nivoa bezbednosnih promena, što takođe jako pozdravljam, za pripadnike Ministarstva, odnosno pripadnike policije, od zavisnosti od osetljivosti mesta za koje se predviđa postavljenje.
Ovde je bilo primedbi od opozicionih poslanika na te bezbednosne promene, verovatno iz neznanja da Ministarstvo samo ne radi te bezbednosne provere, već su tu i neki druge institucije bezbednosti uključene, kao što je Bezbednosno informativna agencija, tako da se ne može pripisati pristrasnost u definisanju rezultata bezbednosnih provera i da se to svodi samo na Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Proširili ste poslove Direkcije policije u pogledu donošenja i ovo je vrlo važno, ostalo je neprimećeno u diskusijama mojih prethodnika, u pogledu donošenja strateških procena i strateških planova. Dozvolićete, tu su i predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova da mi od 2000. godine nemamo stratešku analizu i strateško planiranje na nivou Ministarstva unutrašnjih poslova. Mnogi bezbednosni izazovi i pretnje i rizici i trendovi njihovog razvoja iziskuju da mi kao društvo, a pre svega MUP i policija imaju i dugoročne planove i procene suzbijanja nekih negativnih bezbednosnih pojava koje negativno utiču na bezbednost građana i društva u celini.
Jasno ste propisali policijska ovlašćenja i primenu istih i kao što je moja prethodna koleginica rekla i primenu elektrošokera kao nekih novih sredstava u sprovođenju policijskih ovlašćenja, to je ne tako malo bitno obzirom na česte situacije da se upotrebom vatrenog oružja u primeni policijskih ovlašćenja mogu naneti dalekosežne posledice prema licima prema kojima se ta ovlašćenja primenjuju, ali primenom elektrošokera mogu se isti efekti postići sa manjim posledicama.
Definisali ste specijalne jedinice policije i jedinice posebne namene i potpuno je ispravno vaše opredeljenje da mi kao država ovakvog formata imamo jednu specijalnu jedinicu i nekoliko jedinica posebne namene. Znam, da vam pripadnici žandarmerije neće to oprostiti obzirom na neki benefit koji gube, ali sasvim je opravdano i celishodno da mi kao država sa ovakvim bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama imamo jednu specijalnu jedinicu.
Dozvolite mi, na kraju, da se osvrnem na neke primedbe koje su opozicioni poslanici izneli na Predlog ovog zakona. Jedna od primedbi je bila da se rastereti policija nekih poslova, kao što su poslovi izdavanja dokumenata, vozačkih dozvola i nečega drugog. Vi ste lepo primetili u vašem uvodnom izlaganju da su već preduzete mere da se neki poslovi koji nemaju sličnosti sa poslovima, unutrašnjim poslovima, da se policija rastereti i u tom smislu ste spomenuli protivgradnu odbranu. Vaše je razmišljanje koje je takođe, po meni, opravdano da iz policije i Sektor za vanredne situacije izmestite da bi rasteretili policiju da može da odgovori čisto policijskim poslovima.
Ukoliko bi ovu primedbu opozicionih poslanika da se izdavanje ličnih karti, vozačkih dozvola i neki drugi upravni poslovi obavljali van Ministarstva, to iziskuje brojne dileme. Za to je potrebno stvoriti neophodne uslove. Znate, da se centralna banka, baza podataka vodi u MUP, pa kako ćete vi onda izbeći da neka lica koja imaju zabranu upravljanja vozilom ili izdavanja vozačke dozvole, izdavanje duplih ličnih karata, kako ćete moći da proverite neka lica koje je potrebno proveriti da bi se neki dokument izdao. To ako prepustite, a kakva je sugestija poslanika iz opozicije, lokalnim samoupravama, mislim da bi to stvorilo haos. Podržavam ideju da to ostane u nadležnosti, iz hiljadu razloga, u nadležnosti policije i MUP-a.
Jedna od primedbi koja je provejavala takođe od opozicionih poslanika, da ste vi predlogom rešenja u ovom zakonu dali veća ovlašćenja ministru. Mislim i slažem se sa mojim kolegama iz moje poslaničke grupe da ste vi suzili vaša ovlašćenja predlogom ovih zakona. Onda je bilo primedbi da je to opravdana bojaznost da vi možete, da vi niste ovlašćeni da imate uvid u predmete koji su u toku, koji su u radu. Gospodine ministre, i policija funkcioniše principom subordinacije kao i vojska. I vi kao ministar unutrašnjih poslova morate biti upoznati sa svim poslovima i zadacima na kojima je angažovan MUP i policija, pa i sa poslovima, pa i sa predmetima koji su u radu.
Nedopustivo je da vi ne znate predmete koji su u radu. Vama nije dopustivo da utičete na tok istrage i na predmete u radu, ali vi svakako jeste pozvani da znate sve šta se dešava u Ministarstvu i u policiji i na svim poslovima i zadacima na kojima je angažovana policija i Ministarstvo.
Postoji primedba beogradskog Centra za bezbednosnu politiku, ona nije suštinska, ali mislim da ima mesta da se o tome razmotri, jer bi ovaj zakon možda trebalo formulisati kao zakon unutrašnjih poslova, a ne Zakon o policiji, jer tretira i unutrašnje poslove, a ne Zakon o policiji, jer tretira i unutrašnje poslove, ne samo policijske poslove.
Možda ta i druga neka moja sugestija koja bi opet kod nekih, pre svega opozicionih poslanika naišla na nož jeste i to vam zameram zašto niste propisali sankcije za pojavu odavanja informacija iz predmeta koja su u toku ili za curenje informacija. Mislim da bi to vama kao ministru olakšalo posao, a vi ste eto, iz nekih razloga izbegli sankcionisanje te pojave koja nanosi štetu, složićete se ugledu Ministarstva i policije.
Bilo je ovde primedbi, takođe od nekih opozicionih poslanika da lokalna samouprava treba da predlaže ko će biti načelnici policijskih uprava u tim lokalnim samoupravama. Znate šta?
To je krajnje nedopustivo, jer bi se princip subordinacije i princip odgovornosti totalno narušili. Onda bi taj načelnik policijske uprave odgovarao da li rukovodiocu lokalne samouprave ili vama kao ministru ili direktoru policije, a drugo, kome bi za propuste odgovarao i kako bi se njemu naređivalo, da li bi to predsednik opštine, gradonačelnik izdavao zadatke njima to je potpuno neprihvatljivo, to je elementarno nepoznavanje funkcionisanja policije i verujem da ste tako to i primili.
I na kraju što se tiče ovih provera, vi ste jasno definisali da se provere vrše za osetljiva radna mesta po nivoima jedne od vrsta provera i da se najžešće, odnosno najteže provere vrše za osetljiva radna mesta, za koja su te provere veće prisutne u policijama drugih zemalja.
Sve u svemu, iz celokupne današnje diskusije mojih prethodnika, mislim da će se moje kolege poslanici složiti da se radi o jednom vrlo dobrom Predlogu zakona o policiji i poslanička grupa SNS u danu za glasanje će sasvim sigurno podržati ovaj predlog zakona jer on vodi u unapređenje efikasnosti, boljoj organizaciji rada policije i celokupnog MUP-a. Hvala.