Reč ima narodni poslanik Suzana Šarac. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, uvaženi gospodine Peruničiću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, sport je pre svega sistem vrednosti koje svako društvo treba da neguje i razvija. Sport ima višestruku ulogu u društvu, naravno, najvidljivija su takmičenja i vrhunski uspesi, ali sport ima i vaspitnu dimenziju, jer se deca uče timskom radu, disciplini, fer-pleju, poštovanju protivnika, kao i da gube i pobeđuju.
Sport ima i zdravstvenu dimenziju, jer fizička aktivnost predstavlja preventivu, a dobro zdravlje je preduslov za vrhunske rezultate. Sport ima i promotivnu dimenziju, pošto na najbolji mogući način predstavlja našu zemlju u svetu, a naši sportisti i klubovi pronose ime Srbije sa ponosom.
Imajući sve navedeno u vidu, sasvim je opravdana potreba za sistemskim uređenjem sporta na jedan moderan i sveobuhvatan način. Upravo zato je danas pred nama Predlog zakona o sportu.
Nadležno ministarstvo se pri izradi nacrta ovog zakona vodilo time da ima mnogo rešenja iz prethodnog zakona donetog 2011. godine, za koje je praksa pokazala da ih treba izmeniti, popraviti ili dopuniti.
Ja bih se u svom izlaganju osvrnula samo na neke od njih. Od 2011. godine, do danas, najviše je uređeno finansiranje na nivou države i tu su postavljena jasna pravila, ali na žalost, to se ne može reći i za finansiranje na nivou lokalnih samouprava. Najviše primedbi kako u toku pripreme nacrta zakona, kako je rekao ministar, zakonskog rešenja, tako i na javnim raspravama jeste na ne odgovarajuću podelu sredstava lokalnih samouprava. Upravo to predstavlja u ovom trenutku veliki problem za srpski sport.
Ono što će se ovim zakonskim rešenjem uvesti, jeste da svaka lokalna samouprava mora da donese pravilnik o finansiranju. Država je donela pravilnik, ali je ideja da i lokal, na svom nivou, donese pravilnik o finansiranju i da prepozna određene grane sporta po prioritetu za svoju lokalnu samoupravu.
Šta bi to trebalo da znači? Želja je da lokal donese svoju kategorizaciju sportova i da sami prepoznaju grane sporta koje su prioritet kod njih. Zna se da ne može svaka lokalna samouprava da ima sve sportove i da prosto ne može da izdrži da finansira sve, ali želja je da se dobije signal od lokala koje to grane sporta oni žele da favorizuju i da naprave strategiju za naredni period. I upravo zbog svega toga je pravilnik o finansiranju na nivou lokalnih samouprava izuzetno važan.
Takođe, velika stvar koja se uvodi ovim zakonom, jeste norma, gde se kaže da jednom klubu ne može da se dodeli više od 20% sredstava od ukupnih sredstava koja su opredeljena za sport u toj lokalnoj samoupravi. Urađena je detaljna analiza i pokazalo se kao praksa da pojedini klubovi na lokalu dobijaju čak i do 90% sredstava.
Dolazi se do toga da je na nivou lokala apsolutna nejednakost i upravo se ovim zakonskim rešenjem želi postići uvođenje jednakosti u sport i da napravimo mogućnost da sportovi koji do sada nisu imali priliku da dobijaju sredstva, koji npr. spadaju u manje popularne sportove, nemaju medijskog prostora i ne mogu da se nametnu sponzorima, da mogu od sada da očekuju veća sredstva od svojih lokalnih samouprava.
Takođe, traži se od lokalne samouprave da prati državu i odvaja sredstva i za infrastrukturne projekte, zatim da izdvaja određena sredstva za stipendije za perspektivne mlade sportiste. Jednom rečju, da i lokal u potpunosti prati strategiju države.
Predlogom ovog zakona se i te kako vodi računa i stavlja akcenat na omasovljenje sporta, prvenstveno mislim tu na bavljenjem rekreativnim sportom, što je veoma važno iz razloga što se, nažalost, susrećemo sa povećanim procentom deformiteta kod naše dece, kao i sa sve većim brojem gojazne dece i adolescenata.
Sport ne sme da bude privilegija, već mora da bude dostupan svim građanima i pogotovu deci, s toga cilj ovog zakona jeste da se smanje nameti roditeljima, da bi naša deca bila prvenstveno zdravija, a onda i što uspešnija u sportu.
Ono što je novina i veliki iskorak, jeste da se ovim zakonom uvode besplatni zdravstveni pregledi za decu od šest do 14 godina, što je za pohvalu. Rešeno je još jedno veoma bitno pitanje, a to je pitanje ugovora u sportu gde je bilo dosta zloupotreba. Na primer, talentovanim sportistima mlađih kategorija iz raznih sportova, menadžeri su nudili doživotne ugovore i oni su ih potpisivali. Tako su postali neka vrsta belog roblja, jer menadžeri koriste tešku ekonomsku situaciju i trajno ih vezuju za sebe.
Novi zakon određuje da rok na koji se potpisuje ugovor, može biti najduže na dve godine, s tim da se može obnavljati na isti period neograničen broj puta. Takođe, ovim zakonskim rešenjem, treća lica će biti totalno eliminisana, i igrač će ugovore potpisivati isključivo i samo sa ovlašćenim menadžerima.
Navela sam samo neke od mnogobrojnih promena i dotakla samo mali deo onoga zbog čega je sport globalno bitan za svaku zemlju i za svaku naciju, s toga ni ne čudi da se sport u Ustavu Republike Srbije izdvaja kao oblast od posebnog interesa za Republiku Srbiju.
Zbog svega navedenog u Danu za glasanje podržaću ovaj Predlog zakona, kao i moja poslanička grupa, Poslanička grupa SNS.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Arsiću, uvaženi ministre Udovičiću sa saradnicima, gospodine Zorane Babiću, obraćam se vama iz poštovanja što ste večeras jedini predsednik od poslaničkih grupa ovde među nama, a ima 12 predsednika poslaničkih grupa. To govori o vama, kao čoveku i odnosu prema ovoj Skupštini i odnosu prema građanima Republike Srbije. I to nije prvi put.
Pre nego što pređem na Predlog zakona, dozvolite gospodine ministre Udovičiću sa saradnicima, najpre da vam se zahvalim, kako vama, tako i sportistima, svima onima koji su u 2015. godini osvojili jednu od medalja. Kako naši politički protivnici kažu da je to politički marketing, a moja malenkost će biti konkretna, pa bi voleo da neko od njih ovo večeras ovde negira.
Dozvolite samo nekoliko podataka da iznesem. Na svetskim prvenstvima u 2015. i 2014. godini, govorim od kada ste vi ministar u ovoj Vladi, 160 medalja, kako zlatnih, srebrnih i bronzanih. Svetska liga 121 medalja, evropska prvenstva 187 medalja ukupno, dakle i jednih i drugih, evropski kupovi 146 medalja, za vašeg ministrovanja, balkanska prvenstva 460 medalja, ukupno u ovoj godini 728 medalja, a kad uzmemo 2014. još 709, to je 1.437 medalja.
Ovom prilikom zahvaljujem se kako vama i vašim saradnicima, tako i svima onima koji su osvojili ove medalje, njihovim trenerima, njihovim organizacijama, a i Vladi Republike Srbije što je na vreme isplatila svakog ovog sportistu.
Prelazim sad na Predlog zakona. Dozvolite da kažem da ovaj Predlog zakona o sportu ima svoje uporište u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, kojeg je on predstavio nama narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije 27. aprila gospodnje 2016. godine.
Da naglasim i da dam na znanje svima onima kojih se tiče, ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića je najtransparentniji, najprecizniji, najkonkretniji, najveći, 52 gusto kucane, a sa tim i najbolji od svih 72 prethodna ekspozea predsednika vlada Srbije od vremena prvog predsednika Vlade moderne Srbije Prote Mateje Nenadovića do danas.
Upravo je ekspoze gospodina Aleksandra Vučića i njegova realizacija do danas jedan od osnovnih pretpostavki zaustavljanja sunovrata Republike Srbije u koji nas je dovela Demokratska stranka bivšeg režima.
U ekspozeu predsednika Vlade, na stranici 38 piše, citiram – pored ostalog, kada se govori o sportu, uspostavljanje jasno definisanog sistema finansiranja sporta u Srbiji u skladu sa strategijom sistema sporta, završen citat. Upravo ovim predlogom, gospodine ministre, Zakona o sportu, rešava se i ovaj problem finansiranja posebno, kako su moje koleginice i kolege narodni poslanici SNS rekli, na lokalu jer na nivou Republike ipak je to funkcionisalo. I da naglasim, sredstva koja se izdvajaju za sport nisu baš tako mala, da uporedim, ona su ista kao što se izdvajaju i za nauku.
Dozvolite da kažem moj utisak danas, ovde, a verujem, gospodine ministre, da ste i vi čuli, kako mnogo pohvala na račun zakona, ali i po koja kritika, ali više ste čuli kritizerstva bez predloga i to su vam upravo uputili oni koji su imali 12 godina vremena da menjaju, a nisu menjali stanje stvari. Mi imamo utisak da jedan deo njih, nema ih nažalost večeras u sali jer su odmah pobegli, nije ni pročitao zakon, a kamoli obrazloženje zakona.
Ovo radi javnosti, gospodine ministre, ja u zadnjih godinu i po dana nisam bolje obrazloženje predloga zakona video. Od 244 strane gusto kucanog teksta zakona koje ste ovde nama dostavili, 84 otpada na zakon, a 166 na obrazloženje punom analitike, ne što se tiče samo sporta, već i pravne regulative. U tom smislu svaka vam čast. Zato je i zakon jedan od najboljih u sportu otkad ih uopšte donosi ovaj visoki dom.
Dozvolite sada nekoliko rečenica da kažem da je odlična stvar, gospodine ministre, što sport primenom ovog zakona će prvi put biti dostupan svima onima koji žele da se bave sportom. Drugim rečima, neće biti privilegija bogatih i to je ono što je vrlo bitno. Eliminisaće se svaka diskriminacija i neželjene posledice unutra. Ono što je vrlo bitno, definisali ste da je sport od posebnog značaja za Republiku Srbiju. To je trebalo možda više naglasiti i dozvolite, kada sam već na tom problemu, da kažem od 132 sportske grane, vi ste, gospodine ministre, u ovom zakonu 101 sportsku granu naglasili da je od posebnog interesa i značaja za Republiku Srbiju. Svaka vam čast u tom delu.Neću dalje govoriti o članovima zakona.
Dozvolite kao čovek koji radi sa omladinom čitav život da kažem šta je ono što ste vi izuzetno dobro rešili, a naši politički protivnici su tvrdili da nisu. Imam osećaj da nisu pročitali zakon.
Odlična je stvar što ste definisali bavljenje sportom. Pet elemenata na kome se zasniva. A to je da ono mora biti humano, slobodno, dobrovoljno, zdravo i bezbedno. Gospodine ministre, vi ste prvi koji ste pokušali vratiti vaspitni cilj u ministarstvo sa kojim se bavite i organizacijama kojima se bavi ministarstvo isterano iz sportskih organizacija ima punih 17 do 20 godina.
Meni je vrlo drago što ste sarađivali sa ministrom prosvete i Ministarstvom prosvete i na našem odboru su obojica ministara bili i to je ono što daje snagu, a ne samo snagu, već poznavajući vas znam da ćete sigurno ovo sprovesti u praksi iako naši politički protivnici tvrde da nećete.
Ono što do sada nije bilo dobro postavljeno, a to je da ste konačno vi, gospodine ministre, imali razumevanja za vaspitnu funkciju sporta i škole u celini i školskog sporta. To je ono što smo tražili 15 godina. Jedan od bivših ministara danas je bio ovde i nije mu palo na pamet da to postavi, iako je pokušao nažalost da uporedi, svaka čast Đokoviću, svetski je prvak, ali ipak je Nikola Tesla u nauci, a ovde je reč o sposobnostima, a ne o znanju itd.
Ta vaspitna funkcija sporta je od neprocenjivog značaja za sudbinu ne samo naše dece nego i naše zemlje u celini. U tom smislu ste u tančine baš onako kako su to godinama ranije tražili svesni prosvetni radnici u RS, a njih je u velikoj većini. Ja im se večeras obraćam – gospodo prosvetni radnici, evo ministar Udovičić vratio je vaspitnu funkciju zakonski u sportske organizacije ne samo vanškolske aktivnosti nego i školske aktivnosti. Drago mi je što ste na tom polju školskog i univerzitetskog sporta tesno sarađivali sa Ministarstvom prosvete.
Međutim, ono što me hrabri, a to je što ste vrlo jasno definisali šta je to školski sport. Konačno ste upravo vi uspeli rešiti sistemsko neslaganje u prioritetima i pravcima razvoja školskog i univerzitetskog sporta, a tu su, gospodine ministre, da ne kažem decenijama vladala suprotna mišljenja.
Dilema je postojala – da li je reč o sportu oko škole i šta su to prioriteti, što veće bavljenje dece i omladine sportom kroz školske sportske sekcije ili školska takmičenja. To je ta dilema, gospodo prosvetni radnici, koju smo godinama imali. Upravo je ovaj zakon i ovo ministarstvo rešilo taj problem, a suština je da je centar svega škola. Ona se stavlja u centar svih aktivnosti na razvoju školskog sporta uz potenciranje na obuhvat bavljenja đaka i studenata školskim i univerzitetskim sportom. To ne negira, kako ste i vi rekli gospodine ministre, značaj školskog i univerzitetskog takmičenja, ali ih ne stavlja u prvi plan i to je prava stvar i sa tim će se svaki stručnjak i pedagog složiti u našoj državi.
Sa druge strane, odlično je i nije tačno što kažu politički protivnici da niste postavili vanškolsko bavljenje sportskim aktivnostima. Upravo ste ih vi ovde definisali da se one sprovode kroz školske i studentske sportske sekcije koje organizuje škola i univerzitetske ustanove, fakulteti i univerziteti.
Godinama, decenijama, da ne kažem da to nije bilo rešena i sada se to ipak rešava. Da ne zamaram građane, tačno će se znati povezanost škole i vanškolskih organizacija, njihovi planovi i programi i mene kao prosvetnog radnika dugogodišnjeg zaista to veseli i ovo mi je jedan od najlepših dana kada sam to video.
Naglasili ste da programi trebaju pored ostalog imati i vaspitnu funkciju škole. Hvala vam za ovo. Vaspitanje je proterano iz društva punih 15 godina, pomalo ga vraćamo. Verujem da će SNS vrlo brzo vratiti to i u ostale faktore obrazovanja i vaspitanja, vaspitnu funkciju u društvu.
Organizovane su vannastavne sportske aktivnosti i one imaj prioritet u pogledu korišćenja sportskih sala. To ste direktno rekli i to izuzetno večeras prate naši roditelji naše omladine i đaka. Hvala vam, u tome imaju prioritet u odnosu izvana.
Sada ću završiti, gospodine ministre, na čudan način, malo ću na čudan način završiti. Zašto? Vi ovim zakonom ne stavljate samo, hajde da kažemo, u red sport, nego i način na koji naša deca i omladina posmatraju svet. To je vrlo bitno, jer je zakon tako koncipiran. Oni danas moraju menjati taj pogled na svet, jer ga imaju iskrivljen. Nekoliko rečenica ću reći o tome, jer danas o tome nije bilo reči, a vi ste upravo potencirali u zakonu ovo što ću reći. Opisaću ga.
Naša deca, đaci, studenti smatraju da su im svi dužnici u društvu. Prvi dužnici su im roditelji, da se brinu o njima, da ih školuju, da ih trpe, da im povlađuju. Drugi dužnici su prijatelji koje moraju da poštuju, da ih podržavaju, da ih ne vređaju. Treći dužnici su im oni koje oni vole, jer oni moraju da ih vole i da ih razumeju i da ih trpe. Četvrti dužnici su im profesori, jer moraju davati ocene, pa čak i kada ne znaju. Peti dužnik im je država, da im nađe posao i kriva je za sve za šta mogu da je optuže, čak i ako sami ništa nisu uradili. Svi im duguju, samo oni sami sebi ne duguju i mi sami sebi nismo dužni. Taj pogled u vašem zakonu se prevazilazi, koji se zasniva da su oni dužni svima onima koji su živeli vekovima pre njih, ako su za njih čuli, jer su im trebali biti uzor i primer, kao što ste vi primer u sportu, ili Đoković isto tako. Dalje, dužni su oni što su mogli da postanu, a još uvek nisu, dužni su njima. To moramo učiti u sportu, a i u vaspitanju i obrazovanju. Dužni su onima koji su ih rodili i dužni su onima koji su umrli, jer su poslali jaku poruku svima, dužni su i onima kojima su se divili, pa makar i jednom, kao što su se vama i Peruničiću divili, dužni su i onima koje su sa radošću dočekivali izazivajući u njima bar ponekad sreću. Dužni su radu, redu i disciplini.
Naš premijer je rekao, citiram, jednom prilikom: „Promenićemo mi Srbiju na bolje, svest ćemo teško menjati“.
Upravo kroz ovaj zakon, gospodine ministre, menjamo i svest svi zajedno. Zaista se nadam da će SNS i u narednom periodu raditi na menjanju svesti naših ljudi, bez rada nema života. To moraju da shvate i naši politički protivnici, jer večeras je samo jedan, evo, gospodin nasuprot mene, hvala vam što ste prisutni, jedan od opozicije. Hvala u to ime.
(Jovan Marković, s mesta: Replika.)

Po kom osnovu gospodine Markoviću?
(Jovan Marković, s mesta: Pominjanje stranke.)
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, mislim da su se stekli uslovi, s obzirom da je prethodni govornik rekao u prvom delu svog izlaganja kako je DS zaslužna za sunovrat države i onda je nastavio u nekom kontekstu koji je bio veoma negativan u tom smislu i mislim da nije za čuđenje zašto sam tražio repliku.
Razumem da je prethodni govornik spremio govor juče ili prekjuče i da je imao nameru da se u ovoj raspravi usmeri na neke stvari koje nisu bile tema današnje diskusije. I pored truda da spremite taj govor od juče, trebalo je da se uključite danas u raspravu i da čujete kako smo bili sve vreme usmereni na to da pomognemo i ministru i njegovim saradnicima i svim ljudima koji su dugo radili na ovim poslovima. Vaše nastojanje da se navodno borite za prosvetne radnike…

Molim vas, bez ličnog obraćanja. Znam da ste kao poslanik spremni da napravite takvu diskusiju da se lično ne obraćate narodnom poslaniku.

Kada prethodni govornik uzme da štiti prosvetne radnike u situaciji kada je godinu i po dana ćutao u ovoj Skupštini, kada su istim tim prosvetnim radnicima umanjivane plate, kada su penzionerima umanjivane penzije, kada smo došli u situaciju da danas pričamo upravo na takav način kako da stručni ljudi koji su zaposleni u školama sada sprovedu ovaj zakon, kako da oni koji imaju platu 35.000 i koji rade u osnovnom obrazovanju sada kroz dopunski rad dođu do nekih prihoda, prethodni govornik koji je ćutao na to godinu i po dana sada pokušava da predstavi ovaj sistem, odnosno režim koji je bio ranije kao nešto što je bila šteta za Srbiju.
Ako je ćutao godinu i po dana za sve probleme koje su prosvetni radnici imali, trebao je i večeras da ćuti bar o tome.

Vreme.

Naš pokušaj i predlozi koje smo imali su bili usmereni upravo u tom pravcu kako da stručne ljude, kvalifikovane ljude iz ove oblasti uključimo u sve projekte i procese. Hvala vam.