Član 10, gospodine Petriću.

Zahvaljujem.
Naime, u članu 10. u stavu 6. koji govori o saglasnosti oba roditelja za zaključenje predmetnog ugovora za osobe koje nemaju poslovnu sposobnost da zaključuju sami ugovore, smatramo da treba da se izmeni iz više razloga.
Prvo, takva osoba samostalno ne može ni da zaključuje po zakonima o Porodičnom zakonu i Zakonu o obligacionim odnosima, nema pravo. Drugo, lice koje nema potpunu poslovnu sposobnost pri zaključenju ugovora mora da zastupa zakonski zastupnik koji je određen već sudom. On može biti jedan ili dva roditelja u pitanju.
Treće, u situacijama kada sportista nema oba roditelja, znači kada je jedan roditelj umro ili je frapantan primer, ne znam, na odsluženju zakonske kazne van naše države ili je u mirovnoj misiji negde van naše države gde ne postoji mogućnost da se dođe od njega ili ko zna koji još drugi razlog, smatramo da dete ne treba da trpi, da je dovoljna saglasnost jednog roditelja.
Četvrto, objektivno nije potrebno da se ovakva vrsta ugovora overava u skladu sa zakonom, jer po našem mišljenju povećava troškove te organizacije. Znamo u kakvoj smo teškoj materijalnoj situaciji na republičkom nivou, da kažemo. I smatramo da ovo rešenje koje smo mi ponudili ovde, da ono sasvim dovoljno omogućava da se ugovori istovremeno potpisuju i sportski i roditelji koji vrše roditeljsko pravo, koji su već određeni sudskim procesima i koji imaju ovlašćenje da to rade. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, Vanja Udovičić. Izvolite.

Upravo zato što se radi o životu deteta i njegove karijere i njegovom životu, mi smo i napisali obrazloženje na pet strana za vaš amandman.
U dva minuta ne mogu da stignem da pročitam svih pet strana zbog pravne preciznosti, ali, mi smo se vodili upravo kroz zakon da dete bude sačuvano od svih negativnih efekata i da se napiše zakon u najboljem interesu deteta.
Znate, kada pričamo o pitanjima koja bitno utiču na život deteta, ne možemo olako prihvatati neka rešenja. Kada je reč o saglasnosti oba roditelja, ja ću navesti samo neke stvari koje se tiču i zbog čega uopšte tražimo najstrožije kriterijume kada je reč o životu deteta.
Znate, kada dete, pogotovo u onom najranijem dobu kada treba da potpiše ugovor sa sportskim menadžerom, kada treba da pređe u drugu sredinu, kada treba da ode da živi negde drugde, kada potpisuje ugovor na pet godina, kada se radi o ekonomskom pravu deteta i kada bukvalno daje to dete svoja prava i obaveze nekom drugom, smatramo i pozivali smo se na Porodični zakon da je, kao i u Porodičnom zakonu, neophodna saglasnost oba roditelja, da je neophodno sagledavanje upravo zbog složenosti situacije u kome se nalazi sportista da oba roditelja prihvate i da oba roditelja se slože kada je reč o životu tog deteta i budućnosti tog deteta.
Moram reći, u uvodnom izlaganju sam i rekao da sam gledao mnoge talente koji su prelazili iz sredine u sredinu i koji su nestajali zbog lošeg uticaja. Ali, ne možemo reći da dete koje ima 14 godina može da sagleda ili jedan roditelj je dovoljan da prihvati da to dete zaključi doživotni ugovor.
Mi sada to isključujemo i dajemo, tačno propisujemo pravila pod kojim uslovima mogu da se potpišu ugovori, kako se oni potpisuju, da moraju da budu overeni u skladu sa zakonom, pošto ste se dotakli samih ugovora, i štitimo prava deteta. Želimo, mislim, meni je krivo, moram da prekinem jer imam samo dva minuta da odgovorim vama na ovaj amandman, ali na ovu temu kao što sam rekao imamo pet strana obrazloženja, jer smo vrlo vodili računa o pravima deteta i vodili smo se o najboljem interesu deteta.

Zahvaljujem se, gospodine ministre.
Gospodine Petriću, pretpostavljam da ste želeli repliku, ali nemate pravo. Možete samo vaših pet minuta.
(Milan Petrić, s mesta: U redu, pet minuta.)
Niste na bilo koji način, ali ako smatrate da stvarno nešto morate važno da kažete ja ću vam dati, ali ministar vas nije u bilo kom negativnom kontekstu pomenuo da biste imali pravo na repliku.
Da li insistirate?
(Milan Petrić, s mesta: Da.)
Izvolite.

Naravno, ministar nije u negativnom kontekstu ništa rekao, ali sam bih hteo jedno dodatno pitanje da postavim – da li smatrate da ta deca kojima roditelji iz razloga koje sam malopre naveo, nisu u državi, jednostavno nemaju mogućnost da se pojave u državi, da li mislimo na njih i da li možemo njima da obezbedimo barem da jedan roditelj koji je u mogućnosti da potpiše, da on potpiše? A ne da bude neophodno da oba roditelja potpišu, jer jedan je trenutno van njegovih mogućnosti da dođe i da prisustvuje tom potpisivanju ili iz nekog drugog razloga.
Eto samo to. Uglavnom, ceo naš amandman se svodi samo na taj deo. Znači samo konkretno na taj deo, na tu stvar da drugi roditelj nije u mogućnosti zbog nekih drugih stvari, viših zakonskih ili recimo evo naveo sam primer, u mirovnoj misiji je van naše države i nije u mogućnosti da se kontaktira sa takvom osobom. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Replika, izvolite gospodine ministre.

Pa da vam odgovorim.
Upravo sam rekao da smo se pozvali na porodični zakon koji detaljno reguliše te situacije i želimo da imamo najstrožiji kriterijum kada je o tome reč, jer kada dete treba da putuje u inostranstvo, ako su roditelji razdvojeni ili su razvedeni, potrebna je saglasnost i drugog roditelja.
Smatramo da kada je reč o potpisivanju dugogodišnjeg ugovora, kada je reč prelaska u drugu sredinu, mnogo bitnija je saglasnost oba roditelja nego kada dete treba da putuje u inostranstvo.
Upravo zbog toga ja sam naveo jedan možda i manji primer, ali znate, kada trebate jednom menadžeru da date pravo na ekonomska prava vaša i kada mu dajete prava i obaveze svoje, kada on može da vas zastupa i da vas vodi u drugu sredinu i da umesto vas pregovara, smatramo jako kompleksnim ta pitanja i zbog toga želimo maksimalno da zaštitimo, a smatram u današnje vreme, iskreno, da ne može da se prevaziđu u dva dana bilo koja novonastala situacija. Hvala.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Član 10. stav 6, a koji se odnosi na zaključivanje ugovora sa maloletnim licem koje nema poslovnu sposobnost i na neophodnost saglasnosti oba roditelja, na najbolji način pokazuje koliko Vlada, odnosno nadležno ministarstvo izlaze u susret zaštiti najboljeg interesa maloletnog lica.
Hoću da kažem da u skladu sa porodičnim zakonom, članom 6, članom 75, članom 78, kao i Konvencijom UN o pravima deteta, koje ste vi detaljno obrazložili, upravo proizilazi kompletan odgovor na predloženi amandman i u stvari proizilazi sasvim opravdan odgovor da predloženi amandman nije moguće prihvatiti.
Moram da naglasim da je sporazum koji maloletno lice potpisuje, odnosno ugovor, da iz tog ugovornog odnosa proizilaze određena prava, dužnosti i obaveze koje u skladu sa članom 50. stav 3. nije moguće jednostrano raskinuti.
Na kraju krajeva, roditelji koji ne vrše adekvatno svoja roditeljska prava i svoje roditeljske dužnosti, to su roditelji koji su uglavnom ili delimično ili potpuno lišeni roditeljskog prava, pa od njih svakako ta saglasnost, u skladu sa zakonom nije ni potrebna.
Takođe, saglasnost od roditelja koji je preminuo, smrt roditelja se dokazuje izvodom iz Matične knjige umrlih. Takođe, ni u tim situacijama neće biti potrebna.
Roditelj koji ne živi sa detetom ima pravo, dužnost i obavezu da odlučuje i da se sporazumeva sa roditeljem sa kojim dete živi o svim bitnim pitanjima koji se odnose na dete, a svakako bitno pitanje jeste i jedan ugovorni odnos, jer je to čisto pravni odnos. To su sve razlozi zbog čega amandman ne treba prihvatiti. Zahvaljujem.