Ne vidim da se bilo ko u ovoj sali ne slaže, jer mislim da smo svi saglasni. Dajte ovlašćenja policiji. Ja sada to tražim od vas, i to ćete uraditi tako što ćete predložiti što ćete, ne kroz Zakon o policiji, jer je to nemoguće, kroz izmene Zakona o krivičnom postupku, daju ovlašćenja policiji, da uradi sve što je u njenoj mogućnosti, dajte nam široka ovlašćenja i mi ćemo to da radimo, i odlično je da  to potekne od opozicije, da se posle ne bi vodila kampanja kako policija traži neka ovlašćenja, da bi ne znam šta radila. Neka opozicioni poslanici, vi gospodine Milisavljeviću, dajte nam Predlog zakona kojim ćemo imati šira i veća ovlašćenja kao policija i da uz ta ovlašćenja možemo da udaljavamo, zaustavljamo, da radimo sve što je moguće i verujte mi, niko neće biti srećniji od mene da svakog nasilnika u roku od pet minuta privedemo i da ga udaljimo od žrtve, odmah, u pet minuta, koliko je trebalo od stanice do stana da se stigne, toliko u tom trajanju i odmah ćemo to da uradimo i preuzećemo odgovornost, ali nam dajte instrument.

Dajte nam instrumente, dajte nam da možemo da radimo, ministar ne može da naredi policiji da se ponaša protivzakonito, protivustavno, prosto je to nemoguće, čak i kada, zgrožen sam nad onim što se dešava nad ženama i decom, zgrožen i šokiran, kada vidimo i mi sve ono što se dešava, lomljenje rebara, nogu i ruku, šamari i masnice i pretučene žene, užas.

Onda bi ti počinioci lako, oni bi sa osmehom izlazili, policija ih privede, sutra dođe njihov advokat i kaže, izvinite, da li ste imali nalog za ulazak? Molim vas da oslobodite mog klijenta, protivzakonito je zadržan, protivzakonito udaljen, protivzakonito mu se ušlo u stan i sud nema druge, nego da udari čekićem i da kaže – pustite ga. Onda će reći pustila ga policija.

Policija mora da radi onako kako kaže sud i tužilaštvo. To je sistem u zemlji. Ako bi bilo drugačije, onda bi ispalo da vi i ja se dogovaramo kako će policija da radi. Onda imamo problem. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Hvala predsedavajući.

Mislim da zaista ne postoji, ne samo u ovoj sali, u našem društvu niko ko nije protiv toga da se porodično nasilje svede na društveno prihvatljivu meru i da se počinioci porodičnog nasilja što oštrije kazne.

Međutim, mi sada sa ovim amandmanom zaista od Ministarstva tražimo nemoguće.

Gospodin Milisavljević je izneo neke podatke koji su tačni i sa kojima je javnost upoznata. Mi smo kao poslanička grupa često u ovoj sali govorili o porodičnom nasilju.

Kod nas svakih deset dana strada smrtno po jedna žena u porodičnom nasilju, ali ću pomenuti jedan drugi podatak.

U Belgiji, koja je, složićemo se, znatno uređenija zemlja, koja ima i druge sankcije i koja je sedište EU, nažalost svaki drugi dan strada jedna žena u porodičnom nasilju.

Šta je ono što nije dobro? Nije dobra politizacija svega toga. Zbog čega? Uzroci porodičnog nasilja su razno-razni, psihosocijalni, ekonomski, niz bolesti, neraščišćeni računi itd.

Šta se dešava kod nas kada se desi porodično nasilje sa tragičnim ishodom?

Prvo se prozovu premijer Vučić i ministar policije da su oni krivi za sve i odgovorni. Ono što Vlada može da uradi i u čemu postoji saglasnost između vlasti i opozicije, to je da u najkraćem mogućem roku, usaglasimo sve zakone, da izmenimo Zakon o krivičnom postupku i da se policiji daju druga ovlašćenja i da policija postupa u skladu sa Ustavom i sa zakonom.

Sa ovim amandmanom, nažalost, to ne može da se upodobi sa ostalim zakonima i onda bi mi doneli jedan zakon koji je u nekom delu protivustavan.

Zbog toga mislim da ovu raspravu treba da privedemo kraju, da konstatujemo da postoji apsolutna saglasnost svih i onda da u najkraćem mogućem roku krenemo u promenu zakona i u davanju većih ovlašćenja policiji.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, pa gospodin Šutanovac.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam za to da se ovaj amandman ne prihvati, iz više razloga. Mislim da se on prvo treba razraditi. Mora biti ugrađen u Krivični zakonik, mora negde biti ugrađen, a ovako kao što je predložen, po meni je nesprovodiv.

Svi su krenuli od toga da će muškarac da izvrši nasilje nad ženom ili eventualno žena nad muškarcem. Ukoliko nekoga udaljite na 14 dana, vi ste ga na određen način lišili slobode i morate da vidite šta ćete sa tom osobom, a ja vas pitam i sve češća je pojava, šta ako nasilje u porodici vrše maloletna lica nad roditeljima, i babom i dedom?

Znači, u takvim situacijama moramo da imamo od predlagača amandmana jasno i precizno uputstvo, šta se u takvim situacijama dešava, odnosno na koji način policija, udaljujući te osobe koje su maloletne, koje su izvršile nasilje nad roditeljima, starcima, babom i dedom, a to je sve češća pojava, možemo da čitamo u štampi, šta se u takvim situacijama dešava, tako da je predlagač u obavezi, mada mi se njihova ideja dopada i to moram da priznam, da malo temeljnije razradi bilo u ovom zakonu, u nekim drugim zakonima, da temeljnije uredi način na koji to policija radi i šta se dešava sa osobama čije udaljenje predviđaju, šta ako se radi o maloletnicima, a roditelji ili deda i baba su žrtve zato što siromaštvo, besposlica, slabo plaćen posao, donosi posledice?

Deca su često nervozna da nemaju ono što imaju druga deca i često pribegavaju nasilju prema roditeljima i prema babi i dedi, zato što ne mogu da im priušte ono što drugi mogu da priušte svojoj deci i svojim unucima. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac, pa onda Meho Omerović.

Želim da kažem da mi nemamo ovde apsolutnu saglasnost. Ukoliko imamo apsolutnu saglasnost, izglasaćemo ovo. Nije se desilo da ovde sada svi tumačimo da li je to po Ustavu ili nije po Ustavu, jer postoji Ustavni sud, pa neka on obori ovu odredbu, ukoliko mi danas pogrešimo. Ne može da bude argument lažnog prijavljivanja.

Lažno prijavljivanje, gospodine ministre, postoji i danas, krivično se goni i kažnjava i ne može da bude argument da se ne privode oni koji prete.

Privode se oni koji čak prete i na fejsbuku i na društvenim mrežama. Znači, ljudi, ovde imamo situaciju gde možemo nekome da spasimo život.

Kažete da po Ustavu nemate pravo da uđete u stan, osim u situaciji, neposredne opasnosti. Gde ćete veću opasnost u zemlji u kojoj je za poslednja tri meseca, 60% povećano nasilje u porodici? Dakle, 60% povećano nasilje u porodici. Hajde da napravimo grešku, pa neka nas Ustavni sud demantuje, neka donese suprotnu odluku, ali da mi bar budemo ovde mirne savesti kada kažemo da smo svi istog stava i istog mišljenja i da brinemo o ženama i svima koji su ugroženi, šta se dešava iza zatvorenih vrata i da li neko dobija batine i biva prebijen?

Gospodine ministre, verujte mi, mnogo će vam biti lakše da zaspite večeras ako ovo prihvatite, pa ako Ustavni sud to obori, neka ide nama na čast, a ako ne obori, bićemo svi zadovoljni, jer smo učinili jednu humanu stvar prema onima koji su najugroženiji, to je deo našeg društva, jer svakih deset dana neko bude nasilno ubijen, naravno, mislim na žene, pre svega. Hvala.

Reč ima ministar, replika na izlaganje gospodina Šutanovca.

U ovoj zemlji je poraslo poverenje u institucije, zbog čega imamo povećan broj prijava za nasilje u porodici. To je dobra stvar i ovo je dobro što raspravljamo danas, da pokažemo da imamo svest da to postoji i da hoćemo nešto da preduzmemo. I nemam ja nikakav problem da ovo prihvatim, čak bih tu imao i politički dobitak. Nemam nikakvu senku sumnje u tom smislu.

Šta je problem? Nije problem što će Ustavni sud sutra da to, recimo, proglasi neustavnim, nego što će sva lica koja su na osnovu toga kažnjena, koja su udaljena, kojima je izrečena bilo kakva mera, biti obeštećena, koji će tužiti državu i zamislite taj poraz da sud vraća tog nasilnika koji se vraća toj ženi koju je maltretirao, tukao, i kaže joj – vidiš da mi ne možeš ništa, sud me vraća u ovaj stan, a samo zato što smo ga mi na protivustavan i protivzakonit način lišili slobode i udaljili.

Prosto, kao ozbiljni i odgovorni ljudi ne možemo donositi nešto za šta unapred znamo da nije ustavno i nije zakonito. Ja bih, kao ministar unutrašnjih poslova, voleo da policija ima deset puta veća ovlašćenja u ovom segmentu, sto puta veća ovlašćenja. Samo se plašim šta ćemo i kako ćemo da objasnimo građanima kad počnu da padaju te presude, kad počnemo da gubimo postupke, kad budemo morali da plaćamo štetu i te nasilnike da vraćamo u te domove? To me plaši. Kako ćemo to da objasnimo bilo kome, a najviše žrtvama nasilja?

Što se mene tiče, mislim da imamo mnogo bolje rešenje, a to je da u narednih najkraćih mesec dana, dva meseca, tri meseca, koliko god je potrebno, da se pripremi dobar i kvalitetan Zakonik o krivičnom postupku, da ga zajedno sa Ministarstvom pravde donesemo i ja ću voditi kampanju sa vama da prihvatimo sve amandmane. Doktora Milisavljevića znam iz prethodnog saziva, sve one zakone koje smo zajedno razmatrali, o zdravlju, o porodici, mislim da je čovek imao veoma korektne amandmane i sve ono što smo zajedno radili dalo je rezultata u ovoj Narodnoj skupštini. Poštujem ono što radi i zato sam spreman da zajedno s njim vodim kampanju da se prihvati svaki amandman koji će dovesti do povećanja ovlašćenja policije. Ali, to treba da uradimo tako, da nam to nigde ne padne, da na sudu čvrsto stojimo i da ta žena zna da je istinski zaštićena. Znači, kad nasilnika udaljimo, on je udaljen.

Zahvaljujem, gospodine ministre.

Reč ima narodni poslanik Meho Omerović.