Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 87 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje identifikacione kartice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 100 narodnih poslanika i da imamo uslove za nastavak rada.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala, poštovana predsednice.
Imao bih dva pitanja za predsednika Saveta REM-a, Regulatornog tela za elektronske medije. Naime, REM je po zakonu ovlašćen da kontroliše rad emitera i član 47. govori o zabrani političkog oglašavanja van predizborne kampanje, a u toku predizborne kampanje, kaže – mora da se obezbedi zastupljenost svim kandidatima bez diskriminacije.
Mi ovih dana imamo paradoksalnu situaciju da su najavljeni vanredni parlamentarni izbori u Republici Srbiji, ali formalno još nisu raspisani. Formalno predizborna kampanja ne postoji u smislu zakona i tumačeći zakon oglašavanje političkih stranaka je zabranjeno do trenutka raspisivanja izbora. Nasuprot tome, realnost je da se najveća politička organizacija u Srbiji svaki dan oglašava po nekoliko sati na programima emitera, tako što se njeni funkcioneri pojavljuju na raznim mestima u ulozi državnih funkcionera, a onda u nastavku svojih aktivnosti pred pristalicama svojih stranaka drže predizborne skupove koji se prenose direktno na programima pojedinih TV stanica, suprotno zakonu.
Moje pitanje predsedniku REM-a je - da li će REM preduzeti nešto iz svoje nadležnosti kako bi se sprečilo ovo kršenje zakona i kako bi se omogućila fer kampanja do izbora koji će biti održani, ne znam, u naredna dva i po, tri meseca, saznaćemo verovatno ovih dana?
Drugo pitanje, takođe za REM - šta se desilo sa najavom da će biti usvojeno obavezujuće uputstvu za emitovanje rijaliti programa? Bili smo svedoci cele prošle godine da su se na brojnim TV stancima u emitovanju rijaliti programa dešavale najstrašnije i najvulgarnije stvari koje su bile dostupne i najmlađim gledaocima, zato što se taj program emituje maltene 24 sata. Dana 20. novembra prošle godine REM je usvojio preporuku o emitovanju rijaliti programa koja preporučuje, odnosno govori o tome da se takvi programi mogu emitovati samo posle 23 sata. Pošto tu preporuku niko nije poštovao, REM je najavio usvajanje obavezujućeg uputstva koje treba da prođe nekakvu javnu raspravu od 15 dana. Prošlo je četiri ili pet puta po 15 dana, a to obavezujuće uputstvo nije usvojeno. Sada se najavljuju novi rijaliti programi koji će, pored ovog gde učestvuje premijer u predizbornoj kampanji koja zvanično još nije počela, početi i neki drugi rijaliti programi koji će se opet emitovati 24 sata. Opet ćemo gledati kriminalce, probisvete, ljude bez škole i morala kako ceo dan na televiziji rade najvulgarnije stvari u vremenu kada maloletnici i svi drugi gledaju televiziju.
Kao primer imamo zemlju u našem susedstvu, Bosnu i Hercegovinu, gde je njihovo telo koje prati rad emitera usvojilo obavezu da se rijaliti programi mogu emitovati samo posle ponoći, do šest ujutru. Ja postavljam pitanje - da li Republika Srbija ima snage, REM ili Ministarstvo možda, ako se ministar seti da možda dođe sa predlogom nekog zakona koji će zabraniti ovo emitovanje? Mi imamo najavu da ćemo narednih dana usvajati zakon koji se bori sa posledicama ovakvih programa. To je Aleksin zakon, Zakon o vršnjačkom nasilju. Problem je što ovakvi rijaliti propagiraju nasilje kao takvo i nema nikakve zabrane njihovog emitovanja. Ja se nadam da ćemo dobiti odgovor, a pre svega da ćemo dobiti rešenje. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Imam pitanje za predsednika Vlade Aleksandra Vučića. Da li je on nekim državnim organima ikada dostavio dokaze o navodnim zaverama koje postoje protiv njega, s obzirom na to da je u prethodne četiri godine u nekoliko navrata izjavljivao da protiv njega postoji međunarodna zavera u kojoj učestvuju pojedine strane diplomate itd? Interesuje me da li je državnim organima dostavio dokaze, a pošto sam uverena da jeste, pitanje za ministra Nebojšu Stefanovića je dokle se sa tom istragom stiglo?
Drugo pitanje je za Nebojšu Stefanovića, pošto sam uverena isto da je Aleksandar Vučić prijavio i sledeće krivično delo o kome je govorio u medijima - da li je utvrđeno ko je iz SNS išao po javnim preduzećima i tražio pare za SNS, pozivajući se na Aleksandra Vučića? Naime, Aleksandar Vučić je izjavio u jednom intervjuu da ima saznanja da neki to čine, pa me interesuje koliko je ljudi uhapšeno u okviru te akcije jer on, kao, naravno, veliki borac protiv korupcije, ne bi dozvolio da to ostane samo na nivou jednog intervjua.
Interesuje me - šta je bilo sa obećanjem da će se vaspitačicama u Beogradu povećati plate za 20%? Šta je sa pomoći najsiromašnijim penzionerima koja se isplaćuje na svaka tri meseca, za koje je SNS tvrdila da će povećati sa 4.000 na 8.000 dinara? Šta je sa najavom da će se kroz Zakon o javnim nabavkama uštedeti 74 milijarde dinara godišnje? Šta je restrukturiranjem i revizijom rada javnih preduzeća? Gde nam je Vlada od 12 ministarstava? Kako je povećano ulaganje u poljoprivredu, kada je juče Uredbom Vlada smanjila subvencije poljoprivrednicima sa 12.000 dinara na 4.000 dinara? Šta se desilo sa obećanjem da će biti ukinute funkcije državnih sekretara? Šta je sa obećanjem da će do kraja juna 2013. godine biti otvorena velika fabrika avio-komponenti u Pančevu, u saradnji sa kompanijom „Mubadala“? Gde je deset milijardi evra investicija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata? Gde je deset hiljada milijardi evra investicija iz Kine?
Šta se desilo sa fabrikom čipova od četiri milijarde evra i sa razvojnim centrom za fabriku čipova u kojoj je posao trebalo da nađe 50 doktora nauka? Šta je sa beskamatnom pomoći budžetu od tri milijarde evra? Gde je nestalo obećanje o pojeftinjenju struje od 20%, umesto kog smo dobili poskupljenje struje u više navrata? Šta je sa 400 miliona evra za fabriku za proizvodnju delova za boingove i erbasove modele, kao i za proizvodnju supersoničnih trenažnih aviona?
Šta je sa investicijama u infrastrukturu i građevinarstvo, isto iz Ujedinjenih Arapskih Emirata? Šta je sa njihovim ulaganjem u kargo centar u Lađevcima? Šta je sa investicijama u stanogradnju, turizam, autoputeve i agro-biznis, u polo klub u Preljinama? Šta se desilo sa privatizacijom Crvene zvezde i Partizana i koliko se dece izlečilo iz tog fonda, s obzirom na to da je premijer, evo ima već dve i po godine, najavio da će ti fudbalski klubovi biti privatizovani i da će se deca lečiti iz fonda koji će se stvoriti od tih sredstava?
Šta je sa obnovom zgrade Generalštaba, ulaganjem u „Telekom“, izgradnjom Data centra, izgradnjom baznih stanica, investicijom u Luku Pančevo, gde je 10.000 stanova za 280 evra po kvadratu? Šta se desilo sa najavljenim promenama u „Srbijagasu“? Šta je sa investicijama u rečno brodarstvo, izgradnjom banja, izgradnjom solarnih elektrana, izgradnjom gasnih centrala, investicijom Al Dahre u poljoprivredu, 400 miliona evra za navodnjavanje, 200 miliona evra za povoljne kredite poljoprivrednicima, izgradnjom sistema za navodnjavanje, otvaranjem perspektive za mlade, podršci mladima da započnu sopstveni posao?
To su sve obećanja data samo u prethodnih godinu dana od strane SNS; ali mahom od njenog predsednika i predsednika Vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića. On očigledno smatra da bez ikakve odgovornosti može da izjavljuje bilo što, očigledno potcenjuje građane misleći da oni ne pamte, da veruju u sve što on kaže, da nemaju nikakvo kritičko sagledavanje sveta oko sebe, ubeđuje ih da žive bolje, a jedino što su do sada dobili je propadanje i dalje.

Hvala.
Izvolite, dr Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da nema većeg rijalitija u Srbiji od pregovora DS, u različitim agregatnim stanjima, o tome da li će u jednoj, dve ili deset kolona na izbore.
Imam pitanje, u ime poslaničke grupe SNS, za Republičko javno tužilaštvo i za Ministarstvo unutrašnjih poslova – da li će preduzeti, i kada, ili su možda već preduzete odgovarajuće mere i radnje koje su propisane Zakonikom o krivičnom postupku, a odnose se na ispitivanje kriminala u samom vrhu režima Bojana Pajtića u Vojvodini, konkretno u Pokrajinskom sekretarijatu za nauku i tehnološki razvoj i u Razvojnom fondu Vojvodine, u kome je Bojan Pajtić predsednik Nadzornog odbora?
Počeću redom. Dakle, moje pitanje je – u 2011. godini sledeća preduzeća u Vojvodini su dobila sredstva iz Razvojnog fonda Vojvodine i pri tome do dana današnjeg nisu vratila nijednog jedinog dinara. Prema ugovoru od 8. septembra 2011. godine, jednoj firmi je dato 20.985.000 dinara, ili, što je možda građanima jednostavnije da shvate, 200.545 evra, vraćeno - nula dinara. Vinariji Zvonko Bogdan je dato 198.522 evra, vraćeno - nula dinara. Firmi SOS d.o.o. Jermenovci, ugovor od 16. decembra 2011. godine, dato je 103.901 evro, vraćeno - nula dinara. Firmi iz Čoke, od 19. decembra 2011. godine, 214.673 evra, do 2016. godine vraćeno je nula dinara. Sledeći, ugovor od 7. oktobra 2011. godine, dato je 333.808 evra, vraćeno - nula dinara. Jednoj firmi iz Sombora, ugovor od 7. oktobra 2011. godine, 236.000 evra, vraćeno je nula dinara. Ugovor od 16. novembra 2011. godine, i to, pazite, firmi iz Beograda, a finansira se iz Razvojnog fonda Vojvodine, dato je 388.837 evra, vraćeno do dana današnjeg – nula dinara. Jednoj firmi iz Bašaida, ugovor od 3. novembra 2011. godine, 44.460 evra, do dana današnjeg vraćeno - nula dinara. Jednoj firmi iz Temerina, ugovor od 16. decembra 2011. godine, dato 425.500 evra, do dana današnjeg vraćeno - nula dinara.
U međuvremenu, Ustavni sud Republike Srbije je 2012. godine doneo odluku kojom je, između ostalog, proglasio da je neustavan član 64. Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine koji, između ostalog, u stavu 1. tački 2) kaže da AP Vojvodina osniva fondove ili učestvuje u osnivanju fondova za sufinansiranje pogona visokih tehnologija, rešavanje stambenih pitanja mladih nastavnih i naučnih radnika i za podsticaj međunarodne saradnje. Dakle, ova odredba je proglašena neustavnom.
Na bazi te neustavne odredbe, Vinariji Zvonko Bogdan od Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj u 2011. godini dato je 20 miliona dinara. Nakon toga je zaključen ugovor sa istom vinarijom i po tom ugovoru Vinarija Zvonko Bogdan je bila dužna da vrati, ali ne u novcu, nego u bocama vina, 6.000 boca najkvalitetnijeg belog vina nadležnim pokrajinskim institucijama. Šest hiljada boca vina je isporučeno, navodno, zamislite kome, Crvenom krstu grada Novog Sada. Ja nisam čuo u svetu da Crveni krst bilo gde ima u svojim lagerima ili magacinima kvalitetno belo vino. Crveni krst prosto tome ne služi.
Kada smo tražili informaciju gde je tih 6.000 boca najkvalitetnijeg belog vina, u Crvenom krstu grada Novog Sada rekli su nam – mi smo to vino isporučili Pokrajinskoj direkciji za robne rezerve, a ona je dalje rasporedila po pojedinim opštinama i gradovima u Vojvodini. Dakle, čist kriminal.

Vreme. Hvala.

Završavam.
Hteo sam da pitam - šta je sa onom firmom iz Sombora koja je dobila 24 miliona dinara za proizvodnju mrtvačkih sanduka, uz obavezu da mrtvačke sanduke isporuči izvršnom veću Vojvodine, odnosno vladi na čijem se čelu nalazi Bojan Pajtić?

Hvala gospođo predsednice.
Juče su u Preševu spontano protestovali prevoznici zbog odluke Vlade da se za prevoz migranata ovlasti samo transportna kompanija „Lasta“. Nakon početnog haosa bio je uspostavljen red, time što su autobusi različitih prevoznika čekali u koloni da bi preuzimali putnike migrante. Zbog toga postavljam pitanje Vladi, zbog čega je bilo potrebno da se stvori ovaj monopol samo za jednu prelaznu firmu?
U utorak je poslanik Kamberi tražio da se davanje nestanka Ramadanija iz Bujanovca i Nebije Nujuneze iz Preševa, vlasnika benzinske pumpe, koji je kidnapovan pre 16 godina, zapravo on je tada nasilno odveden iz porodične kuće. U toku istog dana članovi porodice su otmičarima predali 75.000 maraka u okolini Vranja. Nakon otmice vođen je sudski postupak protiv grupe policajaca koji su pokušali da iznude dodatni novac, ali Nuhiju nije pronađen i porodica nema nikakvih informacija o njemu od nadležnih državnih organa.
Drugi vlasnik benzinske pumpe Isuf Azizi koji je bio odbornik Partije za demokratsko delovanje u skupštini opštine Preševo, ubijen je u dvorištu svoje kuće u maju 2009. godine. Iako sam o ovom teškom zločinu i ranije postavljao pitanja dosada nisam dobio odgovor, a i sam porodica Azizi nema nikakvu informaciju od nadležnih organa.
U toku 2013. godine u Bujanovcu je ubijen policajac Goran Đorđević, a u zatvoru je umro automehaničar Rešad Bajrami iako je pre pritvora bio sasvim zdrav. Stvorena je tom prilikom žestoka medijska afera i lažna predstava, da navodno policija ne može da ulazi u Veliki Trnovac. Ipak i ovi tragični događaji do sada nisu rasvetljeni. Zapravo još uvek nisu rasvetljena i ubistva 11 civila u opštini Preševo za vreme ratnog stanja 1999. godine, a ista je situacija i sa ubistvom 13 civila u opštini Bujanovac.
U zoni posebne odgovornosti vojske koja je tada bila u širini od pet kilometara od granice sa Makedonijom godine 2001. ubijen je Agima Guši iz Viratovca, a 2005. godine Daštima , učenik drugog razreda Preševske gimnazije. U ovoj situaciji tražim od MUP-a i tužilaštva da dostave informaciju o dosada preduzetim merama za rasvetljavanje i procesuiranje svih ubistava, otmica i nestanaka civilnih lica u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđe od 1999. godine do sada.
Daleko efikasniji rad u ovoj oblasti je neophodan kako za sticanje potrebnog poverenja prema državnim policijskim pravosudnim organima, ali i za povećanje bezbednosti građana na ovom području. Naravno, da je paralelno sa ovom komponentom takođe neophodno da se znatno poboljša, trenutno neadekvatna etnička struktura ovih državnih organa, kao i organizaciona šema rada policije, tužilaštva i sudstva.
Naime, nedopustivo je da mi trenutno imamo za Preševo i Bujanovac, sa već zvanično poznatim podacima od oko 75.000 rezidentnih građana samo jedinicu tužilaštva u Bujanovcu. Samo za opštinu Han od dvadesetak hiljada građana postoji osnovno tužilaštvo, kao što u Preševu nema osnovnog suda, iako u daleko manjim opštinama imamo sudove i po novoj reformi, a da ne govorim o uključivanju albanskih kadrova u sudove, u tužilaštvu, ali i stručnih i visokokvalifikovanih u radu policije, što je veliki nedostatak i nakon one, po meni veoma važnog koraka, 2001. godine kad je stvorena multietnička policija nije se dalje nastavilo istim tempom. Hvala.

Hvala vama.
Reč ima Zvonimir Stević.