Vreme.
Reč ima ministar. Izvolite.

Mi srećom živimo u zemlji u kojoj više nemamo situaciju da ljudi ne mogu da se leče u svojoj zemlji, a da ministri odlaze van zemlje da se leče, pošto toliko imaju poverenja u zdravstveni sistem i toliko imaju poverenja u to što pričaju i obezbeđuju. Te vlade su tako radile. To se sada više ne dešava.
Ono što je dobro je da mi ne govorimo o ljudima koji pozivaju, dakle, ljudima koji dele na društvenim mrežama pozive da se pomogne u jednom humanom činu, već upravo govorimo o organizatorima. Dakle, organizatori prikupljanja pomoći, ne obaveštenja o pomoći, nego o pomoći.
Da bismo sprečili da neko ko šalje SMS-ove, pa se onda jave ti isti građani posle i dođu i kažu – izvinite, dali smo 100 dinara, 500 dinara ili već koliko su mogli da daju, gde je taj novac otišao, vidimo u novinama prevara, ovi uzeli, prikupili novac, nestali i niko više ne zna gde je to i kako je to prikupljeno.
Da bismo to sprečili imaćemo ona lica, dakle, mi smo ovde definisali da ona lica koja neposredno vrše prikupljanje, daju upravo da policija ne bi, ako je to u skladu sa zakonom, policija ne bi nosila prijave protiv onih lica koji u skladu sa zakonom to rade i imamo ona lica koja organizuju, što je logično da neko ko hoće da prikuplja humanitarnu pomoć, a da kasnije ne završavaju po naslovnim stranama medija, kako su tu pomoć stavili u svoje džepove, a ne za decu koja su obolela od različitih bolesti. Bolje da znamo ko su ti ljudi kad već hoćete da prikupljate novac, dajte ličnu kartu. Šta je tu strašno?

Zahvaljujem.
Gospođice Jerkov, nemate vremena.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Dobro.)
Narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, Ninoslav Stojadinović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, Ivan Karić i mr. dr Blagoje Bradić zajedno su podneli amandman sa ispravkom, kojim se posle člana 6. dodaje nova glava III, naziv glave i novi čl. 7. i 8.
Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać.

Zahvaljujem.
Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, naša poslanička grupa Boris Tadić – SDS, ZZS, ZS podnela je amandman kojim predlaže da se posle člana 6. doda nova glava III, čiji bi naziv glasio – umetnički nastupi na javnom mestu, i članovi 7. i 8, koji bi regulisali tu materiju. Ja ih neću sada čitati, da ne bih gubila vreme. Samo hoću da kažem da amandmanom predlažemo da se uredi način izvođenja muzičkih i drugih umetničkih sadržaja na javnim mestima, jer prema rešenjima koja su data u Predlogu zakona, ovi sadržaji će se u potpunosti ukinuti i zabraniti na javnim mestima, jer uvek mogu da budu tretirani kao stvaranje buke.
Amandman nije prihvaćen jer predmet Predloga zakona o javnom redu i miru nije uređenje oblasti obavljanja umetničkih i drugih kulturnih delatnosti. Način obavljanja ovih delatnosti uređuje se drugim zakonskim propisima i odlukama gradova i opština.
Mi nismo ni imali nameru da regulišemo način obavljanja ovih delatnosti, već da ih uvedemo u legalne tokove, da mogu po prijavi i po odobrenju da se obavljaju na javnom mestu. Svesni smo situacije u kojoj se nalazi naše društvo, tabloidizacije medija, rijalitija na televizijama i mi mislimo da je priređivanje kulturnih programa, da li to iniciralo fizička lica, filharmonija, opera, na javnim mestima od velikog značaja. To je trend u svetu, počelo je i kod nas, ali nažalost, dostupno je i vidljivo samo na društvenim mrežama. Smatramo da je zaista neophodno regulisati, da ne bi neko kome se ta vrsta umetnosti ne sviđa rekao – pa, to stvara buku ispod mog prozora. Mi predlažemo da se ovo reguliše i da se omogući da se pojedine grane umetnosti približe građanima, da nam se deca i građani edukuju i da uživaju u tome.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar.

U velikom broju lokalnih samouprava je već uređeno. Znam konkretno za primer grada Beograda. Dakle, potpuno je definisano mesto na kojem je moguće javno izvođenje, podnesete prijavu organu lokalne samouprave, da li se radi o gradskoj opštini ili gradu Beogradu, oni vam odobre izvođenje i vi nemate nikakvu opasnost u tom smislu, ali onda se obaveste i građani.
Kada kažete – može da se desi da neko kaže, pa, nije taj neko marsovac, i to je građanin i to neko ko živi u ovom gradu i ko živi u bilo kom gradu, ko ima neka ljudska prava. Ne možemo mi određivati ko će da ima prava, a ko neće da ima prava. Izvinite, možda ima osmoro beba u kući. Da li biste vodili javnu kampanju kao političar protiv nekog ko ima osmoro dece i ko se požali na to ili biste odustali jer nije baš popularno napasti, recimo, roditelje osmoro dece? Ja vas pitam za konkretan slučaj.
Ako vi kažete da biste vodili kampanju protiv njih, da im se bude deca, a da neko ispred njihove kuće, ko nema nikakve veze sa filharmonijom, nego je juče uzeo neki instrument, stavio šešir i odlučio da prikupi neki novac, ali isto tvrdi za sebe da je umetnik. Dakle, samo hoću plastično da vam dočaram, ne može policija sve da reši. Nije policija ta koja odlučuje ko je umetnik, ko nije umetnik, ko svira na ovaj način, ko svira na onaj način. Zato smo napravili zakone u ovoj zemlji, da svi građani imaju pravo da se požale na buku, jer mi moramo da ograničimo ljudima koji misle da treba da stoje ispred vašeg prozora svaki dan i tako 24 sata i tako 365 dana u godini. I vi u jednom trenutku kažete – i ja imam valjda neka prava, imam prava da se odmorim, imam prava da nemam tu buku, imam prava da moja deca normalno žive. Ali, to ništa nije materija ovog zakona.
Mi smo ovim zakonom samo utvrdili kada neko dođe i prijavi uznemiravanje i da je došlo do ugrožavanja javnog reda i mira, tada se na njega odnose odredbe ovog zakona. Sve ostalo, baš ovo vezano za umetničke sadržaje definiše lokalna samouprava, a naravno da ćemo svi da se trudimo, i to je dobra stvar, to pozdravljam, svi treba da se trudimo da imamo više kulturnih sadržaja, naravno, ne samo na ulicama, već i u svim određenim prostorima koji su za to namenjeni.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Reč ima narodna poslanica Biljana Hasanović Korać.

Replika, pošto mi je ministar postavio pitanje.
Sigurno da se ne bih zalagala da se remeti mir i redovan životni tok dece, ali kad se u centru grada događaju neke stvari, pa iz iskustva znam, uvek ima neko kome se nešto ne sviđa i ko se buni iz ličnih razloga. Recimo, imali smo događaj u mom mestu gde živim da je u podne svirao jedan džez orkestar i jedan koji ne voli tu muziku prijavio je, jer je to slučajno bilo u centru grada. Prijavio je buku, a tu je bilo jedno trista ljudi okupljeno sa decom koji su uživali u tome i slušali po jednom lepom sunčanom danu. Zato i predviđamo da se prijavi i da ne može svako ko kad hoće i gde hoće, ali da se ipak na neki način reguliše da oni koji imaju šta da pokažu ljudima i da pruže neko uživanje građanima i neko zadovoljstvo, pa čak i edukaciju, da im se omogući da prijave istupanje na javnim mestima, da to bude regulisano da ih ne bi bilo ko maltretirao. Svakako jesam za zaštitu javnog reda i mira, jer ja u centru mesta stanujem i znam šta znači buka iz okolnih kafića, od saobraćaja i od svega.
Još bih samo rekla da ima lokalnih samouprava koje su to regulisale, ali većina lokalnih samouprava nema ni kadar, niti stigne da se bavi time i da to aktima reguliše.

Zahvaljujem se, gospođo Korać.
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.
Izvolite, gospodine ministre.

Zato nam trebaju lokalne samouprave koje to mogu, i to je još jedan od način da pozovemo građane da kad biraju ljude koji odlučuju o njihovim lokalnim samoupravama razmisle o tome i uopšte nije važno iz koje stranke dolaze ti ljudi.
Kao ministru unutrašnjih poslova važno mi je da se sprovodi zakon. Kada lokalna samouprava odredi određeno mesto i na njemu dozvoli izvođenje, dozvoli održavanje skupova u tom i tom vremenu, kada bilo šta slično definiše, tu onda nema uslova za narušavanje javnog reda i mira. Na tom skupu se okupljaju ljudi koji su pozvani ili koji neograničeno mogu da se kreću na tom skupu, ako se radi o javnom mestu, i na tom mestu se odvija određena aktivnost koja ne uznemirava građane.
Naravno, vi ste u pravu. Mi smo takva zemlja. Nikad nije dobro svima i uvek će se neko i za najlepšu stvar na svetu buniti, ali to je pravo tog ko se buni i mi ne možemo da ugrozimo njegova prava, ali policija neće postupati, jer tada nije došlo do narušavanja. To što neko smatra, ne znači da su se stvorili uslovi. Naravno, uvek može da se konsultuje tužilac, da se proveri da li je došlo do ugrožavanja javnog reda i mira, ali kako smo mi definisali uz odredbe lokalnih samouprava… Mislim da je važno da se lokalne samouprave zovu da definišu ovo, kao što smo ih pozvali da definišu one odbore za bezbednost u kojima zajedno rade sa policijom. Kad sam postao ministar, možda je šaka opština imala definisane te odbore, a posle se bune što nemaju bolju komunikaciju da policijom. Napravite odbore, pa komunicirajte.