Drugo vanredno zasedanje, 02.02.2016.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Drugo vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/30-16

2. dan rada

02.02.2016

Beograd

Sednicu je otvorio: Veroljub Arsić

Sednica je trajala od 10:10 do 18:15

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Vreme ste potrošili. Zahvaljujem.
Sada će ministar odgovoriti.
...
Srpski pokret obnove

Žika Gojković

Srpski pokret obnove - Demohrišćanska stranka Srbije
U svakom slučaju, hvala što ste mi dali priliku da govorim.
Još jednom velika podrška našeg poslaničkog kluba Ministarstvu za sport i omladinu.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Sačekajte odgovor.

Vanja Udovičić

Hvala vam na podršci i na čestitkama i mom resoru i meni lično.
Smatramo da je jako bitno naglasiti da nije samo održano Evropsko prvenstvo izuzetno uspešno, već bazene koje smo kupili ćemo prebaciti u Vrnjačku Banju i pravimo u ovoj godini i vaterpolo nacionalni trening centra. To je jedno odgovorno ponašanje u odnosu i na organizaciju i takmičenje, gde želimo da nešto nakon takmičenja ostane, a da se pare ne troše samo za organizaciju iako naravno to jeste bitan segment.
Želim da naglasim da se na današnji dan nijednom sportisti ne duguje nijedan dinar. Da je po svim osnovama plaćeno svima i za programe i za stipendije i za nacionalna priznanja, za sve, i za nagrade jer vaterpolisti su nakon pet dana dobili nagrade i sada je postala praksa da sportista po osvajanju medalje na evropskom, svetskom prvenstvu ili Olimpijskim igrama nagradu dobije u roku od sedam dana ili u roku od pet dana.
I sam lično sam čekao na nagrade i po dve godine i zato znam i koliki je značaj upravo takva jedna činjenica.
Ono što želimo da se pohvalimo jeste da smo savezima koji idu na Olimpijske igre tj. savezi koji su kroz sportiste obezbedili učešće na Olimpijskim igrama 15. januara uplatili sredstva i da je to isto veliki pomak kada pričamo o finansiranju sporta i praćenju naših olimpijaca i želje da pratimo njihove programe od trenutka kada su im započete pripreme za Olimpijske igre.
Ranije su se plaćali u maju prve pare i programi su od Republike finansirani od maja.
Upravo želimo da prepoznamo značaj programa, značaj priprema i da finansije što pre uplaćujemo i jeste ovo ogroman iskorak napred, kada pare pustite savezima 15. januara. To pokazuje činjenicu da odnos Vlade prema sportu je nikad bolji i zbog toga se zahvaljujem svim ministrima koji su prepoznali značaj sporta u ovom trenutku, a vama hvala na konstruktivnim idejama i predlozima. Hvala vam na pohvalama i upravo kroz neke pojedinosti ćemo razgovarati u danu za amandmane, neke sugestije koje ste spomenuli.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.
...
Socijaldemokratska stranka

Marko Đurišić

Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije
Hvala poštovana predsednice.
Poštovani ministre, u toku ove rasprave, slušajući prethodne diskusije stekao bi se utisak da problema u sportu u Srbiji danas nema, ali činjenica je da to tako danas nije.
Mi imamo vrhunske rezultate sportista, ponosimo se njima, slažem se da su oni među najboljim ambasadorima naše zemlje, ali kada čitate vesti o sportu, prečesto te vesti liče na vesti iz crne hronike ili na vesti iz nekih tabloida, neke vesti estradne.
Da li je problem zakon koji postoji do danas, nisam čuo u prethodnim diskusijama da je to slučaj. Da li će ovaj zakon da reši te probleme, takođe nisam siguran. Sam Predlog zakona nije loš, on je unapredio neke stvari koje su se u praksi za ove prethodne četiri godine pokazale nedovoljno dobrim, kreće u određenim stvarima u dobrom smeru, ali ne ide do kraja i naši amandmani idu ka tome da se obezbedi još veća transparentnost u finansiranju, da se još veća depolitizacija u sportu obezbedi, da se smanji uticaj sivog kapitala i svega onog ružnog što se dešava u sportu danas.
Ovaj zakon je bio u planu da se donese još 2014. godine, pa 2015. godine, početak, stajalo u planu Vlade, čini mi se, mart mesec 2015. godine. Donet je krajem prošle godine i evo danas, u februaru, januaru, ne znam koji je mesec danas, ga usvajamo. Činjenica je da je postojala široka rasprava i da je sasvim sigurno ovaj zakon postigao najširi mogući konsenzus svih onih ljudi koji rade u sportu i koji žele da doprinesu da sport u Srbiji bude bolji. Ali, problem, ponovo kažem, nije zakon. Problem je njegova primena, i ovog starog i ovog kojeg ćemo danas, odnosno narednih dana, verovatno, usvojiti.
Sam zakon, ovaj stari, predviđao je 24 podzakonska akta, razne brojne pravilnike, strategije, odluke i u obrazloženju zakona stoji da samo jedan pravilnik nije donet - pravilnik o školskom sportu. Puno smo dana slušali o tome kolika je važnost školskog sporta i mi se potpuno slažemo sa vama, ministre, da je ono što je možda najvažnije razvijati u narednom periodu je školski sport, da bi se proširila baza, da bi se podiglo zdravlje nacije, znači, sa tim se slažemo. Ali, šta nam garantuje da će se ovo stanje koje, evo, nije se desilo od 2011. godine, jedino taj pravilnik nije donet, kaže se samo u jednoj rečenici – zbog neslaganja ljudi koji su radili u izradi tog pravilnika, da li će se tu postići konsenzus ili neće? Koji će biti kvalitet ostalih 14 novih pravilnika, koje ovaj zakon predviđa? U kom roku će oni biti doneti? Da li će ovi prethodni pravilnici biti unapređeni u skladu sa zakonom dovoljno brzo da bi se stvari u sportu pomerile na bolje?
Potpuno se slažemo sa ministrom da sport treba da bude dostupan svima, ali to danas nije slučaj. Nas zanima da li će ono što je predviđeno ovim zakonom ostati samo mrtvo slovo na papiru ili će Vlada nešto konkretno raditi da se te stvari promene?
Tu imamo ozbiljne sumnje. Kako možemo da računamo na razvoj školskog sporta, ako ministar nadležan za prosvetu ima obavezu da otpusti nekoliko hiljada zaposlenih u prosveti? Te dve stvari su u koliziji, za razvoj školskog sporta potrebno je zaposliti nove profesore i nastavnike, jer očigledno da postoji manjak kvalitetnih programa. Njih nema ko da osmisli i da sprovede.
Kaže zakon, tamo negde, da prioritet u korišćenju školskih sportskih sala imaju naravno škole i da tek kada se svi termini vezani za programe ostvare, onda oni slobodni termini mogu da budu na tržištu. Ali, šta je danas slučaj? nema nikakvih programa, van školskih aktivnosti, njih nema ko da sprovede. Nema nastavnika, nisu plaćeni, nisu motivisani da rade to i onda se to prepušta klubovima i sport postaje privilegija bogatih, odnosno onih koji imaju novac, deci čiji roditelji imaju novac da plate da treniraju neki sport, a onda se za školska takmičenja prijave oni koji treniraju u klubovima da nastupaju za školu. Ne stvara škola, nema škola treninge, rukometa, odbojke, nekih drugih sportova, nego se to trenira u klubovima, pa se onda pokupe ta deca i onda oni predstavljaju školu. Te stvari treba da se promene. Da li će se promeniti, ostaje pitanje.
Govorili smo ovde i o rekreativnom sportu. Vrlo mi je bilo zanimljivo da pročitam u obrazloženju zakona kakav je odnos ljudi u EU i u Srbiji u bavljenju rekreativnim sportom. Kaže neko istraživanje - 40% ljudi u EU se bavi rekreativno sportom. U Srbiji taj procenat je 10%. A u EU 34 nikad, a 56 u Srbiji nikada nema, kako je rekao ministar, nikakvu aktivnost. Da li će se ovo promeniti? I na koji način? O tome danas nisam čuo i juče ništa.
Ono što smatramo da je dobro, to je korak, ali po nama mali, nedovoljan, da se finansiranje u sportu učini transparentnijim. Predviđeno je da se podnosi izveštaj APR-u, da ti izveštaji tamo se objavljuju, ali smatramo da to nije dovoljno i da takvi izveštaji nisu dovoljno transparentni da bi građani Srbije mogli da vide na koji način se troši njihov novac, ne samo za izdvajanja iz budžeta, za programe koji klubovi prilažu Ministarstvu i lokalnim samoupravama i za to dobijaju određeni novac, nego i za finansiranje od strane javnih preduzeća, od strane preduzeća sa državnim kapitalom, kao i od strane privatnih firmi.
Kao rešenje za brojne probleme u našem sportu, pre svega u fudbalu, evo, prošle godine bilo je nekoliko skandala i sa optužbama za nameštanje mečeva u našoj fudbalskoj Super ligi, pa su ovde i poslanike, našao sam te izveštaje u medijima, pitali na koji način stvari mogu da se promene, onda je odgovor poslanika većine bio da je to privatizacija u sportu.
Na žalost, ovaj zakon nije dao odgovor na to pitanje, a to smo slušali skoro svaki put u prethodne dve godine - kada će zakon o sportu, pa evo, čekamo da vidimo pitanje privatizacije sporta. Vrhunskih sportskih klubova, znamo i sami, da je to veliko pitanje, ko je vlasnik imovine koju oni koriste, ko upravlja klubovima, na koji način država daje sredstva, na koji način se javna preduzeća odlučuju za sponzorstvo tih klubova.
Sve to je danas netransparentno. Na sajtovima tih klubova ne možete da nađete podatke o upravi klubova, to ne možete da nađete ni na sajtu APR-a. Mi smatramo da ti svi podaci moraju da budu javni i da to mora da uđe u ovaj zakon. Ponavljam, privatizacija nije rešena, prepušteno je to nekom novom zakonu. Ministar je rekao – formirana je radna grupa, ali koji je rok? Kada će i ta tema doći na dnevni red i da li će ona rešiti sve te probleme? Ako mislimo da će da reši, zašto onda to nije urađeno sada sa ovim zakonom ili zajedno sa ovim zakonom, da je i taj zakon ovde u proceduri?
Smatramo i naš predlog kroz neke amandmane je da se politizacija sporta, odnosno uticaj politike, što više umanji i da u upravnim odborima klubova i saveza po slovu zakona više ne mogu da sede političari, odnosno članovi organa političkih stranaka. Neke stranke su to najavljivale kao deo svojih političkih programa. To je i najveća stranka najavljivala kao svoju odluku. Neki su funkcioneri najveće stranke u Srbiju to sproveli, neki nisu. Mi smatramo da to ne treba da bude dobra volja ni pojedinaca ni stranaka, nego slovo zakona.
Smatramo da je dobro što će ugovori vrhunskih sportista sada biti sastavljani i overavani u skladu sa zakonom, ali smatramo da treba da postoji i zaštita od diskriminacije u slučajevima kada sportista odbije, recimo, neki transfer. On ima pravo po zakonu da odbije, ali ne govori se o tome da li će i na koji način biti zaštićen da ne snosi posledice toga.
Smatramo da registar koji se uvodi mora da bude širi od onoga što je danas predloženo u predlogu zakona, da moraju jasno i obavezno da se nađu podaci o osnivačima, upravi i godišnji finansijski izveštaji koji će tačno navesti iz kojih izvora i sa koliko novca su finansirani klubovi i savezi.
Ove sve stvari su, po nama, krenule u dobrom pravcu, ali nije učinjen još taj jedan korak i nadam se, ministre, i od toga će zavisiti naša podrška na kraju ovog zakona, na koji način ćete se prema tim našim amandmanima odnositi.
Sport u Srbiji je važan za građane Srbije. Mi volimo da kažemo i verovatno jesmo sportska nacija, ali mislim da neke stvari od strane države i tu treba da se promene. Danas u Srbiji je preko sto grana sporta od posebnog značaja, od posebnog interesa za Srbiju. To praktično znači da ti svi sportovi ulaze u finansiranje iz budžeta, mogu da konkurišu sa svojim programom. Pitanje je da li je to odgovarajuće za zemlju veličine kakva je Srbija. Toliki broj sportova od interesa za Srbiju, smatramo da je prevelik. Zemlje naše veličine i naših finansijskih mogućnosti imaju otprilike duplo manji broj takvih sportova. Mislim da je vreme, ako znamo u kakvoj teškoj finansijskoj situaciji se nalazimo, da se i tu izvrši određena revizija.
Dobro u ovom zakonu je definisanje amaterskog i profesionalnog takmičenja. Dobro je što je ostavljena mogućnost da u kriznim situacijama Sportski savez i Olimpijski komitet preuzmu nadležnosti u pojedinim sportskim granama.
Ono što je dosta kolega govorilo, i to jeste jedan kvalitet ovog zakona, jasnije definisanje zdravstvene zaštite, koji govori - obavezan zdravstveni pregled svih koji učestvuju na takmičenjima, obavezan zdravstveni pregled kod svih vannastavnih školskih aktivnosti i školskih takmičenja. Ali, smatramo da nije do kraja i na najbolji način rešeno šta se dešava za sportske preglede kod pristupanja klubovima, rada, vežbanju, učestvovanju, treniranju u klubovima, odnosno ko snosi trošak. Mladima do 14 godina to potpada pod trošak obaveznog zdravstvenog osiguranja. Ali, šta je sa onim starijim? Zakon kaže da te troškove pokriva klub, savez ili sam sportista. Kada, u kojim slučajevima će to raditi klubovi, savezi, a kada je to ostavljeno samom sportisti?
Takođe, smatramo da je potrebno, bez obzira koliko se uvek kaže da je bavljenje sportom zdravo i da je rekreativno i umereno bavljenje sportom zdravo, treniranje određenih sportova nosi i određene zdravstvene rizike. Mislim da je potrebno naglasiti deci, roditeljima ili rekreativcima koji žele u takvim sportovima da učestvuju koji su eventualni rizici, da to bude obaveza klubova koji organizuju te sportove.
Ministre, govorili ste takođe o tome kako danas postoje samo tri sportska inspektora i da je nemoguće da oni 12.000 sportskih udruženja kontrolišu na pravi način i da ovaj zakon sada otvara mogućnost da sportski inspektori rade pri lokalnim samoupravama. Ali, to je opet u koliziji sa politikom Vlade, koja predviđa da iz lokalnih samouprava 10.000 ljudi u narednih nekoliko meseci dobija otkaz. Pa, gde onda pronaći pare u tim budžetima za nove ljude i da li je to realno? Kako će se to finansirati i da li ćemo imati više sportskih inspektora koji će, po ovom zakonu, imati mnogo više posla i obaveza?
Govorili ste sada o nacionalnom centru za vaterpolo koji će biti izgrađen u Vrnjačkoj Banji i ovaj zakon prepoznaje nacionalne sportske objekte. Govorilo se i o nacionalnom stadionu. U godinama kada ova država, zato što navodno nema para u budžetu, od preko milion građana je uzela novac, od njihovih plata i penzija, govori se o 150 miliona za izgradnju novog stadiona u Srbiji. Mi smatramo da je to apsolutno neprimereno u ovo vreme.
Nekoliko reči na kraju, ministre, ministre omladine i sporta, ovo jeste Zakon o sportu i vi ste se posvetili u svom radu pre svega sportu, ali mislim da u ovom delu rada sa omladinom ova država pokazuje lošu brigu ili nebrigu. Imali smo pre nekoliko dana jednu lošu poruku, kada je prvo bilo najavljeno pa otkazano slavlje ispred Skupštine za vaterpoliste i mlade matematičare, pobednike na Olimpijadi. Nažalost, oni se, po jednom potpuno nemuštom obrazloženju, nisu našli na tom mestu. Mislim da vi treba da vodite računa i o omladini i o sportu.
Na kraju, jedan savet sa moje strane. Vi ste se dugo bavili sportom, ja se dosta dugo bavim politikom. Rekli ste u vašem izlaganju i obrazlaganju ovog Predloga zakona kako je poslednje dve godine osvojena trećina medalja od osvojenih na vrhunskim takmičenjima u poslednjih 15 godina.
Sada nam predstoji predizborna kampanja u narednih nekoliko meseci, odnosno ona je već počela. Takve izjave sigurno će dobiti aplauz na predizbornim skupovima Srpske napredne stranke, ali ako bi tako nešto rekli na javnom mestu, verujte mi doživeli bi isto ono što ste doživeli u beogradskoj „Areni“, kada ste krenuli da se zahvaljujete predsedniku Vlade i gradonačelniku Beograda na organizacija Evropskog prvenstva u vaterpolu. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Ministar, izvolite.

Vanja Udovičić

Želim da vam se zahvalim na iznetim pohvalama, ali i ukazivanju na probleme kojih smo i sami svesni i koje upravo kroz određene odredbe u Zakonu o sportu imamo, tj. želeli smo, ili predložili smo, imaju za cilj da reše iste o kojima ste pričali.
Želim da vam se zahvalim i na konstruktivnim amandmanima koje ste podneli, koje ćemo u raspravi u pojedinostima o njima više pričati, a koji zaista jesu konstruktivni.
Moram da odgovorim na neke od kritika koje ste izneli kada je reč o rekreativnom sportu. Tu ne mogu da se složim u potpunosti sa vama, jer tačne su činjenice koje sam izgovorio, koji procenat ljudi se bavi rekreativnim sportom, a koji ne. Mi želimo upravo kroz strategiju o sportu i upravo nametanjem obaveza, kako jedinice lokalne samouprave, autonomnim pokrajinama pa i Republici i odredbama u zakonu koje se detaljno bave unapređenju rekreativnog sporta, da skrenemo pažnju, da unapredimo rekreativni sport i mogućnost bavljenja rekreativnim sportom u Srbiji.
Ali, s druge strane, ne možemo očekivati od nekog ko ne želi da se bavi sportom, rekreacijom, zdravim stilovima života, da se bavi. Ne možemo izvući čoveka iz kuće, mi možemo da napravimo ambijent, možemo da napravimo sve uslove. Zato jesmo kada je reč o sportskoj infrastrukturi se opredelili za izgradnju onih terena koji su dostupni svima, ali ne možemo vući ljude iz kuće i stavljati ih na terene. Potrebna je i volja drugih da se bave rekreacijom. Naš posao je da napravimo sve uslove i ambijent koji će zadovoljiti potrebe građana Republike Srbije i koji će moći da se bave rekreacijom bez plaćanja za istu.
Želim da vam kažem da kada ste spomenuli da ne radimo na jačanju rekreacije, Ministarstvo omladine i sporta pokrenulo je projekat SOFA studentske, omladinske i fizičke aktivnosti prošle godine, koja danas obuhvata 18.000 mladih između 18 i 25 godina, koji se apsolutno besplatno bave sportom. Svaka aktivnost je apsolutno besplatna. To je želja da pozovemo mlade ljude i da im nametnemo rekreaciju i bavljenje sportom kao stil života i stil razmišljanja.
Moram da vam kažem, da uvek ću da istaknem činjenicu, činjenica jeste da mi u poslednje dve godine imamo 56 osvojenih medalja. Ne možemo da sakrijemo, slavimo ih, pozivamo se na njih. Ti momci i te devojke su idoli mlađim generacijama. To je nesporna činjenica, kao i činjenica da sam imao priliku da igram Evropsko prvenstvo u Beogradu pre deset godina i da se vrlo odgovorno ponašamo i da za ista finansijska sredstva smo organizovali i ovo takmičenje, ali razlika je upravo, jer smo želeli da nešto ostane nakon tog takmičenja i gradimo nacionalni trening centar i to je želja da posle svakog takmičenja nešto ostane. O tome sam pričao.
Da ne oduzimam više vremena, ono što se tiče vaše konstatacije o primeni ovog zakona i sa lociranim problemima, mi smo upravo kroz neke odredbe, kroz jačanje nadzora, kroz uvođenje blagovremenog izveštavanja, kroz sankcionisanje prekršaja i većih novčanih kazni, pokušavamo da upravo skrenemo pažnju na sve to negativno i upravo želimo da kroz takve odredbe delujemo preventivno, a ne represivno.
Još jednom iskreno želim da iskoristim priliku da vam se zahvalim na konstruktivnim amandmanima i drago mi je što ćemo imati priliku o njima da pričamo u raspravi u pojedinostima. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima Elvira Kovač, izvolite.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Savez vojvođanskih Mađara
Poštovana predsednice, predsedništvo, gospodine ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja mi iz poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara želim da pohvalim pozitivan i dobar Predlog zakona, kao i način na koji smo došli do njega, odnosno želela bih da pohvalim široku javnu raspravu koja je održana u proteklim periodu, kao i pozitivnu praksu, da je uvaženi gospodin ministar sa saradnicima ovaj predlog vama predstavio pre nekoliko nedelja u maloj sali Narodne skupštine Republike Srbije.
Najpre bih želela u ime poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara da pohvalim i činjenicu da bez obzira što tokom javne rasprave, znači, prvobitni zakonski tekst je bio takav da smo se uplašili da će biti smanjena nadležnost AP Vojvodine, uvažene su primedbe i u konačnom zakonskom tekstu koji se trenutno nalazi pred nama. Sačuvane su sve nadležnosti AP Vojvodine, zadržane su one koje su predviđene Zakonom o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, a čak određeni članovi ovog Predloga zakona, njima su utvrđene i dodatne nadležnosti o kojima ću malo kasnije detaljnije da govorim.
Nažalost, juče nisam prisustvovala vašem uvodnom izlaganju gospodine ministre, ali sam ispratila u medijima šta ste sve rekli i izvinjavam se ako ponovim neke činjenice, ali činjenica je da je trenutno važeći zakon donet još 2011. godine i da su određene odredbe tog zakona prestale da važe. Neke upravo zbog izmena i dopuna Zakona o Agenciji za privredne registre.
Druga poznata činjenica o kojoj ste verovatno pričali, da je Vlada Republike Srbije donela Strategiju razvoja sporta, sada još na četiri godine, znači od 2014. do 2018. godine i na osnovu Strategije su zapravo definisani opšti ciljevi, a ono o čemu bih najviše želela da govorim upravo zbog decentralizacije kako nadležnosti AP Vojvodine, tako i plan razvoja sporta na nivou lokalnih samouprava, jer ima određenih nedoumica, pitanja ljudi iz lokalnih samouprava.
Svakako pozdravljamo da je jedan od osnovnih ciljeva koji su uvažene kolege već danas govorile, unapređenje školskog i univerzitetskog sporta i možda najznačajnije fizičko vaspitanje dece predškolskog uzrasta, ali naravno i obezbeđenje uslova za povećanje bavljenja sportom u svim segmentima stanovništva, posebno dece, omladine, žena, osoba sa invaliditetom i tako dalje.
Opšti cilj bi trebalo da bude smanjenje procenata deformiteta i borba protiv velikog problema, a to je da sve veći broj građana ima problem sa gojaznošću. Naravno, da bi cilj adekvatne primene ovog zakona koji ćemo usvojiti za nekoliko dana i koji je svakako dobra bi trebalo da bude i obezbeđenje uslova za razvoj vrhunskog i profesionalnog sporta i razvoj sportske infrastrukture.
Opšte je poznata činjenica da bez obzira što je trenutno važeći zakon donet 2011. godine, znači, nije toliko star, bilo je određenih nepreciznosti i neprimenjivosti pojedinih rešenja tog zakona. On nije usklađen sa u međuvremenu donetim drugim pravnim propisima i pojedina rešenja nisu u opšte usklađena sa uporedno pravnim rešenjima. Tako da smo zapravo u praksi došli do nemogućnosti adekvatnog sprovođenja tog zakona.
Ono što je najznačajnije, što ću verovatno nekoliko puta da naglasim, pojavila se potreba da se svim građanima, znači, deci i omladini, ženama i osobama sa invaliditetom omogući permanentno bavljenje sportom uz naravno podršku profesionalnim sportistima koji svakako postižu vrhunske rezultate.
S druge strane, opšte poznata činjenica da i u Predlogu zakona su sadržane pojedine odredbe iz starog zakonskog rešenja, ali to su te odredbe koje su se, ako mogu tako da kažem, dobro pokazale u praksi, odnosno, koje je bilo moguće primenjivati u prošlosti.
Ono što bi svakako želela da naglasim kao značajno, da je zadržan sistem programskog finansiranja sporta, kako iz budžeta Republike Srbije, tako i iz budžeta autonomnih pokrajina, jedinica lokalnih samouprave, a pojedine odredbe su usmerene na unapređenje uspostavljenog sistema finansiranja.
Vi ste, uvaženi gospodine ministre, juče popodne u svom uvodnom izlaganju naglasili da zakon treba da unapredi čitav sistem sporta i da reguliše finansiranje sporta, da je praksa pokazala da finansiranje sporta države funkcioniše dobro, ali da u lokalnim samoupravama nije baš tako.
Pričali ste i o Pravilniku, znači, da zakon predviđa donošenje pravilnika o lokalnim samoupravama, u finansiranju klubova, kako bi svi klubovi imali istu šansu. Određeni predstavnici lokalnih samouprava se ne slažu sa time, kažu da nikad nema dovoljno sredstava da oni ispoštuju sve svoje obaveze, lepo je što imaju nadležnost, ali je pitanje iz čega sve to da se plati, da se ispoštuje svaki klub da za njih 30, 40, 50 hiljada dinara nisu neke velike pare, a pored toga je neophodno isfinansirati održavanje nekih objekata, pa čak i izgradnju novih.
Onaj problem na kojih bih želela da ukažem je da je činjenica da se iz republičkog budžeta vrlo malo finansiraju oni klubovi koji nisu iz Beograda. Ne bih želela da uvredim navijače ni „Zvezde“ ni „Partizana“, ali smatram da postoji život i van „Zvezde“ i „Partizana“, da postoje klubovi koji nisu iz Beograda i koji ne dobijaju dovoljno pažnje, pa ni finansijske podrške iz republičkog budžeta.
Vrlo je osetljivo pitanje, ali verovatno ste i sami svesni toga da kada pričamo o sportovima koji nisu fudbal ili izuzetno popularni sportovi, da su iznosi sve manji i manji.
Kada pričamo o ženskom sportu da je to nešto što ne dobija dovoljno pažnje javnosti, nadam se, da će se to primeniti u budućnosti. Konkretan primer je, na primer, ženski fudbalski klub „Spartak“ iz Subotice koji postižu izuzetno dobre rezultate, ne samo u zemlji, već i na međunarodnim evropskim takmičenjima, a suočavaju se sa ogromnim finansijskim problemima i zamoljeni smo i svako bih želela da ukažem i na značaj kako posvećivanja pažnje, pa naravno i finansijske podrške i onim klubovima koji nisu iz glavnog grada, već iz drugih gradova Republike Srbije.
Ono o čemu se verovatno govorilo i mnogi pitaju šta je sa privatizacijom? Činjenica je da iz ovog Predloga zakona o sportu izostavljen deo koji se odnosi na privatizaciju društvenog i državnog kapitala, odnosno imovine, sadržane u još uvek važećem Zakonu o sportu, prvo zbog toga što se ništa nije desilo 2011. godine i što je to bilo neprimenljivo i dobro je što će se ovo pitanje po naznakama, obećanjima rešiti posebnim zakonom.
Svakako je zanimljivo i pohvalili bi odredbu prema kojoj nadležni Nacionalni granski sportski savez je dužan da pokrene disciplinski postupak i primeni disciplinske mere utvrđene sportskim pravilima protiv svojih članova koji kao organizatori sportske priredbe ne preduzmu propisane mere za organizaciju sportske priredbe i svakako je značajno i da se do sada važeći Nacionalni savet za borbu protiv nasilja, nedoličnog ponašanja gledalaca na sportskim priredbama, zamenjuje, ako tako mogu da kažem, umesto njega se predviđa Nacionalni savet za sprečavanje negativnih pojava u sportu i da se zapravo proširuju njegove nadležnosti.
Pored sprečavanja nasilja na sportskim dešavanjima, priredbama, on je nadležan za borbu protiv dopinga u sportu, nameštanju utakmica i što je izuzetno značajno za Republiku Srbiju, ispunjavanje međunarodnih obaveza u ovim oblastima.
I kao što sam obećala na početku svog izlaganja želela bih malo detaljnije da se bavim izvornim i poverenim nadležnostima AP Vojvodine u oblasti sporta.
Naime, u delu Predloga zakona posvećenog opštem interesu i potrebama interesa građana u oblasti sporta regulisana su dva najvažnija pitanja, šta se smatra opštim interesom u oblasti sporta za Republiku Srbiju, odnosno šta se smatra potrebama građana u oblasti sporta, koje se zadovoljavaju u autonomnim pokrajinama jedinicama lokalnih samouprava i na koji način se zapravo vrši izbor tih programa koji će se finansirati iz javnih prihoda.
Potrebe i interesi građana u oblasti sporta u autonomnoj pokrajini, za čije se ostvarivanje obezbeđuju sredstva u budžetu AP Vojvodine, su između ostalih izgradnja, opremanje, održavanje sportskih objekata od značaja za autonomnu pokrajinu, promocija i podsticanje bavljenja građana sportom, kao što smo to više puta naglasili, posebno ovih osetljivih kategorija, dece, omladine, žena, osoba sa invaliditetom, itd, i delatnost pokrajinskog Zavoda za sport i medicinu sporta, kao i drugih organizacija u oblasti sporta, čiji je osnivač autonomna pokrajina.
Razvoj sportskih grana koje su od posebnog značaja za autonomnu pokrajinu, već spomenuto, sprečavanje negativnih pojava u sportu na nivou autonomne pokrajine i unapređenje zaštite zdravlja sportista i takođe izuzetno značajne dve pozitivne stvari, nagrade i priznanja za postignute sportske rezultate i doprinos razvoju sporta u autonomnoj pokrajini, stipendije za sportsko usavršavanje kategorisanih sportista, posebno perspektivnih sportista.
Znači, izuzetno je značajno što su ove nadležnosti autonomne pokrajine ostale sačuvane, čak i proširene. Naime, autonomna pokrajina preko svojih organa, između ostalog, utvrđuje sportske objekte od značaja za autonomnu pokrajinu, obezbeđuje uslove za rad obavljanja delatnosti pokrajinskog Zavoda za sport i medicinu sporta i drugih organizacija u oblasti sporta, čiji je osnivač autonomna pokrajina. I kao poverene poslove, uređuje bliže uslove za korišćenje javnih sportskih terena na teritoriji autonomne pokrajine i vrši inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ovog zakona na svojoj teritoriji, teritoriji autonomne pokrajine.
Kao što sam naglasila, pojedine odredbe Predloga zakona određuju i još neke nadležnosti, definišu i druge nadležnosti kao što je na primer stručni nadzor u oblati sporta. Stručni nadzor u oblasti sporta vrši Zavod za sport i medicinu sporta Republike Srbije, a na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine, pokrajinski Zavod za sport i medicinu sporta preko stručnih sportskih nadzornika, kao povereni posao.
Dobro je što ustanove u oblasti sporta mogu osnivati kako Republika Srbija, tako i autonomna pokrajina jedinice lokalne samouprave i naravno u budžetu osnivača treba da obezbede, što je uvek teško pitanje, treba da obezbede sredstva za rad ovih ustanova i godišnji program rada prema ovom zakonu navedenih ustanova odobrava sam osnivač.
Značajno je, ostavljena je mogućnost, da autonomna pokrajina jedinice lokalne samouprave, mogu osnivati fond za razvoj sporta, sa ciljem podrške u unapređenju sportske rekreacije, promocije i podsticanja bavljenja sportom zaista svih kategorija građana.
Ono što je izuzetno značajno i što se tiče nekih dugoročnih planova i strategija, opšte je poznato da ovaj Predlog zakona predlaže da nacionalnu strategiju razvoja sporta donosi Vlada. Zanimljivo da je to na deset godina, ranije je to bio kraći period, što je verovatno dobro da bude dugoročno kontinuirano planiranje i godinu dana posle donošenja ove nacionalne strategije, autonomne pokrajine jedinice lokalne samouprave od njenog usvajanja treba da donesu program razvoja sporta na svojoj teritoriji, što je svakako dobro da bi oni planirali.
I da ukratko sumiram i zaključim, Predlog zakona o sportu je svakako jedan pozitivan i dobar propis i još jednom pozdravljam što smo do zakonskog teksta došli na takav način kako bi to trebalo u svim slučajevima i nadam se da smo i pohvaljeni sa tog stanovišta, zaista je bilo transparentno, mnogi su uključeni i trajalo je, postojala je i javna rasprava, samo se nadam da će i novi Zakon o sportu zaista imati uspeha i u njegovoj primeni. Nadam se da ćemo kako Ministarstvo, tako i sami narodni poslanici kontrolisati sprovođenje ovog zakona, da ne ostane mrtvo slovo na papiru.
I iz svega prethodno navedenog, naročito zbog toga što nisu umanjene nadležnosti AP Vojvodine i naravno u nadi da će više pažnje i više finansijske podrške biti posvećeno i onim klubovima koji možda za opštu javnost nisu toliko poznati i nisu iz Beograda, poslanička grupa SVM će u danu za glasanje podržati Predlog zakona o sportu. Hvala.