Poštovana predsednice, uvaženi gospodine ministre sa svojim saradnicima, koleginice, kolege i dragi građani, na samom početku, želim da dam generalno ocenu da novi Predlog zakona o sportu koji se pred nama nalazi predstavlja jedno vrlo dobro rešenje kojim se nastoji da se ova materija tretira na jedan celovit, konzistentan način, sa željom da se regulišu položaji, prava i obaveze različitih subjekata u sistemu sporta, počev od pojedinaca, preko sportskih klubova i saveza do organa lokalnih samouprava, pokrajina i države. Mislim da se u tome u velikoj meri uspelo, imajući u vidu tu složenost i raznovrsnost aktera u oblasti sporta, kao i sve dinamičnijem razvoju sporskih odnosa.
Takođe je dobro što su predložena rešenja usklađena sa međunarodnom pravnom praksom, čime se vrši još jedan korak ka harmonizaciji našeg pravnog sistema sa pravnim sistemom EU.
Najpre, valja istaći promene koje su date na samom početku zakona. U članu 3. od kojih mislim da je najvažnija ona kojom se precizno definišu kriterijumi koji klubovi, takmičenja se smatraju profesionalnim, a koji amaterskim. Takođe je predviđeno da se pod amaterskim takmičenjem predviđa ono takmičenje u kome može nastupiti do 20% profesionalnih sportista, da u profesionalnom takmičenju mora biti najmanje 75% profesionalnih sportista i da u profesionalnom klubu mora biti najmanje 50% registrovanih sportista, seniora, profesionalaca.
Ovakve odredbe su veoma važne kako bi se napravilo precizno razgraničenje ovih takmičenja i klubova, jer zakon za njih predviđa prilične razlike u pravilima rada.
U vezi sa ovim, smatram da je dobro što se u delu Predloga zakona koji tretira prava i obaveze pojedinačnih sportista sada poklanja veća pažnja maloletnicima koji žele da se profesionalno bave sportom, pa će se od sada za sklapanje takvih ugovora tražiti pismena saglasnost oba roditelja, što smatram veoma značajnim, jer smo svedoci da se starosne granice profesionalnih sportista sve više snižavaju, da su ugovori u najpopularnijim sportovima sve viši, što se zajedno stvara jedno okruženje u kome se ti mladi ljudi neretko ne snalaze najbolje i koji nije u njihovom interesu, te je stoga neophodno da se ovakvi slučajevi dodatno zakonski urede.
U vezi sa ovim, važna je i odredba u članu 12. kojim se predviđa da svi ugovori moraju biti u pismenoj formi sa overenim potpisima, kao i član 18. gde su sada znatno oštrije definisani ugovori o transferu i o stupanju igrača koji su u dosadašnjem zakonu bili samo načelno pomenuti.
U članu 94. sada su precizno definisani menadžerski poslovi posredovanja prelaska sportista iz jednog u drugo sportsko društvo. Predviđa se da će se tim poslovima moći baviti samo lice i organizacije koje ispunjavaju uslove koje propiše nacionalni granski sportski savez i ako imaju dozvolu za obavljanje te delatnosti.
Takođe, definisani su i bitni elementi ugovora o posredovanju, kao i da se on može zaključivati na period od najduže dve godine. Predlog zakona takođe donosi novine u oblasti sportskog organizovanja. U članu 33. postavljena su strožija ograničenja koja lica ne mogu biti članovi uprave sportske organizacije, osnivači, vlasnici akcija i zaposleni u drugoj sportskoj organizaciji koja se takmiči u istom rangu takmičenja, osuđivani za krivična dela, vlasnici i članovi sportskih kladionica, sportski menadžeri, kao ni lica koja ne mogu biti članovi uprave privrednih društava i udruženja u skladu sa zakonom koji propisuje sukob interesa u obavljanju javnih dužnosti, što svakako treba pozdraviti.
U članu 71. sada su znatno oštrije definisane odredbe o sportskom privrednom društvu koje osniva sportsko udruženje za sticanje profita i predviđeno je da sportsko udruženje može da se transformiše u privredno društvo u formi društva sa ograničenom odgovornošću i prenosom prava osnivača na jedinicu lokalne samouprave na čijoj teritoriji ima sedište.
U članu 72. predviđa se mogućnost da se sportsko udruženje neposredno može baviti privrednim delatnostima ako je to predviđeno statutom i ako je ta delatnost manjeg obima. Mislim da su ove odredbe dobre, jer prate svetske trendove.
Danas u savremenom vrhunskom sportu se svakodnevno okreću enormne sume novca. Sport je postao unosna i profitabilna privredna grana, ali takav položaj podrazumeva i prihvatanje određenih pravila unutrašnje organizacije, što kod nas trenutno nije slučaj.
S tim u vezi, prelazne odredbe zakona predviđaju da će se privatizacija u sportu urediti posebnim zakonom, a nakon privatizacije, svi profesionalni klubovi će morati da budu organizovani kao privredna sportska društva.
Još jedan važan segment ovog zakona posvećen je školskom i dečijem sportu. Ne treba naglašavati da je bavljenje fizičkim aktivnostima i sportom u ovom periodu od velikog značaja za pravilan razvoj i psihofizičko formiranje ličnosti.
Mislim da su u ovom delu zakona najvažnije odredbe člana 118. gde se predviđa da po pravilu najmanje 15% troškova svakog saveza i kluba mora biti utrošeno na aktivnosti, povezano sa sportom dece i odredbe u članu 40. stav 7. koji propisuje da iznos članarine za maloletnike ne može biti više od jedne desetine prosečne zarade, jer sport ne sme biti privilegija samo bogatih.
Na kraju, mišljenja sam da će ove, kao i druge novine u Predlogu zakona, doprineti sveukupnom razvoju sporta i sportskih aktivnosti i posle svih ovih javnih rasprava koje ste vi obavljali, s puno pažnje i profesionalno, što mi je jako drago, želim da vas pozdravim, da vam poželim svaku sreću i da vam kažem da će PUPS glasati za ove zakonske propise. Hvala.