Da vam kažem, u situaciji kada se zemlja suočava i sa ekonomskom konsolidacijom i kada pokušavamo da posle mnogo godina živimo od onoga što zaista zarađujemo, a ne od onog što pozajmljujemo, mi smo obezbedili tim ljudima smeštaj i ishranu, što je veoma značajno.
Izvinite, ti ljudi koji idu na stručno usavršavanje imaju svoju platu. Oni imaju svoju platu i oni pored smeštaja, ishrane, plate, jer u tom trenutku stručnog usavršavanja ne vrše svoj posao, a primaju platu, imaju i 20% dnevnice. Narodna skupština se 2008. ili 2009. godine odrekla dnevnice. Dakle, narodni poslanici su tada shvatili da ne treba da primaju dnevnice zato što je to više od onog što može država da izdrži, čak iako je simbolično.
Dakle, neko ko želi usavršavanje, znači, mi mu usavršavanjem dajemo način da napreduje, jer je to jedan od uslova u karijernom napredovanju, mi mu pružamo mogućnost, ulažemo faktički u njega, jer neko plaća to njegovo stručno usavršavanje, a u situaciji kada zemlja mora, pre svega, da razmišlja o onome što je vitalni interes, mislim da ta razlika da li mu je dnevnica ovolika ili onolika, neko ko iskreno želi stručno usavršavanje ne predstavlja uslov.
Nekada su ljudi išli bez ičega. Nisu dobijali ništa, pa su išli da se usavršavaju jer su znali da će im to znanje trebati da bi napredovali u struci da bi mogli da zauzimaju odgovarajuća rukovodeća mesta u MUP-u. Mislim da će interes onog pravog, onaj ko zbog dnevnice ide negde bolje da ne ide.