Hvala gospodine Bečiću.
Uvaženi ministre Dačiću sa saradnicima, dame i gospodo kolege poslanici, zakoni koji se danas nalaze pred nama zaista su deo i naših međunarodnih obaveza kada je u pitanju diplomatija i deo naših obaveza kada se tiče formiranja obaveza zakonskog okvira po kojem ćemo postupati u narednom periodu, odnosno kako bismo precizirali ono što smo uradili do sada.
Do sada su izvesne mere ograničenja, kada govorimo o Zakonu o međunarodnim merama ograničavanja, uglavnom smo to radili na osnovu odluke Vlade Republike Srbije i kretali smo se u tim okvirima. Sada je zaista neophodno, a i u okviru naših obaveza i akcionih planova za različita pregovaračka poglavlja, ovde se spominje Poglavlje 31 – spoljno bezbednosno i odbrambena politika, i to je naša obaveza da se uskladimo i budemo deo tih tokova, ponašamo se i diplomatski i državnički onako kako to propisuju naše državničke obaveze kao buduće članice EU.
Ovim zaista regulišemo tu proceduru koju ćemo uvesti i primenjivati i ukidati međunarodne mere ograničavanja. To je naša obaveza i kao članice UN i kao članice nekih drugih međunarodnih organizacija poput OEBS-a, ali time nas obavezuju i različiti ugovori i sporazumi međunarodni koje smo potpisali i kojima su određeni naši odnosi sa drugim članicama.
Ovim zakonom su obavezana i sva pravna i sva fizička lica, koja su to jurisdikcijom naše države i ono što jeste veoma važno je da ćemo mi ovim zakonom ojačati i poziciju Republike Srbije u oblasti izvozne kontrole naoružanja.
Kada govorimo o ovim merama koje mogu biti sprovedene, mere ograničavanja, one zaista mogu biti različite. Obuhvataju ili kompletan prekid diplomatskih odnosa ili određeni stepen njihovog snižavanja. Mogu biti prekinute i ekonomske veze, prekid saobraćaja ili nekih drugih sredstava komunikacije i ono što sam već rekla, može biti zabrana trgovine oružjem ili ograničavanje kretanja određenih lica ili privremeno ograničavanje raspolaganja imovinom i neke druge slične mere.
Jeste da ćemo ovim napraviti zakonski okvir i jeste da ćemo zaista, kao što piše i u ovom Predlogu zakona, se pridružiti grupi zemalja koje na ovaj način žele da uspostave i očuvaju međunarodni mir i bezbednost, poštovanje međunarodno humanitarnog prava, ljudskih prava i osnovnih sloboda i izvršavanje nekih drugih međunarodnih obaveza. Ali, sigurna sam da će se složiti samnom ljudi koji se ozbiljno bave diplomatijom, da često ono što piše na papiru može da bude u praksi tumačeno na različite načine i upravo razlika u tumačenjima onoga što piše na papiru dovodi do određenih sukoba, pre svega diplomatskih, a nakon toga i mnogo ozbiljnijih.
Veoma je važno da budemo svesni prioriteti naše spoljne politike, na koji način ćemo sprovoditi, koliko ćemo se ozbiljno, decidno držati onoga što je propisano.
Kao članica naše delegacije u Skupštini Saveta Evrope u Strazburu često sam svedok različitih tumačenja, rekla bih i licemernog ponašanja i poslanika upravo zemalja koje su stubovi EU. Znate, Parlamentarna skupština Saveta Evrope je jedno sedište gde se neguju ljudska prava i gde bi trebalo da ona budu ispoštovana u onom maksimalnom kapacitetu i gde ne postoje zemlje prvog i drugog reda, poslanici prvog i drugog reda, glasovi grupe poslanika koji važe više ili manje.
Na papiru to sve tako i jeste i kada izračuna skupštinski brojač glasova, ali vam moram reći da se velika diplomatska borba vodi svakodnevno. To čine i predstavnici Ministarstva spoljnih poslova u Srbiji, čine svi naši diplomatski izaslanici, čine predstavnici parlamentarne diplomatije.
Mi imamo nekoliko vrlo važnih delegacija u skupštini Srbije i zaista smo svakodnevno u komunikaciji sa ministrom spoljnih poslova Dačićem, sa predstavnicima naše Vlade, sa ljudima koji su na čelu različitih sektora u Ministarstvu spoljnih poslova i to je veoma važno. Treba reći građanima da, dakle, parlamentarna diplomatija, odnosno poslanici koji su najčešće osuđivani što dosta putuju, troše izvesne količine novca, a to je sve zaista samo jedan novinski natpis, nema istine iza toga, parlamentarna diplomatija je veoma, veoma važna.
Često možete čuti da poslanici nemaju obavezu da glasaju u međunarodnim institucijama, to je pravilo u svetu, nemaju obavezu da glasaju onako kako to propisuje njihovo Ministarstvo spoljnih poslova, jer to je pravilo nezavisnosti poslanika da, dakle, u nekoj međunarodnoj instituciji glasa po svom mišljenju, po svom uverenju. Ali, moram vam reći da se retko razlikuju naši stavovi. Vrlo blisko sarađujemo, na istom smo putu, imamo iste smernice. Ono što možemo jedni ili drugi, u različitim međunarodnim institucijama dobiti, kao sugestiju i kada razmenimo iskustva, vidimo kuda idu određeni tokovi u međunarodnim institucijama, opet na kraju pronađemo zajedničko rešenje.
Zbog čega je važna ova saradnja, o kojoj stalno govorim? Upravo zato što međunarodne mere ograničavanja budu rezultat nekog dogovora. Svesni smo sankcija koje su uvedene Rusiji, a ja, kao članica delegacije u Skupštini Saveta Evrope, vidim kolika je šteta zbog čega predstavnici Rusije nisu u Skupštini Saveta Evrope. Najlakše je nekome zabraniti da ne bude tu i da ne čujete njegov glas, ali, verujte, već posle nekoliko, mi na svaka tri meseca imamo redovna zasedanja u Skupštini Saveta Evrope, već posle prvog zasedanja gde se Rusi nisu pojavili videli smo koliko je teško donositi odluke bez tako ključnog činioca, koliko su se poremetili mnogi drugi procesi i odnosi u Skupštini Saveta Evrope i koliko je otežan rad.
To će vam posvedočiti, do duše, u privatnim, neformalnim razgovorima, i poslanici najviših sila, koje su zapravo i tražile uvođenje sankcija Rusiji. Jako je teško funkcionisati. Nije dobro da u međunarodnim organizacijama, gde su zapravo predstavljene, ne političke stranke, međunarodne organizacije, poslanici u međunarodnim organizacijama su glas građana koji dolaze iz tih država i zbog toga je nezgodno i kada se poslanici u međunarodnim organizacijama izjašnjavaju u ime svojih stranaka, a ne u ime države iz koje dolaze.
Naravno da je jako teško sugerisati kako će određeni poslanik da glasa, ali treba imati na umu da mi u inostranstvu, zaista predstavljamo državu iz koje dolazimo i da treba zastupati interese države. Mnoge, mnoge kolege iz zemalja EU insistiraju i vrše pritisak na članove srpske delegacije, jer znaju da imamo neformalne kontakte sa poslanicima Ruske Federacije, insistiraju da uspostavimo kontakte, da probamo da se ponovo Rusi vrate u međunarodne tokove, u Savet Evrope, jer je neophodno da radimo zajedno. Ne možemo čuti glas građana Ruske Federacije i ne znamo šta oni zaista misle, neophodno je da radimo zajedno.
Srpska diplomatija je napravila, odnosno diplomatija Republike Srbije, veliki uspeh u prethodnom periodu, od 2012. godine sam u parlamentarnoj diplomatiji, pre svega, na početku Interparlamentarnoj uniji, a sada u Skupštini Saveta Evrope, sve naše delegacije su u poslednje tri, sada već četiri godine napravile značajne pomake, u svim međunarodnim organizacijama se vodi evidencija koliko je ko aktivan, koliko učestvuje u radu komiteta, na plenumima, u donošenju različitih rezolucija, odluka tokom diskusija i moram vam reći da je svuda značajno pomerena pozicija Srbije na bolje.
Mi smo u Skupštini Saveta Evrope posle tri godine na sedmom mestu po aktivnosti, od 47 zemlja koje su članice Skupštine Saveta Evrope, a nekada smo bili na začelju te liste. Dakle, to govori i o aktivnosti poslanika, ali pre svega je u uskoj saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova. Slično je i u Interparlamentarnoj uniji. Želim da govorim i o uspesima koje pojedinačno poslanici, članovi naše delegacije, ostvaruju tim što budu birani za važna mesta na kojima se donose ključne odluke u tim međunarodnim institucijama, što govori da odaju priznanje i našoj državi iz koje dolazimo, a i o tom poslaniku lično koji bude kandidovan za tu poziciju.
Ovog puta sam se, ministre Dačiću, više okrenula ka poslanicima u diplomatiji, ali slično važi, zaista, i za predstavnike vašeg ministarstva širom sveta, gde odlazimo mi, kao članovi delegacije Skupštine Srbije. Ne bih uputila negativnu kritiku, više apel ambasadorima i našem diplomatskom osoblju, da recimo za neki stepen podignu svoj nivo aktivnosti i da budu još posvećeniji poslu nego što su bili do sada. Mislim da u prethodnom periodu ambasade nisu bile dovoljno jako vezane za Ministarstvo spoljnih poslova, u smislu stalnih konsultacija i kontakata.
To je zaista i postojalo, u tehničkom smislu, suštinski se pokazala vaša lična aktivnost, ministre Dačiću, tokom borbe za prijem Kosova u Unesko, odnosno naše borbe da oni ne budu primljeni. Sigurno će te se složiti da i to koliko ste i vi uložili truda govori da ambasadorima i našem diplomatskom osoblju treba jedan snažan podstrek iz centrale da krenu i da budu još aktivniji. Imamo izuzetno obrazovano, sposobno, kada kažem diplomatsko osoblje, mislim na prvom mestu na ambasadore, konzule, atašee, dakle ljudi koji se nalaze širom Srbije i predstavljaju Srbiju na najbolji mogući način, ali da im je vrlo važno da i vi iz Ministarstva spoljnih poslova stalno zadajete nove i nove zadatke i nove i nove lestvice, po kojima će oni raditi.
I ovaj Zakon o međunarodnim merama ograničavanja, kao i ove naredne dve ratifikacije zakona, ne zahtevaju posebna finansijska sredstva, to je vrlo važno kada govorimo o srpskom budžetu koji treba negde da bude uvek na prvom mestu kada planiramo, da ga imamo u vidu kada planiramo naše aktivnosti. Uvode se određene evidencije podataka, koje se odnose i na države i na međunarodne organizacije, na fizička lica, to je vrlo važno i formiranje tih evidencija kada govorimo o međunarodnim merama ograničavanja, ali i na način na koji će se čuvati podaci i na način na koji će se uništavati podaci nakon određenog perioda, pet godina.
Madridska konvencija, odnosno Konvencija kojom se detaljnije definiše kako ćemo sarađivati između lokalnih i regionalnih vlasti među državama potpisnicama, putem zaključivanja različitih sporazuma, dakle, o prekograničnoj saradnji, već su kolege rekle koje su to oblasti u kojima sarađujemo, dakle i privredna saradnja i regionalni razvoj i urbani i seoski razvoj, transport, turizam, zaštita životne sredine, kultura, ono što je vrlo važno, uzajamna pomoć u vanrednim situacijama, ima mnogo oblasti na kojima treba da sarađujemo. Odlično je što ćemo ratifikovati ovu Konvenciju koju smo, dakle potpisali pravovremeno uz dostavljanje ove izjave, to isto mislim da je veoma važno, da smo uz tu izjavu uz koju smo potpisali konvenciju potvrdili da zaista jedino Republika Srbija ima međunarodno-pravni kapacitet i time ćemo izbeći ona različita tumačenja ove Konvencije, gde međunarodno-pravni subjektivitet može da ima i neka druga teritorijalna jedinica države potpisnice, odnosno to smo precizirali da je država jedini nosilac liste.
O ukidanju viza za nosioce diplomatskih, specijalnih i službenih pasoša sa Republikom Liban ne treba mnogo govoriti, to je, manje više, proceduralna ratifikacija Sporazuma. Po podacima koji su meni dostupni, oko tri hiljade ljudi iz Republike Liban koji su nosioci diplomatskih, specijalnih i službenih pasoša moći će lakše da funkcionišu kada je saradnja sa Srbijom i poseta Srbiji u pitanju, u trajanju do 90 dana, i biće izuzeti, dakle, od pribavljanja viza i za ulazak i za tranzit i za boravak na teritoriji naše države.
Pošto sam uglavnom i govorila pozitivno, zapravo sve vreme sam govorila pozitivno, da ne bude nekih sumnji, meni je zanimljivo da na ovoj listi prijavljenih govornika za danas imamo kolege koje su protiv ovog seta zakona i žao mi je što do sada nismo mogli da čujemo nijednog od njih, imali smo i vreme za ovlašćene izvestioce. Želela sam da čujem predstavnike DS ili opozicije, zbog čega su protiv ovog predloga zakona? Nije mi jasno, da li su možda protiv prekogranične saradnje ili protiv omogućavanja da predstavnici Libana dolaze za službene potrebe u Srbiju ili treba zatvoriti vrata svima? Ili su možda protiv ovih uvođenja sankcija, ali onda treba objasniti zbog čega i kako?
Evo, kolega Pavićević maše. Ali, vi niste iz Demokratske stranke. Još uvek niste.
