Uvaženi ministre, nije mi promaklo, uvek kada sam pisao amandmane, hteo sam da kažem i Pokrajina Vojvodina, ali je iz iskustva iz prethodnih zakona to uvek odbacivano, pa sam smatrao da je to praksa i u ovom slučaju, a slažem se da treba da bude uneto ovde.
Kada sam predlagao ovaj amandman nisam toliko imao u vidu isključivo nadležnosti finansiranja Republike, Pokrajine ili lokalnih uprava, jer se smatra da je to jedna zajednička celina.
Zašto sam kao motiv imao takvo razmišljanje? Tačka 8. i 9. koja je sadržana u ovom članu kaže sledeće, tačka 8. – obezbeđivanje uslova za organizovanje i održavanje školskih i univerzitetskih sportskih takmičenja na nivou Republike Srbije. Znači, školskih i univerzitetskih.
Tačka 9. posebno važna – unapređenje sportske rekreacije, promocija i podsticanje i bavljenje sportom svih građana Republike Srbije, a naročito dece, žena, mladih i osoba sa invaliditetom.
Kada na kraju ovog člana zakona kažete, znači za ostvarivanje od opšteg interesa iz oblasti sporta iz stava 1. ovog člana, obezbeđuju se sredstva iz budžeta Republike Srbije, poštovani gospodine Rističeviću, a onda u nastavku se kaže – sredstva koja se u budžetu Republike Srbije ostvare privređivanjem igara na sreću, u skladu sa zakonom, koriste se za ostvarivanje opšteg interesa iz stava 1. ovog člana.
Uvaženi ministre, ja sam i ovaj član i sve druge amandmane, kao i načelnu raspravu oko osnovnih ciljeva za glasanje, za podršku ovom zakonu, doživeo kao jednu zajedničku celinu. Potpuno mi je nemoguće, odnosno neostvariva ideja i razmišljanje, da ćete vi samo iz finansiranja budžetom Republike Srbije, odnosno u ovom slučaju od prihoda koji se ostvare kroz igre na sreću, obezbediti sve programe i projekte koji se tiču opšteg interesa za Republiku Srbiju.
Ako je osnovni cilj ili od dva osnovna cilja o kojima smo pričali ovde nešto što je cilj čitavog društva, ja mislim da je nemoguće da se samo sredstvima Republike Srbije, odnosno budžeta Republike Srbije, finansira sve ovo o čemu pričamo.
Ako ne budete uključili i lokalne uprave, ako ovde govorite o školskom sportu, a ne napravite tu vezu sa lokalnim upravama, koje će kao prioritet izdvajanja sredstava za sport, preko sportskih saveza, imati ulaganje u školski sport, u decu, u masovni sport, onda vi imate jedan veliki prazan prostor, jednu rupu koju ne uvažavate kao potencijalnu mogućnost da ove ciljeve ostvarite kroz takvu vrstu ulaganja.
Zbog toga mi je jako važno bilo da ne samo u ovom članu, ja sam ovde naveo ovaj član, ali i u drugim članovima, i izvorne prihode lokalnih uprava koje se odvajaju za sport, ali i druge prihode koji su mogući kao aktiviranje potencijala na lokalnom nivou, usmerite u tom pravcu.
Ako imate mogućnost da od privrede, kroz sponzorstva, kroz finansiranje, ne znam, kao donacije banaka, osiguravajućih društva itd. usmerite taj novac, to možete najlakše da usmerite kroz te programe.
Nemoguće je i školski sport i masovni sport i uključivanje dece i žena i invalidnih lica ostvariti samo preko budžeta. Hvala.