Pravo na repliku, narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Ne mogu da verujem, poštovani građani Srbije i poštovani narodni poslanici, da je prethodni govornik ovo izrekao. Da li sam govorio ovo na Narodnoj skupštini, neka uđe u otvoreni parlament, 93 puta? Bilo je među 20 narodnih poslanika. Da li sam govorio o prosveti, neka uđe na sajt Odbora za prosvetu i nauku, tehnološki razvoj, pa će imati pravu sliku.
Njegova briga za prosvetne radnike je suviše cinična. Oni ovu poruku vrlo dobro razumeju, oni će to i reći na sledećim izborima. Jednostavno, ne mogu da verujem da se u ovoj Narodnoj skupštini narodni poslanici služe neistinama. Da li sam govorio i obraćao se, to će građani prosuditi. Građani vrlo dobro znaju koliko se ko puta obratio.
Dakle, još jedanput podvlačim, ne mogu da verujem da narodni poslanik, da ovo iz njegovih usta izlazi, a građani su vrlo dobro videli kako se ko postavljao. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Matić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, neću biti dug i mislim da ću oko ovog zakona govoriti sa jedne druge strane ono što nije rečeno ili je vrlo malo rečeno.
Prvo, sport je kao deo fizičke kulture naša svakodnevnica i gotovo da se mi svi svakodnevno bavimo sportom. Sport je i deo opšte kulture, a ono što možda sportista nauči, to je da se dostojanstveno ponaša i kada dobija i kada gubi. Mislim da život svakog čoveka dovodi u neke teške trenutke, kada sportista jednostavno lakše podnosi te trenutke, jer ga je to sport naučio da dostojanstveno i gubi.
Zakon mnogo toga dovodi u red, ali sigurno ne može sve i ne može sve oblasti. Pored saveza, granskih saveza itd, možda ovde nije bilo mesto za ovaj savet koji ću reći, a to je sudijski savez ili sudijska organizacija. Jednostavno, sport ne može bez sudija, bez tih delioca pravde, pogotovo ako oni to rade na jedan visoki i vrhunski način. Čisto možda jedan vaš komentar, ministre, ukoliko imate vremena i hoćete.
Sledeće, pored svih podela u sportu koja su ovde data u Nacrtu zakona ili sutra u zakonu je i jedna podela koja jednostavno živi na terenu, a to je školski i omladinski sport i seniorski sport. Jednostavno, to je neka vrsta podele gde jednostavno sport funkcioniše na taj način, a čini mi se da lokalne samouprave treba više da obrate pažnje u finansiranju školskog i omladinskog sporta, dok seniorski sport lakše nađe sponzore i načina da se finansira.
Najteži deo sporta je sprečavanje negativnosti u sportu, a te negativnosti najviše se ogledaju u nameštanju utakmica ili rezultata. Kada se nameštaju utakmice i rezultati, to je nešto najgore što se može desiti u sportu i tu su svi uključeni, od aktera, sudija, rukovodstava, saveza itd. i to bi moralo i trebalo da se suzbije u korenu jer onda sport jednostavno gubi smisao.
Ono što je jako bitno, to je rad nastavnika, stručnih radnika, vaspitača, trenera, jer su oni ključni ljudi koji praktično stvaraju sportiste i kreiraju buduću ličnost. Vrlo često se kaže da je dobar čovek bio sportista. Mislim da je to ustaljeno i da to ima svoje opravdanje, a to u velikoj meri doprinose praktično stručni radnici koji rade u sportu.
Rukovođenje sportom, počev od državnog nivoa, od ministra pa nadalje, sigurno da treba da budu vrhunski naši sportisti jer jednostavno oni najbolje razumeju tu materiju i sigurno se najbolje snalaze u svemu tome. Oni koji nisu možda u dovoljnoj meri pomenuti, a za mene su heroji, heroji sporta, to su mladi sportisti, amateri i amaterski sportski radnici, jer iz tog dela ima najveća masovnost, iz toga proizilaze najtalentovaniji sportisti, izrastaju u vrhunske sportiste, reprezentativce itd, tako da jednostavno, oni su neko koji jednostavno zaslužuju jednu punu pažnju.
Ne bih više. Ja ću glasati u okviru svoje poslaničke grupe za ovaj zakon i nadam se da će zakon vrlo brzo naići na primenu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vučeta Tošković.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, obraćam se sad ministru kratko. Mislim da biste vi prihvatili sve ove primedbe koje su poslanici bivšeg režima dali na ovaj Predlog zakona, samo pod jednim uslovom, da nikad nisu bili na vlasti, jer su imali 12 godina da nešto urade, dakle, ostali su neki recidivi njihove prošlosti.
Sada prelazim na ovo što sam pripremio. Znamo da u manjim slučajevima u našem sportu vlada, blago rečeno, nerad, nedisciplina koje se manifestuju finansijama, pa preko korupcije, do čiste organizacije sportskog kluba. U tom neradu najviše stradaju sportisti tih klubova.
Prethodi Zakon sportu donet je 2011. godine, a bilo je izmena i dopuna zakona koje kako vidimo nisu dale dobre rezultate, zato je potrebno da se donese novi zakon gde bi se zadržali pojedini članovi važećeg Zakona o sportu Republike Srbije koji su ipak dali neke rezultate.
Dakle, prema Pravilniku o sportskim granama, u Republici Srbiji postoje sportske grane, gde ima 101 sportska grana od posebnog značaja, a gde na početku 2015. godine postoji oko 13.000 organizacija u oblasti sporta Republike Srbije, dok 12.321 su u statusu udruženja, društva ili saveza u oblasti sporta, i to sa preko 11.000 sportskih organizacija i sa preko 250.000 registrovanih sportova.
Od ukupnog broja sportista za 2014. godinu, u statusu vrhovnih sportova bilo je 11.017 sportista, a od toga 739 u olimpijskim sportovima, dok 368 nisu u olimpijskim sportovima. Navodim ovu suvoparnu statistiku o našem sportu da građani vide stanje u sportu Republike Srbije, a možda i da zaključe sami koliko se izdvaja iz budžeta Republike Srbije, a da za to mora da ima dobra kontrola tih sredstava, da se spreče mnoge nezakonitosti na štetu budžeta Republike Srbije, a ponajviše samih sportista.
Zato je potrebno da se donese novi zakon o sportu Republike Srbije. Izuzetno je važno da se donese ovaj Predlog zakona da bi se unapredio sistem sporta u Republici Srbiji, kako bi se omogućilo da se što više građana uključi da se bave sportom. Iz ste masovnosti isplivavaju najbolji i tako se podstiču vrhunski sportovi.
Prema nekim istraživanjima, za 2013. godinu u Republici Srbiji je gojazan svaki peti odrastao stanovnik ili 18,6%, a svaki treći stanovnik konzumira cigarete ili 33,6%, a zamislite, 40% svakog dana ili povremeno konzumira alkohol, dok 46,5% stanovništva ima povećan pritisak. Eto zašto da se građani bave sportom. Time podstiču radnu sposobnost i nisu povremeno na teret ostalih građana, kao što su bolovanja razna.
Ovim Predlogom zakona trasiramo put ka Evropskoj uniji. Time podstičemo mere kako bi se obezbedilo da svaki građanin ima priliku da se bavi sportom i na taj način dobijamo vrhunske uslove za talentovane mlade ljude, kao i hendikepirane, invalide da iskažu svoje sportske sposobnosti.
Ovim Predlogom zakona ne dozvoljava se bilo kakva diskriminacija prema stanovništvu. Planiraju se sportski objekti opšteg značaja, kao i u školskim objektima, čime bi se promovisalo aktivno bavljenje sportom svih populacija građana Republike Srbije i što je mnogo važnije, podstiče se bavljenje sportom na radnom mestu. Ima ona narodna koja kaže: „U zdravom telu zdravlje i duh“, a duh je suštinska vrednost sporta. Karakterišu ga: etika, fer-plej, poštenje, zdravlje, velika dostignuća, karakter, obrazovanje, timski rad, posvećenost, poštovanje, pravila i zakona, poštovanje sebe i drugih, zajednica i solidarnost.
Eto, to ovaj Predlog zakona promoviše, kao i svi drugi zakoni koje je donela ova Narodna skupština u zadnje dve godine iz seta reformskih zakona, za koje je predsednik Vlade gospodin Aleksandar Vučić rekao da će sprovesti reforme u Srbiji kako bi se Srbija našla u redu razvijenih zemalja sveta.
Ja, kao i SNS glasaćemo za ovaj Predlog zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Gospodine ministre, gospođo i gospodo iz Ministarstva omladine i sporta, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ne postoji pojedinac u našoj državi, ne postoji pojedinac u našem društvu koji na direktan ili indirektan način nije vezan za sport – da li kao sadašnji aktivan sportista, da li kao bivši sportista, da li kao navijač, da li kao roditelj deteta koje se bavi sportom. Uglavnom, mislim da je svaki naš građanin po različitim osnovama vezan za sport i sportske aktivnosti. To, uostalom, pokazuje današnja lista govornika koja je, rekao bih, kao nikada do sada tako dugačka, jer je veliki broj narodnih poslanika govorio o Zakonu o sportu, ali govorio i šta znači sport i sportske aktivnosti za naše društvo i za našu decu, i za sadašnjost i za prošlost i za budućnost naše države.
Ali, ono što je takođe obojilo današnji dan kao retko kada u Narodnoj skupštini, to je fer-plej, fer-plej koji postoji u sportu, ali i fer-plej u Narodnoj skupštini, jer su svi govornici, iz svog ugla, govorili na jedan veoma dostojanstven i kvalitetan način o Predlogu zakona o sportu.
Mi smo mala zemlja, ali smo zemlja velikih šampiona. Mi smo zemlja Divca, ali smo i zemlja drugih sportskih divova kao što je to Đoković, Sale Đorđević, Piksi Stojković, Peđa Stojaković, Šoštar, zemlja Igora Milanovića, Šapića, Udovičića, zemlja Pižona i Duleta Savića, zemlja još jednog diva Bobija Marjanovića, zemlja braće Peruničić, braće Grbić, zemlja Igora Gočanina, zemlja Jasne Šekarić, Ane Ivanović, Jelene Janković, zemlja Španovićeve i zemlja jednog diva koji, nažalost, od pre nekoliko meseci nije više sa nama a zaslužuje svoje mesto u toj plejadi sportskih divova naše države, a to je Dejan Brđović.
Malo je vremena, a to je svih pet časova, koliko je opredeljeno vremena za sve poslaničke grupe, da nabrajam sve one ljude koji su u sadašnjem, ali i u prošlom vremenu opredelili sport u našoj državi i podigli ugled naše države.
Biti šampion je čast, i ne samo stvar trenutka, već i mogućnost da prezentuješ svoju zemlju, da učestvuješ u različitim sportskim aktivnostima, različitim disciplinama, braneći boje Republike Srbije, nastupajući i želeći da ne samo tim zlatnim, srebrnim ili bronzanim odličjem okitiš, da se okiti sam sportista, već i mogućnost da se na različitim svetskim meridijanima čuje himna Republike Srbije. Zbog toga sam svim tim ljudima, i sadašnjim i bivšim šampionima, ali i onim budućim šampionima veoma zahvalan, jer na taj način od jedne male zemlje zaista mislim da prave i da sa pravom možemo da nosimo ime zemlje sportskih divova.
Ovakvi šampioni zaslužuju, i ovakva tema, a to je tema sporta zaslužuje jedan ozbiljan pristup. Taj ozbiljan pristup, gospodine Udovičiću, mislim da ste i pokazali. Zato što ste prilikom pisanja i stvaranja, prvo Nacrta zakona o sportu, organizovali niz javnih slušanja u mnogim opštinama i gradovima Republike Srbije. Zato što ste saslušali sve one ljude, one vredne i marljive ljude, velike entuzijaste, na čijem entuzijazmu, na čijoj energiji funkcionišu mnogi klubovi i mnogi sportski savezi u Republici Srbiji. Imali ste dovoljno i energije i vremena i želje da kao bivši sportista saslušate svakog od vaših kolega, da sve one dobre predloge implementirate i stavite ih da budu deo Nacrta, a onda i Predloga zakona.
Ono što bih takođe istakao je energija koju ste pokazali, poštovanje koje ste pokazali prema Narodnoj skupštini Republike Srbije zato što ste i u neformalnim razgovorima sa svim poslaničkim grupama, bilo da su poslaničke grupe iz opozicije, bilo iz vlasti, obavili te dodatne konsultacije sa Narodnom skupštinom pre nego što je i sam Nacrt zakona, odnosno Predlog zakona došao na red u Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Ozbiljan pristup prema sportu i prema svim ljudima koji se bave sportom u Republici Srbiji pokazuje i Vlada Republike Srbije zato što, čini mi se, kao nikada ne postoji dug prema šampionima, prema osvajačima odličja na raznim sportskim takmičenjima, da oni ljudi koji osvoje medalje, a iza tih medalja stoje dani i dani, godine odricanja, godine prolivenog znoja, treninga, godine na kraju krajeva i prolivenih suza, zaslužuju pažnju, zaslužuju poštovanje od Vlade Republike Srbije. Što Vlada Aleksandra Vučića i pokazuje na način što se sve one obaveze nastale osvajanjem medalja, da se te obaveze sportistima, reprezentativcima na vreme isplaćuju.
Neko će reći - možda nije puno, možda te premije nisu velike. Ali, ja verujem da sređivanjem stanja u javnim finansijama, stanjem budžeta Republike Srbije, da će te premije u budućnosti biti i veće, ali i da će se ta disciplina i to poštovanje koje se pokazuje prema šampionima i nadalje biti onako kako i pokazuje Vlada u kojoj i vi participirate i jedan značajan član ste.
Ovo je olimpijska godina. Godina kada će se Srbija, verujem, kao nikada do sada radovati rezultatima koji će naši sportisti postići. Radujem me činjenica da naša delegacija u Brazilu je veća nego ikada do sada, da će biti još brojnija, jer verujem i navijam i za naše košarkaše i za sve one druge koji nisu još uvek overili svoju vizu za Olimpijske igre, ali verujem u tim Aleksandra Đorđevića i verujem da će u Beogradskoj Areni nošena publikom, nošena energijom svih nas, da će overiti vizu, ali i biti jedan od najozbiljnijih konkurenata za najsjajnije olimpijsko odličje.
Verujem da ćemo naše olimpijce ispratiti u dobrom duhu. Verujem da ćemo ih ispratiti iz kraljice srpskog turizma, iz moje rodne Vrnjačke Banje u jednoj karnevalskoj atmosferi, da naše reprezentativce, naše olimpijce, onako pripremljene za karnevalsku atmosferu iz karnevalske banjske atmosfere pošaljemo u Brazil kako bi na adekvatan način kao i do sada mogli da reprezentuju našu državu i kako bi mogli da se nadamo jednom dvocifrenom broju, broju odličja. To ja kao običan građanin, kao navijač, a verujem da takvu želju delim i sa vama gospodine Udovičiću, ali sa ostalim narodnim poslanicima.
Ono što bih izdvojio u ovom predlogu zakona, mislim da je život iznad svega, da je život najvredniji. Nažalost, često iz medija saznajemo da na različitim sportskim dešavanjima, na treningu, na svim meridijanima u svim državama, nažalost tako nešto se dešavalo i u Republici Srbiji da zbog preopterećenja ili zbog nekih drugih stvari ljudi koji se bave sportom da često se dešavaju te ružne stvari, da neko premine na sportskom terenu.
Ono što ste predvideli ovim zakonom, to je obavezan i besplatan medicinski pregled koji ima određene rokove kada se obavlja. To je rešenje koje će doprineti da se takve stvari, ako ne skroz ukinu onda bar da se svedu na najmanju moguću meru. Kada se tako nešto desi, kada tako nešto vidimo u bilo kojoj zemlji i na bilo kakvom terenu, onda je to jedina stvar koja može da pomrači sva ona obeležja i sve one medalje koje se osvoje. Zbog toga je dobro što je ovaj zakon predvideo i na tako ozbiljan i temeljan način se odnosi prvenstveno prema ljudskom životu i prema svim onim ljudima koji se bave sportom.
Naravno, da mi jesmo zemlja šampiona i zemlja divova, ali ukoliko u toj zemlji šampiona, zemlji divova nema dovoljan broj sportskih terena, dovoljan broj sportske infrastrukture gde će mladi ljudi se opredeliti i trenirati prema svom afinitetu određene sportove onda je sve to džabe. Podržavam ono što radi Ministarstvo sporta, a to je jedna vrsta decentralizacije da je moguće baviti se sportom na kvalitetan način, na dobrim terenima, ne samo u Beogradu, već i u mnogim drugim opštinama i gradovima u Republici Srbiji.
Mislim da sve ono što je uradila Vlada Republike Srbije i odluka gospodina Aleksandra Vučića da se pored nacionalnog fudbalskog centra u Pazovi izgradi nacionalni vaterpolo centar u Vrnjačkoj Banji, jedna dobra odluka. Odluka koja je utemeljena u samoj decentralizaciji i u pristupu, ali i u mogućnosti da se mladi iz unutrašnjosti na jedna kvalitetan način, da imaju jednu dobru infrastrukturu i da se na kvalitetan način bave sportom.
Veliki je iznos ulaganja, ali mislim da će naš najtrofejniji sport u Vrnjačkoj Banji dobiti svoju dobru kuću, kuću iz koje će i ubuduće polaziti u one pohode osvajanja najsvetlijih i najboljih odličja.
Naravno da to nije sve. Nije sve zato što takođe u Vrnjačkoj Banji uz saglasnost Odbojkaškog nacionalnog saveza, takođe u Vrnjačkoj Banji se gradi nacionalni odbojkaški centar, da je Vlada Republike Srbije se opredelila za tu investiciju od 200 miliona dinara, da Vrnjačka Banja daje svoj prostor i komunalno uređenje, a da će ostatak same investicije pokriti sam Odbojkaški savez.
Mislim da je to dobar put da svaki od saveza dobije svoj dom, dobije svoju kuću gde će moći da se obavljaju i dobri treninzi i smeštaj i edukacija i sportski pregledi i teretana i sve ono što uz sam sport ide.
Zbog toga Vlada koja je predlagač ovog zakona i vi gospodine ministre koji ste direktno ovlašćeni i direktno uključeni u pisanje ovog zakona o Zakonu o sportu, zaslužujete i punu pažnju i podršku i pohvalu i to ćete i zbog ovih reči koje sam vam ja uputio, ali i zbog svega onoga što su narodni poslanici, narodni poslanici iz SNS danas izgovorili, dobićete punu podršku poslaničke grupe SNS.
Samo nastavite, vi ste šampion bili dok ste bavili aktivno sportom. Siguran sam da takav duh i vi i gospodin Peruničić i ostali, ostale koleginice i kolege iz Ministarstva sporta, da ste takav duh, šampionski duh i uneli u ovo ministarstvo i samo napred.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branimir Rančić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima iz ministarstva, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Niša i Gadžinog Hana, pored čestitki Novaku Đokoviću i zlatnim vaterpolistima, ja bih čestitao i našim rukometašima na borbenosti koju su pokazali na Evropskom prvenstvu.

Ukoliko želite gospodine Peruničiću dobre rezultate u rukometu, pozivam vas da kvalifikacionu utakmicu sa Mađarima odigrate u hali „Čair“ u Nišu i rezultati neće izostati.

Pred nama je danas dugo očekivani, vrlo obiman i jasno definisan Predlog zakona o sportu. Kao čovek koji se u mladosti amaterski bavio sportom, daje mi za pravo da o ovom Predlogu zakona govorim u raspravi koja se vodi u načelu, jer apsolutno razumem draž bavljenja sportom i probleme koji su vezani za tu oblast.

Kao što znamo, Zakon o sportu je donet 2011. godine, a menjan je, tačnije određene odredbe ovog zakona prestale su da važe usled donošenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privredne registre u decembru 2011. godine.

Analiza primena Zakona o sportu u protekle četiri godine i problemima sa kojima se susreću u radu državni organi i organizacije u oblasti sporta, pokazala je da je taj zakon odgovarao očekivanjima, ali da je za dalje unapređenje stanja u sportu u Republici Srbiji potrebno doneti novi Zakon o sportu, što danas i činimo, zbog čega sam ja danas izuzetno srećan.

Ono što izdvaja ovaj Predlog zakona o sportu je to da je u uvodnim napomenama data jasna definicija o sportu, kao i definicija i objašnjenje pojedinih termina, odnosno izraza, koji figurišu u sportu, tako da zakon biva razumljiv i jasan kada se čita.

Razlozi za donošenje novog Zakona o sportu su mnogobrojni, pa je potrebno vreme da bi se svaki razlog posebno apsolvirao, ali ću ja pomenuti po meni vrlo važna dva razloga. Prvi, razlozi koji proističu iz neregulisanosti pojedinih važnih pitanja za funkcionisanje sistema sporta u Republici Srbiji, kao u Zakonu o sportu tako i u opštim zakonima za pojedine oblasti. Drugo, razlozi koji proističu iz potrebe da se svim građanima, posebno deci, mladim ženama i osobama sa invaliditetom omogući permanentno bavljenje sportom, uz podršku onim sportistima koji postižu i vrhunske rezultate.

Kada se razmatraju razlozi za donošenje novog Zakona o sportu, njegova rešenja, treba imati u vidu da je Vlada nakon šire javne rasprave u 2014. godini usvojila Strategiju razvoja sporta u Republici Srbiji za period od 2014. do 2018. godine, a ja ću biti tako slobodan za period od 2014. do 2020. godine.

Ta Strategija definiše četiri osnovna prioriteta, na osnovu kojih se definiše ili treba definisati i plan razvoja sporta na nivou lokalne samouprave. Prvo, unapređivanje školskog i univerzitetskog sporta. Drugo, obezbeđivanje uslova za povećanje bavljenja sportom u svim segmentima stanovništva, posebno dece, mladih žena, osoba sa invaliditetom i starih. Treće, obezbeđivanje uslova za razvoj vrhunskog sporta i profesionalnog sporta. Četvrto, vrlo bitno, razvoj sportske infrastrukture.

Osnovna načela kojima se Predlog zakona o sportu zasniva su mnogobrojna, a ja ću pomenuti samo neka. Prvo, to je načelo slobodnog bavljenja sportom. Drugo, načelo zaštite zdravlja sportista i sportskih stručnjaka. Treće, načelo stručnosti. Četvrto načelo, načelo uvažavanja sporta kao nezaobilaznog faktora zdravlja građana.

Vodeći uzrok smrti u Republici Srbiji su masovne, hronične, nezarazne bolesti, više od 85%, tako da na strukturu mortaliteta, na bolesti srca i krvnih sudova otpada 56%, pa je medicinski aksiom – čovek je star onoliko koliko su mu stari krvni sudovi, a ne koliko ima godina.

Tek na drugom mestu se nalaze maligna obolenja sa 19%.

Tokom poslednje decenije značajni porast beleži i dijabetes, znači da fizička neaktivnost predstavlja vrlo važan značajni faktor rizika kada je reč o masovnim hroničnim nezaraznim oboljenjima.

Ove činjenice potvrđuje i istraživanje Instituta za javno zdravlje „Batut“ iz 2013. godine. U Republici Srbiji je gojazan svaki peti odrastao stanovnik. Svaki treći stanovnik konzumira cigarete, a 40% alkohol. Zato je sport eliksir zdravlja, a da ne govorimo o uticaju sporta na duševno zdravlje i mentalnu higijenu, što je moja i profesionalna orijentacija kao neuropsihijatra. Neko je pomenuo i činjenicu da je u zdravom telu zdrav duh.

Na kraju, da kažem, da istaknem da je bitna karakteristika ovog Predloga zakona o sportu to da su iz njega izostavljene odredbe o privatizaciji društvenog i državnog kapitala, odnosno imovina sadržana u važećem Zakonu o sportu i da je propisano da će se to pitanje urediti posebnim zakonom.

Problem nije tako jednostavan i njegovo rešenje mora biti urađeno posebnim zakonom, jer u protivnom ako bi to pitanje bilo sadržano u Zakonu o sportu, plašim se da bi zbog obimnosti materije ovaj zakon bio insuficijentan u pojedinim oblastima.

U danu za glasanje sa zadovoljstvom ću glasati za ovaj zakon. Zahvaljujem.