Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da svaki institut koji ugradite u neki zakon možete dodatno da opteretite nekim obavezama dodatne kontrole i predlagač amandmana, naravno, nije imao lošu nameru. Ali, znate, ne treba ni opterećivati previše zakonske projekte, ne treba komplikovati, ne treba ulaziti u neke administrativne procedure, u neke tehničke obaveze koje opterećuju, u ovom slučaju, nacionalne sportske saveze, o nekakvom obaveštavanju sportista.
Imam najveću primedbu u ovom amandmanu mog kolege na stav 5. radi se o saradnji između nacionalnih sportskih saveza koji prikupljaju podatke, između međunarodnih sportskih saveza i nacionalnih sportskih saveza, ćemu obaveštavanje kada je u nastavku ovog stava već dato u kojim slučajevima se razmenjuju podaci.
Voditi sad posebnu neku bazu podataka, to mora da bude ili u nekoj pismenoj formi ili u nekoj elektronskoj formi, jer na ovaj amandman, ako ugradite ovaj član zakona, sutradan neko može i da se pozove. Stvarate jednu tehničku poteškoću o nacionalnim sportskim savezima, jer kažem, radi se o regulisanju statusa prilikom sklapanja ugovora, znači, eventualno ako bude nekih zloupotreba u tim ugovorima, regulisano pitanje iz prava o međunarodnim nastupima i tačno je u četiri ova stava definisano kada postoji ta saradnja i kada ti podaci mogu da se ustupe.
Prema tome, nemojmo da previše opterećujemo ovaj tekst zakona. Mislim da i bez ovog što je predloženo, sasvim sigurno, još u prvom stavu, imamo definisano da se štite podaci o ličnosti svih sportista i da, siguran sam, da nacionalni sportski savezi moraju, i po zakonu su obavezni, da to i čine. Hvala.