Zahvaljujem se.
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, akademik Ninoslav Stojadinović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, Ivan Karić i mr dr Blagoje Bradić.
Reč ima narodna poslanica Branka Karavidić.
Izvolite, gospođo Karavidić.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Probaću na sličan način da ubedim ministra da prihvati naš amandman.
Mi smo za razliku od kolega dodali da saglasnost osim oba roditelja može da da jedan od roditelja sa kojim dete živi. Naravno, radi se o ugovoru sa sportistima koji nemaju potpunu poslovnu sposobnost.
Cenim što je Ministarstvo učinilo napor i obimno obrazloženje dalo na odbijanje ovog našeg amandmana. Naravno, citira se Konvencija UN o pravima deteta, razni članovi Porodičnog zakona, daju se primeri kada jedan od roditelja može da da saglasnost na nešto, kada oba roditelja moraju da daju saglasnost na neku situaciju životnu. Ne sporim, cenim to vaše obrazloženje, međutim, niste me ubedili u to da ovaj naš amandman nije dobar.
I dalje tvrdim da postoje situacije kao recimo, kad je drugi roditelj van zemlje, na drugom kontinentu, kada je nemoguće naći ga, a nema nikakvu zabranu staranja nad detetom. Znači, postoje situacije životne. Nas je navelo to da napišemo ovaj amandman. Situacije koje praktično u životu postoje, i ne vidim uopšte razloga zašto se ovaj naš amandman odbija, a naročito ne mogu da prihvatim zadnji pasus vašeg odbijanja gde se kaže da dato obrazloženje amandmana o potencijalnim problemima u praksi ne može biti dovoljan razlog da se detetu i roditeljima uskrate njihova zakonska prava.
Naprotiv, mi nismo želeli, iz našeg amandmana se ne vidi nikakvo uskraćivanje zakonskih prava jednog ili oba roditelja. Mislim da vaša tvrdnja ne stoji, mislim da je apsurdna. Još jednom apelujem da uzmete u obzir da će se usvajanjem ovog našeg amandmana naći u situaciji dete, izuzetno talentovano koje ne može da dobije saglasnost oba roditelja van sportskih aktivnosti ili eventualno nekih velikih sportskih uspeha.
Još jednom vas molim da razmotrite ovaj naš amandman. Ponavljam, znači, naš amandman se sastoji u tome da se posle reči „oba roditelja“ dodaju reči „odnosno jednog roditelja sa kojim dete živi“. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar.
Izvolite, gospodine Udovičiću.

Pa, te situacije su regulisane Porodičnim zakonom i saglasnost roditelja koji živi u inostranstvu može se poslati i preko ambasade. Imao sam priliku da igram u klubovima u inostranstvu sa igračima čiji su roditelji razvedeni i koji su za mnogo bezazlenija pitanja slali saglasnost preko ambasade.
Ne bih u ovoj situaciji spuštao važnost bilo koje situacije, ali smatram, pošto se radi o ekonomskim pravima deteta i budućnosti deteta, da treba da pratimo u potpunosti Porodični zakon i da treba da budemo možda i strožiji, nego što je porodični zakon, i zbog toga smatram da ne treba odstupati.
Situacija u zemlji kada su, pošto se spominjalo ranije da li su roditelji razvedeni, da li su u potencijalnoj svađi, pa upravo postoje po Porodičnom zakonu socijalni radnik, pa sud odlučuje o tome, jer opet ne želimo da umanjujemo značaj ovog pitanja. Smatramo da su potrebna strožija pravila kada je reč o zaključenju maloletnog sportiste sa menadžerom ili sa nekim klubom i da nema te životne prepreke koja ne može da se prevaziđe opet imajući u vidu u današnje vreme i mogućnost slanja informacija, pisama, podataka, saglasnosti u roku od tri dana iz bilo kog kraja sveta.
Baš zbog toga mi jesmo razmišljali kako da zaštitimo, kao što je i bilo ovde rečeno, mladi talenti koji možda i tek treba da se dokažu, koji su vanserijski talenti da im ne uskraćujemo prava, ali znate, kad to dete treba da promeni sredinu, kada treba da ode od svojih roditelja, kad treba da ode od svojih prijatelja, svojih drugara, pa, šta ako jedan roditelj hoće da uzme to dete i da ga odvede sa sobom? Ne možemo da dopustimo da samo jedan roditelj odlučuje o tome i da bude blaža situacija u ovoj konkretnoj, nego što je to propisano u Porodičnom zakonu, nego što je to situacija u praksi koja se dešava. Upravo smatramo da su ove situacije ekstremnije i važnije i da zbog toga treba da budu i strožije. Hvala vam.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.
Izvolite, gospodine Đurišiću.

Hvala predsedavajući.
Poštovani ministre, slažemo se da i vaši motivi, naši motivi, idu u prilog da se zaštite na maksimalni mogući način kroz slovo ovog zakona prava deteta. Mi smo smatrali, kao što se slažemo da su i do sada postojale zloupotrebe da jedan od roditelja možda nije davao saglasnost za bavljenje sportom svoga deteta, mislimo da ćemo na ovaj način možda oštetiti u nekim drugim slučajevima, u onim nefunkcionalnim porodicama gde jedan od roditelja svesno zanemaruje svoje roditeljske obaveze.
Nažalost, puno je slučajeva, i u našim sudovima danas možete da vidite gde sudovi pokušavaju da dođu do roditelja koji izbegavaju svoju roditeljsku obavezu. Smatrali smo da ako ostane ova formulacija nekako, ja recimo ne mogu da vidim iz ove formulacije koja sad stoji u zakonu, vi kažete u obrazloženju da se od roditelja neće tražiti davanje saglasnosti jedino ako je lišen roditeljskog prava, odnosno ovlašćenja da odlučuje o pitanjima koja bitno utiču na život deteta. To ste vi protumačili zakon na taj način kao ministar i ljudi iz Ministarstva. Možda će neki sudovi u praksi sada to tumačiti drugačije, pa će ultimativno tražiti, kao što slovo zakona kaže oba roditelja, bez obzira na stvarnu situaciju i da li taj drugi roditelj uopšte ispunjava svoje zakonske obaveze, a onda konkretno u ovom slučaju se pojavi i traži da ima neka prava.
Mislim, vrlo je osetljivo pitanje, naravno, postoji Porodični zakon, naravno, da će sada u nekim drugim slučajevima zakomplikovati i mi i vi smo vođeni brigom za dobrobit dece, talentovane dece koja mogu da postanu vrhunski sportisti koja u ranoj mladosti već potpisuju neke ugovore. Jedino da kažem, vi gledate jednu stranu, mi gledamo drugu stranu, mi smo našim rešenjem pokušali ovim zakonom da pomirimo obe strane, videćemo šta će praksa doneti. U svakom slučaju ta briga za prava mladih, talentovanih sportista je ono što delimo. Hvala vam.

Zahvaljujem.       
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
Izvolite, gospodine Jovanoviću.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Mi smo već sada ušli u korpus pravnih pitanja, klasično pravnih pitanja. Moram da skrenem pažnju da se ovde otprilike kuca na pogrešna vrata. Ajmo mi prvo da probamo da izmenimo odredbe Porodičnog zakona, da ih učinimo što preciznijim, pa ćemo posle lako doći do toga da i Zakon o sportu koji se odnosi upravo na ovakve situacije prilagodimo Porodičnom zakonu.
Drugačije ne možemo, jer drage kolege narodni poslanici jednostavno je, ukoliko je maloletno dete povereno na isključivo vršenje roditeljskog prava jednom roditelju, tu nemamo problem. Isključivo vršenje roditeljskog prava podrazumeva da nema potrebe da se traži saglasnost drugog roditelja. Ali, ovim amandmanom ako bi rekli da nema potrebe da se traži saglasnost drugog roditelja kad već dete živi kod jednog roditelja, imamo takve situacije u sudskoj praksi. Imamo situacije i kod zajedničkog starateljstva, iako je starateljstvo zajedničko određuje se kod koga će dete da boravi, ali opet je potrebna saglasnost drugog roditelja, ona ne može da se izbegne.
Imamo situacije daleko drastičnije, kada je jedan od roditelja izvršio krivično delo, pa se nalazi u bekstvu, pa ga je nemoguće pronaći. Imamo situacije, kao što su ovde kolege predlagači amandmana naveli, nalazi se u inostranstvu. Da, moguće je eventualno pokušati preko ambasade dobiti saglasnost, ali ne i uvek.
Zato je neophodno intervenisati u odredbama Porodičnog zakona, pa onda ovu materiju jasno definisati i onda ne bi imali ove probleme. Ako bi ovaj amandman uneli, implementirali u zakon, došli bi u koliziju sa odredbama Porodičnog zakona, i onda već imamo jedan ozbiljan problem.
Zaista smatram da u ovoj situaciji nema potrebe da stvaramo potpuno neujednačene norme između dva zakona i da dva zakona dovodimo u suprotnost, u koliziju. Jednostavno, hajdemo da ovde presečemo priču, da ne vodimo više diskusiju i ne trošimo nepotrebno vreme i energiju na nešto što se odnosi na drugu pravnu materiju koju možemo da regulišemo daleko bolje i izbegnemo sve ovo što ovde predstavlja razlog za našu polemiku. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Ninoslav Girić. Izvolite gospodine Giriću.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege, dakle ja sam laik za porodično pravo, ali iz samog obrazloženja ministra, diskusija koja je nakon toga usledila, stvarno apelujem da dalje nepolitizujemo ovu priču.
Samo Ministarstvo se trudilo da maksimalno zadovolji sve kriterijume i poštuje prava deteta, ne kršeći pri tom, ne ulazeći u porodično pravo. Dakle, što se mene lično tiče, neću glasati za prihvatanje ovog amandmana. Hvala.