Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 90 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da su u sali prisutna 93 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Samo utorkom i četvrtkom, nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuje sednici, a pre prelaska na dalju raspravu, po članu 287. stav 2. Poslovnika, narodni poslanici mogu da zatraže obaveštenje i objašnjenje na osnovu člana 280. Poslovnika Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Šaip Kamberi.
Izvolite.

Hvala.
Multinacionalna kompanija „Alliance one tobacco“ već nekoliko godina na osnovu zaključenih ugovora sa proizvođačima vrši otkup duvana u opštini Bujanovac.
U ovoj opštini postoji 250 proizvođača duvana sa kojima je kompanija „Alliance one tobacco“ imala zaključene ugovore o otkupu proizvedenog duvana. Proizvodnja duvana je jedan od načina samozapošljavanja, i to ne samo jednog lica, već cele njegove porodice, što znači da je 250 porodica u našoj opštini na ovaj način steklo sredstva za normalan život. Dakle, proizvodnja sirovog duvana predstavlja ozbiljan privredni resurs za naše građane.
Međutim, za ovu godinu se situacija drastično menja. Kompanija „Alliance one tobacco“ najavila je da će prekinuti otkup duvana u ovoj opštini, što znači da će pomenutih 250 proizvođača ostati bez mogućnosti da zasade ovu industrijsku biljku.
Polazeći od obične pretpostavke da svaki proizvođač ima najmanje pet članova u svom domaćinstvu, prestankom otkupa duvana bez osnovnih sredstava za život ostaje najmanje 1250 osoba u ovoj opštini. Svesni smo da se radi o multinacionalnoj kompaniji koja se prvenstveno rukovodi ekonomskim razlozima, ali u opštini u kojoj stopa nezaposlenosti prelazi 60% ukidanje jednog važnog privrednog resursa može postati veliki problem.
Upravo zato, kao i zbog činjenice da je socijalna sigurnost građana obaveza Vlade, moje pitanje koje se može smatrati kao inicijativa je da predsednik Vlade Republike Srbije u okviru svojih nadležnosti razgovara sa rukovodiocima kompanije „Alliance one tobacco“ kako bi oni preispitali svoju odluku o prestanku otkupa duvana od proizvođača u opštini Bujanovac.
Moje drugo pitanje je za ministra pravde i ministra unutrašnjih poslova. Dana 11. novembra 2015. godine nestao je naš sugrađanin Gumedijen Demirali Ramadani, rođen 25. decembra 1973. godine u Velikom Trnovcu, opština Bujanovac, gde je i živeo sa porodicom do nestanka. Slučaj je prijavljen u policiji u Bujanovcu, a prema obaveštenjima koja imamo započeta je zvanična istraga povodom njegovog nestanka.
Međutim, do današnjeg dana, barem prema raspoloživim podacima, nema nekih nagoveštaja da je istraga dala nekakve konkretne rezultate. Zato ne samo porodica, već i ostali građani su sa razlogom zabrinuti, posebno i zbog činjenice da se stvara osećaj opšte nesigurnosti. U vezi s tim, postavljam pitanje – da li se mogu očekivati konkretni rezultati u rasvetljavanju ovog slučaja, odnosno da li Ministarstvo planira da možda angažuje eksperte sa višeg nivoa, jer je očigledno da kapaciteti lokalnog nivoa nisu dovoljni da se razjasni ovaj nestanak?
Ovom prilikom moram da istaknem da se danas navršava tačno 16 godina od kako je Nebinu Hiju, vlasnik benzinske pumpe u Preševu, nestao a da istraga nije dala nikakve rezultate. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, moje prvo pitanje je upućeno Ministarstvu finansija, Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvu poljoprivrede, a tiče se ogromnih dugovanja. To su zaostala dugovanja zemljoradnika za socijalno i zdravstveno osiguranje.
To je jedan ogroman problem, koji je nastao sa početkom rada Vlade Mirka Cvetkovića 2008. godine. Tada je nešto što se zvalo porodična zajednica i nosilac zajednice kada je uplaćivao doprinose, pre svega za zdravstveno osiguranje, mogao da overi knjižice i drugim članovima domaćinstva. Nakon 2018. godine svaki punoletni građanin, koji živi u registrovanom gazdinstvu na seoskom području širom Srbije, bio je obveznik obaveznog zdravstvenog osiguranja. Znači, samostalno, čim napuni 18 godina. To je dovelo do toga da su nastali milionski dugovi, ali ono što je najveći problem za državu je da mi imamo trenutno stotine hiljada građana Republike Srbije koji nemaju zdravstvenu knjižicu i nemaju obavezno zdravstveno osiguranje, a to su građani ove države koji pre svega žive na seoskom području, to su građani koji žive u brdsko-planinskim predelima. Nažalost, imamo situaciju da je značajno povećan broj obolelih od malignih obolenja, a da ljudi nemaju način kako da se leče.
Zbog toga molim Vladu Republike Srbije i, pre svega, resorna ministarstva za poljoprivredu i finansije da se iznađe mogućnost da se građanima Republike Srbije otpišu prethodna dugovanja za zdravstveno osiguranje za prethodne godine, zaključno sa 2015. godinom. Iako imaju obaveze retroaktivno, oni to zdravstveno osiguranje nisu koristili. Ako su ga koristili, oni su to morali da plate iz svoga džepa. Smatram da je krajnje pravedno da se ta zaostala dugovanja otpišu i da se vrati ono što je bilo pre 2008. godine, a to je da ko živi u porodičnoj zajednici, da se ide na zajedničko zdravstveno osiguranje.
Drugo moje pitanje je upućeno Ministarstvu poljoprivrede, a tiče se pravilnika, odnosno uredbe o davanju premije za predato mleko. Problem je u toj uredbi i zbog toga molim ministarku poljoprivrede da se zauzme, a to su mali proizvođači mleka. Trenutno premiju za mleko mogu dobiti proizvođači koji predaju preko 3.000 litara kvartalno, odnosno na tri meseca, što znači da bi mali proizvođač u Srbiji, a takvih je preko stotinu hiljada, koji živi na seoskom području, ostvario premiju za mleko, on mora dnevno da predaje najmanje 30 i više litara mleka.
Svi smo svedoci kakvu su uslovi naročito u obodnim delovima Srbije i svesni smo da imamo staračka domaćinstva gde ljudi jedva sastavljaju kraj sa krajem i gde mnoge porodice žive od predaje mleka.
Podsetiću da je trenutna tržišna cena mleka, bez premije, negde oko 22 do 23 dinara, da je trenutno cena pola litra flaširane vode 29 dinara. Ako uporedite ove parametre, možete da vidite u kakvim uslovima ti ljudi žive. Smatram da je pravedno da država pomogne tim ljudima i da se ova uredba ukine.
Premija bi trebala da se plaća i mi, koji smo poreski obveznici, od čijih se novaca te premije isplaćuju, a te premije su od šest do sedam dinara po litri mleka, pre svega trebamo da plaćamo na kvalitet mleka, a ne na količinu, i da se gleda da se veliki proizvođači favorizuju, da se mali nažalost guše i da veliki broj ljudi, da još jednom ponovim, koji žive na seoskom području, jedva sastavlja kraj sa krajem.
Zbog toga molim, pre svega resorno ministarstvo i Vladu Republike Srbije, da se pozabave ozbiljno sa ovim problemom. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, poštovani građani Niša, pitanja koja ću postaviti, postavljam predsedniku Vlade, gospodinu Aleksandru Vučiću.
Pre par nedelja sam postavio pitanje gospodinu Aleksandru Vučiću, ali nisam dobio nikakav odgovor, pa zarad građana Niša, ću to pitanje ponoviti sa nadom da će mi premije odgovoriti.
Gospodine Vučiću, u kampanjama 2012. i 2014. godine, na republičkim izborima i lokalnim izborima, vi i vaša stranka ste građanima Niša obećavali bolji život, više radnih mesta, prosperitet, pošteni odnos prema državnom novcu, i razvoj grada Niša. Građani Niša su vam dali poverenje. Od tada do danas, prošlo je četiri godine, vi ni jedno od vaših obećanja niste ispunili, pa vas pitam šta je razlog da ne ispunite ni jedno obećanje koje ste obećali?
Dokaz da niste ispunili obećanje koje ste dali građanima Niša, je podatak da od 2012. godine, do današnjeg dana u Nišu ima 365 privrednih društava manje, da ima 201 preduzetnička radnja manje, da je po zvaničnoj statistici 2.219 radnih mesta manje.
Ono što je podatak koji je 2015. godine objavljen u gradu Nišu, to je da u gradu Nišu ima 8% manje nezaposlenih nego što je bilo u ranijem periodu. Ja sa rezervom prihvatam ovaj podatak i pitam vas - kako je moguće da imate manje nezaposlenih u gradu Nišu, ako znamo da je 2012. godine, u gradski budžet, na ime uplaćenog poreza na zarade, koji je osnovni prihod lokalne samouprave, uplaćeno 3.6 miliona dinara, a da 2015. godine, na istoj poziciji se uplati 3,2 miliona dinara, što je 400 miliona manje nego 2012. godine? Pitam vas - kako je moguće da imamo takav pad priliva sredstava u gradski budžet sa povećanjem radnih mesta?
Drugo pitanje – zašto gospodine Vučiću, za proteklih četiri godine, niste ništa učinili za izmeštanje pruge iz centra grada? Napomenuću vam da je izmeštanje pruge jedna od tri bitnih stvari, gde je Skupština grada Niša i pozicija i opozicija bila jedinstvena u više navrata, glasajući da se pruga izmesti iz centra grada, jer sprečava normalnu komunikaciju gradu, predstavlja opasnost, ima preko 10 prelaza u nivou, gde se dešavaju saobraćajne nesreće i gde Nišlije gube živote, i grad Niš je bio jedinstven u tome da se pruga izmesti.
Ono što je urađeno do 2012. godine, a to je, od 2010. do 2012. godine urađen je generalni urbanistički plan, zatim plan detaljne regulacije i kompletna geodezija i deo eksproprijacije, na tome se stalo. Na pitanje koje sam postavio vama i vašim ministrima, odgovor koji sam dobio je da izmeštanje pruge još nije realno i da će izmeštanje pruge koštati, po vašim proračunima, između 87 i 164 miliona evra iz grada Niša.
Ono što je interesantno u vašem odgovoru, koji ste mi dali vi i vaša Vlada, je da u ovom trenutku nisu obezbeđenja finansijska sredstva za izvođenje investicionih radova na izgradnji obilazne pruge oko grada Niša. Dalje, kažete u vašim odgovorima, gospodine predsedniče, da pruga Niš-Dimitrovgrad je deo međunarodnog železničko drumskog Koridora 10 kroz Srbiju, da deo ove pruge na području grada Niša ima dva ravnopravna tehnička rešenja, i ja bih zamolio građane Niša da obrate pažnju na sledeće podatke.
Vi kažete – postojeću trasu jednokolosečne pruge Niš – Niška banja – Sićevo i novu trasu Niš – Crveni krst – Pantelej – Vrežina – Sićevo da su to identična ravnopravna rešenja, a koja će trasa da se koristi zavisi od finansijskih sredstava za realizaciju obilaznice pruge.
Kažete, prema sadašnjem stanju izvršenih istraživanja - investicione vrednosti trase obilazne pruge u generalnom projektu postoje naznake da se može očekivati da je investiciona vrednost izgradnje obilazne pruge oko Niša, to je 17,5 km, prevazilazi investicionu vrednost modernizacije pruga Niš – granica sa Bugarskom, to je 103 km. I kažete na kraju - uzevši u obzir sve navedeno, ističemo da će izmeštanje pruge biti moguće realizovati tek po završetku projektno planske dokumentacije, završetku eksproprijacije i obezbeđivanja finansijskih sredstava.
Ja vas pitam, gospodine predsedniče - zašto niste ništa učinili povodom pitanja izmeštanja pruge iz grada Niša? Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo uvaženi poslanici, dobio sam pismo od rudara iz Resavice i želim na osnovu tog pisma da postavim pitanje premijeru. Znamo svi da je on čovek koji je zaslužan za sve što se dešava u ovoj zemlji, pa kako dobro, tako i loše.
Naime, rudari iz Resavice su nas informisali da, već više godina ne dobijaju novac po osnovu smenskog rada. Da se pre više godina takođe krenulo sa tužbama i da postoji veliko dugovanje države koja prelazi 1,2 milijarde dinara, a takođe veliki broj rudara ima sudske presude koje se ne izvršavaju, odnosno po kojima ne postupa rudnik, odnosno ne isplaćuje im se smenski rad. Postavljam pitanje premijeru – zbog čega dozvoljava da se na taj način vodi Resavica, ako znamo da je direktor Resavice upravo kadar koga je postavila Vlada.
Takođe, ono što je možda čak i lošije, to je da su do prošle godine rudari imali pravo na dve vrte osiguranja, jedno osiguranje koje se odnosilo na isplaćivanje 100 dinara po danu bolovanja koje je možda u ovoj situaciji manje važno. A, drugo osiguranje koje se isplaćivalo na osnovu povrede bola, pretrpljenog straha i svega onoga što se inače naplaćuje u situacijama kada se dese vanredne okolnosti.
Od prošle godine rudari imaju samo jedno osiguranje. Svesni smo i znamo da rudari rade jedan izuzetno težak posao i postavlja se pitanje – zbog čega Vlada Republike Srbije je dozvolila da ljudi koji rade verovatno najteže i najodgovornije poslove u ovoj zemlji nemaju životno osiguranje koje imaju neki drugi koji su zaposleni u Vladi Republike Srbije?
Drugo pitanje za premijera, tiče se zakona koji smo izglasali u parlamentu, odnosno koji je izglasala većina u parlamentu, Zakon o policiji i Zakon o komunalnoj policiji. Pitanje je prvo koje se odnosi na otpuštanje u MUP, zanima nas i ne samo nas, već sve pripadnike MUP i građane Srbije, koji je kriterijum na osnovu koga je potpisano, koji je kriterijum na osnovu koga je potpisano, još uvek nije uručeno, koliko čujem ta rešenja su stopirana do izbora, jer postoji strah očigledno da se toliki broj ljudi nađe na ulici, po kom kriterijumu su ljudi stavljani u taj fantomski sektor za analizu rizika? Kako će ti ljudi biti otpuštani ukoliko ne postoji jasni kriterijumi za sve pripadnike MUP?
U isto vreme po predlogu zakona koji je Vlada odobrila u Beogradu će se zaposliti novih 1000 komunalnih policajaca koji će dobiti ovlašćenja koja maltene ima i policija. Ministar unutrašnjih poslova nam je rekao da će se otpuštati oni policajci koji piju kafu sa kriminalcima u gradu, ali nam nije objasnio kako je moguće da se on slika sa kriminalcima u Vladi.
Dakle, ovo je pitanje koje se tiče bezbednosti građana Srbije i svih zaposlenih u sistemu unutrašnjih poslova i bezbednosti generalno. Smatramo da građani Srbije moraju da vide, da znaju, da čuju, a posebno zaposleni u policiji, koji su to kriterijumi na osnovu kojih se ljudi i zapošljavaju i na osnovu kojih, pogotovo ljudi koji su više decenija zaposleni u MUP dobijaju otkaze. Ponavljam, na vrlo visokim funkcijama trenutnu u MUP se nalaze osobe koje po novom Zakonu o policiji ne mogu na tu poziciju nikako da dođu, a oni odlučuju o policajcima koji te poslove obavljaju više decenija.
Poslednje pitanje, odnosno premijeru Vlade i ministarki poljoprivrede, zbog čega, na osnovu koje analize, iz kog razloga je doneta uredba po kojoj se smanjuju subvencije u poljoprivredi sa dosadašnjih 12 hiljada dinara na četiri hiljade dinara? Znamo da je bilo šest hiljada po hektaru, da je bilo šest hiljada dinara za đubrivo. Sada to sve zajedno ide na četiri hiljade dinara.
Dakle, praktično će paori, poljoprivrednici, seljaci dobiti tek trećinu novca koji su dobijali u 2015. godini.
Ako kažemo da je poljoprivreda jedna od najvećih razvojnih šansi Srbije, ako kažemo da je rusko tržište otvoreno više nego ikad za poljoprivredne proizvode iz zemalja koje nisu članice EU, postavlja se pitanje - zbog čega je Vlada u ovom trenutku donela odluku da subvencije smanji za dve trećine, sa 12 hiljada dinara na četiri hiljade dinara, što će sigurno smanjiti proizvodnju i naneti veliku štetu svim poljoprivrednicima u Srbiji, pogotovo ljudima koji pripremaju proizvode za izvoz. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se.
Poštovane kolege, narodni poslanici, preduzeće „Prvi partizan“ u Užicu je respektabilno preduzeće, tim pre što je zahvaljujući izuzetno dobrim pravnim i ekonomskim poslovima koje je menadžment, izuzetno uspešan menadžment ovog preduzeća zaključivao, došlo u status preduzeća koje kao izvozno orijentisano preduzeće zaslužuje visoku reputaciju i u međunarodnim krugovima.
Preduzeće „Prvi partizan“ koje je orijentisano na namensku proizvodnju je razvilo u tehnološkom procesu i svakom drugom vidu proizvodnje izuzetno zapažena dostignuća u tehnologiji, procesu proizvodnje oružja, naročito pištoljske municije koja je kako sam rekao orijentisana ka izvozu koji je izuzetno, izuzetno dobro valorizovan kroz tržišta u Americi i zemljama evropske zajednice.
Ono što je u poslovnim poduhvatima preduzeća „Prvi partizan“ planirano i ono što treba stimulisati i afirmativno podržati jeste činjenica da ovo preduzeće radi na razvoju ne samo tehnološkog procesa, već i povećavanju obima proizvodnje koji je, kako sam već rekao, izuzetno zapažen.
U tom pravcu se pojavila ne samo ideja, već se ušlo u koncept koji je zašao u fazu realizacije otvaranja novih postrojenja, odnosno nove fabrike preduzeća „Prvi partizan“, takođe na teritoriji grada Užica i to na periferiji grada Užica, naseljeno mesto - Bela zemlja.
U tom pravcu bi se postigli višestruko pozitivni rezultati, višestruko pozitivne posledice pre svega kroz zapošljavanje novih radnika, gde bi najmanje 200, 300 novih zaposlenih u gradu i na teritoriji Zlatiborskog okruga koji je, kao što je opšte poznata činjenica, privredno prilično zaostao, gde je veliki procenat nezaposlenih, gde je privreda poprilično posrnula. To bi značilo u svakom slučaju, pre svega socijalnom, ekonomskom, egzistencijalnom značajan napredak kako za zlatiborski okrug tako i za grad Užice.
U tom pravcu preduzeće „Prvi partizan“ je pokrenulo niz postupaka pred državnim organima i institucijama od kojih se očekuju odgovarajuća dokumenta, odgovarajuće dozvole i odgovarajuće saglasnosti.
Jedna od najvažnijih u tom smislu jeste zamena zemljišta i regulisanje imovinsko-pravnih odnosa sa javnim preduzećem „Srbijašume“. Zašto? Iz jednostavnog razloga što bi se na taj način, kroz regulisanje svojinskih prava na zemljištu od nekoliko ili možda čak desetinu hektara, postiglo ono što je elementarno, dakle osnovno, a to znači da se može obezbediti neometana infrastruktura, da se može obezbediti prostor i da se na taj način može izvršiti priključivanje na sve ostale infrastrukturne sadržaje koji podrazumevaju preduslov za gradnju bilo čega, a naročito ovako značajnog objekta, da kažem od vitalnog strateškog značaja za državu.
S druge strane, način na koji posluje preduzeće „Prvi partizan“ i način na koji ovo preduzeće vodi uspešan menadžment je dovelo do mogućnosti da se pospeši i ostali deo privrede, ne samo grada Užica, već i Zlatiborskog okruga.
Ovo je mogućnost i ovo je šansa da se još jedna fabrika, još jedno preduzeće, izuzetno značajno, revitalizuje, da „Prvi partizan“ učestvuje u revitalizaciji tog preduzeća, a to je Valjaonica bakra u Sevojnu. Zašto? Zbog toga što je upravo proizvodni asortiman i proizvodni proces fabrike Valjaonica bakra, usmeren u jednom delu i na ono što je neophodno potrebno u procesu proizvodnje preduzeća „Prvog partizana“.
Na taj način bi se spasilo ono što se trenutno spasiti može, a to je da se iz dugova, iz problema, iz finansijskih problema iz koje postepeno izlazi i ova fabrika, doprinelo upravo na način na koji sam opisao, a to znači da se preduzeću „Prvi partizan“ moraju što pre obezbediti svi potrebni uslovi ili preduslovi za izgradnju fabrike od koje dobrobit očekuje grad Užice, građani Užica, naravno država Srbije, time pre što je kompletan ovaj koncept podržala i Vlada Republike Srbije i Ministarstvo odbrane, ne samo sada već i ranije.
U tom smislu, postavljam pitanje, i završavam, da li se mogu obezbediti sve saglasnosti i sve potrebne dozvole za izgradnju fabrike preduzeća „Prvi partizan“ u Užicu?