Reč ima ministar.

Pre svega ovo je Vlada, baš koja je poštedela one najsiromašnije i što se penzionera tiče, 61% onih penzionera sa najnižim primanjima, nije im dodirnuto nijedno primanje ni za dinar, samo im je povećano, najnovijem povećanjem penzija. Kako je najavio predsednik Vlade, ako naši pokazatelji budu ovako dobri, kako u januaru očekujem da se nastave, imaćemo još jedno povećanje penzija i plata, ne znam za koliko, ali svakako ćemo imati i ove godine povećanje, ali ovog puta na realnim osnovama, tako da ljudi znaju da će nastaviti da ih primaju, a ne tako što će strahovati da li će ih sledećeg meseca biti ili neće biti.
Tajkuni su, dok ste vi upravljali ovom zemljom, bili u stvari pravi gospodari ove zemlje. Oni su bili ti koji su donosili sve propise, oni su bili ti koji su bili gazde, a građani su bili ti koji su primali onaj drugi deo po leđima.
Dakle, oni su, dok su građani postali siromašniji, oni su postajali bogatiji. Sada vidim nešto se bune tajkuni, oni vode neke proteste, oni plaćaju medije, oni utiču na to da ljudi imaju, da pokušavaju da stvaraju takvu atmosferu u javnosti. Zašto? Izgubili su svoje privilegije. Nemaju više novca.
Što se tiče okupljanja, prijava se podnosi pet dana da bi ljudi imali vremena da urade svoj posao, ne može se za dan ili dva organizovati bezbednosna procena, ne može se obezbediti dovoljno ljudi koji treba da dođu da obezbede skup, ne može se obezbediti adekvatna sudska zaštita. Morate da ostavite dovoljno vremena da se u nekom postupku donese odluka prvostepena, drugostepena, sudska zaštita, kako mislite da to uradimo u pet dana, ili mislite da se ne radi posao, pa da bezbednosne procene pišemo za sat vremena, da ljudima odobravamo, odnosno zabranjujemo skupove u roku od dva sata, pa to je nemoguće. Postoje rokovi koji su propisani ovim zakonom, koji štite građane.
Drugo, svako ko dobro planira, ako to nije spontano okupljanje, naravno, svako ko dobro planira ima sasvim dovoljan rok.

Hvala.
Reč ima Mira Petrović.

Hvala poštovana predsedavajuća.
Ja bih htela samo da naglasim da mi iz poslaničke grupe PUPS-a se ne upinjemo da osporimo registrovanje sindikata, mi smo samo hteli zbog istinitosti da kažemo da njih ima malo, da li je to petoro, desetoro i petnaestoro, u svakom slučaju je daleko od hiljadu. Ne govorim o stotinama hiljada koji su se ovde pominjali, prosto smo hteli da skrenemo pažnju da oni ni u kom slučaju nisu reprezenti i zaštitnici penzionera.
Znači, oni su se sada pojavili, imaju neku svoju priču, vrlo ih je malo, niko im to ne spori, ovo je demokratija, ali radi istinitosti treba znati, da se zna ko se u ovoj državi bavio penzionerima najiskrenije, zna se takođe, da su penzioneri populacija koja ne pravi nerede, da oni ne izlaze na ulice, ne blokiraju saobraćaj, prema tome nemojte ih uzimati tamo gde ne treba.

Reč ima Stefana Miladinović.

Hvala vam predsednice.
Ja se javljam po amandmanu kolege Janka Veselinovića, još jednog u nizu amandmana – briše se, o kojima danas raspravljamo.
Naime, MUP je tokom javne rasprave prihvatilo od strane reprezentativnih sindikata predlog da se rok za prijavu smanji sa osam na pet dana. Smatram da je to rešenje ispravno.
Ono što želim da istaknem danas, kao zaključak jeste, da iako duboko verujem da je kolega Veselinović i iskusan pravnik i vredan poslanik, prosto stičemo utisak da ovi amandmani jesu ništa drugo nego takmičenje sa kolegom Pavićevićem, koji je zapravo najbrojniji kada je u pitanju predlaganje amandmana u parlamentu i verujem da je do kraja mandata u tom smislu nedostižan. Hvala.

Na član 12. amandman su zajedno podneli poslanici Nataša Vučković, Dragan Šutanovac, Goran Ćirić, Jovan Marković, Jovana Jovanović i Vesna Marjanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 12. amandman su zajedno podneli poslanici Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović, Aleksandra Jerkov i Vesna Martinović.
Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, nastaviću samo diskusiju na ovu temu, s tim što sam ja podneo amandman ne da se briše, već sam preciznije definisao pod kojim uslovima se može skup odobriti i ranije.
Naime, zbog građana, dakle, vi ste članom definisali da se skup prijavi pet dana ranije. Sa prvim i sa drugim članom nemam nikakav problem, dobro su definisani i ja bih to apsolutno prihvatio. Treći stav ovog člana, koji definiše da se skup prijavljuje pet dana pre održavanja bih promenio da može pod izuzetnim uslovima, uz dobro obrazloženje, prijaviti i 48 sati ranije.
Dakle, moj amandman je vrlo precizno definisan. Pročitaću ga – iz naročito opravdanih razloga prijavu je dopušteno podneti najkasnije 48 sati pre početka održavanja javnog skupa. Dakle - pod naročito opravdanim razlozima.
Mislim da, ministre, pored toga što treba voditi računa o bezbednosti, iz tog ugla ja razumem da je pet dana za policiju dovoljno da organizuje bezbednost jednog skupa. Međutim, zakonom moramo voditi računa i o efektima jednog okupljanja i o onim ljudima koji taj skup organizuju. Pa, ako nešto organizujemo za pet dana, kakav skup, da li može imati iste efekte kada se organizuje za pet dana ili za dva dana?
Postoje određeni razlozi kada skup treba organizovati odmah, da bi postojali neki efekti. Kada određena grupa ljudi želi da odreaguje na određene stvari i mora da organizuje skup za dva dana da bi imao nekog efekta. To je javno okupljanje i to je sloboda javnog okupljanja.
Mi čak ne dajemo, odnosno ja ovim amandmanom, puno pravo da pod svim uslovima vratimo na staro i kažemo - za 48 sati može da se prijavi skup, već vrlo precizno definišemo da je to moguće iz naročito određenih razloga. Molim vas da razmislite o ovome i da usvojite amandman.

Hvala.
Reč ima ministar.

Mi, po sadašnjem zakonu, važećem zakonu, odnosno zakonu koji je suspendovan, imamo rok od osam dana. Mi ga sad smanjujemo na pet dana.
Šta je problem? Evo, recimo, vi prijavite skup 48 sati ranije i za 24 sata vam se obrati organ MUP-a i kaže – nisu se stekli uslovi, zabranjujemo vam skup. Vi ste žalite u narednih nekoliko sati, žalite se sudu i sud vam tek za 48 sati, recimo, donese. Znači, vi ste već 24 sata posle onog roka kada ste hteli, imate mogućnost da vam sud odobri okupljanje. Dakle, vi imate već nemogućnost da ostvarite svoje zakonsko pravo, plus što je prvi stepen je organ unutrašnjih poslova, drugi stepen je ministar i treći stepen sud. Dakle, tu prođe realno tri dana dok ne dobijete odgovore na vaša pitanja, što znači da vi već tim niste zaštitili podnosioca prijave skupa i on, čovek, može da dođe da zbog sudske zaštite, da dođe u situaciju da prijavi skup 48 sati ranije, ali da ne dobije odgovor u tih 48 sati, da ne može da održi skup.
Drugo, zaista, ja molim ljude da razumeju. Ako je to veći skup, vi morate da obezbedite dovoljne policijske snage koje će obezbediti taj skup. Te policijske snage nisu uvek npr. u Beogradu, ako je skup u Beogradu. Treba organizovati prevoz tih ljudi, planove njihovog angažovanja, sve ostalo. Drugo, morate da organizujete javni red i mir, preusmeravanje saobraćaja, sve to, i naravno bezbednosnu procenu koja mora da traje bar 24 sata u nekim izuzetnim slučajevima. Dakle, treba vam vreme da prikupite od BIA, od kriminalističke policije, Policijske uprave za grad Beograd, vojnih službi, sve informacije koje ukazuju na to da li postoji bezbednosna smetnja, teroristički akti i sve ostalo. Dakle, kompleksna je materija i bez obzira što ja razumem vašu dobru nameru, nemoguće je.