Reč ima narodni poslanik Branka Janković. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Vlado Babić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, cenjeni gospodine ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, građani Srbije, danas je pred nama zakon o sportu.
Osnovni zadatak države je da uredi i obezbedi sistem sporta u kom bi svi njeni građani imali slobodan pristup, gde god da žive i bez obzira na njihovu telesnu sposobnost. Na nivou lokalne zajednice i društva u celini sport može značajno doprineti promociji zdravlja i prevenciji hroničnih bolesti, razvoju obrazovanja dece i mladih, rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju žena, kao i o inkluziji i blagostanju osoba sa invaliditetom.
Ustavom je definisano i da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem oblasti sporta, u vidu Zakona o sportu koji je donesen 2011. godine i Nacionalnom strategijom o razvoju sporta za period od 2014. do 2018. godine, kao i mnogobrojnim podzakonskim aktima.
Kroz zakon i podzakonska akta jasno se definišu prava, kao i obaveze subjekata u oblasti sporta, definiše se i opšti interes sporta od republičkog do lokalnog nivoa i do detalja su razjašnjena prava i obaveze sportista i sportskih stručnjaka, sa posebnim osvrtom na kategorizaciju, stipendiranje i dodelu nacionalnih priznanja.
Svim ovim definiše se i zdravstvena zaštita sportista, sprečava se nasilje i nedolično ponašanje na sportskim priredbama, određuje se i način školovanja i stručnog osposobljavanja trenera, radi stručnog rada i dobijanja licence za rad. U Somboru, mestu odakle ja dolazim, trenutno ima 147 trenera, od kojih su 111 sa licencom nacionalnog granskog saveza.
U razvoju Sombora sport je uvek zauzimao posebno mesto, a takav status zaslužuje na osnovu ostvarenih sportskih rezultata, zatim, po masovnosti, kao jednom uređenom, a mogu reći izgrađenom sistemu organizovanosti i posvećenosti jednom planskom načinu uređenja ove oblasti. Zato se i nametnula potreba da se donese program razvoja sporta u Somboru i utvrde dugoročni pravci razvoja sporta u celini. Vizija programa i razvoja sporta u Somboru je unapređenje kvaliteta života građana, naše lokalne samouprave kroz bavljenje sportom kao ključnim elementom za psihofizički i socijalni razvoj ličnosti, tako da svaki pojedinac ima mogućnost da se bavi sportom i razvije svoju ličnost i unapređuje svoje fizičke sposobnosti, održava dobro zdravlje, kao i da svrsishodno koristi svoje slobodno vreme.
Definisane su četiri prioritetne oblasti. To je, pre svega, razvoj sporta dece i omladine, uključujući i školski sport, zatim, bavljenje sportom građana kroz razvoj i unapređenje sportske rekreacije sa sloganom „sport za sve“, razvoj i unapređenje vrhunskog sporta i razvoj i unapređenje sportske infrastrukture.
Sport u Somboru ima dugotrajnu tradiciju, a organizovanu formu dobio je u drugoj polovini 19. veka, i to 1867. godine osnivanjem šahovskog kluba, zatim, 1872. osnivanjem kluba mačevalaca i 1872. godine osnivanjem najstarijeg atletskog kluba u bivšoj Jugoslaviji, to je atletski klub „Maraton“, koji je održao do današnjeg dana, koji ostvaruje odlične rezultate, čiji sam ja predsednik unazad šest godina i sa ponosom mogu da kažem da atletski klub „Maraton“ sada ima tri reprezentativca u juniorskoj konkurenciji.
Važno je, takođe, napomenuti da je Sombor među prvima u Vojvodini i bivšoj Jugoslaviji imao sportsku halu koja je izgrađena 1970. godine, kao i zatvoreni plivački bazen 1980. godine, a sportsko-rekreativni centar Sokolski dom formiran je davne 1927. godine.
Institucionalni mehanizmi koji postoje u gradu Somboru, a zaduženi su za održavanje sistema sporta su pre svega Sportski savez grada Sombora, Gradsko veće za omladinu i sport, Odeljenje društvene delatnosti, Komisija za raspodelu sredstava u oblasti sporta itd. Svi ovi mehanizmi imaju zadatak da iniciraju i učestvuju u izradi lokalnih strateških dokumenata, učestvuju u pisanju lokalnih akcionih planova vezanih za razvoj sporta i da prate njihovo ostvarivanje.
Finansiranje iz budžeta građana usklađeno je sa zakonskim propisima, koje reguliše, normalno, ovu oblast, a raspodele se vrše na osnovu konkursa sa unapred utvrđenim kriterijumima i merilima. Godine 2015. iz budžeta grada Sombora je izdvojeno 130 miliona dinara, a to je 5% od ukupne svote u budžetu. Zato Sombor i lokalnu samoupravu svrstavaju među vodeće u Srbiji. Raspodela sredstava se vrši prema kriterijumima za sufinansiranje u sportu, tako da je 2015. godine dodeljeno 16 stipendija, pet pionirskih, tri juniorske, dve kadetskih i pet seniorskih. Atletski klub „Maraton“, koji ja vodim, dobio je jednu stipendiju.
Još par reči bih rekao samo o školskom sportu. Osnove školskog sporta predstavlja fizičko vaspitanje i ono predstavlja nezaobilaznu kariku u promociji aktivnog načina života. Školski sport treba da bude baza za omasovljavanje i razvoj sporta u gradu, da bude spona između škola, klubova i sportskih udruženja radi unapređivanja javnog zdravlja. Tokom prošle godine 14% dece je učestvovalo u sportskim takmičenjima.
Osnovni problem u Somboru je što imamo jednog sportskog lekara i on fizički ne može da stigne da pregleda svu decu, pa profesori odustaju i ne izvode decu na takmičenja. Tokom 2014. i 2015. godine pregledano je oko 2900 sportista.
Sledeći nedostatak je nedostatak školskih sala kako u nekim osnovnim, tako i u srednjim školama. Jednu salu ima gimnazija, koja je rečeno neuslovna, ali se časovi fizičkog vaspitanja ipak izvode i srednja tehnička škola, koja ima salu, ali je totalno neuslovna i dobila je rešenje o zabrani izvođenja nastave u njoj. Znači, u Somboru 10 škola uopšte nema salu u kojoj bi se izvodilo fizičko vaspitanje.
Što se tiče rekreacije, u principu treba je podsticati i to podsticati sve vidove sportske rekreacije, a ona mora biti pre svega redovna, pod vođstvom stručnih lica, u odgovarajućim sportskim objektima i uz obaveznu lekarsku kontrolu. Bavljenje rekreativnim sportom je skupo, pošto je komercijalizacija prisutna i sada i u radu sa decom.
Znači, sport je faktički opterećen finansijsko-ekonomskim problemima, što zahteva veće izdavanje ličnih finansijskih sredstava, naročito roditeljima, u smislu nabavke opreme, plaćanja termina sale, trenera, članarine itd. Zbog toga se često dešava da deca moraju odustati od bavljenja sportom.
Dok je sport invalidnih lica praktično u povoju, naime, postoje besplatne rekreacije u vodi za lica sa motoričkim invaliditetom, ali taj vid rekreacije koristi samo osam invalida. Naša lokalna samouprava ima i besplatne sportske programe. To je besplatna škola sporta „Skočko“ i „Sportić“. U ovaj program je prošle godine uključeno 350 dece, koji su prošli ovaj projekat i stekli su osnove fizičke kulture, nenametljivo i kroz igru tri puta nedeljno u prepodnevnim časovima.
Istakao bih još besplatnu rekreaciju za žene, koja je startovala kao pilot projekat 2010. godine, da bi 2014. godine u šest seoskih mesnih zajednica i tri grupe u gradu bilo 400 polaznika, da bi 2015. godine bilo 450 polaznika.
Na kraju, grad Sombor je doneo plan razvoja sporta u vidu opštih i posebnih ciljeva. Od opštih ciljeva za unapređenje, to je pre svega unapređenje školskog i univerzitetskog sporta. U vrtićima treba obezbediti uslove da se organizuje školica sporta sa kvalitetnim i visokoobrazovanim kadrom, zapošljavanjem profesora fizičkog vaspitanja, povećati broj sportskih lekara u sportskim dispanzerima, što je stvar i za ministra zdravstva.
Od posebnih ciljeva, spomenuo bih samo da je to bilo povećanje broja sportskih sekcija u okviru školskog i predškolskog sporta. Potrebno je napraviti kvalitetne planove korišćenja školskih sala za sportske sekcije, no to nije baš moguće, pošto škole uglavnom udarne termine komercijalizuju, a sekcijama šta ostane.
U danu za glasanje SNS će podržati ovaj zakon. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milorad Cvetanović.
Preostalo vreme poslaničke grupe je tri minuta.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre Udovičiću sa saradnicima, državni sekretaru gospodine Peruničiću i gospodine Zekoviću, najpre da vam se zahvalim i uputim sve čestitke za izvanrednu organizaciju Evropskog prvenstva u vaterpolu u „Kombank areni“ januara meseca ove godine.
Značenje reči „sport“ danas u svetu podrazumeva zadovoljstvo, ugodnost, razonodu, odmor, telesno vežbanje, takmičenje, trčanje, ali krajem 20. veka sport postaje ponajviše biznis koji nemilosrdno guta sve pred sobom i melje sve što mu se nađe na putu, na putu profita, ne praštajući nikome i gotovo uvek bez druge šanse za one koji to nisu na vreme shvatili. Teoretičari sporta ističu da suštinu sporta čini prilika da se čovek ispoljava kroz kretanje u različitim oblicima telesnih vežbi i takmičenje ljudi.
Donošenje novog zakona o sportu u istinu je bila neminovnost i velika potreba. Ovim Predlogom zakona će se regulisati mnogi nerazjašnjeni ciljevi u okviru globalne strategije u sportu, daće uputstva mnogim sportskim organizacijama na koji način treba da usklade svoje statute sa zakonskom regulativom u sportu i na koji način će uspeti kroz pravni okvir da na najbolji mogući način usklade plan i program svog razvoja sa razvojem sporta u lokalnoj samoupravi i Republici Srbiji uopšte.
Ono na šta posebno moramo da obratimo pažnju u sprovođenju ovog zakona su upravo oni najmlađi koji su ili bi trebalo da budu uključeni u školski i univerzitetski sport.
Svedoci smo prvenstveno pojačanog prisustva devijacija kičmenog stuba, kao što su kifoza, lordoza i skolioza. U doba svetske tehnološke revolucije, kada upravo mladi daleko više pažnje posvećuju i naročito vremena računarima nego bavljenju fizičkom kulturom uopšte.
Prisustvo đaka na časovima fizičke kulture je u stalnom padu, kao i za van školsko sportsko angažovanje u određeni sportskim sekcijama. Smatram da takav pristup, između ostalog, proizilazi i kroz nedovoljnu posvećenost u ideološkom smislu i osmišljavanju novih programa i van nastavnih aktivnosti.
Takođe, jedan od velikih uzroka je i nedovoljno dobra sportska infrastruktura koja veoma često demotiviše one od kojih očekujemo vrhunske rezultate. Infrastrukturni razvoj u sportu je osnova za dalji napredak i uopšte za motivisanost talentovane dece da se opredele za bavljenje jednim određenim sportom.
Moram da kažem da opredeljenje Vlade Republike Srbije za izgradnju super modernog nacionalnog fudbalskog stadiona je upravo put i način kakva bi trebala da budu stremljenja države uopšte, ako želimo da nam deca budu zdrava i fizički i mentalno.
Ako se podsetimo kako i na koji način smo iznedrili tolike evropske i svetske prvake, vladare na ATP listama, olimpijske i paraolimpijske veličine, moramo priznati da razlozi najpre leže u srpskoj genetskoj predispoziciji i talentu, kao i na stručno edukovanim trenerima, uglavnom entuzijastima…

Vreme, kolega Cvetanoviću.

… jer kako ih drugačije nazvati, kad su proizvevši nebrojeno mnogo vrhunskih sportista čiji su prihodi basnoslovni, oni ostali u svojim skromnim životnim uslovima, često zaboravljeni i od samih učenika, a i od sportskih organizacija.
Nepojmljivo je da oni, mislim na inostrane sportske stručnjake i igrače koje smo mi edukovali od samog početka i elementarnih stvari i bili im kao sportska nacija uzor, sada dolaze i drže nam časove obuke iz iste te grane, iz iste te grane sporta, kao što i njihovi igrači dolaze da pojačaju naše klubove. Negde smo zastali, izgleda dosta toga i propustili.
Kako to da niko do sada nije uspeo da pokrene univerzitetsku ligu u fudbalu ili košarci…

Zahvaljujem, gospodine Cvetanoviću.
Ne može više, 45 sekundi sam produžio. Vreme poslaničke grupe je potrošeno.
Pošto na listama poslaničkih grupa nema više prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničke grupe ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima ministar Vanja Udovičić.
Izvolite.

Na kraju, želim da se zahvalim na konstruktivnom dijalogu, iznetim mišljenjima i podršci. Svakako ćemo sutra detaljnije raspraviti  o pojedinostima i svim iznetim predlozima i iskreno se nadamo jednoj konstruktivnoj raspravi. Hvala vam svima i radujem se sutrašnjem zasedanju.

Zahvaljujem.
Zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona.
Sa radom nastavljamo sutra u 10,00 časova.