Gospodine Babiću, ja vas molim, ja sam prekršio sada da dobijete reč, jer po članu 104. vi nemate pravo da dobijete reč, ali sam smatrao da ipak polemika koja je vođena između vas, Šutanovca i gospodina Stojanovića da se razjasni i da stavimo tačku na to. Potrebno je da i vi date osvrt na to što je rekao gospodin Stojanović, ali vi ste krenuli u nekom drugom pravcu i ja sam morao da vas prekinem. Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Đurović.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, želela bih na početku da pozdravim tim Ministarstva unutrašnjih poslova, koji vidim da je ministar pojačao novim državnim sekretarom gospođom Janom Ljubičić, koja moram da kažem, da njen rad kao generalnog sekretara Skupštine nam ovde dosta nedostaje i profesionalizam koji je pokazala u tom radu. Ali, svakako je time ojačan tim Ministarstva unutrašnjih poslova i sigurna sam da će biti izuzetno zadovoljni njenim radom, kao što smo i mi bili.
Ovde smo se dosta udaljili od teme dnevnog reda, mogli smo da čujemo i neke rođačke odnose o kojima nismo ništa znali ko je gde zaposlen, tako da bih ja da predložim da se mi vratimo o raspravi o zakonima koji su na dnevnom redu, a to je Predlog zakona o policiji, Predlog zakona o javnom okupljanju i Predlog zakona o javnom redu i miru.
Dakle, u pitanju su tri nova predloga zakona, ne predlozi za izmenu i dopunu postojećih zakona, tako da oni donose dosta noviteta i imaju jedan sveobuhvatniji i moderniji pristup rešavanju pitanja delokruga rada Ministarstva unutrašnjih poslova.
Osvrnula bih se na nekoliko važnih segmenata koje sam videla u Predlogu zakona o policiji. Ono što se posebno nameće u ovom Predlogu zakona je profesionalizacija Ministarstva unutrašnjih poslova. Vidimo da su uslovi za zasnivanje radnog odnosa pooštreni i takođe jako je važno i dobro što je uneto to da se prati i kontroliše da prilikom radnog odnosa ne dođe do toga da oni uslovi koji su bili neophodni prilikom zasnivanja, da se krše, tako da recimo kada neko prilikom zapošljavanja, kako u državnu upravu, u ovom slučaju Ministarstvo unutrašnjih poslova, mora da donese potvrdu da nije osuđivan, svakako ukoliko dođe u toku karijere do toga da se neko ogrešio o zakone, jako je važno da je to rešeno na način da to ne može da bude slučaj i da u takvim slučajevima ne može da nastavi svoju profesionalnu karijeru u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Takođe su propisani uslovi za karijerno napredovanje, koji su vezani za rezultate rada zaposlenih i godišnjih ocena koje se baziraju na bazi jasnih merila. Ovde vidimo da je ovaj Predlog zakona u stvari smanjio ovlašćenja ministra, što nismo često u prilici da vidimo da neki ministar sam predlaže da mu se smanjuju ovlašćenja, tako da one kritike koje sam slušala u pogledu nekih zabrinutosti povodom ovog zakona, da ne dođe do zloupotrebe policije u partijske svrhe, možda su upravo te bojazni zbog nekih njima poznatih primera iz prošlosti, ali upravo ovaj Predlog zakona pokazuje da SNS i Ministarstvo unutrašnjih poslova, na čelu sa ministrom Stefanovićem, u svakom slučaju nemaju takve intencije da koriste policiju u partijske svrhe.
Sada vidimo da je novina u zakonu upravo to da ministar više neće moći da unapređuje zaposlene, kao ni da vodi određene predistražne postupke bez tužilaštva, što je do sada bilo moguće.
Sektor unutrašnje kontrole sada ima nova ovlašćenja čime dobija pun kapacitet da sprovede borbu protiv korupcije, uvedeni su testovi integriteta, kao i obaveza deponovanja imovinskih kartona svih rukovodilaca u Ministarstvu unutrašnjih poslova, što je važna novina koju donosi ovaj zakon.
Mislim da je jako važno istaći da je cilj ovih novina to da se iskoreni korupcija u samom MUP-u. Svesni smo da postoje određeni pojedinci koji su skloni korupciji u Ministarstvu unutrašnjih poslova, ali svakako da velika većina zaposlenih su časni i pošteni ljudi i ne smemo dozvoliti da neki pojedinci diskredituju rad celog Ministarstva. Zato je jako važno da se sektor unutrašnje kontrole radi na pravi način.
Novina u ovom zakonu je i formiranje sektora za međunarodnu saradnju i evropske poslove, što je jako važno, posebno u ovom periodu u kojem se sada nalazimo, gde sa jedne strane smo u obavezi usaglašavanja našeg zakonodavstva sa EU i takođe sa druge strane, usled emigrantskih talasa koji pogađaju ceo ovaj region, jako je važno da je jedan ovakav sektor formiran, takođe, Ministarstvo unutrašnjih poslova u 2015. godini imalo je veoma značajne rezultate na ovome planu. Videli smo da je i Evropska komisija dala pozitivne ocene za akcioni plan za poglavlje 24, što u stvari se tiče rada Ministarstva unutrašnjih poslova.
Način na koji se Ministarstvo unutrašnjih poslova suočilo sa problemom migrantske krize je zaista za svaku pohvalu, imajući u vidu da je preko naše zemlje prešlo preko 600.000 migranata, a da nije zabeležen nijedan incident sa domaćim stanovništvom, takođe, niko od građana Srbije nije se osećao ugroženo ni u jednom trenutku. Videli smo brojne slučajeve u nekim drugim zemljama koje su imale takvih problema. Mislim da je tu velika zasluga upravo i na dobroj saradnji koju je Ministarstvo unutrašnjih poslova ostvarilo sa zemljama regiona, jer bez saradnje na međunarodnom planu u ovom segmentu, nije moguće ni obavljati ove zadatke na najbolji način.
Ono što takođe želim da istaknem jeste i Predlog zakona o policiji predviđa i novo postupanje policije u slučaju nasilja u porodici. U slučaju kada je prijavljeno nasilje u porodici, policijski službenici su dužni da u saradnji sa drugim nadležnim organima odmah preduzmu potrebne mere i radnje u skladu sa zakonom, čijim se vršenjem sprečava dalje nasilje u pogledu toga da ne dođe do težih telesnih povreda ili čak i smrtnog ishoda.
Ovo je jako važno, s obzirom da u postojećem pravnom okviru ne postoji zakonski osnov za preduzimanje mere udaljenja nasilnika i mi smo ratifikovali Istambulsku konvenciju koja predviđa niz mera po ovom pitanju i mislim da je za našu zemlju jako važno da primenimo i taj austrijski model, koji predviđa udaljenje nasilnika iz stana.
Svesni smo takođe i da je bilo nekih slučaja i nedavno smo o tome bili informisani preko sredstava javnog informisanja, da su neki pojedinci u Ministarstvu unutrašnjih poslova, takođe, bili skloni vršenju nasilja u porodici i da ne bi došlo do zaštite kolega u takvim slučajevima, jako je važno naći pravi mehanizam da bi se iskorenila ovakva pojava.
O drugim zakonima koji su na dnevnom redu ne bih sada da se osvrćem, s obzirom da je dosta bilo govora o tome. Ono što bih želela da pohvalim jeste upravo to što je prilikom rasprave o Zakonu o javnom okupljanju kada su odbori za odbranu i unutrašnje poslove, kao i Odbor za ljudska i manjinska prava, organizovali sastanak sa Ombudsmanom, sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, Poverenikom za zaštitu informacija od javnog značaja i nevladinim organizacijama. Velika većina predloga koji su tada izneti da su usvojeni od strane unutrašnjih poslova, čime je jasna volja da se nađe zakonsko rešenje, najbolje za naše društvo.
Na samom kraju bih htela nešto drugo da kažem, a to je kada sam se spremala za raspravu o ovim zakonima, našla sam neke podatke o radu Ministarstva unutrašnjih poslovi, koji u stvari predstavljaju rezultate vašeg rada, što mislim da je najvalidniji, statistički podaci su neumoljivi, najbolje pokazuju koliko je neko bio posvećen ili ne svom radu. Samo ću par stvari da pomenem, dakle, u periodu od maja 2014. do novembra 2015. godine, opšti kriminal smanjen za 11,1%, imovinski kriminal za 17%, smanjen broj krivičnih dela protiv života i tela za 9,7%, a za oko četvrtinu smanjen broj ubistava. U poslednjih godinu i po dana policija je zaplenila oko 4,2 tone narkotika i tri puta više opojne droge u komadima, kao i duplo više heroina.
Mislim da su ovo neki podaci koje ne mogu tako lako da se nađu u našim sredstvima javnog informisanja koji u stvari plasiraju najčešće neke druge informacije i najčešće možemo da slušamo kritike koje su verovatno usmerene najviše sa ciljem da se diskredituje rad kako policije tako i ministra, ali svakako da rezultati rada su jedini sud o radu svakoga od nas, ne samo ministarstva, nego i svakog od nas koji ovde sedimo i koji predstavljamo građane Srbije, a upravo rezultati rada MUP-a su nešto čime ministar može da se pohvali.
Samo bih još da kažem da smo čuli zamerke zašto je ministar organizovao konferenciju za štampu gde su oko njega bili pripadnici MUP-a. Ja zaista ne mogu da razumem takvu vrstu kritika zato što svi oni koji se nisu ogrešili o zakon ne treba da osećaju nikakvu pretnju kada vide pripadnike MUP-a u uniformi, već treba da se osećaju sigurno i ja sam na takav način to i videla kao i poruka sigurnosti svim građanima Srbije, tako da oni koji se osećaju nesigurno verovatno znaju zašto se tako osećaju. Ja bih samo da kažem ministru da nastavi da radi u tom smeru i da postiže ovakve dobre rezultate na dobrobit svih građana Srbije. Hvala.

Zahvaljujem se gospođo Đurović.
Zahvaljujem se što ste podržali mene u tome da građani vole da vide našu policiju, pogotovo u novim uniformama. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević, prvi put u 2016. godini. Čast mi je. Izvolite gospodine Pavićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre Vlade u ostavci, koliko sam ja razumeo predsednika Vlade u ostavci, juče gospodina Vučića, gospodine Stefanoviću, uvažene gošće i gosti iz MUP-a, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Bečiću, tri su reči kojima, ja mislim, tačno opisujemo Predlog zakona o policiji poštovana gospodo.
Ministre Stefanoviću, to su sledeće reči – nepreciznost, arbitrarnost i netransparentnost poštovana gospoda i ja ću, ministre Stefanoviću, kao što sam to radio i svaki put u 673 govora koliko sam ih održao u 2015. godini i danas ponuditi argumentaciju za ovaj svoj stav.
Evo, neprecizno se, ministre Stefanoviću, tiče na primer naziva ovog Predlog zakona, to je moje zapažanje bilo, ali i zapažanje Zaštitnika građana, ali i zapažanje gosta koji je bio danas ovde da prati u ime Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Svi mi tvrdimo, ministre Stefanoviću, da ste vi imenovali ovaj predlog Predlogom zakona o policiji što bi značilo da sadržina tog zakona treba da se tiče samo policije, a i ja sam zapazio da u ovom Predlogu zakona imamo i neka rešenja koja se tiču organizacije i funkcionisanja MUP-a. Dakle, nekih stvari koje su šire od onoga što je policija. Za mene je ministre Stefanoviću to pitanje nepreciznosti, a nepreciznost poštovana gospodo, ovde smo u Skupštini, uvek se tiče upitanosti oko, gospodine Stefanoviću, najvažnijeg načela na kojem počiva naš Ustav, a to je vladavina prava. Ako nemamo preciznost u predlozima zakona dovodimo u pitanje vladavinu prava, to je jedan argument gospodine Stefanoviću.
Rekao sam da jedna reč kojom možemo da upišemo Predlog zakona o policiji jeste arbitrarnost. Vi ste ministre Stefanoviću, mnogo vremena danas potrošili u raspravi ovde da objasnite kako se ministru ne daju velika ovlašćenja ovim predlogom zakona, a daju se ministre Stefanoviću.
Evo na mnogim mestima - ministar propisuje, ministar utvrđuje, ministar odlučuje u čl. 4, 9, 38, 46, 129, 168, 186, 233. poštovana gospodo, pa, ministre
Stefanoviću, kada se piše Predlog zakona treba da se zamislimo u ulozi onoga drugog, na primer u ulozi opozicionara, a ne da pišemo zakon za sebe, ili ministre Stefanoviću, mi smo vam predložili amandmanski da na nekim mestima gde se propisuje da ministar utvrđuje, da ministar odlučuje da to radi ministarstvo. Pa, prihvatite te amandmane ministre Stefanoviću, pa, da nas uverite da zaista i vaša namera povodom sadržine ovog Predloga zakona jeste najbolja moguća. To je gospodo argumentacija koja se tiče arbitrarnosti, a evo, i koja se tiče netransparentnosti.
Ministre Stefanoviću, u članu 149. naprimer u stavu 1. piše – direktora policije postavlja Vlada na pet godina ne predlog ministra itd. Naš predlog je, poštovana gospodo, da se taj stav zameni sledećom sadržinom – direktora policije postavlja Vlada na pet godina na predlog komisije koju čine ministar, dva člana iz nevladinog sektora i dva člana iz ministarstva itd.
Gospodine Stefanoviću, pored vas, dva mesta od vas sedi vršilac dužnosti direktora policije, gospodin Rebić. Mene bi strašno interesovalo da čujem – da li bi naprimer ako zamislimo da će gospodin Rebić da bude kandidat za direktora policije, da li bi njemu kao čoveku koji dugo vremena radi u policiji bilo bolje da o tome ko će postati direktor policije odlučuje Vlada na osnovu predloga ministra ili Vlada na osnovu predloga ovako sastavljene komisije?
Žao mi je što gospodin Rebić nema pravo da govori, ali verujem da bi jednom profesionalcu, jednom ozbiljnom čoveku sigurno ovo rešenje, ministre Stefanoviću, bilo bolje. Evo vi mi kažite sada da li i vi mislite.
Ako ste saglasni, prihvatite i taj amandman. Nemojte se ustručavati, ministre Stefanoviću. Mi iz Nove stranke smo inače šampioni po broju prihvaćenih amandmana u ovom sazivu Narodne skupštine i ne samo to, nego i šampioni srpskog parlamentarizma, poštovana gospodo.
Mislim, ministre Stefanoviću, da ako se zadržimo na tome da su ključne reči za razumevanje ovog Predloga zakona nepreciznost, arbitrarnost, i netransparentnost, da je to svedočanstvo o antireformskom kursu Vlade. Hvala poštovana gospodo.

Hvala gospodine Pavićeviću.
Reč ima Nebojša Stefanović.

Da ja nastavim, gospodine Bečiću?

Bolje da niste ni govorili.
Izvolite gospodine Stefanoviću.

Ono što mogu da vam kažem je da će i ovaj zakon, ali i rad policije obeležiti naporan rad, unapređenje, proceduru i borbu protiv kriminala i korupcije. To je sigurna stvar koja možda u nekom prethodnom periodu nije bila toliko istaknuta, ali će u ovom mandatu kada sam ja ministar, dok god budem ministar to biti prioriteti rada policije.          
Što se tiče ovog zakona, zakon se u najvećoj meri bavi radom policije. Da li se sa vremena na vreme pominju i neki drugi termini koji bliže objašnjavaju kako se regulišu određene procedure, a vezane za rad policije, kao što je nagrađivanje i finansiranje itd, naravno da će se naći u zakonu.
Ovde imate na sto mesta pomenut Zakonik o krivičnom postupku. Zamislite da smo ga nazvali zakon o policiji i zakonik o krivičnom postupku. To bi bilo nakaradno.
Mi ovde pominjemo i one veze sa drugim zakonima i veze sa drugim terminima koji postoje, ali smo imali dilemu da li da ga nazovemo zakonom o policiji ili zakon o unutrašnjim poslovima i to je bila prva dilema.
Pošto bi time mogli da dođemo da propisujemo na poseban način položaj državnih službenika i nameštenika i na takav način dezavuišemo zakon koji već postoji i uređuje ovu oblast, odlučili smo se da zakon nosi naziv – zakon o policiji jer on suštinski definiše ulogu i položaj policije i mi sada prvi put imamo definisano šta je to policija. Do sada kada pogledate sva zakonska rešenja, uopšte niste imali definiciju šta je policija. Mi to danas imamo.
Ono što je ovde važno, recimo, direktora policije postavlja Vlada na pet godina na predlog ministra po sprovedenom javnom konkursu n način predviđen propisima o radnim odnosima koje važe za ministarstvo. Dakle, popisi koji važe za ministarstvo a koji nisu sadržani samo u ovom zakonu, već i u zakonu, direktor je državni službenik na položaju, zato gospodin Rebić danas može da bude vršilac dužnosti a da to čak nije predviđeno „leks specijalisom“ jer je predviđeno Zakonom o državnim službenicima i nameštenicima i vi imate propis koji se shodno primenjuje.
Dakle, što se tiče ovog zakona, svakako na kraju dvostepeni mehanizam, imate čak u ovom slučaju i trostepeni, imate komisiju koja bira kandidate i predlaže sve one tri najbolje ili već koliko, pet najboljih kandidata, ministru, ministar ima pravo da izabere najboljeg kandidata, da ga predloži Vladi, ali Vlada nema obavezu da to usvoji. Vlada može da odbije. Vlada ne mora da ga izabere.
Imamo sistem koji garantuje kontrolu. Policija nije u pravom smislu nezavistan organ. Ona je deo izvršne vlasti i pripada MUP koje je deo Vlade.
Dakle, zbog toga, hajde da izaberemo direktora policije iz reda, ne znam, Eskima, ili ne znam ni ja čega, pa neka upravlja policijom kako misli da treba da upravlja. Ali, kako onda da garantujemo sprovođenje volje građana koji su na izborima izašli i podržali nekoga i rekli - hoćemo da se sprovodi ta politika? Direktor jeste profesionalac, ali on mora da sprovodi viziju ministra, znači, ne operativne komande, ali viziju ministra u smislu reformi unutar policije. Zamislite ministra i direktora koji se ne bi slagali i imali otpor jedan prema drugom u sprovođenju funkcije. Šta bi ministar onda mogao da uradi? Date nalog i kažete - hoćemo da se spusti broj vozila koja se koriste u Ministarstvu, da se smanji broj pređenih kilometara za te lične potrebe, tj. po ličnom zaduženju, utrošak goriva, da se povećaju rashodi tamo gde je potrebno više za uniforme, opreme itd, i direktor koji to ne želi da sprovede ili to svesno opstruiše. U tom slučaju nema nikakve saradnje i do besmisla bi se doveo sistem.
Onda, hajde da napravimo sistem u kome nema ministra, dakle, da direktor bude direktno podređen Vladi i to je to. Nema ministra iznad sebe. Ali, na kraju se i to svodi na isto, zato što ćete i dalje imati politički faktor koji mora da mu da smernice za rad, što je normalno. To je civilna kontrola. To je sistem koji smo želeli. Nekada su vojni generali bili ministri odbrane. Ministar odbrane je bio general koji upravlja vojskom. Kada smo uveli civilni sistem kontrole, onda je civilno lice postalo ministar, načelnik Generalštaba je vojno lice koje komanduje vojskom, ministar komanduje celokupnim Ministarstvom odbrane i isto tako je i u policiji. Direktor upravlja policijom, odnosno upravlja Direkcijom policije, a ministar daje smernice za rad koje su u skladu sa ovim.
Dakle, ja shvatam da postoje određene nesuglasice i različita viđenja i to je normalno, prirodno i dobro je da se debatuje. Znate, ja sam u ovim raspravama u parlamentu i kao ministar puno toga promenio u samim zakonima koje sam predlagao, jer sam smatrao da su rešenja koja su mi narodni poslanici predlagali bila bolja, ljudi iz nevladinih organizacija, iz sektora, i iz različitih, iz opcije pozicije i opozicije. Bilo je, naravno, rešenja koja su bila više zabava za narod nego što su bila zaista ozbiljna, ali je to stvar narodnog poslanika kako doživljava svoj posao i kako želi da predlaže. Možda oni vide to rešenje kao najbolje moguće.
U svakom slučaju, trudim se da sve ono što mislim da je dobro za policiju i za sistem, a vodeći računa da policija bude i efikasnija i bolje opremljena i snažnija, da to unapredimo kako bi građani Srbije imali jedan mehanizam, jer policija je zaista mehanizam građana Srbije. Kada pogledate smo činjenicu da smo imali, recimo, u 2015. godini preko 100 hiljada skupova koje je policija obezbedila bez ozbiljnijih narušavanja javnog reda i mira, to pokazuje koliko ti ljudi na dnevnom nivou imaju posla. Daću vam samo jedan podatak, u gradu Beogradu smo, recimo, 1989. godine imali nešto više od devet hiljada policajaca, a danas ih imamo sedam i po hiljada. Beograd se od 1989. godine, po broju stanovnika, po kompleksnosti situacije u njemu, po raznim izazovima od svetskog nivoa, usložio.
Dakle, mi imamo potrebu da redefinišemo i broj ljudi koji se nalaze, ja se trudim da onaj broj ljudi koji se nalaze u uniformama, koji se nalaze na operativnim zadacima, koji se nalaze u kriminalističkoj policiji raste, a da se smanjuje broj onih ljudi koji se nalaze u sistemima u kojima nema potrebe za velikim brojem zaposlenih. Ali, sve u svemu, to je nešto što sam ja često isticao, MUP ima potrebu da u određenim delovima, jer ima određenih delova Srbije gde možda ima i previše ljudi jer se tu broj stanovnika dramatično smanjio u prethodnih 20-30 godina, da imamo u tim nekim delovima prirodni odliv. Imamo potrebu da u nekim delovima Srbije povećamo broj ljudi, imamo potrebe da promenimo organizaciju i zato to i radimo.
Mislim da će ovaj zakon pomoći da dođemo do kvalitetnijih odnosa unutar Ministarstva, a što se tiče same policije, uveren sam da ko god bio direktor policije da će na ozbiljan i odgovaran način rukovoditi. Ja imam poverenja u gospodina Rebića, sarađivali smo i prvi put sam ga upoznao kada je postao načelnik Uprave saobraćajne policije i tu napravio dobre rezultate. Pokazalo se da se radi o ozbiljnom profesionalcu, da se radi o čoveku koji je 24 i po godine u policiji, ukoliko se ne varam. Dakle, on je neko ko je svoj život posvetio ovom pozivu. Svakako da takve ljude i treba da promovišemo i da se trudimo da i ovi ljudi koji su ovde danas iza mene, koji svoj posao obavljaju potpuno profesionalno i koji su učestvovali na izradi zakona, a nisam siguran ko se više, kada vide jedni druge, hvatao za glavu, pošto je ovo jedno pedeseta verzija zakona koju smo radili, ali je to pokazalo da smo imali sluha i za savete iznutra i iz spolja, i nevladin sektor, i profesionalce, i razna udruženja, a na kraju krajeva i EU kojoj mi težimo, da smo se trudili da dođemo do nečega što funkcioniše, da ne pravimo zakon koji Frankenštajn i koji je sastavljen od svih mogućih želja i volja, a da onda ovi ljudi u plavom treba da to sprovode, a mi svi kažemo – super smo doneli zakon koji oni ne mogu da sprovedu. Onda od sutra ujutru oni imaju problem. Ja sam se trudio da ih pitam i da moje prvenstveno pitanje bude kako da postignemo želju, cilj, ono što piše u Ustavu što treba da ispunimo, a da vi to možete da uradite na terenu, da je to izvodljivo. Onda smo došli do ovoga što mislim da je u ovom trenutku optimalno rešenje za nas.
Naravno da je test svega protok vremena. Videćemo, naravno, da li to donosi boljitak i veću profesionalizaciju policije u Srbiji. Ja verujem da donosi i verujem da ćemo imati efikasniji sistem nakon donošenja ovog zakona. Na kraju krajeva, imamo ograničenja u ovom zakonu, odnosno restriktivniji odnos prema politici i prema ministru. Samim tim ćemo imati i boljitak unutar redova policije. Naravno, važno je da i svi ljudi koji su u redovima policije to dožive na takav način. Što oni budu ozbiljniji u prihvatanju svog posla i svih ovih odredbi koje ovde pišu, to će građani Srbije biti bezbedniji. Naš sistem ima preko 30 hiljada pripadnika policije, u smenama, naravno. Znači, nisu svih 30 hiljada na dužnosti u svakom trenutku, ali njihova uloga je nešto što ne možemo da zamenimo, niko od nas pojedinačno, niti je moguće da bilo koji pojedinac sagleda i predvidi sve ono što oni u jednom danu treba da urade. Zato postoji sistem. Ako oni budu radili dobro svoj posao, tad mi nemamo problem. To obezbeđujemo kvalitetnim izborom kadra, kvalitetnim prijemom u radni odnos, školovanjem, napredovanjem i onda smo sigurni. Onda znamo da ceo sistem počiva i funkcioniše.
Ko će biti ministar manje je važno, ali je važno da taj ministar razume šta je potreba sistema. Da može da razume policajce mora da provede neko vreme sa njima, da razume šta su njihove potrebe i kako izgleda jedan dan na Kozjaku, u blatu, u rovu, u bovu, na nišanu, da razume makar u jednom danu kako to izgleda, da bi se onda kada stigne zahtev za pojačanom hranom, za više novca, trudio da te ljude ispoštuje pre svega. To je moje viđenje cele situacije.
U svakom slučaju, ja ću sagledati sve amandmane. Bogami, negde oko 470 amandmana na sva tri zakona je podneto. Sagledaćemo sve do dana kada se bude razgovaralo o amandmanima. Sve što budemo mislili da će biti dobro za izmenu ovog zakona mi ćemo prihvatiti kao i uvek. Mislim da sam jedan od ministara koji je prihvatao po 30, 40, 50% amandmana gde god sam mislio da je to dobro. Naravno, tamo gde mislim da oni ne popravljaju ili ne popravljaju bitno tekst zakona, nećemo ih prihvatati i mislim da je to sasvim u redu.

Zahvaljujem se ministru Stefanoviću.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Pred nama je jedan veoma važan zakon, iz prostog razloga zato što niko, evo koliko godina unazad, čini mi se 10 ili 11, niko nije imao hrabrosti da se uhvati u koštac sa ovim da reši određene stvari u policiji. Najpre bih čestitao ministru unutrašnjih poslova što je uopšte krenuo da taj mulj koji je tamo postojao da raščišćava.
Naravno, nije ovde poenta javiti se da bi negde nešto rekao ili podneti amandman da bi stavio – briše se. Nama je ovo veoma važan zakon zato što prosto građani zahtevaju da budu bezbedni i morate da donesete jedan adekvatan zakon o policiji koji pre svega prati neke tokove koji se i u svetu dešavaju. Mogu da kažem da se zaista radi o zakonu koji veoma precizno naglašava kakve su nadležnosti policije. Neko kad kaže – ministru se daje ovakvo ili onakvo ovlašćenje, ja moram da kažem, gospodine ministre, kada bi neki krenuli onako autoprojekcijom rekli bi vam da baš nešto s vama nije u redu, s obzirom da donosite zakon gde vi sebi uskraćujete ovlašćenja. Vi ste ovde prosto sebi izbrisali sijaset ovlašćenja koja ste imali i preneli ste najpre na direktora policije.
Nije mi jasno kako može neko da izbegne ministra u ovakvom jednom zakonu, s obzirom da je policija sastavni deo MUP, jedino ako hoćemo da ukinemo ministra unutrašnjih poslova ili da stavimo možda nekog iz nevladinog sektora da on bude ministar unutrašnjih poslova. Možda je to neka logika, ja ovde govorim o nekim stvarima koje se tiču neke ozbiljnosti i mislim da ovo što ste vi uradili je dobar primer kako se neko ko je neposredni predstavnik izvršne vlasti odriče svojih ovlašćenja u korist struke. Znači, vi određena ovlašćenja dajete direktoru policije koji suštinski rukovodi samim radom policije.
Sećam se, gospodine ministre, kada ste postali ministar imali ste tu nezahvalnu čast da branite izveštaj koji je došao mesec dana neposredno po vašem ministrovanju i vi ga niste, niti vaš kabinet, sačinili, morali ste to da branite i sad u jednom delu posebno u delu zaplene narkotika, to mi je bilo potpuno neverovatno, zapamtio sam – zaplena narkotika u prethodna tri meseca, mislim da je tromesečni izveštaj bio je bila nekoliko grama, nešto oko dva grama. Nakon tri meseca kada je vaš kabinet sastavio izveštaj onda smo imali zaista jedan briljantan rezultat, počela je žestoka borba protiv narkodilera u ovoj zemlji i to je za svaku pohvalu.
Zašto vam ovo govorim? Zato što ovo što uvodite ovde, ovo karijerno napredovanje i što izbegavate tu varijantu da neposredni rukovodilac može da vas unapredi nego morate da prođete i da polažete testove, da polažete ispit, pa da vas naravno još na konkursu dodatno biraju, pa tek onda da se o vama ocenjuje da bi se napredovalo, a to je mnogo dobra stvar. Zašto? Zato što su ljudi počeli policiju da shvataju, a sada vam bez šale govorim, kao jednu ozbiljnu organizovanu kriminalnu grupu, nažalost, gde neposredni rukovodilac izabere par svojih poslušnika i oni naprave jednu dobru grupaciju i počnu da rade posao sa kriminalcima u gradu. Zato smo i imali situaciju da imamo dva grama zaplenjenih od narkotika u Beogradu gde na svakom ćošku, nažalost, imate mogućnost da kupite neki narkotik, a mi smo imali dva grama zaplene.
Ovo što ste vi pokrenuli, neverovatnu akciju gde su zaista ljudi koji su sa nekoliko kilograma hapšeni, jeste nešto što je zaista dobro zato što drogu moramo da sklonimo sa ulica. Ta borba protiv narkomanije, ja apelujem da se i dalje nastavi, s obzirom da je to strahovita pošast za našu omladinu i verujem da će se ka tome svakako ići i dalje.
Moram da pohvalim sam zakon prvo zato što je dobio velike pohvale od međunarodnih institucija. Oni ne daju to tek tako te pohvale, oni su veoma rigidni, posebno kod ovakvih zakona koji se tiču bezbednosti. Izuzetno su rigidni prilikom bilo kakvih pohvala i kad vam oni daju pohvalu znači da ste zaista nešto dobro uradili. Zakon ima 259. članova, ne pamtim da je neko ovako ozbiljno pristupio ovom poslu. Na ovome mogu samo da vam čestitam i iskreno ću glasati za tako nešto.
Moram da se osvrnem na Zakon o javnom redu i miru. Prvo, sve pohvale zbog ovog ograničavanja bacanja petardi, zapaljivih materija itd. zato što zaista smo postali društvo gde najnormalnije izgleda da bacite na ulicu topovski udar i bez obzira što se neko možda i prestraši i ima problem niko ne odgovara. Znate, nisu to više prskalice ili petarde koje smo mi možda kao deca bacali i igrali se sa time, što je naravno i to opasno, ovde imamo sad situaciju da neko baci topovski udar. Topovski udar može da ubije čoveka. Znači, to uopšte nije bezazlena petarda i ja vas zaista molim da tu budete što rigidniji. Prvo, da se spreči prodaja toga zato što to zaista nije normalno da se prodaje tek tako slobodno i da može svako da dođe do toga. Znam da je to problematično zato što se najčešće u inostranstvu nabavlja, ali ovde ko to radi da taj bude rigidno kažnjen i da taj odgovara za tako nešto.
Takođe, oko javnih skupova, znate kako, svuda u svetu postoje jasna pravila kako možete da imate javni skup. Ja znam da ovde neki imaju problem zato što im je teško da skupe 20 ljudi na javnom skupu, pošto se to karakteriše kao javni skup, pa su možda zato protiv ovog zakona zato što ima taj limit, moraju 20 ljudi zamislite da skupe. Ali, svuda u svetu morate da prijavite tačnu maršutu gde se krećete, na koji način ćete protestovati, ne možete da dozvolite da kršite drugima prava. Priznajem, svojevremeno sam predvodio neke proteste i mi smo svesno kršili, odnosno ljudima ugrožavali njihovu mogućnost da se slobodno kreću zato što smo namerno blokirali ulicu. Priznajem da sam to radio i trebalo je da me kazni država.
Nisu to uradili, pokazali su slabost. Želim da vi pokažete da ipak ovde postoji država. Svako može da protestvuje, potpuno je to normalno i valja dopustiti svakome da iskaže svoje nezadovoljstvo, ali ne može da ugrožava prava onog drugog ko možda žuri na posao, ko možda žuri da se bavi nekim drugim aktivnostima i da ne može slobodno da se kreće ulicom, tako da potpuno podržavam u ovom segmentu uvođenje reda.
Samim tim čitav ovaj set zakona je apsolutno nešto pozitivno. Konačno je neko krenuo da radi ove stvari na način kako bi trebalo da radi. Moram da priznam što će se napraviti jedna specijalna jedinica, to je nešto što je veoma dobro. Trebalo bi da razmislite sada u kompletu koje bi sve segmente ona možda trebalo da ima zato što su to ipak ljudi koji su posebno u kopnenoj zoni bezbednosti i angažovani su po raznim zadacima, pa šta bi sve morala propratno da ima uz sebe, pošto imate u Zakonu o policiji saradnju sa bezbednosnim službama, kako mogu oni možda sami da imaju neku službu koja bi se bavila određenim bezbednosnim poslovima, ali o tom potom, trebalo bi o tome razmisliti.
U svakom slučaju zakon je veoma dobar. Zakon je istinski, reformski, neko je dobro prionuo da radi svoj posao i svakako poslanička grupa SNS i ja lično sa velikim zadovoljstvom podržaću ovakav zakon. Hvala.