Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege poslanici, poslanička grupa Boris Tadić, SDS, ZZS i ZS podnela je jednu ozbiljnu amandmansku intervenciju na član 21. Ono što mene raduje u vezi ovog amandmana jeste obrazloženje koje je dao ministar gospodinu Petriću. To obrazloženje potpuno daje za pravo ovakvom amandmanu koji smo mi podneli i očekujem, kada ga obrazložim, da će tu biti povećana šansa da vi taj amandman prihvatite, jer se tiče vrhunskih sportista i osiguranja vrhunskih sportista.
Mi smo tražili da se član 21. stav 1. promeni i da glasi – sportska organizacija dužna je da zaključi ugovor o osiguranju svojih sportista, sportskih stručnjaka i stručnjaka u sportu od posledica nesrećnog slučaja za vreme obavljanja sportske aktivnosti i stručnog rada u sportu, odnosno drugih stručnih poslova u sportu.
Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi – ugovor o osiguranju vrhunskih sportista i vrhunskih sportskih stručnjaka od posledica nesrećnog slučaja za vreme obavljanja sportske aktivnosti, odnosno stručnog rada u sportu, sportska organizacija zaključuje na osnovu rangiranja sportista i sportskih stručnjaka.
U postojećem stavu 2. reči - iz stava 1. ovog člana, zamenjuju se rečima – iz stava 2. Dalje, zbog sleda stvari, stav 4. menja se i glasi – ako sportska organizacija, i ovo smatram vrlo važnim, ili nadležni nacionalni granski sportski savez ne zaključi ugovor iz stava 1, 2. i 4. ovog člana, dužni su da nadoknade štetu koju pretrpi sportista, sportski stručnjak, odnosno stručnjak u sportu koji nije osiguran.
U stavu 5. reči - iz stava 1. zamenjuju se rečima – iz stava 1. i 2.
Naše obrazloženje je da amandmanom predlažemo obavezu sportskih organizacija da zaključe ugovor o osiguranju za sve sportiste, kao i za sva lica koja obavljaju stručne poslove u sportu, a da se za vrhunske sportiste, odnosno sportske stručnjake, ugovor o osiguranju zaključuje na osnovu rangiranja.
S obzirom da jedan vrhunski sportista predstavlja, na neki način, nacionalno blago, bogatstvo ove zemlje, smatramo da je potreban i veći stepen i nivo zaštite za ovakvog sportistu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar.
Izvolite, gospodine ministre.

Jesmo detaljno razmatrali vaš predlog i da se ne ponavljam, jer sam obrazloženje u jednom delu dao prethodnom sagovorniku, gospodinu Petriću, ali ono što je tendencija jeste da proširujemo i, kao što sam rekao, zalažemo se.
Mi smo u jednom delu i proširili, jer smo naveli da treneri, samim tim sportski stručnjaci, jednim delom, moraju da budu osigurani. Znači, proširujemo da sada i trener mora da bude osiguran, ali s druge strane, pošto ste naveli i stručnjake u sportu, stručnjakom u sportu se smatra računovođa, ekonomista, pravni savetnik i drugi. Znači, nije bilo preciziranja ko je stručnjak u sportu, a naveli ste da treba i stručnjak u sportu da bude osiguran. Oni su već osigurani po osnovu ugovora o radu ili drugim angažovanjem.
Samim tim ne vidimo potrebu za dodatnim osiguranjem tih lica, jer već imaju obavezno osiguranje. Zbog toga nismo prihvatili amandman, jer se odnosi upravo na stručnjake u sportu koji… Ne vidimo razlog zašto u sportu, u sistemu sporta oni treba da imaju dodatno osiguranje. Samo iz tog razloga. Slažemo se sa tom tendencijom. Kao što sam rekao, radićemo na tome da ujedinimo sistem sporta i da kao takav nastupimo prema osiguravajućim društvima.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Na član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković, Dejan Nikolić, Jovan Marković, Vesna Martinović, Goran Ćirić, Balša Božović, Aleksandra Jerkov, Dragan Šutanovac i Vesna Marjanović.
Reč ima narodni poslanik mr Jovan Marković.
Izvolite, gospodine Markoviću.

Poštovani ministre, kao što smo radili za neke druge članove i neke druge amandmane, takođe, mislim da treba da uvažite naša nastojanja i trud koji smo uložili za ovaj amandman i da dođemo zajedno do jednog rešenja. Čini mi se da je u istom pravcu i u istom smislu taj amandman usmeren.
Znači, član 21. ima dva dela. U prvom delu, znači u stavu 2, smatrali smo da je visina osiguranja kod sportista, u slučaju smrtnog ishoda, od 10.000 nelogično mala u odnosu na slučaj trajnog gubitka opšte radne sposobnosti. Predložili smo u ovom amandmanu da se ta suma izjednači, jer mislimo da ima logike i smisla.
Ono što je značajniji deo ovog amandmana jeste stav 5. koji se upravo odnosi na obavezu sportskih organizacija da ugovaraju osiguranje. Ovde u stavu 5. kažete da nacionalni granski sportski savez može utvrditi obavezu itd. za sportske organizacije iz svoje nadležnosti oko sklapanja osiguranja.
Predložili smo da se ti termini zamene, „može utvrditi“, da se kaže „utvrđuje“. Znači, nadležni savez utvrđuje procedure i postupke iz svoje nadležnosti oko osiguranja. Ako bismo iskoristili ovaj amandman, došli bismo do toga da je to zakonska obaveza koja precizira upravo ono što je bio vaš odgovor na amandman gospodina, kolege koji je o tome govorio.
Znači, smatramo da ako bismo išli u ovom pravcu, došli bismo do toga da kontrolišemo način osiguranja, došli bismo do toga da i sportisti i organizacije imaju jednu zajedničku ponudu, a ne da bude svaki pojedinac prepušten sam sebi i da ti iznosi i premija i način osiguranja budu nešto što se dogovara.
U slučaju da se na ovakav način savezi obavežu da utvrđuju ove premije, doći ćemo do jednog sistema koji će biti kontrolisan, koji će biti merljiv i koji će obezbediti da sportisti i sportske organizacije imaju tu mogućnost da budu zaštićeni, samim tim da ne budu prepušteni raznim zloupotrebama u ovom slučaju. Hvala.

Zahvaljujem se gospodine Markoviću.
Reč ima ministar. Izvolite gospodine ministre.

Prvo želim da se zahvalim gospodinu Marinkoviću što je prepoznao sportiste kao nacionalno blago i hvala vam na tome.
A što se tiče vašeg konkretnog predloga amandmana, Predlog zakona prati praksu obaveznog osiguranja za štetu od posledica nesrećnog slučaja, odnosno, gubitka opšte radne sposobnosti u drugim oblastima. Mi smo prihvatili da klubovi moraju da vrše osiguranje preko saveza, jer to je stvar međusobnog odnosa kluba i saveza.
Daću vam primer da i savezi i klubovi kao sponzori, imaju osiguravajuća društva i zato ne želimo da ograničavamo ili da smanjujemo mogućnost kluba ili saveza da dođe do svežeg kapitala, do sponzora. Smatramo da bi takva norma samo narušila tu mogućnost i da bi ograničili u jednoj oblasti, da savez i klub mogu da dođu do sponzora.
Samo iz tog razloga nismo prihvatili amandman, jer smatramo da, i u praksi se pokazalo, naši najveći savezi imaju i najveće sponzorske ugovore sa osiguravajućim društvima. Hvala.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Narodni poslanici Poslaničke grupe Boris Tadić, podneli su zajedno amandman kojim se predlažu da posle člana 23. doda novi član 23a.
Da li neko želi reč?
Narodna poslanica Branka Karavidić. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.
Naime, o rizicima bavljenja odgovarajućim sportovima potrebna je, čini nam se, veća informisanost učesnika u sportu. Smatramo da je važno i za uobičajene opasnosti i rizike u sportu, čak i kod vrlo popularnih i zastupljenih sportova nije uvek sasvim poznato kakve rizike nosi bavljenje njima, bilo za pojedine osobe sa određenim manjim ili većim zdravstvenim smetnjama ili nedostacima.
Neobaveštenost postoji naročito u slučajevima manje zastupljenih sportova, a naročito je prisutna u pogledu onih sportova koji su sasvim novi kod nas, kao npr. američki fudbal, u kojima su i uobičajeni rizici nepoznanica. Na isti način na koji se vrlo često na sajtovima saveza i klubova ističu benefiti konkretnih sportova, smatramo da je potrebno da se navedu i rizici i opasnosti takvog sporta uopšte, i za pojedine kategorije lica.
Iz navedenih razloga predlažem amandman koji obavezuje navedene institucije da javno objave uobičajene rizike da za određenu kategoriju lica, odnosno maloletnika i poslovno nesposobna lica, i lično u pisanoj formi uruče roditeljima, odnosno staraocima, obaveštenja, te takođe predlažemo da ne postupanje po ovim odredbama povlači odgovornost naknade štete.
Pored toga, smatramo da je potrebno da podaci o rizicima i uobičajenim opasnostima budu sastavni deo ugovora kod profesionalnih i amaterskih sportista. Poznati su slučajevi u savremenom sportu gde upravo profesionalni sportisti nisu uopšte bili upoznati sa negativnim efektima sporta kojim se bave, ovo je osobito važno i sa stanovišta tipa obima i kvaliteta zdravstvene zaštite, odnosno preventive i rekreative koja će im biti pružena.
Naime, naš član koji dodajemo glasi da nadležni nacionalni granski sportski savez i sportska organizacija su dužni da javno, na svojoj internet prezentaciji, objave obaveštenje o svim uobičajenim opasnostima i rizicima bavljenja određenom sportskom aktivnošću, kao i merama koje se preduzimaju radi sprečavanja njihovog nastupanja.
U stavu 2. predviđamo, obaveštenje iz stava 1. ovog člana, sportska organizacija mora uručiti u pisanoj formi roditelju, odnosno staraocu deteta, odnosno lica koje nema potpunu poslovnu sposobnost, a pre početka njegovog bavljenja tom sportskom aktivnošću.
U stavu 3. kažemo, podaci o uobičajenim opasnostima i rizicima bavljenja određenom sportskom aktivnošću su: obavezni element ugovora o radu profesionalnog sportiste i ugovora o bavljenju sportom sportiste amatera.
Na kraju, u stavu 4. kažemo da je nadležni nacionalni granski sportski savez, odnosno sportska organizacija odgovaraju i za štetu koja je rezultat uobičajenih opasnosti i rizika bavljenja određenom sportskom aktivnošću, ukoliko ne postupe u skladu sa stavovima od 1. do 3. ovog člana.
Mislim da je ovo novina. Vi ste i u vašem obrazloženju naveli da u uporednoj praksi nije poznato rešenje dato u predlogu amandmana, te kažete da bi prihvatanjem predloženog rešenja moglo biti dovedeno u pitanje ispunjavanje obaveza nacionalnog sportskog saveza prema nadležnom međunarodnom sportskom savezu itd. Mislim da ne treba da bežimo od novina, mislim da je trebalo imati sluha za prihvatanje ovog amandmana i mislim da svako ko počne da se bavi nekim sportom, naročito maloletna lica, njihovi roditelji, budu u potpunosti obavešteni o mogućim rizicima koje taj sport donosi. Hvala.

Reč ima ministar Udovičić.