Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac.

Znate šta? Objekat od strateškog i posebnog značaja za odbranu zemlje je i „Telekom“ i kako ćemo sad? Znači, ako se neko okupi isprek „Telekoma“ vi ćete da razbijate to okupljanje i da ga ne dozvolite. Ista stvar je i sa RTS, to je takođe objekat od važnog značaja za ovu zemlju. Da ne govorim o nekom NIS-u ili nekim drugim fabrikama, fabrikama oružja, itd, da se okupljaju sindikalci, kako mislite da to rešite?
Da ste definisali tako kao što kažete, pojedinačno, to je jedna stvar, ovo oko škole što pričate ja se i dalje ne slažem. Mislim da je to što predlažete, ja vam tvrdim, neizvodljivo i da policija neće moći da postupa u odnosu na roditelje koji su se okupljali ako im se deci, ne daj Bože nešto desilo, okupili se ispred škole, kako ćete vi to da intervenišete? Znači, na nečiji poziv.
Napominjem, ne govorim ja o zgradama, znači, nisu u pitanju zgrade, ponavljam, niste me slušali, „Telekom“ je objekat od strateškog značaja i kako ćemo sada kad se neko okupi ipsred „Telekoma“ šta ćete da radite? Ili RTS, ili NIS, ili „Železnica“. To su sve objekti od izuzetno važnog značaja za odbranu zemlje.
Dakle, mislim da je ovo loše i ostajem pri stavu, vi ne morate da prihvatite amandman svakako, ali me zanima, vrlo brzo ću imati priliku da vas pitam zašto ne rešavate to onda po osnovu zakona, ako ste već tako rešili da bude. Hvala.

Pravo na repliku, ministar Nebojša Stefanović.
Izvolite, ministre.

Pa, dakle ispred ovih objekata nije zabranjeno kretanje. Imate objekte gde je zabranjeno kretanje lica, jer su od posebnog strateškog interesa za, vi znate da u određene objekte ne može da uđe bilo ko. Kroz školsko dvorište može da prođe bilo ko, pored Vlade može da prođe bilo ko, kroz vojnu fabriku, fabriku municije ne može da prođe bilo ko.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Ispred.)
Sad, šta je definicija ispred? Pa, ima definisano kako se definiše kroz druge tačke ovog zakona, ali mi hoćemo samo da kažemo da oni objekti koji služe za posebni strateški značaj za odbranu Republiku Srbije, zna se koji su to objekti, prosto, ne mogu da budu predmet, ne mogu biti mesto gde će biti okupljanje, jer prosto mogu da ugroze bezbednost Republike Srbije. Vi onda možete uvek da se opredelite, da li želite da se oni okupljaju ispred kasarne, ispred objekta odakle polaze neke specijalne jedinice, jer je i to pravo građana da se okupe, šta ako im deca tamo služe vojsku, itd, a imamo odredbe ovog zakona koje definišu spontano okupljanje, recimo, kao reakcija roditelja na neki događaj, jer roditelji potpuno slobodno mogu da se okupe, jer je to onda spontano okupljanje koje nije definisano.
Mi imamo okupljanje koje je neko pozvao, nema šta da ih poziva ljudi ispred škole. Ali, ako se ljudi spontano okupe kao reakcija na neki događaj, to je nešto što ovaj zakon tretira na jedan potpuno drugačiji način. Ali, treba da gradimo takvu vrstu, po meni razmišljanja u društvu, da ispred tamo gde uče naša deca, gde provode vreme, gde žive, nema šta da se dešava u okupljanju. Šta će tamo neko da se okuplja? Pa, onda nema ispred vrtića. Prosto, u čemu je razlika, u tom što ovde idu deca od šest, a ovde od sedam godina. Nema nikakve razlike.

Hvala ministre.
Reč ima po amandmanu narodni poslanik Momir Stojanović. Izvolite.

Hvala predsedavajući.
Mislim da je ova polemika lišena svake osnove kad je u pitanju okupljanje pred objektima od posebnog značaja za odbranu zemlje.
Vi, kao bivši profesionalni vojnik, ja, a i bivši ministar zna da odlukom Vlade se definišu objekti od posebnog značaja za odbranu zemlje. Oni su taksativno pobrojani. U širem smislu, svi su objekti u ovoj zemlji od posebnog značaja za odbranu zemlje, ako tako posmatramo i „Telekom“. Ali, vi dobro znate kao bivši ministar koji su to objekti od posebnog značaja. Odlukom Vlade se definišu objekti od posebnog značaja za odbranu zemlje i na te objekte se misli ovde kada gospodin ministar obrazlaže amandman na ovaj član.
Potpuno podržavam ovo što sam upravo hteo da kažem, a gospodin ministar je pre mene rekao, koja je razlika između spontanog okupljanja i okupljanja kada neko pozove, organizovanog okupljanja kada je neko organizator tog okupljanja. Nemaju šta da se protestni skupovi organizuju ispred naših predškolskih, školskih ustanova i potpuno podržavam ovo rešenje u ovom zakonu. Hvala.

Hvala.
Na član 6. amandman je podnela grupa od deset narodnih poslanika SDS- Boris Tadić.
Reč ima narodna poslanica Biljana Hasanović Korać.

Zahvaljujem.
Očigledno da većina nas ima slično gledanje i što se tiče ovog člana 6. amandmani su nam slični.
Naime, naša poslanička grupa je podnela amandman kojim predlaže da se u stavu 2. u članu 6. – pravo na okupljanje može se ograničiti samo ukoliko je to potrebno zbog bezbednosti ljudi i imovine, javnog zdravlja, morala, prava drugih i bezbednosti Republike Srbije. To je regulisano članom 8. Predloga zakona. Zabrana javnog okupljanja ispred zdravstvene ustanove ili škole, ili predškolske ustanove je u direktnoj suprotnosti sa pravom na štrajk, na primer.
Zatim, nije jasno kako tačno bi javno okupljanje ispred ovih ustanova moglo da ugrozi bezbednost ljudi i imovine, javno zdravlje, moral, prava drugih ili bezbednost Republike Srbije, što predstavlja osnov za zabranu.
Što se tiče druge intervencije u članu, u Predlogu zakona u stavu 3. predviđeno je da je okupljanje zabranjeno na mestima na kojima se održavanjem okupljanja krše ljudska i manjinska prava i slobode drugih, ugrožava moral. Smatramo da je ova odredba uopštena i da je neodređena i da vrlo široka za tumačenje.
Zatim, nije jasno koja su to mesta i ko ih određuje. Pored toga, kršenje prava i sloboda ili ugrožavanje morala nije posledica mesta na kome se vrši okupljanje i na kome se organizuje okupljanje, nego načina na koji se organizuju ta okupljanja, što je potpuno odvojeno pitanje. Iz tih razloga smo predložili da se izmeni član 6.

Hvala
Reč ima ministar.

Niste u pravu.
Dakle, većina, prvo narodnih poslanika, koliko sam ja čuo ne deli vaše mišljenje, iz onog što sam čuo u dosadašnjoj raspravi. Što se škola tiče, većina ljudi smatra da ispred škola i vrtića ne treba niko da se okuplja.
Verujem da kada bi smo anketirali građane, kao roditelj četvorogodišnjeg deteta apsolutno ne želim da se bilo ko, pa ni stranka kojoj pripadam, okuplja ispred vrtića. Šta će tamo? To je vrtić, tamo ide moje četvorogodišnje dete, nema tamo ko šta da se okuplja. Ako hoće da ide, nek se okuplja gde god hoće, tu su naša deca. Ta deca mogu samo da se uplaše od veće broja ljudi.
Što se tiče štrajka, kada smo kod obustave rada, ako se obustava rada odvija na teritoriji objekta institucije, ona se odvija na radnom mestu, tako kaže Zakon o štrajku. Ako se ti ljudi okupljaju na ulici, na trgu itd. i tako sprovode štrajk, oni onda nisu u toj ustanovi i onda se na njih odnosi javna okupljanja.
Dakle, nema nikakve veze sa tim. Ali, i dalje stojim decidirano, ispred škole, vrtića nema okupljanja.