Zahvaljujem se.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petrić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite gospodine Petriću.

U članu 11. smo dali nekoliko rešenja, uglavnom zbog toga što pokušavamo da izbegnemo zloupotrebe koje bi mogle da se dese u cilju plaćanja tih obaveznih naknada.
Pokušaću da uprostim što više mogu, a iz onog ugla iz kojeg mi vidimo kako stoji stanje tih stvari. Recimo, ako ugovor sportista sklopi na tri godine, karikiram, u toku te dve godine prva sportska organizacija ulaže u njega prilično, u finansijskom smislu, u organizacionom smislu i sve ostalo, zatim formira ga kao sportistu, formira od njega jednog kvalitetnog, ako ima sreće. Međutim, treće godine zbog nekih određenih razloga ili recimo smanjenje budžeta, koja se dešavaju u poslednje vreme često, oni nisu u mogućnosti da isplate i da prate te ugovorne odredbe koje su u zakonskoj obavezi i recimo dođu u situaciju da tri meseca tom sportisti ne daju platu.
Naravno, taj sportista iz normalnih razloga raskida ugovor, odlazi u drugu sportsku organizaciju. Nakon odlaska u drugu sportsku organizaciju, koja ga inače dobija bez ikakve naknade, postoji mogućnost da ode i u treću sportsku organizaciju. Šta se dešava tada? Ta treća sportska organizacija drugoj sportskoj organizaciji daje sve moguće nadoknade. Znači, faktički druga profitira, dok prva ostaje bez ikakvih finansijskih mogućnosti da prosperira i ako je ona najzaslužnija zato što je napravila tog spotristu i formirala ga kao sportsku ličnost i napravila neki kvalitet od njega.
Mislim da se u ovom našem amandmanu sastoje preciznija rešenja za rešavanje takvih situacija i mislim, ako ne preciznija, bar, u najmanju ruku, najmoralnija. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.
Reč ima ministar. Izvolite gospodine ministre.

Upravo imajući u vidu obe ugovorne strane i poštujući, mislim štiteći obe strane, predložene norme su prvenstveno usaglašene sa Međunarodnim sportskim pravilima, pa su usaglašene sa propisima EU i praksom sudova EU.
Mi smo kroz javnu raspravu na ove norme dobili saglasnost svih saveza, što je izuzetno bitno, jer savezi su do sada pratili rad klubova kada je reč o visini nakade za razvoj ili obeštećenja, da bude jasnije. Objasniću vam na svom ličnom primeru.
Dok sam igrao u vaterpolo-klubu „Partizan“ ni u jednom trenutku nisam plaćao članarinu i naknada, tj. visina naknade za moj razvoj ili obeštećenje je bilo određeno tablicama koje je propisao Savez. Kada sam, iz određenih razloga, napuštao vaterpolo klub, morao sada da pod tim tablicama klubu u koji prelazim ili ja sam lično da platim tu naknadu za moj razvoj ili da platim obeštećenje. To je sa našeg stanovišta i predloženog Predloga u redu, jer sportista igrač koji ne plaća članarino, tj. roditelj za njega ne plaća, klub treba da ima određenu naknadu, jer je ulagao energiju, ulagao znanje, ulagao i termine koje je plaćao i sredstva i sve ono što iziskuje obuku jednog sportiste.
Vi kada plaćate članarinu, samim tim plaćate za to usavršavanje, za tu obuku, roditelj za igrača, on plaća da vas neko uči, kao kada učite strani jezik, ne dolazi učitelj da vam traži obeštećenje zato što vas je naučio, jer ste vi plaćali za to. Onda kada prelazite u drugu sredinu, ako ste platili svoje obeštećenje, vi zadovoljavate potrebe tog kluba, ali mi smo ovde propisali da klub ima pravo na obeštećenje ili na naknadu za razvoj, u slučaju da igrač nije plaćao ili srazmerno umanjen u odnosu na ono što je igrač plaćao.
Sada ako, iz bilo kojih ugovornih razloga, vi napustite klub, pa vi ste se već obavezali kada ste potpisali ugovor sa igračem i ako niste naveli uslove obeštećenja ili uslove za odlazak iz tog kluba, a vi ste krivi zato što ne plaćate nekome, pa kako onda možemo da kažemo da zaslužuje taj klub da naplaćuje nešto, kada ne poštuje osnovne ugovorne obaveze prema tom igraču? Onda je apsolutno igrač u neravnopravnom položaju i apsolutno je igrač nezaštićen, moram da tako kažem.
Zbog toga sam počeo, imajući u vidu obe strane i pokušavajući da se zadovolje obe strane, sa jedne strane potrebe igrača, sa druge strane potrebe kluba, smo propisali, tj. predložili ovakve norme u Predlogu zakona. Izvinjavam se, hvala vam.

Zahvaljujem se, gospodine ministre.
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković, Dejan Nikolić, Jovan Marković, Vesna Martinović, Goran Ćirić, Balša Božović, Aleksandra Jerkov, Dragan Šutanovac i Vesna Marjanović.
Reč ima narodni poslanik mg Jovan Marković. Izvolite gospodine Markoviću.

Poštovani ministre, dao sam amandman koji se odnosi na stav 5. i mislim da je to jedan od ključnih stavova u ovom zakonu, opet naglašavam da uvažavam vaše razloge koje ste izneli i u javnoj raspravi i ovde kada ste obrazlagali Predlog ovog zakona, kada ste pričali o toj saradnji klubova, prodaji igrača itd.
Malo ću više vremena utrošiti da se izborim za ovaj amandman koji sam predložio, jer mislim da je važan i da jeste u duhu i onoga što ste vi govorili i da mislim da možemo da se usaglasimo da ovaj predlog koji sam dao možda bude bolje rešenje.
Znači, vi kažete u članu 11. stav 5. sledeće – „Sportska organizacija iz koje sportista odlazi ne može da potražuje naknadu za razvoj, odnosno obuku sportiste iz stava 4. ovog člana ukoliko je sportista ili njegov roditelj ili staratelj toj sportskoj organizaciji plaćao članarinu ili naknadu za bavljenje sportskim aktivnostima, sportsku opremu i sportske pripreme“, pa onda ide zapeta i kažete – „odnosno naknada mora biti srazmerno umanjena“.
Mogu da razumem kakva je intencija ovog predloga bila i šta je krajnji cilj bio. Međutim, smatram da ovo tumačenje u praksi znači sledeće. Prvi, početak ovog stava kaže – sportska organizacija ne može potraživati, i tu je po meni sve rečeno.
Moj predlog ide da promenimo kontekst i kažemo da sportska organizacija može potraživati i onda se obrazlaže - ako je bilo ulaganje, ako je bilo članarine, ako je bilo kupovine sportske opreme, plaćanje priprema itd. i iza zapete stoji – s tim da naknada mora biti srazmerno umanjena, a u nastavku dodajemo još jednu rečenicu, koja glasi – da sportska organizacija mora voditi evidenciju ulaganja roditelja ili staratelja.
Znači, ako bi smo u ovom kontekstu posmatrali stvari i dali priliku da desetine malih sportskih klubova i organizacija zbog toga što su imali svoje troškove, entuzijazam, rad itd. dođu u priliku da u određenom trenutku i naplate to što su uložili u tog igrača, odnosno u tog sportistu, umanjenu, naravno, za sve ono što su roditelji tu dali, mislim da postižemo određenu pravdu i da postižemo cilj. Hvala vam.

Zahvaljujem se.
Reč ima ministar, izvolite gospodine ministre.

Vrlo smo prepoznali vašu dobru nameru i smatram da nam je cilj isti kao i u svim ostalim segmentima, ali videlo da se želite u potpunosti doprinesete da ova norma bude što kvalitetnije napisana. Moram da kažem prvenstveno da je u praksi dolazilo do zloupotrebe i želimo da naglasimo upravo da ne postoji mogućnost naplate i da stoji kao negacija u zakonu da se jasno zna da ne postoji mogućnost naplate ako se to dogodi, a ne da postoji osim suprotno. Znači, više želimo da akcentiramo da nema pravo neko na naknadu ako je ovo drugo lice plaćalo za svoje usavršavanje. Nesporno je da pravo postoji i tu se slažemo, ali samo smo stava da treba negaciju postaviti u prvi plan, da je jasno određeno da ne postoji pravo na tu naknadu.
Opet ponavljam, i kroz javne rasprave i kroz komunikaciju sa sportistima i sa sportskim stručnjacima, radnicima, sa celokupnim sistemom sporta, neke norme moraju da imaju drugačije zvučanje da bi ih prepoznali na terenu, jer upravo na terenu se dolazi do situacije da se neke norme drugačije čitaju. Zbog toga i uvodimo sportski stručni ispit, jer ja sam u uvodnom izlaganju rekao da mi se dešavalo da ljudi dođu i da ne znaju da postoji Zakon o sportu i da ne postoje podzakonski akti i da ne postoji uređenje sistema, a u sportu su duže od deset godina. Zbog toga akcentiranjem nekih normi želimo da stavimo značaj i da tačno propišemo ono što nam je ideja. Ideja o evidenciji, što ste u vašem amandmanu dali kao obrazloženje, je nesporna i mi uvažavamo, ali postoje jasni kriterijumi vođenja te evidencije i koji su kriterijumi samih podataka koji bi ulazili u tu evidenciju. Samim tim bi došlo do mogućnosti zloupotrebe sutra u praksi, što nam nije cilj. Iz tog razloga mi nismo prihvatili vaš amandman. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije baš tako da ne može. Tačno je da je kolega lepo pročitao da sportista ne može, odnosno sportska organizacija ne može da ostvari naknadu za razvoj, ali prevideo je par reči na kraju ovog stava. One glase – odnosno, naknada mora biti srazmerno umanjena. Znači, ako je sportista sam u sebe ulagao ili njegova porodica, ali ako je sportska organizacija ulagala, onda se umanjuje ta naknada koja se ugovorom potpisuje. Znači, ostavljena je mogućnost u samom stavu da sve zavisi od same situacije, od vrste sporta, od zahtevnosti sporta, da se nađe kompromisno rešenje između sportiste i njegovih roditelja koji sasvim sigurno ulažu u svakog mladog sportistu i sportske organizacije s druge strane.
Ali, po meni je ovde u ovom amandmanu predlagača mnogo problematičniji onaj deo koji zahteva da se vodi evidencija. Znate, voditi evidenciju o članarini, o nekim putnim troškovima, to se samo po sebi zakonski podrazumeva i sportske organizacije i sportski klubovi to već rade. To sve stoji, ali što se tiče, recimo, sportske opreme, eventualno nekih dodatnih sportskih amandmana, teško da jedna sportska organizacija može sve to da iskontroliše. Jako je bitno da tu imate saradnju i samog sportiste i njegovih roditelja i da je predlog amandmana da tu evidenciju na neki način zajednički vode i sportista i sportska organizacija, pa da se zbirom tih podataka dođe do troškova koji su uloženi u tog sportistu. To bi bilo u redu, ali propisati evidenciju samo sportskoj organizaciji čini mi se da nije realno, s jedne strane, a nema potrebe ni da vas podsećam da veliki broj sportskih organizacija često nema ni tolike administrativne kapacitete, niti da je to često zahtevan tehnički postao. To isto tako zahteva novac.
Prema tome, ima dosta stvari koje su ovde problematične i ako bi se ulazilo toliko u detalje i ako ne postoji ta saradnja između sportista, odnosno roditelja sportista i sportske organizacije, teško da može da se nađe idealno rešenje. Hvala.