Naravno, uz jednu samo prethodnu rečenicu.
Evo ministar Selaković je meni rekao na jednoj raspravi, kaže – Gospodine Pavićeviću, vi ste učen čovek, predajete na jednoj eminentnoj visokoškolskoj ustanovi.
Da li ste vi u sukobu sa gospodinom Selakovićem, gospodine Bečiću?

Upravo to sam i želeo da kažem gospodine Pavićeviću, o tom fakultetu, o visokoškolskoj ustanovi, o veoma cenjenom fakultetu i da ne možemo da poverujemo kao narodni poslanici da se fakultet na takav način bavi analizama koje su potpuno smešne.

U članu 5. na koji smo podneli amandman, poštovana gospodo, gospodine Bečiću, ove rezultate ćemo proveriti na izborima, ali u članu 5. zafalilo je jedno slovo. Ja sam naravno morao da reagujem da se koriguje ta nepravilnost i to slovo je veoma važno, to je slovo „T“, jer je moglo u jednom mestu da stoji „spor“ umesto „sport“, a to ja verujem niko ovde ne bi želeo da stoji u Predlogu zakona.
Naravno, ovo slovo T, koje fali, kada ga vežemo za reč sport uvek asocira na jednu vrstu takmičenja, u ovom slučaju sportskog. Ja sam čuo da se ovde neki iz vlasti spremaju za jedno takmičenje. Za 16. april je zakazan Beogradski maraton, ali sam čuo da je gradonačelnik Beograda izabrao najkraću moguću distancu, pet kilometara hoće da trči. Ja ću da trčim 21 kilometar, poštovana gospodo, polumaraton. Izazivam sve ovde da organizujemo jedno takmičenje 16. aprila i da vidimo ko je u kakvoj kondiciji uoči izbora i verujem da ću biti najbrži trkač, poštovana gospodo, i u toj trci, u tom maratonu, a verujem, gospodine Bečiću, da će se ovih 9,7% koji dan kasnije ostvariti.

Gospodine Pavićeviću, vidim da vi istražujete i da tražite razne načine kako da dobijete neke procente, ali shvatite da se na izborima dobija izborna volja građana i samo ti procenti, samo ta izborna volja uvodi poslanike u parlament. To trčanje, istraživanja, podneti amandmani, analize, nije dovoljno, već samo izborna volja građana uvodi stranke u parlament.

Pošto ste mi vi potrošili sigurno minut i po, dva od ovih sedam, ali hajde, to je vaša praksa, na to smo se i navikli.
Ministre Udovičiću, mislim da ste mogli da prihvatite svih sedam amandmana i da sledite primer Ivice Dačića koji je juče ovde prihvatio sve amandmane Nove stranke bez ikakvog straha, bez ikakvog ustezanja i primer gospodina Selakovića koji je šest, sedam velikih uputa o meni i o mojoj stranci rekao. Činilo mi se da bi to bilo primereno, ali ja sam zadovoljan sa ovim. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine  Pavićeviću.
Molim vas da priznate da ste se šalili. Ne mogu da verujem da su studenti primorani da rade tako neozbiljne analize na tom ozbiljnom fakultetu. Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Ono što bih, gospodine predsedavajući, podsetio i vas, podsetio i ministra Udovičića koji je ovde spreman za jednu ozbiljnu raspravu, a ne za lakrdiju, podsetio i predlagača amandmana da su Beogradski maraton, polumaraton ili neku distancu na Beogradskom maratonu trčali i bivši predsednik Republike gospodine Tadić i bivši ministar Đelić, pa su katastrofalno izgubili na izborima, jer ljudi ne mere mišiće i bicepse Pajtićeve koje pokazuje na novosadskom Štrandu, već mere učinak, mere kvalitet, mere koliko bolje žive i koliko je naša država bolja i uređenija.
Bili smo prisutni ovde kada su neki narodni poslanici vama, gospodine Bečiću, umesto suočavanja argumenata tražili da obarate ruke. Međutim, mislim da to građani Republike Srbije od nas ne očekuju i ja pozivam predlagača amandmana da i dalje radi svoj posao, da i dalje predlaže amandmane, ali da se argumentima bori za njihovo usvajanje, a ne da ponižava ovaj dom ovakvom matematikom koja ne postoji nigde. Ovakvu matematiku, čini mi se, ni Hudini ne može da prizna, niti da napravi.
Međutim, kada sam pratio medije juče i kada sam gledao predlagača amandmana danas, shvatio sam da je u tom delu i u tim agregatnim stanjima DS zavladala neka epidemija zabrojavanja, pa je tako juče jedna Demokratska stranka Bojana Pajtića slavila 26 godina od obnavljanja stranke ispred banera na kojem je pisalo „25 godina i čestitamo 25 godina“. Hajde to što su se zabrojali za jednu godinu, to mogu i da razumem, ali u onim drugim stvarima kada treba oteti novac od dece sa posebnim potrebama, kao što su to uradili u Heterlendu, kada treba oteti novac u Fondu za kapitalna ulaganja, kada treba oteti novac iz banke, iz Fonda za razvoj, iz Pokrajinskog sekretarijata, e tu su veoma precizni. Tu nema greške, tu idu do decimala. Tu su gospodin Bojan Pajtić, njegova klika i njegov režim apsolutni, nije im potreban digitron ili ono, što reče predlagač amandmana, nešto što broji. Ne znam šta broji, a da se okreće.
Na ovaj način se predlagač amandmana nije zabrojao za jedan. To 25, 26 godina, već se zabrojao jedno stotinak puta. Po svim istraživanjima javnog mnjenja, po svemu onome što građani Republike Srbije pokazuju i hoće, ne da ima 9%, nego 9 promila, tako da te greška, ta zabrojavanja su postala epidemija u svim agregatnim stanjima DS i da se prizivaju i priviđaju nekakvi procenti koji apsolutno nisu realni ni mogući. Prizivanje takvih procenata i takve podrške na jednoj politici, na jednoj platformi i ta platforma je složena u jednu rečenicu, i ta jedna rečenica je – mrzimo Aleksandra Vučića, neće doneti ništa dobro, a ponajmanje građanima Republike Srbije. Zbog toga građani Republike Srbije nemaju i ne daju podršku, jer će takva politika, politika mrzimo Aleksandra Vučića i SNS, politika zaustavljanja Srbije na putu reformi ne odgovara nikome u Srbiji, osim onih kojima nedostaje vreme kada su mogli iz budžeta Republike Srbije da uzimaju nekontrolisano, osim onih, kao što sada radi Bojan Pajtić sa fondovima i novcem građana koji žive u Vojvodini. Takva politika ne odgovara nikome osim onim koji su se obogatili subvencionisanim fruškogorskim vinogradima, koji građane Republike Srbije koštaju 500 i nešto hiljada evra i za 500 i nešto hiljada evra koliko su građani Srbije siromašniji, toliko je Zoran Živković bogatiji kao predlagač amandmana. Da vrate vreme kada su mogli na pašnjacima na Vračaru da grade velelepne zgrade, kada su mogli da budu gospodari i novca i života i svega u Srbiji, takva politika ima podršku, ali u promilima, ne u procentima.

Molim vas, gospodine Babiću, vratite se na amandman.

Završavam, gospodine Bečiću.
Samo jednu malu stvar je potrebno u svemu ovome uraditi – sve to dokazati što predlagač amandmana govori. Da bi dokazao, potrebno je da izađe na izbore sam, samostalno. Video sam na ovim poslednjim izborima, koji su obavljeni u gradu Somboru za mesne zajednice Bački Monoštor i Kljajićevo, da nisu imali ljude koji ih podržavaju, a koje bi stavili na listu. Čak i one koje su stavili na listu, najbolji su imali po nekoliko stotina glasova manje, nego što je imao kandidat SNS sa najmanje glasova. To su ljudi za čije se mišljenje svi mi borimo.
Šta su rekli ljudi u Somboru? Rekli su ne takvoj policiti, rekli su da politici učinka, da politici normalne, pristojne, uređene Srbije, da politici izgradnje koridora za razliku od izgradnje ličnih vinograda, pa od tih vinograda se prebacuje na kuće i na stanove na Vračaru i na preskupe old tajmere i na preskupe džipove. Da krade može svako, ne treba vam obraz, ne treba vam preterano znanje, ne treba vam obraz zato što od dece sa posebnim potrebama u Heterlendu … Šta je potrebno da bi ukrali? Nemanje obraza, nemanje časti, nemanje morala, ali graditi koridore, graditi državu, zapošljavati ljude, za tako nešto je potrebno znanje i volja, i to znanje i volju ima Vlada Aleksandra Vučića i SNS.

Zahvaljujem.
Gospodine Pavićeviću, da je gospodin Živković tu, on bi imao pravo na repliku, jer je pomenuto njegovo ime i prezime, pomenuti su vinogradi, Vračar, automobili, ali vi nemate pravo.
Reč ima narodni poslanik Jovan Marković, kao ovlašćeni predstavnik DS.