Pa, dakle ispred ovih objekata nije zabranjeno kretanje. Imate objekte gde je zabranjeno kretanje lica, jer su od posebnog strateškog interesa za, vi znate da u određene objekte ne može da uđe bilo ko. Kroz školsko dvorište može da prođe bilo ko, pored Vlade može da prođe bilo ko, kroz vojnu fabriku, fabriku municije ne može da prođe bilo ko.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Ispred.)
Sad, šta je definicija ispred? Pa, ima definisano kako se definiše kroz druge tačke ovog zakona, ali mi hoćemo samo da kažemo da oni objekti koji služe za posebni strateški značaj za odbranu Republiku Srbije, zna se koji su to objekti, prosto, ne mogu da budu predmet, ne mogu biti mesto gde će biti okupljanje, jer prosto mogu da ugroze bezbednost Republike Srbije. Vi onda možete uvek da se opredelite, da li želite da se oni okupljaju ispred kasarne, ispred objekta odakle polaze neke specijalne jedinice, jer je i to pravo građana da se okupe, šta ako im deca tamo služe vojsku, itd, a imamo odredbe ovog zakona koje definišu spontano okupljanje, recimo, kao reakcija roditelja na neki događaj, jer roditelji potpuno slobodno mogu da se okupe, jer je to onda spontano okupljanje koje nije definisano.
Mi imamo okupljanje koje je neko pozvao, nema šta da ih poziva ljudi ispred škole. Ali, ako se ljudi spontano okupe kao reakcija na neki događaj, to je nešto što ovaj zakon tretira na jedan potpuno drugačiji način. Ali, treba da gradimo takvu vrstu, po meni razmišljanja u društvu, da ispred tamo gde uče naša deca, gde provode vreme, gde žive, nema šta da se dešava u okupljanju. Šta će tamo neko da se okuplja? Pa, onda nema ispred vrtića. Prosto, u čemu je razlika, u tom što ovde idu deca od šest, a ovde od sedam godina. Nema nikakve razlike.