Hvala.
Na Glavu IV, naziv iznad člana 25. i član 25. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na Glavu VII, naziv iznad člana 26. i član 26. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na Glavu VIII, naziv iznad člana 27. i član 27. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 27. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Vladimir Orlić, Dušica Stojković, Aleksandar Marković i Nenad Nikolić.
Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O JAVNOM OKUPLjANjU
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, akademik Ninoslav Stojadinović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, Ivan Karić i mr dr Blagoje Bradić.
Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać.

Zahvaljujem.
Podneli smo amandman na član 3. i to intervencija u stavu 1. i u stavu 2.
Naime, član 3. reguliše pojam javnog okupljanja. U stavu 1. kaže – okupljanjem u smislu ovog zakona smatra se okupljanje više od 20 lica radi izražavanja ostvarivanja i promovisanja državnih, političkih, socijalnih i nacionalnih uverenja i ciljeva i drugih sloboda i prava u demokratskom društvu. Mi smo predložili da se reč: „socijalnih“ briše.
U stavu 2. kaže – okupljanjem u smislu ovog zakona smatraju se i drugi oblici okupljanja kojima je svrha ostvarivanje verskih, kulturnih, humanitarnih, sportskih, zabavnih i drugih interesa. E sad, zato što smo u stavu 1. brisali ono: „socijalnih“, ovde smatramo da je logičnije da se posle reči: „verskih“ dodaju reči: „sindikalnih, socijalno-ekonomskih“. Smatramo da je potrebno posebno naglasiti pravo na izražavanje sindikalnih i socijalno-ekonomskih interesa građana, te smo u tom smislu predložili da se izvrši izmena u ovom članu 3.

Reč ima ministar.

Meni se čini da je u predlogu zakona pojam socijalni dat kao širi pojam, kao nešto što bolje objašnjava i daje veću slobodu građanima, mada je ovaj zakon toliko širok i on kaže u svakom svom stavu – i drugih sloboda i pravo u demokratskom društvu. Dakle, data vam je mogućnost da se okupite zbog čega god želite, uopšte ne morate da definišete. Možete i bez povoda, bez razloga. Ali, mislim u ovom smislu socijalnih da je bolje, jer vi ste dali u drugom delu – socijalno-ekonomskih.
Ne mora biti usko vezano sve što je vezano za socijalni razlog okupljanja. Ne mora striktno i usko biti vezano za ostvarenje ekonomskih ciljeva. Može biti i za ostvarenje drugih socijalnih ciljeva.
U tom smislu mislim da je naš predlog bolji, da daje veću širinu i pravo, čak i u ovom veoma liberalnom zakonu i zbog toga nismo hteli da prihvatimo vaš predlog, ali mislim da se potpuno razumemo, suština je potpuno ista.

Hvala.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović, mr Aleksandra Jerkov i Vesna Martinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković, Dragan Šutanovac, Goran Ćirić, Jovan Marković, Jovana Jovanović i Vesna Marjanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
(Dragan Šutanovac, s mesta: Ja sam se javio.)
Ja sam već prošao taj amandman, gospodine Šutanovac?
(Dragan Šutanovac, s mesta: Nema veze.)
Nije problem da ja vratim, ali moram ponovo da ga pročitam.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Dajte mi reč.)
Da li želite reč? (Da.)
Bez obzira što niste bili u sistemu, pročitaću ga još jednom.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković, Dragan Šutanovac, Goran Ćirić, Jovan Marković, Jovana Jovanović i Vesna Marjanović.
Izvolite, gospodine Šutanovac.

Član 3. definiše mesta gde mogu da se održavaju javni skupovi, najavljeni javni skupovi i ja imam potpuno razumevanje, težnju zakonopisca da ograniči mogućnost održavanja javnih skupova na određenim mestima.
(Nebojša Stefanović, s mesta: To je član 4.)
Izvinjavam se.

Hvala.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović, mr Aleksandra Jerkov i Vesna Martinović.
Da li neko želi reč?
(Dragan Šutanovac, s mesta: Ja želim reč.)
Gospodine Šutanovac, vi niste podnosilac amandmana. Nemate vreme.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Kako to mislite? Ja sam ovlašćeni ispred poslaničke grupe.)
Na član 6. niste podnosilac amandmana. Podnosioci su: Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović, mr Aleksandra Jerkov i Vesna Martinović.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Treba da imam svoj amandman.)
Idemo dalje.
Na član 6. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Aida Ćorović i zajedno narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.
Izvolite.

Poštovane dame i gospodo, član 6. se svojom sadržinom tiče mesta okupljanja i, po našem sudu, nije dobra ova sadržina gde se kaže u stavu 2. člana 6. - da nije dozvoljeno javno okupljanje u prostoru ispred škole ili, na primer, u prostoru ispred neke zdravstvene ustanove.
Ministre Stefanoviću, nudim dva argumenta zašto mislim da to ne treba da stoji. Najpre, mislimo da se ovo tiče neustavnog ograničenja slobode okupljanja. Druga stvar, zamislimo jednu situaciju, kažu da je zamišljanje odlika inteligentnih ljudi, pa da se svi malo zamislimo oko toga.
Zamislimo da postoji problem, neki konkretni, vezan za funkcionisanje jedne srednje škole, na primer, jedne gimnazije. Recimo da se taj problem tiče izbora direktora te škole za koji, na primer, roditelji, nastavnici, kolege procenjuju da ne bi trebalo da teče tim načinom na koji teče.
Ministre Stefanoviću, pa šta je prirodnije, nego da se obezbedi jedna vrsta okupljanja ispred te škole, kao jedna vrsta reakcije, na primer, na jedno nepravično delanje povodom zamišljenog izbora veoma lošeg direktora te škole. Šta bi bio problem da se jedno okupljanje, koje je vremenski ograničeno, povodom, vrlo direktnim, koji se tiče funkcionisanja te škole, organizuje i u prostoru iste škole i, kada vreme za to istekne, raziđu se ljudi, nema nikakvih problema.
Nama se čini da ovaj stav 2. u članu 6. treba da se briše, jer procenjujemo da postoje neke situacije koje podrazumevaju delanje građana zainteresovanih za konkretnu temu, a upravo vezanu za funkcionisanje te institucije, na primer, te škole, poštovana gospodo. Ne treba neustavno da ograničavamo i mesto okupljanja. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Nebojša Stefanović.

Prvo, što se Ustava tiče, Ustav je tu vrlo jasan i Ustav kaže da je sloboda javnog okupljanja nešto što jeste potpuno slobodno, ali može se zakonom ograničiti. Mi to upravo predlažemo ovim zakonom.
Zašto da se neko okuplja ispred škole? Zamislite sad stotine prvačića koji dolaze u školu i vide tu neku grupu ljudi koja viče nešto ispred ulaza, zamislite da je to vaše dete, kako biste se osećali. Šta će oni u školskom dvorištu? Šta će ispred škole? Neka idu ispred Vlade, neka idu ispred Gradskog sekretarijata za obrazovanje, neka idu ispred Ministarstva, neka idu na Trg, neka idu gde god žele. Nemojte da okupljamo ljude u školskim dvorištima. Tu su nam deca, tu se neko igra, tu neko uči. Nema šta politika okupljanja, protesti, narušavanje javnog reda i mira da radi u školi. U školi ne može, u predškolskoj ustanovi ne može.
Ispred zdravstvene ustanove, a onda dozvoljavate i tamo gde se rađaju deca da se okupljaju, da viču, da pište. Znači, nema šta da se tu radi. Neka idu ispred Ministarstva za zdravlje, ispred Vlade, ispred Skupštine, tu neka se okupljaju. Ispred škola, tamo gde su naša deca, ne može, i to važi za sve, i to je najbolje, iako razumem vašu želju da se time napravi demokratija u smislu da imamo veći stepen mogućnosti izražavanja neslaganja. Apsolutno mislim da je bolje da se niko ne okuplja ispred škola, tu nemaju šta da rade.