Drugo vanredno zasedanje, 02.02.2016.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Drugo vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/30-16

2. dan rada

02.02.2016

Beograd

Sednicu je otvorio: Veroljub Arsić

Sednica je trajala od 10:10 do 18:15

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Udovičiću.
Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski.
...
Srpska napredna stranka

Dubravka Filipovski

Nova Srbija
Zahvaljujem predsedavajući.
Uvaženi ministre, poštovani gospodine Peruničiću, ostali članovi Ministarstva, ja želim na početku svog izlaganja da vas obavestim da će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati Predlog novog zakona o sportu.
Takođe, smatram da je veoma važno da na početku svoje rasprave i svog izlaganja o Predlogu novog zakona o sportu kažem da ovaj Predlog zakona dolazi u pravom trenutku, praktično u trenutku kada mi kao, upotrebiću i ja taj izraz, kao sportska nacija, postižemo vrhunske rezultate i osvajamo do sada najveći broj medalja i u pojedinačnim i u ekipnim sportovima.
Iako je prvobitna namera predlagača bila da se samo izmeni postojeći zakon iz 2011. godine, došlo se do promena u više od 50% celog zakona i mi danas imamo praktično novi zakon, jer je praksa pokazala za ovih nekoliko godina da je to nužnost. Ja to pozdravljam. Zakoni i ne treba da budu sveto slovo, treba ih menjati kada se za to ukaže prilika, pre ili kasnije.
Dakle, pokazalo se da nam je potreban jedan sistemski okvir za razvoj sporta. Ključno pitanje je - kako stvoriti uslove za kvalitetno bavljenje sportom i kako poboljšati bazu u lokalnim zajednicama? Takođe, veoma važno pitanje je i kako ohrabriti decu da se bave sportom i kako, kao odgovorno društvo i kao odgovorna država, stvoriti ambijent za razvoj dece u sportskom duhu?
Ranije su u školama postojale sportske sekcije i svoj deci je bilo olakšano da se uključe u sport na taj način, bez novčanih davanja, bez posebnih izdataka za roditelje. Danas ti izdaci nisu mali i u trenucima ekonomske krize kroz koje prolazi Srbija predstavljaju veliki izdatak za roditelje, za bavljenje njihove dece sportom i jedna od dobrih odredbi ovog zakona je upravo u tome što smanjuje izdatke roditeljima i omogućava veću uključenost dece u sportu.
Zato bih ovom prilikom htela da naglasim da visina članarina koje sportisti plaćaju klubovima do sada je bila ograničena na 10% od prosečne plate u zemlji, od sada će to ograničenje ostati samo za maloletne sportiste, dok će za punoletne sportiste biti ukinuto. Uvodi se, iako ste vi to rekli u svom obrazloženju, ali je važno zbog građana Srbije da još jednom čuju, da se uvodi besplatni lekarski pregled za sportiste od osme do četvrte godine za decu, što takođe treba da olakša teret roditeljima.
Sport je svakako najveći i najpoznatiji brend Srbije i zbog toga je neophodno da zajedničkim snagama napravimo takav sistem koji će afirmisati sportske vrednosti u društvu i koji će omogućiti da sport bude dostupan svakom građaninu. Zato mislim da je veoma važna komunikacija i formiranje mreže za sport svih jedinica u lokalnim samoupravama.
Dobro je što ste u pripremi ovog zakona imali jednu veoma široku javnu raspravu, što ste na skoro svim tim javnim raspravama i lično učestvovali, što ste u pripremi ovog zakona zajedno sa svojim saradnicima obišli sve klubove, sportske saveze, razgovarali sa njima, videli koji su njihovi problemi i ukoliko ste veći deo tih primedbi uvrstili u novi zakon o sportu, ja mislim da ćemo mi kao društvo biti na putu dodatne afirmacije sporta.
U ovom novom Predlogu zakona o sportu veoma je važno nekoliko odredaba, po mom mišljenju. To je stručnost u radu sa sportistima. Mislim da je to jedan od najbitnijih činilaca sportskog sistema. Takođe, kategorizacija sporta je veoma važna. Ne možemo možda kao do sada, i bez obzira na želju nekih lokalnih samouprava, npr. podržavati afirmaciju kajakaškog kluba u Nišu ako tamo nema uslova.
Zatim, vrlo je važna evidencija klubova. Za ulazak privatnog kapitala u naš sport nisu dovoljni samo brendovi Crvene zvezde, Partizana. Potrebno je da imamo tačne podatke o raspolaganju imovinom tih klubova, o obimu dugova, da bi se znalo koji bi tu bio i obim privatizacije.
Ono što me posebno zabrinjava je veliki uticaj kladionica na mlade. Mi imamo jasne zakonske propise da za decu do 18 godina, praktično, oni ne smeju da kao maloletni učestvuju na ovaj način, ali imam utisak da se oni jako bave tim rezultatima, učestvovanjem u kladionicama. Moje mišljenje je da tu zajedno kao društvo, zajedno sa Ministarstvom prosvete, sa školama, sa lokalnim samoupravama moramo raditi više na prevenciji i na smanjenju uticaja sportskih kladionica na mlade.
Ono što je veliki problem našeg sporta je svakako nasilje na stadionima i privatizacija, ali to ovaj zakon o sportu ne rešava. To je nadležnost nekih drugih zakona. Ali, veoma je važno što se ovim Predlogom zakona o sportu talentovani igrači i mlađih kategorija iz raznih sportova neće više potpisivati doživotne ugovore sa menadžerima koji su koristeći tešku ekonomsku situaciju u Srbiji na taj način mlade sportiste trajno vezivali za sebe koristeći potpisane ugovore.
Vrlo je važno istaći da novi zakon predviđa da rok na koji se potpisuje ugovor može biti najduže na dve godine, s tim da se može obnavljati na isti period neograničen broj puta.
Takođe, dosta su do sada kod nas u potpisivanju tih ugovora bila uključena tzv. treća lica, odnosno investicioni fondovi. Oni su od klubova otkupljivali ugovore igrača i sva buduća ugovaranja su išla preko tog fonda, a sportista postaje neka vrsta njihovog vlasništva. Po novom zakonu, treća lica će biti eliminisana i igrač će ugovore potpisivati samo sa ovlašćenim menadžerima, veoma važna, rekla bih ključna odredba predloga novog zakona.
Mislim da je veoma važno i što novi zakon o sportu precizno uređuje osnivanje privrednih društava u oblasti sporta i što je novo zakonsko rešenje uzelo u obzir da postoje sportski klubovi koji su od posebnog značaja za lokalni nivo. Tretiraju se kao gradski, a osnovani su kao udruženja građana. Oni će moći da se transformišu u privredno društvo ukoliko odluke o tome donese skupština kluba, a sa tim se saglasi lokalna samouprava, na koju se prenose sva osnivačka prava i obaveze.
Takođe, mislim da je jedna od važnih odredaba novog zakona o sportu i činjenica da naši sportisti više ne mogu ići bez osiguranja na međudržavna takmičenja. Važećim Zakonom o sportu od 2011. godine usvojeno je tzv. programsko finansiranje sporta i to je donelo sjajne rezultate, jer se od te godine do današnjeg dana broj osvojenih medalja povećao za 40%. Ovaj vid finansiranja pomogao je da novac stigne direktno do sportista.
Veliki problem ostaje finansiranje naših fudbalskih klubova. Iako postoji nekoliko osnovnih načina na koji se naši fudbalski klubovi finansiraju, to ne donosi posebne prihode. To su prihodi od TV prava, ulaznica, sponzorstva i dalje su najveći prihodi fudbalskih klubova od transfera.
Na raspravi o novom Zakonu o sportu smo mogli čuti da u Srbiji vrhunskog fudbala neće biti dok se ne odvoji amaterski od profesionalnog i dok se ne privatizuju naši klubovi. Negde sam, pripremajući se za ovu raspravu, pročitala da ste, kao ministar, zajedno sa svojim kolegama bili kod svojih kolega ministara u zemljama u okruženju i da ste sa njima razgovarali o privatizaciji klubova. Verujem da kao ministarstvo sagledavate i taj način, jer je to prosto nešto što nas čeka i da ćete najbolje primere uzeti u obzir i pokušati da ih primenimo kod nas.
Takođe, ono što je problem, mislim da mediji imaju veliki uticaj kada je u pitanju afirmacija sporta, ali opet, sa druge strane, mediji se suočavaju sa velikim brojem problema. Pisani mediji se, recimo, suočavaju sa činjenicom da se sa njihovih portala samo kopiraju sadržaji, da tu oblast sa Ministarstvo za informisanje treba da uredimo. Navešću samo jedan primer „Njujork Tajmsa“, kako su se oni zaštitili, recimo. Na njihovom portalu prvih deset informacija možete skinuti sa sajta, ali ako hoćete da skinete ostale, to morate da platite.
Takođe, elektronski mediji imaju dosta problema. Kažu da velike kompanije ne finansiraju dovoljno njihove programe za afirmaciju sporta. Imamo veliki problem i sa reemitovanjem preko graničnih kanala sa njihovim reklamama. Mislim da će tu situacija sada biti bolja sa nedavnim izmenama Zakona o reklamama koji smo usvojili.
Na kraju svog izlaganja želim da iznesem jednu primedbu koja je, po mom mišljenju, prilično velika. Naime, u novom Zakonu o sportu ne spominje se uopšte rodna ravnopravnost, afirmacija ženskog sporta. Vi vrlo dobro znate, kao i vaši saradnici, da u Srbiji živi 51% žena, da je gotovo polovina medalja osvojena od strane žena, da imamo veliki problem sa ženskim sportom. Mi kao Ženska parlamentarna mreža nismo stigli da podnesemo amandmane vezane za položaj žena u sistemu sporta. Žensku parlamentarnu mrežu čine 84 narodne poslanice. Pretpostavljam da imate te informacije.
U ovom trenutku vam predlažem sledeće da amandmane koje su podnele kolege i koleginice sa svojim timom dobro pregledate i ako ima amandmana koji se odnose na položaj žena u sportu, na sprečavanje nasilja nad ženama u sportu, na jednaku ulogu, rodnu ulogu dečaka i devojčica u sportu, da te amandmane prihvatite.
Drugi predlog je da mi sada naknadno uradimo te amandmane za koje smatramo da treba da budu u novom zakonu, da ih vi pogledate sa svojim saradnicima i da ih onda uvrstimo kao odborske amandmane. Mislim da bi to bilo veoma važno, ne samo zbog toga što je Srbija potpisnica mnogih konvencija o sportu, ne samo zbog toga što mi uskoro treba da raspravljamo o novom Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, a po kojem se predlaže da će 50% žena biti u izvršnoj vlasti. Ovde nemamo ni u jednom članu da su žene prisutne makar 30% u odlučivanju, a smatram da bi to trebalo da bude.
Četvrti argument, mi kao država uskoro treba da počnemo da pregovaramo o poglavljivama 23. i 24. koja su vezana za ljudska prava, protiv diskriminacije. Mislim da ste me razumeli i očekujem od vas odgovor na ova pitanja.
Još jednom želim da vam kažem da će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona o sportu.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministar Vanja Udovičić.

Vanja Udovičić

| Ministar omladine i sporta
Hvala vam na podršci.
Ono što želim da pomenem jeste da je ovaj Predlog zakona zadržao sva važeća rešenja koja su se u praksi pokazala kao dobra, ali je obim i značaj novih rešenja takav da je bilo neophodno doneti nov zakon.
Što se tiče rodne ravnopravnosti, svakako ćemo sagledati amandmane i sagledati da li postoji mogućnost da se prihvati. Upravo iz ovog razloga, možemo razgovarati na temu novih amandmana. U sportu ne postoji nejednakost i sve odredbe koje se u zakonu propisuju odnose se i na dečake, i na devojčice i na sve učesnike u sportu i ne pravimo razliku kada se čita bilo koja odredba u zakonu. Ako želite da se nešto konkretno naglasi, spremni smo da razgovaramo na tu temu. Hvala vam još jednom na podršci.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik Jovan Marković, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DS.
...
Demokratska stranka

Jovan Marković

Demokratska stranka
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege poslanici, pred nama se nalazi, po mom mišljenju, jedan jako važan zakon i na startu hoću da izrazim svoje zadovoljstvo da sam u analizi ovog zakona prepoznao veliki trud i veliki rad koji je uložen od strane ministra i njegovih saradnika, kao i mnogih ljudi koji se bave ovim poslom i ovim zanimanjem u Srbiji. Kada pogledate kako je zakon pripremljen, kada analiziramo kako je obavljena javna rasprava i koliko su uvaženi predlozi struke, možemo da kažemo da načelno imamo podršku za ovakav predlog.
Ako je situacija takva da je ovim zakonom obuhvaćeno funkcionisanje preko 132 sportske grane, da je ovim zakonom obuhvaćeno preko 13.000 sportskih klubova, saveza i udruženja, da je ovim zakonom obuhvaćeno 250.000 sportista koji su članovi raznih sportskih klubova i udruženja, ako je od tih 250.000 sportista preko 1.100 njih koji su sa vrhunskim rezultatima, onda reči ministra u uvodnom obrazlaganju zakona da je osećao veliku odgovornost i veliku obavezu da se sa zakonom izađe na ozbiljan način pred građane Srbije, možemo da podržimo ta nastojanja i da razumemo te njegove reči.
Dalje, analiza koja je usledila i u obrazloženju zakona koja kaže da je preko 18% građana Srbije, odnosno svaki peti građanin Srbije je u statusu gojaznosti, da je preko 40% ljudi sa povećanom hipertenzijom, da je samo 10% građana Srbije u prilici da se jednom nedeljno bavi nekim vidom sporta, onda su to poražavajući rezultati koji treba da budu usmereni u tom pravcu da se problemi rešavaju. Sada moram da izrazim svoje veliko nezadovoljstvo ili žal što u ovim temama i na ovim mestima nismo možda učinili više kako bi se ovaj zakonski predlog unapredio.
Mislim da je jako dobro da se taj kontinuitet i oseća i ja sam tako i razumeo poruku ministra koji je istakao da su rezultati vrhunskih sportista u prethodne dve godine zaista vredni pažnje i pohvale. Nisam to razumeo kao neku političku poruku, jer bih u tom slučaju bio razočaran, ako bi to bila poruka, zato što znam da ministar ima u vidu da je za jedan vrhunski sportski rezultat potrebno vreme, ogroman rad, kontinuitet i zalaganje i u tom smislu mislim da je hteo da istakne i da je taj zakon, koji je bio 2011. godine, prilično dobar.
Znači, u mojoj diskusiji ću se osvrnuti na dve stvari, za koje mislim da su ključne i koje, na neki način, ukazuju na osnovne ciljeve koje ste vi postavili predlogom ovog zakona, odnosno u njegovoj primeni. Prvi cilj je obuhvat građana Srbije koji u narednom periodu treba da se bave sportom, odnosno fizičkim vaspitanjem. Drugi cilj je da se pomogne i podrži vrhunski sport i ja mislim da u ovom drugom cilju, koji je bio možda i primaran, možemo da kažemo da je zakon napravio određene pomake, da su napravljeni određeni iskoraci. Svesni smo i dalje da će biti jako teško stanje i da će problem finansiranja biti primaran u narednom periodu i da će mnogi klubovi, mnogi sportisti, mnogi savezi, imati sa tim problema, ali da je zakon imao u vidu i što se tiče zdravstvene zaštite, ugovora, odnosa Saveza sa klubovima, pojedinaca sa klubovima, dece, roditelja, itd, da ste imali tu dobru nameru i da će taj drugi cilj koji ste ovde planirali i u narednom periodu biti pod kontrolom, da će imati neki svoj tok i što se tiče nadzora, inspekcija, podrške društva, nacionalnih, granskih, sportskih saveza itd. Očekujemo da će ovi rezultati koji su vrhunski ostvareni u prethodnom periodu ili biti bolji, ili bar na istom nivou.
Međutim, ono što po meni nije urađeno i gde je propuštena velika šansa, mi smo kao Poslanički klub reagovali sa dosta amandmana, preko 20 amandmana smo podneli na Predlog ovog zakona, ja mislim da ćete ih vi vrlo pažljivo pročitati, a mi smo pokušali da u nekim ključnim mestima i na ključnim temama i tačkama damo svoje predloge, kako bismo mogli da računamo da će ovaj prvi cilj, a to je podizanje obuhvata građana koji se bave fizičkim vaspitanjem, vežbanjem, rekreacijom i masovnim sportom, biti ostvaren. Smatram da je propuštena prilika da možda u javnim raspravama, poštovani ministre, pogotovo u Novom Sadu, a rasprava je trajala osam ili devet sati, u Nišu, gde je rasprava trajala sedam sati, rešite možda ove dileme koje su vezane za predlog struke, da uvažite neke predloge i amandmane, pre svega, profesora i ljudi sa fakulteta koji su vrlo ozbiljno, studiozno i profesionalno prišli ovim pitanjima, Oni su vam ukazivali da su članovi zakona 24, 25, 26, 27. prilično diskutabilni, na način i sa predlogom kako je on došao u javnu raspravu.
Znači, u tim članovima se govori o stručnom osposobljavanju, o napredovanju u struci, o akreditaciji, o licencama. Posebno je važna tema bila oko osposobljavanja stručnih lica koji nisu završili visoke i više škole, fakultete, i koji se pojavljuju u ulozi da budu treneri, da budu sa nekom ulogom u procesima treninga sa decom. Smatramo da je jako važno bilo da ispoštujemo te ljude, odnosno sve one predloge koji su išli u tom pravcu da to pitanje mora biti jako precizirano.
Mi smo dali amandmane koji su ukazali na to da nije dobro da ministar i ministarstvo određuje pravilnike, uputstva i da propisuje standarde i norme osposobljavanja ovakvih lica, nego da to bude stvar struke, odnosno da se fakulteti i institucije koje su akreditovane i nadležne za to, zajedno sa granskim, sportskim savezima, isključivo pitaju za takve procedure, procese i njihovo stručno osposobljavanje. Predlog je da Ministarstvo daje saglasnosti na te pravilnike, ali nikako obrnuto i smatramo da je jako važno da sve primere, negativne primere i loše primere prakse uvažite i da taj problem rešavamo.
Smatramo da ako je ključni cilj da se poboljša zdravlje ljudi, da se krene u iskoracima u tom smislu i tom pravcu, da školski sport, masovni sport, rekreacija, bude dominantna u sledećem periodu što se tiče politike države u ovoj oblasti, moramo poći od toga da imamo veliki broj stručnih kadrova, da imamo veliki broj institucija koje se bave ovim poslom, ali koje nisu ni sada bile u prilici da ključno odlučuju, a po ovom Predlogu zakona, bojim se, neće biti ni u buduće.
Druga tema koja je jako važna za ostvarenje ovog prvog cilja, a tiče se povećanja obuhvata građana koji se bave sportom, jeste uloga lokalnih sportskih saveza, klubova i organizacija. Ja sam potpuno svestan, poštovani ministre, da vi zajedno sa predstavnicima Vlade imate veliki problem što na lokalnom nivou imate, kako su to neki ministri govorili, preko 90% gradonačelnika i predsednika opština koji i ne znaju u stvari zbog čega su tu, da oni nisu odgovorili zahtevima svojih poslova i po nekim drugim pitanjima i oblastima, pa se tako dešava i u sportu i imate problem kako da sada i budžete i infrastrukturne projekte i sve druge poslove usmerite u jednom dobrom pravcu, jer nemate saradnike na lokalnom nivou. Ali, to što nemate saradnike na lokalnom nivou trenutno ne treba da znači da vi gubite sistem, odnosno da ne gradite sistem koji će u nekom periodu dati rezultate.
Na primeru Užica ću vam samo reći da smo od 2008. do 2012. godine, upravo sa željom da mladi ljudi imaju ponudu, sa željom da mladi ljudi imaju šansu da se bave sportom, da napreduju u svakom smislu, uložili ogroman trud i novac da završavamo sportske objekte i da se, recimo, završi bazen. Vi ste bili na bazenu, na moju veliku radost, na veliku radost građana Užica, tamo su bile pripreme pred svetsko prvenstvo u Rusiji reprezentacije Srbije, i vi ste, selektor i mnogi drugi ljudi rekli kako je to jedan od najlepših bazena koji postoji u državi. Vidite, mi smo taj bazen radili posle 40 godina zahteva građana Užica da se napravi takav objekat i doživeli smo da sa promenom vlasti, politička struktura koja je došla potpuno zloupotrebi taj koncept, taj objekat i da se on 10 meseci drži zaključan. Znači, roditelji su bili prinuđeni da i dalje decu na treninge vode na Zlatibor. Tamo je primljeno preko 20 ljudi koji su 10 meseci primali plate, a objekat je bio van upotrebe. Za tih 10 meseci napravljeno je 50 miliona troškova za plate i za održavanje.
Sada imate situaciju da ti ljudi koji su na takav način raspolagali tim objektom, treba dalje da ga unapređuju, da ga stave u funkciju građana. Oni prosto ne razumeju šta je njihova uloga, šta je uloga bazena i kakva treba da bude funkcija tog objekta.
Slično je bilo i sa stadionom. U vreme dok smo pravili stadion, Sloboda je igrala prvu ligu, igrali smo evropske utakmice, sada je to druga liga. Što se tiče košarke, igrali smo prvu ligu, ligaška finala u prvoj ligi, sada je to druga liga. Odbojka takođe. I mnoge druge stvari i mnogi drugi sportovi.
Onda imate situaciju da ono što je uloženo, a ogroman novac je uložen u infrastrukturu sada, prosto nema funkciju i kaže – pa ovo ste bespotrebno radili. Sada, znam, da je vama teško, da kada dođete i razgovarate sa tim ljudima, pričate o viziji i o tome kako to što smo napravili u infrastrukturi treba da bude u korist građana i da se spusti na nivo školskog sporta, rekreacije, masovnog sporta i da bude u funkciji ljudi i zdravlja. Imate mnogo takvih primera.
Ali, to ne treba, opet kažem, da bude razlog da vi ne donesete zakon koji će u narednom periodu sistemski da rešava određene probleme i da to što je urađeno bude u stvari osnova na kojoj će svi i dalje da funkcionišu, napreduju i da se ovaj prvi i osnovni, po meni, i osnovni cilj koji imate i ostvari.
Znači, smatram da je uloga lokalnih uprava i u budžetu, odnosno programskom budžetiranju i u izgradnji infrastrukture i u svakom drugom smislu, i kroz ulogu lokalnih sportskih saveza ovde zanemarena u zakonu, odnosno da na njoj treba posebno raditi, jer to jeste šansa da u narednom periodu vi dođete do toga da podižete obuhvat, o kome mi ovde zapravo i pričamo.
Takođe sam mišljenja da je, ako pričamo o tom lokalnom nivou, izuzetno važno da se pored stručnih kadrova i ljudi koji su završavali fakultete poveže i ta vaša želja za budžetskim finansiranjem i programskim finansiranjem u smislu da država mora kroz svoj koncept, a ovo jeste koncept ostvarivanja prvog cilja, primaran zadatak, da se nametne na svakom nivou, pa i na lokalnom nivou.
Ako to budete povezali i ako to budemo uvezali u jednu zajedničku priču, jedan zajednički cilj, sa recimo idejom da lokalni budžeti u raspisivanju programa za sledeću godinu kao prioritet stave, recimo, školski sport i takmičenja i angažovanja što više dece.
Ako tako budete radili onda ćete izvući mnogo ideja iz onih ljudi koji danas nisu zaposleni u struci. Onda ćete dati šansu svim ljudima koji hoće da se bave ovim aktivnostima da kroz neku zaradu daju programe.
U Užicu smo radili nekoliko veoma lepih projekata. Jedan od njih je bio 2011. godine - jedinstvena školska liga, sa ciljem da se, recimo, u rukometu, pa onda u košarci, organizuju takmičenja kroz sve škole, gde će raditi profesori sa decom, gde će oni imati sekcije, trenažne procese i na kraju u drugom polugodištu takmičenja kroz utakmice. Za veoma mali novac smo podigli takvu energiju i aktivnost u gradu da je hiljade mališana učestvovalo u tom projektu. Jedva su čekali sledeću godinu. Oni su sami nalazili sponzore za prevoz, za majice, za dresove, za sendviče, za mnoge druge stvari. To je posle nekog vremena zaustavljeno, kao i mnoge druge stvari. Ovo vam govorim kao ideju.
Ako pričamo o podizanju kvaliteta školskog sporta, takođe kao ideja je osnivanje školskih sportskih saveza sa osnivanjem školskih liga, školskih klubova i to bi u tom smislu bio značajan iskorak da se u narednom periodu angažuju svi oni ljudi koji nemaju posla, a imaju dobre projekte i ideje.
Moram malo da povežem ovo što se tiče članarine, mislim da su vas tu pogrešno podržale ostale kolege. Mislim da nije dobar ovaj iznos. Treba ga ograničiti, ali mislim da nije dobar predlog da se 10% od prosečne plate uvede kao princip za sve i obaveza za sve, jer onda imamo problem.
Recimo, u Užicu imate posle otvaranja bazena nekoliko plivačkih klubova. Plivački klubovi nemaju podršku iz budžeta jer su to tek osnovani klubovi, a tek treba da rade. Veliko je interesovanje dece. Oni moraju da sklope ugovor o zakupu plivačkih staza sa bazenom i nemoguće je da od članarine dece od tri, četiri hiljade oni svoje neke aktivnosti finansiraju.
Ako to ograničite onda dolazimo do problema, roditelji bi hteli, roditelji mogu to da plate, ali ćete imati problem ugovaranja između klubova i roditelja po tom osnovu.
Ili u tenisu ili u nekim drugim sportovima koji su pojedinačni. Ako bi tako gledali Novak Đoković, sada ne bi bio reket broj jedan u svetu, nego bi skupljao rekete za druge.
Znači, treba ograničiti, ali treba i pokušati na neki način da se prihvati realnost na terenu i da se omogući neki slobodniji način ugovaranja i pristupa.
Mislim da je, ministre, kada pričamo o propuštenim prilikama u ovom zakonu, propuštena ta šansa da idete sa iskorakom u poslu oko privatizacije klubova. Ako smo svesni da je to veliki problem sporta, veliki problem društva, da je rešenje privatizacije, morali ste da iskoristite ovu priliku, vaš autoritet i rad ovih ljudi na terenu da se izađe sa predlogom da li u okviru ovog zakona, da li u okviru drugog zakona, ali da to bude paket i da to bude u ovom trenutku.
Druga stvar, preciznije i jasnije finansiranje kao drugi ključni problem i sportskih saveza i klubova i pojedinaca.
Treća stvar, dali smo amandmane i na ovu oblast, a to je nasilje na stadionima i pozivam vas da pogledate naš amandman na član zakona 167. jer smatram da pored svih mera koje ste predvideli nije dovoljno posvećena pažnja prevenciji. Predložili smo da predstavnici ministarstva zaduženog za obrazovanje budu u komisijama i savetima koje ćete formirati. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem gospodine Markoviću.
Reč ima ministar. Izvolite gospodine ministre.

Vanja Udovičić

| Ministar omladine i sporta
Hvala vam na podršci i na konstruktivnim predlozima koje smo razmotrili vrlo detaljno i svakako ćemo i detaljno razgovarati o svim pojedinačnim predlozima koje ste izneli u danu o raspravi u pojedinostima.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljuje se gospodine ministre.
Reč ima prof. dr Žarko Obradović, predstavnik SPS.
Izvolite gospodine Obradoviću.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Socijalistička partija Srbije
Hvala gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre i ostali članovi ministarstva, poštovane kolege narodni poslanici, pre svega ću, govoreći danas o Zakonu o sportu i svemu onom što Zakon o sportu znači za sportski sistem Srbije, iskoristiti priliku da još jedanput čestitam Novaku Đokoviću na pobedi koju je ostvario u Melburnu, da čestitam našim vaterpolistima koji su prošle nedelje postali po treći put za redom prvaci Evrope. Da kažem da je danas u Beogradu zvanično započelo Evropsko prvenstvo u futsolu. Da pomenem da je Beograd dobio organizaciju Predolimpijskog košarkaškog turnira, a time i naša reprezentacija veliku šansu da ponovo bude učesnik Olimpijskih igara.
Novaka Đokovića sam ne slučajno pomenuo. Novak Đoković je najbolji brend koji Srbija ima, pa možda u istoriji. Možda Nikola Tesla i Novak Đoković. Drugi su tu negde, ali mislim da se Novak izdvaja iz razloga što je reč o čoveku koji ima 28 godina i koji je već pet godina objektivno suvereni vladar teniskog sveta i koga svet prepoznaje, a preko njega prepoznaje i Srbiju.
Moram da kažem da zahvaljujući sportu koji imamo u Srbiji mi smo daleko poznatiji nego što mislimo, jer sam pravio jednu uporednu analizu – Srbija ima sedam i po miliona stanovnika, registrovanih sportista je 250 hiljada. To je 3,3%. Vrhunskih sportista unutar tih 250 hiljada je 1.117 ili 4,5%. Rezultati koje oni ostvaruju su takvi da oni apsolutno moraju biti vredni poštovanja, a poštovanje podrazumeva i stalno isticanje, jer to je deo sistema vrednosti u jednom društvu koji pomaže i razvoju sporta.
Potpuno sam uveren, to je moje lično mišljenje, da nije bilo pobede reprezentacije u košarci 1970. godine u Ljubljani kada smo postali svetski prvaci, pitanje je da li bi bili olimpijski pobednici u Moskvi i da li bi bili posle više puta svetski prvaci i olimpijski prvaci. Da nije bilo vaterpolista, čini mi se, u Meksiko Sitiju 1968. godine, pitanje je šta bi se desilo posle.
Vi ste vrhunski sportista i razumete ove reči. Vi ste ujedno i promoter, ne samo ministarstva i sporta koji ste zastupali, ne vaterpola, nego sporta uopšte i moramo učiniti sve da sport dobije ono mestu u društvu koje zaslužuje.
Ovo govorim zato što sam u zakonu prepoznao veliku želju da se unapredi sistem sporta u Republici Srbiji. U svim rešenjima koja su ponuđena vidi se jasna želja predlagača, vas, kao ministra, Ministarstvo Vlada Republike Srbije, da sport dobije takav normativan okvir da može poslužiti samo kao dalji osnov za razvoj sporta. To je nešto što mi cenimo.
Ima puno razloga zašto će SPS glasati za ovaj zakon, mislimo da je zakon dobar i mislimo da je sveobuhvatan i mislimo da reguliše sva ona pitanja koja su od značaja za sistem sporta u Srbiji i mislimo da zakon stvara uslov za kvalitetno bavljenje sportom, da unapređuje sistemski okvir za razvoj, da pravi okviri gde će klubovi, zdravi klubovi i država moći da radi svako svoj deo posla, a državi ne od poreskih obaveznika biti zaštićeni o neracionalnog trošenja, da definiše odgovornost svih učesnika u sistemu sporta, da reguliše rad sa decom i njihovu zaštitu, pomenuo bih i ove lekarske preglede za decu od šest do 14 godina, koji su besplatni, koji su jako, jako važni, da se reguliše uloga menadžera u sportu, da se ističe poštovanje ugovornih obaveza, promoviše stručnost u radu sa sportistima kao jedan od najvažnijih činilaca sportskog sistema, naravno, da zakon reguliše sistemsku brigu od deci, da oni koji rade sa decom treba da budu stručni, da treba baza da nam bude što kvalitetnija, da precizno definiše nadležnosti sporskog saveza, jer ono što Ministarstvo propiše, ono što Ministarstvo želi, sportski savez i drugi teritorijalni savezi, Olimpijski komitet ili Paraolimpijski komitet Srbije treba kasnije da realizuje.
Ono što treba pomenuti jeste da, gledajući ove brojke, a znajući kakva je ekonomska situacija, svi znamo ili bar većina može pretpostaviti da iza ovakvih rezultata kakve postižu naši vrhunski sportisti stoji veliki, veliki rad, talenat, ali talenat bez rada ne može doći do izražaja, stoji dobra organizacija i podrška, a da bi sve to funkcionisalo treba da postoji i baza, osnova. Zato ću ja svoje izlaganje o zakonu o sportu, pored ovog što sam već do sada rekao, usredsrediti na temu školskog sporta, univerzitetskog sporta, na temu školskih i rekreativnih aktivnosti. Vrhunski sportisti su neko ko promoviše sport, a da bi postali vrhunski sportista, vi se morate pre toga baviti nekim sportom.
Drago mi je što ste kao predlagač u članu 112, koji govori o opštem interesu, istakli stvari koje smatram da su jako važne. Naime, govoreći o opštem interesu vi govorite o stvarima koje su uslov razvoja i napretka sporta, a to je izgradnja, opremanje i održavanje sportskih objekata koji su od značaja za razne sportove na celom području Republike Srbije, vodeći računa, što je jako važno, o regionalnoj pokrivenosti i stepenu razvoja sportske infrastrukture u jedinicama lokane samouprave. Pominjemo da je za ravnomeran razvoj sporta potrebna naravno i odgovarajuća infrastruktura, ali nisam siguran da je u prošlosti vođeno računa o ravnomernom rasporedu sportskih objekata vezano za razvoj pojedinih sportova.
Ono što mi se jako dopada jeste i vaše propisivanje potrebe obezbeđivanja uslova za organizovanje i održavanje školskih i univerzitetskih sportskih takmičenja, unapređenje sportske rekreacije, promocije i podsticanje bavljenje sportom svih građana Republike Srbije, ističem, naročito dece, žena, mladih i osoba sa invaliditetom, takođe i borba protiv negativnih pojava u sportu, doping, nasilje i nedolično ponašanje, nameštanje sportskih rezultata i drugo.
Ovo su za mene jako važne i povezane stvari, jer sport ne može biti vrhunski i ne može biti vrednost koju promovišemo ako se istovremeo ne borimo protiv onih negativnih stvari koje sport sa sobom nosi, odnosno koje pojedinci unose u sport u želji da postignu svoje rezultate.
Kada je reč o školskom sportu, važno je istaći da ovaj zakon daje osnov za razvoj školskog i univerzitetskog sporta. Stalno govorim, mislim da to nije nešto što treba posebno dokazivati, da je školski sport strašno važan, ne samo za zdravlje dece, ako hoćete, i za mentalnu snagu, za način razmišljanja, za način života. Ko god se bavio sportom u bilo kom delu svog života, u bilo kom uzrastu, znaće šta znači baviti se sportom, naučiti da pobeđujete, ali i da gubite, takav je i život. Kažem da se ne može pobediti ako niste izgubili, jer poraz vam daje energiju, želju da pobedite, naravno ukoliko želite da se stvarno bavite tim stvarima, ali tako je i u životu. Ništa ne ide pravolinijski, moramo se naučiti i na uspone i na padove.
Ono što mi je drago je što vaše Ministarstvo promoviše školski sport. O tome niste rekli u velikoj meri zbog ograničenog vremena koje ste imali, niste dovoljno istakli, ali ja to mogu, kao jedan od učesnika ove rasprave mogu da promovišem ono što se radi u školama, da kažem da je školski sport veoma prisutan, da je tokom 2015. godine oko 150 hiljada devojčica i dečaka bilo obuhvaćeno školskim sportom, da je na nivou opštinskih prvenstava učestvovalo 96.765 đaka, da je na okružnim prvenstvima učestvovalo preko 28.800 đaka, na međuokružnim 7.224 učenika, na republičkim prvenstvima je učestvovalo 5.584 učenika, da su među omiljenim sportovima, odnosno sportovi koji se primenjuju u školskim takmičenjima je i atletika, kao kraljica, bazična disciplina, plivanje, sportska gimnastika, mali fudbal, košarka, odbojka, rukomet, stoni tenis, streljaštvo, male olimpijske igre, tenis, džudo, karate.
Zanimljivo je pomenuti da je među učenicama najomiljeniji sport odbojka, potom, na iznenađenje mnogih, statistika tako govori, mali fudbal, potom rukomet, a među učenicima mali fudbal, košarka i odbojka.
Pomenuo bih i podatak koji ste saopštili u ovom materijalu, ali koji vi kao ministar niste javno istakli, da je okrug sa procentualno najvećim učešćem dece na školskim takmičenjima Sremski okrug, Pomoravski okrug i Pirotski okrug, što je jako važno, jer govori o jednoj, ako mogu reći, ravnomernoj raspodeljenosti i značaja sporta na teritoriji Republike Srbije.
Drago mi je što u ovom materijalu koje je Ministarstvo napravilo i koji govori o školskom sportu vidim i sliku našeg selektora košarkaške reprezentacije gospodina Aleksandra Đorđevića, zato što mislim da ljudi koji su aktivni u sportu, a koji su ostvarili vrhunske rezultate, a tu računam i vas i predsednika Olimpijskog komiteta gospodina Divca i braću Grbić i sve ostale, znam da mogu neke povrediti ako ih ne pomenem, a ima toliko mnogo ljudi koji su doprineli uspehu u sportu u Srbiji, oni treba da budu neko ko promoviše sport, jer oni su postali slavni zahvaljujući sportu i to se mora reći. Napomenuo sam braću Grbić, mnogi ljudi u Vojvodini znaju za klek pre svega preko porodice Grbić. Kada pomenete odbojkaše, svi znamo ili bar većina onih koji prate odbojkaše znaju za „Slogu“ iz Kraljeva kao centar odbojkaškog sporta i mesto odakle je nastao veliki broj talenata i sadašnjih članova naše reprezentacije.
Kada je reč o školskom sportu, mene, kao čoveka koji ima dve ćerke i koji se bavio uređenjem pitanja prosvete, samim tim i školskog sporta, jako raduje što vaše Ministarstvo sarađuje sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i što se promoviše sport u školama, školski sport. Video sam, pažljivo sam čitao zakon, na stranici 168 ovog zakona dali ste objašnjenje zašto taj pravilnik nije do sada napravljen o školskom sportu. Dopada mi se obrazloženje koje ste ovde napisali i pročitaću ga – suštinska novina ovog zakona je da se škola stavlja u centar svih aktivnosti na razvoju školskog sporta, uz potenciranje na obuhvatu bavljenja đaka i studenata školskim i univerzitetskim sportom. To ne negira značaj školskih i univerzitetskih sportskih takmičenja, ali ih ne stavlja u prvi plan. Svako dete u školi treba da dobije mogućnost da se bavi nekim sportom, a oni koji se bave sportovima koji su deo sportskih takmičenja na nivou škole, regiona ili šire, oni će biti posebni učesnici, ali svakom treba dati mogućnost da učestvuje, jer to onda jeste pravi razvoj školskog sporta.
Ne mogu da ne pomenem potrebu razvoja sporta i na univerzitetu. U vreme kada sam ja bio student, jedna od obaveza koju smo imali jeste da je obaveza fizičko vaspitanje, održavanje časova i podrazumevali su se i časovi plivanja na Banjici. Ono što je zanimljivo, i to sam vama rekao, gospodine ministre, na odboru kada smo razgovarali o ovom sportu, te časove plivanja, ako mogu reći, vodio nam je proslavljeni reprezentativac gospodin Siniša Belamarić. To vam govori koliko su stručni ljudi bili angažovani na realizaciji obaveza studenata. Žao mi je što toga danas nema. Pozdravljam vašu ideju da se u zakonu to napiše i pozdravljam unapred vašu inicijativu da se, ukoliko je moguće, na nivou visokog obrazovanja ponovo da mogućnost studentima da se bave sportskim aktivnostima preko ove obaveze. Neće škoditi u ovom globalnom svetu. I sami ste pomenuli da se deca danas više bave telefonima, ajpedovima, televizorima i ostalim stvarima, a sport nekako ostaje po strani. Moramo ih motivisati, negde preko obaveznih časova, negde preko sportskih sekcija, vannastavnih aktivnosti, negde preko rekreativnih aktivnosti. Mislim da je sport jako važan za zdravlje i za budućnost dece.
Dozvolite mi, gospodine ministre, da pomenem još jednu aktivnost iza koje stoji vaše ministarstvo, zajedno sa Ministarstvom prosvete takođe, a koja možda nije u dovoljnoj meri afirmisana kod nas. Reč je o Krosu RTS-a, manifestaciji koja postoji već 25 godina, koja je nastala davne 1991. godine, u vreme SFRJ, koja je od jednodnevnog takmičenja prerasla u takmičenje koje traje tokom cele godine, od aprila jedne do aprila sledeće godine, koja se odvija kroz pet različitih manifestacija. Jedna od njih je Kros RTS-a „Kroz Srbiju“, gde je prošle godine bilo preko pola miliona devojčica i dečaka. Pazite, pola miliona devojčica i dečaka, preko 94% školske populacije je učestvovalo na tom krosu, deviza je bila - da trčanje, ne droga i nasilje.
Naravno, drugi deo tog krosa je kros „U dijaspori“ koji se organizuje u 15 zemalja Evrope, gde trče deca sa roditeljima koji žive izvan Srbije, a onda oni kasnije imaju mogućnost da budu naši gosti i u svojoj domovini. Onda kros serija RTS-a, takmičarska završnica kros RTS-a koja se održava u jesen, četiri do pet subota zaredom u toliko gradova i opština gde trči dve do tri hiljade, čak u ovom slučaju i predškolaca, od kojih su samo dve trke seniorske. Kamp za decu i objekti Ministarstva prosvete i nauke su deo ovog projekta održavanja Kros RTS-a. Moram pomenuti i kamp za darovitu decu, trkačku decu, „Aleksandar Petrović“.
Pomenuo sam Kros RTS iz prostog razloga što je reč o atletici, kraljici sportova, o jednoj sportskoj manifestaciji koja rađa mnoge šampione. Našao sam podatak od ljudi koji se bave ovim krosom da je 90% atletske reprezentacije Srbije učestvovalo na ovim takmičenjima, da su mnogi naši poznati sportisti bili takođe učesnici Kros RTS-a, da je Kros RTS-a pomogao da se razvija atletika i u mnogim gradovima Republike Srbije.
Dozvolite mi, gospodine ministre, na samom kraju da pomenem još jednu aktivnost koja je rekreativnog tipa, ali zaslužuje da bude pomenuta, takođe ima vašu podršku, podršku Ministarstva sporta i omladine, to je deo posla koji radi Asocijacija „Sporta za sve“ Srbije, a ja bih spomenuo Svetski dan izazova. Mislim da to vredi pomenuti jer ima puno stvari koje oni rade. Ali, ja bih pomenuo Svetski dan izazova koji se održava svake godine, poslednje srede meseca maja u celom svetu. Koordinaciju ovog najmasovnijeg sportskog događaja na planeti vodi Evropska organizacija za međunarodni sport i najrazličitijim programskim sadržajima animira oko 70 država sa učešćem preko 60 miliona sportista, rekreativaca i zaljubljenika u fizičku aktivnost.
U Srbiji, organizacija Asocijacija „Sport za sve“, pod pokroviteljstvom ministarstva koje vi vodite i Sportskog saveza Srbije, opštine i gradovi međusobno se takmiče u pet kategorija, promoviše se fizička aktivnost radi zdravlja, bez obzira na polne, rasne i socijalne, ekonomske i druge različitosti, kroz široku lepezu sadržaja i ukazuje na neiscrpnost infrastrukturnih objekata i zemnih površina za realizaciju svakog od kreiranih sadržaja, uz ambiciju da to postane svakodnevna potreba građana brojnih lokalnih zajednica.
Oprostićete mi što sam citirao ovaj deo sadržaja koji radi Asocijacija „Sport za sve“, ali sam smatrao da je potrebno jer ostale kolege poslanici su danas, govoreći o zakonu, obratili pažnju na druge aspekte zakona. Mislim da je ovo zakon oko kojeg se svi slažemo. Kao što ste videli, nema nerazumevanja niti, mogu reći, teških pitanja.
Možda je vama lako ili vašem kolegi s leve strane gospodinu Perušiću, vi ste vrhunski sportisti pa razumete bolje od drugih materiju koja se predstavlja, ali morate razumeti nas. I mi volimo sport, bar ovi poslanici koji su se danas obratili do sada, a vidim i da se prijavio veliki broj. Svi želimo jedno – da nam sport u Srbiji bude bolji nego što jeste, a već sada je najbolji od svih, ako mogu reći, ovih javnih oblasti koje postoje i želimo, naravno, da se afirmiše sport, kao važan deo kulture življenja, kao važan deo ličnosti svakog čoveka, ali i kao važan deo identiteta Republike Srbije.
Zahvaljujući sportu, ali opet pominjem, zahvaljujući sportu, Srbija je u proteklim decenijama bilo toliko puta afirmisana da ja stvarno ne znam da li nacionalna priznanja ili novčane naknade mogu biti adekvatna nagrada za sve one ljudi koji su se bavili različitim sportovima i koji su potrošili mnogo toga u svojim životima da bi postali vrhunski sportisti. Nije lako biti prvi.
Sport je, s druge strane, veoma surov. Ja nisam slučajno danas spomenuo Novaka kao prvu temu i potrebu da mu čestitam jer, znate kako je u sportu, danas ste prvi, sutra već neka druga vest je vest dana i onda se brzo zaboravlja. Mi ne treba da zaboravljamo naše sportske asove. Mi ne treba da zaboravljamo naše sportske veličine, niti sportske rezultate i treba da ih afirmišemo na pravi način jer time promovišemo i sport i promovišemo Srbiju.