Hvala gospodine predsedavajući.
Ne znam više ko je tu, ko nije od onih koji su postavljali određena pitanja, ali trudiću se da kažem nešto vezano za ono što je rečeno, ono što ste rekli i što ste postavljali pitanja.
Prvo, jedna od primedbi je bila zašto ne piše da ćemo ispunjavati obaveze koje dolaze iz EU. Zakonodavci koji su pomagali u pisanju, pored našeg ministarstva, smatraju da ne može da bude napisano da moraju da se sprovode obaveze iz organizacije čiji mi nismo član, što naravno nije sporno da se eventualno doda nekom formulacijom koja bi podrazumevala da to bude u spoljno političkom interesu Srbije, a da ne proizilazi iz članstva koje nemamo u toj organizaciji.
Nesumnjivo, ovde nije reč o tome da želimo da izbegnemo EU, nego jednostavno je reč o tome da možete da primenjujete i morate da primenjujete u onim organizacijama gde ste članovi. Kada je reč o EU, mi nismo član i mi se pridružujemo, samo opredeljujemo šta ćemo da primenjujemo, a šta nećemo. Na primer u UN vi nemate šta da sami odlučujete, u UN uopšte nije bitno da li ste vi glasali za ili protiv, odluku morate da primenjujete. U OEBS-u se naravno odlučuje konsenzusom, tako da odluka i ne može da bude doneta. Kada je reč o EU, kao što znate, to ste i vi sami pojasnili, Srbija ima obavezu da do prijema u članstvo EU uskladi, odnosno usaglasi svoju spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku sa politikom EU. To ne znači da se sada ovaj zakon donosi zbog toga.
Imajući u vidu neke konkretne teme, reč je o regulativi cele ove oblasti koja je za nas veoma bitna, jer, između ostalog, znate, navešću samo jedan primer. Ukrajina do pre godinu i nešto dana, znate da su nas pritiskali zašto ne uvodimo sankcije Rusiji, a Ukrajina nije uvela sankcije Rusiji, odnosno, da budem precizniji, ona je donela odluku da se pridruži, ali nije imala ovakav zakon o tome kako da to konkretizuje i operacionalizuje. Bila je jedna nelogična situacija, da sada cela Evropa je imala sankcije, EU protiv Rusije, a Ukrajina koja je direktno u sukobu i dalje je imala normalne odnose, pa i ekonomske sa Rusijom.
Tako i ovde, kada pitate, Srbija sada kada se priključi nečemu u smislu određenih odluka EU nema jasno preciziran mehanizam do ovog zakona kako će se to ostvariti i realizovati. Zato je bitno da se ovaj zakon donese i to je jedan, on se ne donosi zbog EU, da se razumemo, on jeste od uslova za Poglavlje 31, ali mi to poglavlje još nismo ni otvorili.
Sa druge strane, zakon je važan da bi se njime regulisala procedura i postavilo sistemsko rešenje šta praviti u uslovima kada Srbija treba da sprovodi međunarodne mere ograničavanja.
Kada je reč o nazivu, naziv je nekako usklađen i usaglašen sa EU i možda i nekim okolnim zemljama, mada neke zemlje to imaju kao meru ograničavanja, druge imaju restriktivne mere, zakonodavstvo smatra da je bolji naziv ograničavanja, jer se odnosi na konkretne teme, čak i delove određenih problema, a kada je reč o restriktivnim, to bi značilo možda malo nejasniji deo i kod nas verujem da ljudi i ne znaju protiv koga se uvode te restriktivne mere, ni koje uopšte na nekom spisku UN i raznim drugim spiskovima koji postoje.
Mi ćemo postepeno usaglašavati našu spoljnu politiku.
Naša spoljna politika se usaglašava na više načina, jedno je formalno pravno kojim se stavovima EU pridružujemo.
Mi smo u problemu, zato što mi nismo članovi. Kada budemo članovi, mi možemo naše stavove da govorimo u procesu donošenja odluka. Ovde smo mi tek na potezu kada EU donese odluku i tu moramo da primenjujemo nešto što je u našem nacionalnom i državnom interesu. Reći ću da je u interesu i da budemo članovi EU, ali i da vodimo računa o nekim našim strateškim interesima.
Reći ću konkretno. Znate, ne možete vi u isto vreme da tražite od nekih zemalja da glasaju za nas na Generalnoj konferenciji Uneska, a da se mi pridružujemo merama protiv njih. Treba procenjivati, a to nije lako. Ali, ja mislim da to svaka zemlja na svetu radi i mi takođe moramo da imamo razumevanja sami za sebe. Ako neko već drugi nema razumevanja za naše potrebe i probleme, mi moramo da imamo potrebu da shvatimo našu poziciju.
Kada je reč o Moldaviji, neko je pitao - zašto se nismo pridružili Moldaviji, ne znam ko je tačno pitao, odnosno restriktivnim merama protiv Moldavije, EU? Znate zašto? Zato što se to odnosi na Pridnjestrovlje. Do kada sam ja bio predsedavajući OEBS-a, odnosno Srbija, Srbija je imala predstavnika koji je bio stalni predstavnik za Pridnjestrovlje. U tim uslovima, znate, mi treba da se pridružimo restriktivnim merama protiv ljudi sa kojima treba da razgovaramo i taj naš čovek sa njima treba da radi. To je praktično nemoguće i sve zemlje koje su predsedavale OEBS-om praktično se nisu pridruživali nekim merama, jer to vas jednostavno ne stavlja u neutralnu poziciju.
Kada je reč o Rusiji, već svi znate da mi nemamo nameru da se priključujemo sankcijama i želimo i nadamo se da će one što pre biti ukinute, kao zemlja koja je bila podvrgnuta sankcijama. Mislim isto tako da je svima jasno da treba imati u vidu da sankcije nisu način za rešavanje političkih problema u određenim zemljama. Ali, ovde je problem u tome što postoje neka pitanja koja nisu političke prirode, već imate borbu protiv terorizma, ilegalnu trgovinu naoružanjem i to su neke obaveze u međunarodnim odnosima koje Srbija, naravno, mora da sprovodi, bez obzira na to što smo i sami bili žrtve sankcija.
Amandmani koji su podneti, ima ih 24, govorim o ovom prvom zakonu, oni će biti zaista razmatrani na jednom ekspertskom nivou. Znači, nikakvih problema nema da sve što je u interesu treba da bude prihvaćeno. Mi nemom razloga da nešto odbijemo, jer mi smo imali, na primer, za poglavlje 32. Evo sada jedan samo primer, kada govorimo o nazivu. Znači, mi smo imali poglavlje 32. - finansijska kontrola. Međutim, ima naših ljudi koji smatraju da treba da se zove drugačije, da to nije u skladu sa našim jezikom. Ali, ne možete vi sada da izmišljate, uzmete jednu konstrukciju koja postoji i ona se tako nalazi sada u svim dokumentima. Tako da, videćemo da li ovo može da ostane ovako ili ćemo prihvatiti neke amandmane, kako ste i vi govorili.
Evropska unija kao organizacija ne može da uđe u tekst. Mislim da nije realno da uđe EU kao organizacija čiji nismo član, ali mislim da mogu da se naprave formulacije koje će podrazumevati da mi treba da sprovodimo ove mere i kada je reč o organizacijama čiji nismo član, a kada je to u našem spoljnopolitičkom interesu, ili neku takvu formulaciju koja bi zadovoljila ovo o čemu govorimo.
Meni je žao što nismo u parlamentu raspravljali i spoljnopolitičkoj strategiji. Kao što znate, ja sam, a to sam govorio više puta, predlagao da nađemo neku temu, pošto strategija nije predviđena, ona ne postoji kao takva. Znači, predviđa sada da mi raspravljamo na parlamentu. Ja sam bio spreman, sećate se, a to sam i na odboru govorio, da imamo neke teme i tačke gde ne mora sada da bude neki zakon, jer teško je definisati o čemu bismo raspravljali, ali da sam apsolutno spreman da na svakoj sednici odbora ili parlamenta raspravljamo o spoljnopolitičkim temama. To je veoma teško. Nije lak posao utvrđivati stavove vezane za spoljnu politiku, jer to nije samo ono što se dešava u našem regionu. Odnosi Jermenije i Azerbejdžana su takvi da je to prosto teško, suprotstavljeni su interesi, a obe zemlje su naše prijateljske zemlje. Mi smo imali situaciju da je Jermenija glasala protiv prijema Kosova, a Azerbejdžan nije došao u salu jer ga je Turska zvala.
S druge strane, imate situacije gde je Jermenija možda drugačije glasala u nekim drugim organizacijama. Zato je, ono o čemu je i Marija Obradović govorila, bez obzira što Vlada ne želi da instruira poslanike kako da glasaju, veoma važno da imamo, da tako kažem, jednu dobru procenu šta treba da uradimo na spoljnopolitičkom planu. Lično sam bio svedok da smo imali velikih problema oko Generalne konferencije Unesko, zato što su naši poslanici u nekom komitetu Sveta Evrope glasali o jednom tekstu koji je u interesu Azerbejdžana. Onda me je zvao ministar spoljnih poslova Jermenije koji je rekao da se to ponavlja iz godine u godinu, da oni onda neće da glasaju za nas u Unesko. Na kraju sam ga nekako ubedio zajedno sa predsednicom parlamenta da ipak mi imamo korektne odnose prema Jermeniji. Onda na kraju Azerbejdžan ne dođe na glasanje i to mi jave pola sata pre toga da je Erdogan zvao Alijeva. Dakle, trebaju nam konsultacije o svemu ovome, zato što to nije lako i nije jednostavno kako ćete se u određenom trenutku postaviti.
Kad je reč o Libiji i o našim radnicima koji su oteti, moram da kažem, nažalost, a čak su i dva-tri poslanika libijskog parlamenta oteta, mi smo napravili odmah tim koji referiše premijeru Vučiću vezano za tu situaciji. Verujte mi, mi nismo imali nikakav zvaničan kontakt. Niko se nama nije obratio od onih koji su ih oteli. Znači, svi naši kontakti su išli preko libijskih službi bezbednosti. U ovom trenutku, ono što libijske službe bezbednosti govore, to je da su oni dobro i da se nadaju da će to biti brzo rešeno. Naravno, to slušamo već nekoliko meseci, ali stvarno smo nemoćni. Ja sam čak i lično hteo da idem tamo, ali imamo problem jer ne znamo s kim da razgovaramo. Mi nismo velika zemlja koja bi poslala svoje trupe tamo da to reše, ali probaćemo političkim putem šta god možemo da uradimo. Naravno da to i dalje ostaje naš prioritet.
Kada je reč o državljanstvu, ono što mislim da je Veselinović pitao, ja ne mogu da ponovim to ime koje je on rekao, ali generalno želim da kažem da su jasno precizirani uslovi za dobijanje državljanstva. Pitanje državljanstva je u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova i tačno su propisani uslovi kako neko može da dobije naše državljanstvo i, naravno, u kojim slučajevima Vlada odlučuje o tome kada je reč o nekim ljudima za koje možemo da kažemo da postoji interes da budu naši državljani.
U ovom slučaju je očigledno reč o tome da je u našem interesu da neki ljudi dobiju državljanstvo kako bi pomogli ili našim spoljnopolitičkim odnosima ili kako bi, na kraju krajeva, postigli neke rezultate u onoj oblasti za koju su značajni, bilo da je reč o nekim glumcima, kulturnim radnicima itd. Vi se sećate da sam svojevremeno hteo da dam državljanstvo Adrijani Limi. Nažalost, nikada nije došla po to, a i razvela se. Mada, tada sam joj rekao, bio je i Marko Jarić tu, da je uslov da bude u braku tri godine.
Ali, imamo stvari koje su nama od spoljnopolitičkog interesa, a takođe i postoje, mislim da to nije nikakav problem što je neko dobio državljanstvo jer niko ne može da dobije državljanstvo ako postoje bilo kakve bezbednosne smetnje, bilo da je reč o sumnji na terorizam ili bilo kakve druge kriminalne delatnosti. Nemojte da u tome tražimo bilo šta loše. Bio bih srećan kada bi bilo što više onih koji dobijaju naše državljanstvo, da mogu da ulažu u Srbiju. Vi znate da postoje neke zemlje koje čak i motivišu i stimulišu da se dobijaju državljanstva ukoliko neko investira više od ne znam koliko, mislim da je bilo 500.000. Mislim da je čak i Crna Gora imala takav neki zakon. Mi to nemamo. Znači, nemamo tu kupovinu državljanstva, ali ne vidim u tome zaista ništa loše.
Moram da kažem da sam zaista ponosan rezultatima koje je ova Vlada ostvarila kada je reč o ovim temama o kojima smo i ovde govorili. Mislim da smo uspeli da ostvarimo dobar rezultat, istorijski važan, kada je reč o UNESKO. Možda to nekome nije izgledalo tako ozbiljno. Ali, podsetiću samo da način odlučivanja u ovim organizacijama je takav da je potrebno razdvojiti one koji glasaju za i one koji glasaju protiv od onih koji uopšte ne učestvuju ili su uzdržani. Vi sada imate situaciju da je negde 106 zemalja, otprilike mi to tako smatramo, Kosovo to smatra da ih ima više jer oni tu računaju neke za koje smo mi sigurni da nisu priznale Kosovo. Sada ovih ostalih 90 i nešto treba da svi glasaju protiv. Onda se pritisak na njih vrši ne da oni glasaju protiv Kosova, nego da budu uzdržani. U toj situaciji je bio pravi, moram da kažem, herojski poduhvat kako smo uopšte uspeli u akciji kada su oni svi bili sigurni da će to biti drugačije. Nismo se mi borili protiv Kosova. Znate, bila je tu i Amerika, Engleska, Francuska, Nemačka, Turska, arapski svet. Mogu da kažem da smo izuzetno zadovoljni time što smo pokazali da ipak ne može sve silom.
Sledeća tačka koja će nas čekati jesu UN, gde je situacija takva da se po istom principu glasa i gde zaista moramo da budemo maksimalno usredsređeni na to da negujemo odnose sa zemljama koje su glasale za nas kada je bilo glasanje u UNESKO. Imamo dosta primera iz istorije da mi obično više volimo da se udvaramo našim protivnicima nego da negujemo prijateljske odnose sa zemljama koje su tradicionalno naše. Zaista bih pozvao sve organe, mislim i da parlament radi dobro u smislu te parlamentarne diplomatije i da bi trebalo da se nastavi sa tim.
Ne znam da li ste me još nešto pitali što mislite da nisam odgovorio.
Žao mi je što Zakon o spoljnim poslovima nije došao, ali, to sam rekao na odboru, mi smo to hteli da uradimo, ali je EU insistirala da se to radi malo sporije da bi se uskladilo sa ovim poglavljem 31, da ne bismo dva puta donosili zakon. Mislim da je važno da taj zakon bude donet i on će sigurno biti u prioritetu rada našeg ministarstva. Mi smo planirali da to uradimo do kraja ove godine.
Naravno, kako je neko rekao, možda je ovo poslednji put da dolazimo u ovom sastavu, ali što se mene tiče, verujte mi, dugo godina se bavim politikom, siguran sam da ćemo se gledati još, možda ne sa svima, ali siguran sam takođe da će ova Vlada, naravno, svako na svojoj izbornoj listi, da ćemo svi zajedno imati, siguran sam, više od 60% glasova, ne znam koliko mandata, tako da očekujem da nastavimo sa radom u sličnom sastavu ili u istom sastavu i u narednom mandatu. Možda se nećemo gledati sa gospodinom Veselinovićem, ali mi ćemo se ovde sigurno gledati i dalje.
Hvala vam puno. Vidimo se prekosutra.
