Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić, pa Neđo Jovanović.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ministre, gospodine Peruničiću i saradnici, ministre mislim da još niko nije izgovorio – ura ministar. Još samo to, a sve ostale pohvale ste dobili. Mislim da je za vaše dobro da treba malo kritikovati. Znaju ministri da se uspavaju od samih pohvala.
Izneću neke argumente. Izneću određene zamerke. Ruku na srce, najveći deo zakona je dobro napisan. Ja sam šesnaesti ili dvanaesti govornik i neću koristiti ona opšta mesta – u zdravom telu zdrav duh, sport, svi za sport, sport za sve. Bilo bi malo dosadno, pravo da vam kažem, a i rekao bih da je ta sociologija sporta mnogo sadržajnija, mnogo važnija. To razumem i neću zato koristiti nikakve parole. Mislim da je dosta toga izrečeno već do sada.
Lično mi je jasno koliko je taj zdravstveni efekat i sama sociologija sporta važna. Prošao sam od omladinskih do seniorskih selekcija, od amaterskog do profesionalnog sporta i imam i tih osam semestara Fakulteta fizičke kulture. Razumem i često se postavlja pitanje – da li je sport više društveno uslovljen od onoga koliko on utiče na društvo?
Kakva god da je debata uvek dođemo do toga da nije moguće da sport bude bolji od društva u kojem postoji. Mogu da budu pojedinci koje uvažavamo, koji su idoli, koje poštujemo. Mogu da budu i udruženja bolja, ali sam sport je onakav kakvo je društvo, jer saglasićemo se, nije sport samo „Crvena Zvezda“ ili „Partizan“, koliko god ih volimo, koliko god navijamo za njih. Nisu sport ni oni pojedinci, rekao sam malopre, kojima kličemo, koliko god navijamo za njih.
Sport je, ministre, i „Ozren“ u Sokobanji i „Timočanin“ u Knjaževcu. Sport su i one pocepane patike ali puno srce da se na male goliće postigne gol. Sport su i one hale u kojima ne znate da li ćete izvući živu glavu ukoliko postignete koš, ali i nova infrastruktura u sport. Sve je to sport. Zato je važno da donosimo dobru zakonsku regulativu. Jako je važno. Na dobrom smo putu sa ovim zakonom. Očekujemo dobru raspravu i u pojedinostima.
Za mene ministre mnogo je važnije da nakon ovog zakona, nakon usvajanja, nakon osam dana vidimo strategiju, plan, akciju da sprovedemo ovaj zakon u delo. Ponudiću jedan argument. Zakon iz 2011. godine je neuporedivo bolji od onog iz 2005. godine, neuporedivo bolji od svih onih zakona koji su na neki način uticali na oblast sporta. Da li je sport toliko ili proporcionalno bolji od onoga koliko je Zakon o sportu iz 2011. godine bolji od zakona iz 2005. godine? Nije. Nije bolji.
Imate 13 pravilnika koje morate tek da donesete. Imate podzakonsku regulativu koju tek morate da donesete. Ostaće, ministre, mrtvo slovo na papiru aplauzi i pohvale u Skupštini ukoliko to ne uradite što pre. Moj predlog je da vi to uradite. Videćemo ko će to sprovoditi, ali kao omaž svima onima koje smo dočekivali, koje dočekujemo na aerodromu i kojima kličemo ovde ispred Gradske kuće.
Proglasite 2017. godinu za godinu sporta. Uložite duplo više u nacionalne stadione, a ne 200 miliona evra za stadion, po dva miliona dinara za male sportske terene, u mnogo malih sportskih terena, u mnogo sala, ne tri, ne četiri nego u mnogo sala i tako odbranite argumente o kojima sve vreme pričate da hoćete da sport dovedete do svakoga ko želi da se bavi sportom.
Samo na taj način, ja sam kao poslanik iz Sokobanje insistirao na tome da u svakom selu u kome postoje uslovi napravimo teren za male sportove. Napravili smo preko dvadesetak. Premestili smo društveni život iz kafića na terene za male sportove. Vaša je obaveza da tako nešto uradite. Ovo je moj dobronamerni predlog.
Dobre stvari u zakonu koje zaista mogu da pohvalim, mislim na ugovore sa menadžerima. Nije koleginica Stojiljković bila ništa u krivu kada je rekla za belo roblje. Robovi su bili naši sportisti sa onakvim ugovorima. Odlična stvar jesu i dobro definisani transferi u sportu, osiguranje, zdravstveni pregled i evidencija prikupljenih sredstava i sve vrste evidencija.
Odlična stvar, sportski inspektori. Dobro je da čujemo, imali smo čini mi se tri sportska inspektora, imamo sada tri sportska inspektora. To spuštate na lokalni nivo i dobro je da čujemo analizu da li je taj institut zaista opravdao svoje očekivanje 2011. godine, koji su rezultati njihovog rada i zašto to sada radimo i spuštamo na lokalni nivo. Inače, apsolutno podržavam.
To su stvari koje su zaista dobro definisane. Znam da ste imali ozbiljnu ekipu koja je radila na ovom zakonu, što utiče na to da zapravo podržim ovaj zakon, ali očekujemo ozbiljnu raspravu u pojedinostima.
Moja prva zamerka, ministre, tiče se člana 26. naročito stava 2. Tiče se nomenklature zanimanja – stručnjaka u oblasti sporta. O čemu se radi? Mislim da to nije posao ministra. To je posao stručne javnosti. To je posao široke debate. To je stvar transparentnosti takođe. Zašto? Vi ste stavili da vi utvrđujete nomenklaturu za zanimanja. Mi nomenklaturom zanimanja pravimo okvir za budućnost – koja su nam to zanimanja u sportu, zvanja potrebna za narednih 10 ili 15 godina?
Morate da uvažite i trenutne resurse, ljude, kadrove koje imamo na birou radu. Jel znate koliko ima profesora fizičke kulture na birou rada? Mnogo. Jel znate koliko ima visoko stručnih trenera neangažovanih? Mnogo. Loše je urađena nomenklatura i samo ćemo napraviti još veću bruku ljudi, konkurenciju jedni drugima, a već imamo veliki broj stručnih ljudi, neangažovanih, nezaposlenih. Imamo loše iskustvo sa nomenklaturom zanimanja uopšte. Vi ste ministar omladine, takođe, pa će mi predsedavajući dozvoliti, mada nije digresija, usko je vezano za temu o kojoj govorim, a tiče se nacionalnog okvira kvalifikacija i kompetencija nomenklature zanimanja uopšte.
Znate da imamo blizu 300 hiljada mladih nezaposlenih. Naše obrazovanje stvara nezaposlenost. Mlade ljude, umesto na posao, šaljemo na biro rada. Mi obrazujemo mlade ljude za profesije koje ne postoje na tržištu, ministre. Znate da postoje kulturološki tehničari, inokorespodenti, daktilografi, na hiljade na birou rada, a mi i dalje obrazujemo ljude za ove profile, jer imamo nomenklaturu zanimanja iz 1988. godine, pravljenu za Jugoslaviju, jednu veliku industrijsku zemlju. Govorim o lošem iskustvu koje mi imamo sa nomenklaturom zanimanja. Slušamo 10 godina da ćemo to promeniti, a niko to do sada nije uradio. Zato i kažem da će nomenklatura zanimanja u sportu biti problem, ukoliko to bude samo vaš posao. To mora da bude posao stručne javnosti, široke debate, to mora transparentno, moramo svi da se dogovorimo oko toga šta nam treba za narednih 10 godina. Podneli smo i neke amandmane, razgovaraćemo i o tome. To je prva moja zamerka.
O privatizaciji se nije mnogo pričalo, a to je druga. Nije se mnogo pričalo, vi ste pričali do danas. Počeli ste vaš mandat pričom o privatizaciji velikih klubova. Februara 2014. godine „Tanjugu“ ste dali ozbiljan intervju, gde je sve spremno. Vi ste vaš posao uradili. U zakonu nema više privatizacije. Prošlim zakonom je bila dosta dobro i korektno urađena privatizacija sportskih klubova. Danas se ovaj zakon time više ne bavi.
Kažete – donećete poseban zakon. Ja bih to podržao, ali, kada? Ko će doneti? Da li Ministarstvo privrede? Oni su nam govorili o jednom investicionom procesu kroz privatizaciju srpske banje, pa je to u januaru rečeno za jun, u junu za septembar, u septembru za decembar i od tog obećanja prošlo je tri meseca. Nema tamo kapaciteta za taj posao, a svi smo govorili o privatizaciji. Imate jedan opšti konsenzus o privatizaciji velikih sportskih sistema. I danas mi to prebacujemo na novi zakon.
Bojim se da samo ostavljamo jedan važan segment neuređen. Idu izbori, nakon toga će se ćutati o tome i to će proći tek tako, a haos je u tom sistemu. Saglasićemo se.
Mislim da to nije trebalo izbaciti iz ovog zakona. Siguran sam da ste osnove, konture privatizacije, trebali zadržati. O tome možemo da govorimo, ali nije bilo moguće to uraditi amandmanima, prosto, mnogo je amandmana moralo biti podneseno. Zato smo odlučili da samo govorimo o tome.
Na kraju prošle godine smo dobili informaciju da država nije u stanju da sprovede privatizaciju, da nema snage da sprovede privatizaciju velikih sportskih sistema. Moje pitanje je – ko ima snagu da zaustavi takav proces, ukoliko postoji društveni konsenzus oko toga?
Strategija razvoja sporta za 2018. godinu. Lično sam podneo amandman na tu temu i mislim da je tri godine za strategiju u sportu mnogo. Mislim da je godinu i po dana sasvim dovoljno da razvijemo jednu široku debatu na tu temu. Stiče se utisak da ne znamo šta hoćemo. Malo pre ste rekli da ćemo strategijom utvrditi mnoge stvari, ali, to je za tri godine. Moramo brže da donesemo strategiju razvoja sporta. Akcija nakon donošenja ovog zakona je mnogo važnija od samog donošenja zakona i od svih ovih aplauza koje ste danas dobili. Vi ste ih lično zaslužili u karijeri, mnogo puta sam aplaudirao i vama i gospodinu Peruničiću, ali, hajde da danas hladne glave i racionalno razgovaramo o ovom zakonu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se predsednice.
Uvaženi ministre sa saradnicima, onako kako je to već najavio i ukazao naš ovlašćeni predstavnik, predstavnik poslaničke grupe SPS, mi ćemo nesumnjivo podržati ovaj zakon i u Danu za glasanje glasati za isti.
Ono što u diskusijama danas se negde jednostavno zapostavilo i nije pomenulo, pored svih dobrih i možda nekih eventualnih pitanja iz samog zakona, o kojima može da diskutuje i gde bi se eventualno mogle neke norme i popraviti, dotaći ću se nečega što danas nije bila previše tema diskusije, a to su mediji u sportu.
Naime, bez prisutnosti sporta u medijima nema adekvatne popularizacije sporta, nema onoga što predstavlja kamen temeljac, nema stimulansa za sportiste, nema duvanja vetra u leđa tamo gde je taj stimulans neophodno potreban, gde se vidi da država ulaže u sport i gde se vidi da sportisti, i priznati i poznati sportisti, zavređuju pažnju svojim izuzetno vrednim rezultatima.
Kada smo na tom polju, onda treba, uvaženi ministre, skrenuti pažnju na ono što smo mi već rekli – šta je kamen temeljac svih sportskih aktivnosti? Upravo školski sport, upravo školski sport koji treba da doživi još veću afirmaciju nego što je do sada. Kako će da doživi afirmaciju ukoliko nije prisutan u medijima? Moram da podsetim da nijedan, osim SOS kanala, nijedan jedini kanal, TV kanal ne prati školski sport. Jedino SOS kanal kroz programsku šemu koja se vezuje za ligu budućih šampiona, „Trojkom protiv droge, ne u dimu, već u timu“, propagira upravo školski sport.
Vi ste, uvaženi ministre, kao dečak kroz SOS kanal bili propraćeni, kasnije postali poznati i priznati sportista. Siguran sam da je to i gospodin Peruničić i svi ostali poznati i priznati sportisti, ali bez prisutnosti medija u sportu i sporta u medijima nema afirmacije sportista. Kroz SOS kanal koji je faktički besplatno sprovodio ove aktivnosti je prošlo preko 100 hiljada sportista, učesnika raznoraznih programskih šema i sportova prisutnih u tim šemama.
Ono što je bitno istaći jeste činjenica da nažalost, kažem nažalost, sponzori raznoraznih sportova će pre sponzorisati neke sportske kanale koji su inače pod pokroviteljstvom drugih inostranih kuća, nego što će to biti prisutno kod nas, što, nažalost, nije dobro i na čemu treba raditi.
Zbog toga vas podržavam u svemu onome što smo danas i rekli, iskreno i bezrezervno. Sjajno je što je u ovom zakonu implementirano ono što, ponoviću po treći put, predstavlja kamen temeljac – školski sport. Zbog toga vas ne samo podržavamo, nego smatramo da ćete istrajati na ovom konceptu, koji je i te kako značajan.
Naravno da ću sebi dati slobodu, kao što su i neki drugi ovde prisutni narodni poslanici, afirmišući svoj sport. Dolazim iz karate sporta, gde sam prisutan već 36 godina i u ime Karate federacije Srbije moram da vam se zahvalim, i vama i gospodinu Peruničiću, što je Karate federacija Srbije od strane Ministarstva sporta prepoznata kao jedini reprezentativni deo jedne sportske grane, a to je karate. Svi ostali paralelni savezi su sticajem okolnosti, a naročito zahvaljujući odredbama ovog zakona, morali da budu podvedeni pod jednu krovnu granu, a to je Karate federacija. Zašto? Zbog toga što karate sport teži, nadam se da će u tome i uspeti, da jednog dana, uveren sam, uz vašu podršku i uz vašu pomoć, postane olimpijski sport, jer to zaslužuje. Zaslužuje po mnogo čemu – po broju takmičara, po masovnosti, po broju karate klubova koji su registrovani u Sportskom savezu i Ministarstvu sporta i naročito uspesima karatista, pored nesporno najvećih sportskih rezultata koje su u ovoj godini, ne samo u ovoj godini, već niz godina unazad postizali i postigli Novak Đoković, vaterpolisti, odbojkaši itd. Ne treba zaboraviti da se i u ovoj grani sporta, koja je medijski marginalna, postižu i te kako dobri rezultati.
Ne treba zaboraviti da i u ovoj grani sporta koja je medijski marginalna se postižu i te kako dobri rezultati. Dolazim iz grada Užica, koji je danas više puta pominjan od mojih kolega Jovana Markovića i Ivane Stojiljković. Sve ono što je dobro rečeno je. Moram da zamolim, u ime mladih sportista iz grada Užica, u ime sporta koji sam pomenuo, čiji sam pripadnik, u ime svih sportova, da ono što ste postavili kao koncept, a istovremeno i kao cilj, da sport postane besplatan, da zaista skratimo vremenski period do kada će se taj cilj postići i da zaista u pravom smislu reči sport postane besplatan.
Molim vas da imate u vidu i jednu činjenicu koja predstavlja jedan veliki teret, a to je da sportski klubovi, naročito, pod znacima navoda, mali sportski klubovi iz, pod znacima navoda, malih sportova plaćaju velike zakupnine u salama sa kojima raspolažu osnovne, srednje škole, fakulteti itd. To su za klubove kojima su budžeti izuzetno ograničeni velika finansijska sredstva. Školski sport je ranije bio i te kako dobro prepoznat preko Ministarstva sporta i u prethodnom sazivu i u onom ranije, što je dobro i sada jer je saradnja Ministarstva prosvete sa vašim ministarstvom izuzetno dobra i u tom pravcu se školski sport i dalje nastavlja, ali će biti zaokružen u celosti onog trenutka kada se bude napravila i finansijska konstrukcija koja će pomoći tim klubovima, naročito malim, da ni roditelji ni deca ne osete finansijski teret, već da se razvijaju u sportskom duhu, da se razvijaju kao ličnosti i mentalno, postanu sportisti i pravi ljudi. To je cilj. Tom cilju nema prepreka i SPS će taj cilj uvek izdizati na pijedestal.
Pomenuo sam Užice zbog toga što je ovo u Užicu prisutno, zbog toga što, upravo zarad velikih finansijskih tereta i troškova, mali klubovi, mali sportovi, ne mogu da nađu svoje mesto tamo gde treba da ga nađu, da se afirmišu na najbolji mogući način.
Na kraju, ono što su vam i ostali poručili kao kvalitetno, i ja ću to podržati, jeste uvođenje posebnih mehanizama nadzora ili kontrole kroz inspektorat, odnosno sportske inspektore na nivou lokalnih samouprava. Nadam se da će to zaživeti što pre, iz jednostavnog razloga što se bojim da ova Uredba o ograničavanju zapošljavanja nas neće malo omesti u postavljanju lica koja će što pre morati da počnu da rade svoj posao, a to je da vrše nadzor nad sportskim kolektivima i nad primenama ovog zakona. Zbog svega ovoga, imate našu podršku i želimo vam da nastavite takav pozitivan trend u vašem radu. Hvala.

Hvala.
Reč ima Dragan Nikolić. Izvolite.

Gospođo predsednice parlamenta, poštovani ministre, naravno, sa saradnicima, gospodine državni sekretaru Peruničiću, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, 2013. godine smo prvi put birali za ministra sporta i omladine gospodina Vanju Udovičića. Ja sam bio tada iznenađen da neko ko je u tom trenutku bio najbolji vaterpolista na svetu prekida karijeru i prelazi na mesto ministra gde će osećati razne vetrove, gde će biti udaraca sa svih strana i gde ima mnogo udaraca koji nisu sportski.
Međutim, na moje veliko iznenađenje, on se veoma dobro snašao. On je neko ko je uspeo da nam da zakon o sportu koji je dugo najavljivan, koji nije izmena i dopuna nekadašnjeg Zakona o sportu iz 2011. godine, nego sasvim novi zakon, s tim što je taj novi zakon u potpunosti prekopirao i uzeo ono što je bilo dobro i ono što se pokazalo u praksi kao dobro iz starog zakona, a uveo puno novina koje donose da mi imamo sada jednu potpuno novu situaciju u sportu. Ja sam veoma zadovoljan što ste imali deset javnih diskusija, deset gradova ste obišli. Čuli smo od naših ovlašćenih predstavnika, naročito ovlašćene predstavnice SNS, da su te diskusije trajale po više od šest, sedam sati, da ste vi argumentovano odgovarali na sva postavljena pitanja, davali objašnjenja.
Zbog toga danas imamo jednu potpuno mirnu situaciju u ovom parlamentu. Nema otrovnih strelica, nema loših komentara. Zakon je prihvatljiv, rekao bih, konsenzusom, za sve poslaničke grupe. Očekujem da ćete, kada budemo raspravljali u pojedinostima, odnosno o amandmanima, vi imati razumevanja i za određene primedbe koje su date, a date su sa dobrom namerom, da bi zakon bio još bolji, da u danu za glasanje sve poslaničke grupe po prvi put u ovom sazivu daju svoj glas za jedan zakon, a to je zakon o sportu.
Svaki grad u Srbiji ima Đokoviće potencijalne, ima potencijalne Udovičiće, ima potencijalnu braću Peruničić, ima ljude koji su nam mnogo radosti u najtežim trenucima za Srbiju donosili, koji su se okitili zlatom, u koje gledaju dečaci i devojčice Srbije i obično u ovakvim zemljama koje su pod bombama, koje su pod sankcijama se rađaju vanredni talenti. Mi smo očigledno genetski predodređeni da budemo prvaci u mnogim sportovima, mislili smo da je to u kolektivnim, a onda se pokazalo da i u pojedinačnim sportovima možemo imati prvaka sveta, odnosno čoveka koji je prvi na listi tenisera već dugi niz godina.
Kada sam ja bio mali, kazna je bila kada vas zovu od kuće da uđete u kuću, da prekinete da igrate fudbal, da igrate košarku, a sada je najveća kazna kada dete odvojite od kompjutera i kažete mu da uzme loptu da ode da se tom loptom igra. Nažalost, to je realnost u Srbiji. Nekima je to smešno, ali mislim da je to najveći problem u ovom trenutku i mislim da ovaj zakon o sportu mora da obrati pažnju naročito na školsku omladinu, naročito na dečake i devojčice koji su talentovani za sve vrste sportova, da ih prepozna, da ih animira, da država pomogne sa svoje strane u svakom slučaju, i finansijski i materijalno, a i kroz televizijske emisije koje će biti afirmativnog karaktera. Mislim da i ova diskusija u ovom parlamentu i predlog koji daje ministar sporta i omladine Vanja Udovičić predstavljaju jedan EPP za svakog dečaka i devojčicu koji gledaju ovaj prenos.
Ono što sam hteo vama posebno da kažem, to je da ove godine postoje dve olimpijade, jedna će biti u Brazilu, druga će biti Školska olimpijada u Vranju. Imajući u vidu da sam ja narodni poslanik iz Vranja, hoću da apelujem na Ministarstvo sporta i omladine da uzme učešće jer će tamo doći 6.500 dečaka i devojčica iz čitave Srbije. To će biti takmičenje, odnosno olimpijada srednjih i osnovnih škola. Grad Vranje, kao lokalna samouprava, naravno, kao i sve, manjka, i u materijalnim i u finansijskim sredstvima, pa je moj apel, kao narodnog poslanika i predstavnika svih tih građana Vranja, da napravimo kontakt da vi pomognete sa svoje strane. Znam da ste vi voljni i da ćete to uraditi. Ja vam stojim na raspolaganju da logistički napravimo kontakt i da, ako sve bude kako valja, vi, kao ministar sporta, dođete i otvorite tu olimpijadu. Ona će biti od 9. do 17. maja. Znajući vas, očekujem da ćete me zvati i znam da ćete učiniti puno toga da ona protekne u najboljem mogućem redu.
Što se tiče huligana na sportskim terenima, samo sam to hteo da kažem, da probate sa ministrom Selakovićem u koordinaciji da napravimo oštriju kaznenu politiku za sve huligane koji brukaju našu državu. Kazne su predviđene od šest meseci do 12 godina, ali se bojim da se prilikom izricanja ima mnogo tzv. olakšavajućih okolnosti pa se ti ljudi vrlo brzo vrate na teren, opet naprave novi eksces i to nas puno košta. Znači, molio bih vas u tom smislu da probate sa gospodinom ministrom pravde da napravite jedan pritisak, odnosno da napravite jedan pokušaj da se kaznena politika prema huliganima u sportu, na sportskim terenima i na sportskim priredbama, pooštri jer mislim da će na taj način biti poslata poruka svakom sledećem ko pomisli da tako nešto prekine i napravi neku štetu.
Još nešto, na kraju, što sam hteo da vam kažem, znam da niste obuhvatili ovim zakonom privatizaciju u sportu. Neko je spomenuo da država nema hrabrosti, da nema želje, da nema moći da se obračuna i da napravi privatizaciju u sportu. Vi to niste uradili i mislim da je taktički jako dobro, ali ćete vi to uraditi kada vas izaberemo nakon narednih izbora, ponovo za ministra sporta daćete taj Zakon o privatizaciju u sportu i uvesti konačno red u jednu oblast koja je bogami izmakla i policiji, i tužilaštvu, i pravosuđu. Ono što se tamo događa je nešto što je možda najstrašnije u ovom trenutku što se događa u društvu, a mi smo propagirali borbu protiv korupcije, protiv kriminala, a tamo ga najviše ima bojim se.
Poslanička grupa u danu za glasanje će podržati vaš zakon i glasaćemo za njega. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Jovan Marković. Izvolite.

Poštovani ministre, poštovani saradnici ministra, poštovani kolege poslanici, iskoristiću ovih još nekoliko minuta koji su na raspolaganju poslaničkom klubu DS, da i ministra i sve vas poštovane kolege i uvedemo u problematiku možda amandmana i nekoliko ključnih poruka koje smo hteli da u ovoj raspravi prenesemo i vama i javnosti Srbije. Počeću od ove dileme koja je meni ostala posle izrečene misli i rečenice uvaženog ministra Udovičića, kada je rekao u jednom delu rasprave i kaže – razgovarali smo o onom prvom cilju oko obuhvata građana koji žele da se bave sportom i kako da u narednom periodu sa tih čuvenih 10% građana koji se jednom nedeljno bave fizičkim aktivnostima da taj procenat povećavamo.
Vi ste rekli u jednom trenutku, ako neko ne želi da se bavi sportom onda kako mi da ga nateramo na to, a imamo sa druge strane istraživanja koja govore o tome da je procenat građana EU koji se jednom nedeljno bave fizičkim aktivnostima preko 40% i imamo sa druge strane poražavajuće podatke koji se tiču zdravstvenog statusa građana Srbije i imamo sa druge strane vrlo ohrabrujuće podatke, odnosno uporedne podatke koji govori u prilog tome da je fizička aktivnost zdravlje koji je vezan za građane EU.
Razmišljajući o ovoj rečenici, ja sam potpuno siguran da ste vi svesni tog problema koji imamo, pre svega vezano za finansiranje, o njemu sam govorio u prvom delu obraćanja, gde ćemo ogroman novac opet usmeriti ka vrhunskom sportu, ka nacionalnim granskim savezima, ka vrhunskim klubovima, itd. i imaćemo taj drugi rizik oko obuhvata koji nam uvek stoji kao problem.
Međutim, potpuno sam siguran ako bismo napravili jasan cilj, ako bismo napravili jasan plan, ako bismo ispoštovali ovo što smo govorili u javnim raspravama oko potencijala koji imamo u struci onda bismo došli do zaključka da nije suštinski problem infrastruktura, da imao potencijale i u kadrovima, i u ljudima, i u postojećoj infrastrukturi, naravno uvek treba ulagati, ali da je pitanje iz sistema i pitanje hrabrosti, i pitanje plana kako da u narednom periodu sve te potencijale koje imamo usmerimo u jednom pravcu.
Kroz primera i angažovanja stručnih ljudi koji danas nemaju posao, kroz primera angažovanja njih u oblasti školskog sporta, u oblasti rekreativnog sporta doći ćemo do zaključka da potencijali tu zaista mogu da budu razvijeniji sa veoma malim sredstvima, ali mora mu dati pomoć i podršku tim ljudima koji imaju ideju i koji imaju znanje, potreba postoji i kod roditelja i kod dece i to mora da bude jedan zajednički polan.
Iskustva koja sam imao upravo u gradu Užicu gde smo ogroman novac ulagali u infrastrukturu sa željom da podržimo vrhunski sport, ali i masovni sport, kao reakciju i refleksiju onoga što se dešava na tom nekom vrhunskom nivou je jako važno. Mislim da te projekte i budžetsko finansiranje i projektno finansiranje u narednom periodu možete izvući kao neki primer pozitivne prakse na osnovu koga treba donositi neke planove i donositi neke odluke.
Ono što hoću da vam kažem jeste da još jednom obratite pažnju na naše amandmane. Amandmani koji govore u prilog tome da je potrebno odvojiti one sportove i one oblasti gde ljudi hoće da plate novac za svoju decu u vidu ugovora ili članarine, treba odvojiti od te naše ideje ili naše ideje ili namere da sport bude besplatan. Razmišljajući o tome kako doći do rešenja, znači, imate želju da masovan sport, pogotovo u dečijem uzrastu bude besplatan, razmišljajući o tome kako da dođemo do tih rešenja, dolazimo do zaključaka da to zaista mora da bude prioritet.
Imajući u vidu, da recimo sada, na nivou mlađeg školskog uzrasta, realizacija nastave fizičkog vaspitanja je negde na 30% u odnosu na ono što je propagirani plan i program. Pre svega što ne postoje uslovi za realizaciju nastave, jer ne postoje prostori ili kadrovski ili materijalni u vidu sprava ili rekvizita. Znači, dolazimo do toga da je prosto neophodno u prvom trenutku one planove i programe koji već postoje, koji su obaveza škola, obrazovanja, države i tako dalje, staviti u funkciju na način da se tu ulaže.
Ako dalje analiziramo, pa nemoguće je ostaviti pojedincima da li su oni direktori škola ili predsednici sportskih saveza, gradonačelnici nekih gradova i opština da oni odlučuju da li će, recimo jedan bazen, u ovom slučaju Užički bazen u koji je uloženo tri miliona evra, u određenim terminima biti na raspolaganju deci grada besplatno. Znači, potrebno je angažovati stručnjake i reći ovo će biti besplatno, jer deca koja ne mogu da plate, odnosno roditelji koji ne mogu da plate svojoj deci to mora biti besplatan sadržaj.

Hvala, potrošili ste vreme.
Reč ima narodni poslanik Ninoslav Girić.

Hvala.
Poštovan predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, pre nama je predlog Zakona o sportu koji zaista, moram da pohvalim iz sve snage, videli smo raspoloženje i ostalih poslanika iz opozicionih stranaka. Dakle, predlog zakona koji je zaista došao u pravom trenutku i očigledno je da će biti izglasan od svih narodnih poslanika u ovom parlamentu.
Prethodni Zakon o sportu je izglasan 2011. godine s tim što su u međuvremenu pojedine odredbe zakona prestale da važe zbog donošenja novih zakona, ali da određeni broj odredbi važećeg Zakona o sportu sadrži i ovaj predlog zakona naročito one stavke koje su se potvrdile i pokazale dobrim u praksi.
Naravno, bilo je problema i sa kojima su se susretali državni organi i sportske organizacije u proteklom periodu da sam predlog zakona je došao kao jedna neminovna činjenica, s obzirom na saznanje da su i međunarodni sportski savezi i međunarodni standardi dinamično razvijali u proteklom periodu.
Predlog zakona o sportu sadrži 184 člana i ako se pažljivo analizira videće se da zapravo obuhvata sve učesnike u sportu i daje konkretne definicije i pravni okvir ponašanja u sportu. Što se tiče terminologije i izraza počev od sportskih aktivnosti, sportske delatnosti, sportske rekreacije, vrhunskog sporta, sporta dece, sportske organizacije i sportista, odnosno sportista amater,
profesionalni sportista, sportista takmičar, vrhunski sportista, perspektivni sportista, talentovani sportista, kategorisani sportista, zatim organizacija u oblasti sporta, profesionalni sportski klub, sportska ekipa, nacionalni sportski savez, nadležni nacionalni granski sportski savez, nadležni međunarodni sportski savez kao i sportske priredbe koje se dešavaju u ovoj zemlji, sportska takmičenja, nacionalno sportsko takmičenje, amatersko sportsko takmičenje, profesionalno sportsko takmičenje, profesionalna sportska liga, organizator sportske priredbe, sportska pravila, stručni sportski nadzornik.
To su otprilike termini koji su upotrebljavani u ovom zakonu, a sve je navedeno u članu 3. ovog zakona
Prava i obaveze utvrđene ovim zakonom primenjuju se na sve organizacije u oblasti sporta koji ima svoje sedište na teritoriji Republike Srbije i na svako bavljenje ili obavljanje sportskih aktivnosti i delatnosti na teritoriji Republike Srbije.
Članovi Predloga zakona od 10. do 18. bave se pravima i obavezama svih kategorija sportista, kao i ugovorima o bavljenju sportom i ugovorima o transferu, ugovorima o ustupanju, međunarodnim transferima, nacionalnim transferima o čemu je bilo dosta reči u današnjoj raspravi i ja to neću ponavljati.
Od članova 90,19. i 23. obuhvata se razmatranje i definisanje zdravstvene sposobnosti sportista za bavljenje sportom kao i sportskih stručnjaka. Precizirano je da sportista i sportski stručnjak može učestvovati u sportskim takmičenjima, odnosno sportskom takmičenju, ako je u periodu od šest meseci pre održavanja sportskog takmičenja utvrđena opšta zdravstvena sposobnost za obavljanje sportskih aktivnosti.
Za određene sportske grane utvrđuje se posebna zdravstvena sposobnost, najmanje šest meseci pre takmičenja, a može i u kraćem vremenskom periodu u zavisnosti od pravilnika koje donosi ministar zdravlja i ministar sporta, u skladu sa zakonom.
Ovde bih naveo i istakao što se tiče rokova u kojima se sprovode opšti i posebni zdravstveni pregledi, određuje ih sporazumni ministar zdravlja i ministar sporta. Dakle, obaveza utvrđivanja zdravstvene sposobnosti za sportiste i sportske stručnjake sprovodi nadležna zdravstvena služba ili Zavod za sport i medicinu sporta.
Godišnji izveštaj nadležne zdravstvene institucije dostavlja se Ministarstvu za zdravlje, a o zdravstvenoj sposobnosti sportista i sportskog stručnjaka vodi se evidencija od dana prve registracije u sportskoj organizaciji. Svaka sportska organizacija dužna je da osigura svoje vrhunske sportiste, što je danas u diskusiji takođe rečeno, i zbog eventualnih dešavanja u sportu.
Najmanji iznos osiguranja za slučaj smrti sportiste ili sportskog stručnjaka je 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, a za trajni gubitak opšte radne sposobnosti 20.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Što se tiče privremene sprečenosti da se bavi sportskim aktivnostima 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Ovde bih istakao član 22. koji kaže da je zabranjeno sportistu izlagati sportskim aktivnostima koje mogu da ugroze ili pogoršaju njegovo zdravstveno stanje. Doping sportista je zabranjen u skladu sa zakonom. Zabranjeno je decu izlagati sportskim aktivnostima i fizičkim vežbama koje mogu da ugroze ili pogoršaju njihovo zdravstveno stanje ili da negativno utiču na psihomotorni razvoj i obrazovanje.
Od članova 25. do 32. govori se o sportskim stručnjacima koji obavljaju stručni rad u sportu, odnosno planiranje i sprovođenje sportskih aktivnosti dece i omladine, rekreacije, treninga, sportskog vaspitanja, vođenje sportista na takmičenjima, kontrola psihofizičkih sposobnosti i slično.
Naravno, stručni rad u sportu mogu obavljati sportski stručnjaci koji ispunjavaju uslove nepredviđene sportskim pravilima nadležnog sportskog saveza ili međunarodnog sportskog saveza.
Ministar propisuje plan i program stručnog osposobljavanja, sam postupak izdavanja, usavršavanje i oduzimanje dozvole za rad sportskim stručnjacima i organizacijama.
I, ono što je važno, što je više puta istaknuto ovde, to je da nad stručnim radom nadzor vrši Zavod za sport i medicinu sporta Republike Srbije.
Od članova 33. do 106. razmatraju se sportske organizacije, sportska udruženja, način osnivanja, način funkcionisanja i odgovornosti, način udruživanja, sportski savezi, udruženja trenera, udruženja sudija i ostalih organizacija.
Ovde su se čuli disonantni tonovi kada je fudbal u ovoj zemlji u pitanju, međutim, problemi u Fudbalskom savezu i fudbalu uopšte traju godinama unazad, tako da svi ti problemi su nasleđeni, nisu stvoreni za vreme ove vlade i ministrovanja ministra Vanje Udovičića.
U članu 107. definiše se republički ili funkcionisanje Republičkog Zavoda za sport i medicinu sporta. Republički Zavod za sport i medicinu sporta, kao institucija, koja obavlja delatnost radi razvoja stručnog rada i potrebe u oblasti sporta, ono čime se Zavod bavi su periodična testiranja, odnosno praćenje antropoloških parametara i karakteristika dece i omladine i odraslih, kontrola perspektivnih i vrhunskih sportista, stručno-savetodavna pomoć sportistima i sportskim stručnjacima.
Zatim, organizacija i realizacija kontinuiranih treninga i završnih priprema perspektivnih i vrhunskih sportista, vođenje nacionalne evidencije u oblasti sporta, stručno osposobljavanje u usavršavanje sportskih stručnjaka i stručnjaka u oblasti sporta.
Zatim, obavljanje nadzora nad stručnim radom u oblasti sporta, evaluacija zdravstvenog stanja u oblasti sporta, unapređenje zdravstvenog stanja i funkcionalnih sposobnosti perspektivnih i vrhunskih sportista, organizacionu i stručnu pomoć organizacijama koje realizuju programe međunarodnih sportskih takmičenja, savetovanje pri planiranju izgradnji i rekonstrukcija sportskih objekata u javnoj svojini. Zatim, ima propagandnu, izdavačku, naučnu, istraživačku delatnost u oblasti sporta i medicine sporta.
Sada bih izdvojio član Predloga ovog zakona, član 123. koji govori o nacionalnim priznanjima, nagradama i stipendijama. Kao dugogodišnji vrhunski sportista profesionalni u rukometnom sportu osamdesetih godina i osvajač dvostrukog kupa Jugoslavije u tom sportu, znam koliko je teško doći do vrhunskih rezultata. Naravno, to je sve bilo u godinama kada je rukomet bio olimpijski, svetski i evropski prvak, kao otprilike vaterpolo reprezentacija, s tim što ova olimpijska medalja, željno je očekujemo da se dogodi, doći do vrhunskih rezultata je zaista potrebno uz mnogo odricanja, mnogo napora, tako da sportisti, državljani Republike Srbije koji, kao reprezentativci Republike Srbije osvoje neku od medalja na olimpijskim igrama, paraolimpijskim igrama, šahovskoj olimpijadi, svetskim i evropskim prvenstvima, ako su bili ili budu nosioci svetskog rekorda ili postanu osvajači Dejvis ili Fed kupa Međunarodne teniske federacije, dodeljuje se nacionalno sportsko priznanje u vidu doživotnog novčanog mesečnog primanja nakon navršenih 40 godina života.
Sportistima i trenerima, državljanima Republike Srbije, koji kao članovi reprezentacije Republike Srbije na olimpijskim, paraolimpijskim igrama, šahovskoj olimpijadi, na evropskim i svetskim prvenstvima osvoje jednu od medalja, osvoje Dejvis ili Fed kup, dodeljuje se novčana nagrada.
Takođe, sportskoj organizaciji na teritoriji Republike Srbije koja osvoji evropsko klupsko prvenstvo najvišeg nivoa takmičenja, prema kriterijumima nadležnog Međunarodnog sportskog saveza u sportovima prve kategorije, prema nacionalnoj kategorizaciji dodeljuje se novčana naknada.
Ovde imamo jedan predlog da Ministarstvo eventualno vidi nagrađivanje balkanskih šampiona u određenim sportovima. Ovo je samo predlog i sugestija iz nekih sportova koji se takmiče i na tom nivou i osvajaju trofeje i na tom nivou.
Što se tiče člana 139. i kategorizacije u oblasti sporta, ona obuhvata nacionalnu kategorizaciju sportova, zatim nacionalnu kategorizaciju nacionalnih finansijskih saveza, nacionalnu kategorizaciju sportista, nacionalnu kategorizaciju sportskih stručnjaka, nacionalnu kategorizaciju sportskih objekata, kategorizaciju ovog člana Predloga zakona, pripremaj stručne komisije koje obrazuje ministar sporta.
Komisiju čine predstavnici Olimpijskog komiteta, Sportskog saveza, Republičkog zavoda i Ministarstva. Komisiju za nacionalnu kategorizaciju sportskih objekata čine predstavnici Ministarstva i Republičkog zavoda.
Treba reći i nešto o članu 168. gde se govori o evidenciji, odnosno organizovanom i sistematskom praćenju stanja. Mislim da je to vrlo bitno kada je u pitanju evidencija sportista, da bi moglo da se dugoročno planira razvoj sporta u Srbiji.
Šta se u stvari evidentira? Kategorisani i drugi sportisti takmičari, preduzetnici u sportu, organizacije u oblasti sporta, sportski stručnjaci i stručnjaci u sportu, program projekata kojima se ostvaruje opšti interes u oblasti sporta, sportski objekti, velike međunarodne sportske priredbe u Republici Srbiji, rezultati sportista i nacionalnih sportskih reprezentacija u Republici Srbiji i velikim međunarodnim sportskim takmičenjima, fizičke sportske povrede i način lečenja vrhunskih sportista i sportista nacionalnih sportskih reprezentacija. Nadzor nad implementacijom ovog zakona, to je vrlo jasno i nekoliko puta je ovde rečeno, vršiće se preko republičkih sportskih inspektora. Što se tiče kaznenih odredbi ovog zakona, mislim da su one sasvim primerene.
Još jednom ću ponoviti, poslanička grupa SNS, a očigledno je da će i ostale poslaničke grupe u Danu za glasanje glasati za ovaj predlog zakona. Hvala.