Gospodine Markoviću, da li želite da replicirate gospodinu Šormazu ili držite političke govore?

Radim isto ono što rade i ostali poslanici.

Zahvaljujem se, vreme.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po amandmanu.
Izvolite, gospodine Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da mi neće biti osporeno pravo da predlažem, komentarišem amandmane na isti način na koji to predlagači amandmana imaju pravo da čine. Kažu ljudi da ima država bez demokratije, ali nema demokratije bez države i nema demokratije bez ravnopravnosti. Demokratija želi, demokratija hoće da svi budemo ravnopravni u ovom svetilištu demokratije, kako ga sami nazivate. Takođe, demokratija hoće da se provere nekad oni koji sede ovde, da se izlože pažnji ili nepažnji birača. To što neko pokušava da me omalovaži...
(Dragan Šutanovac, s mesta: Šta je sada ovo?)
Ja moram reći da ovaj što dobacuje nikada nije bio lično imenom i prezimenom nosilac liste ili kandidat za neku funkciju i nije bio izložen pažnji birača...

Molim vas, gospodine Rističeviću, da se vratite na amandman i da ne pominjete druge narodne poslanike.

Imam pravo na svoj uvod.
Dakle, to što sam ja bio izložen pažnji birača i dobio moj najbolji rezultat - 72.000 glasova na republičkom nivou, pa vas pitam ima li neko to još? Kada neko ovde može da iznosi svoje neke procente, a pri tome je glasao osam puta za svojih 1.990 i nešto amandmana, a to je predlagač obrazlagao ovde, pa valjda mogu i ja da tumačim to. Znači, sam za sebe glasao 0,4 puta...

Gospodine Rističeviću, molim vas, vratite se na amandman.

Vraćam se na amandman, gospodine predsedavajući, on je vezan za sport. Ovde je izvršena jedna velika podvala. U moje vreme je bilo normalno da se bavite sportom, a ja sam 1958. godište. Moj kolega poljoprivrednik je takođe tu negde generacija. U moje vreme se služila vojska, a od 2004. godine više nije. Neko nije imao priliku da služi vojsku zato što su je pripadnici stranke bivšeg režima uništili. Sve ono što je bilo dobru su uništili. Dakle, nekom nisu ni dali priliku da služi vojsku, a sami su izbegavali vojsku.
Dakle, u obrazloženju amandmana nisam želeo da kažem da je greh ne služiti vojsku kada je ona ukinuta, već je greh izbegavati vojsku kada je ona obavezna. Hvala.

Zahvaljujem se.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Po Poslovniku!)
Ja ću morati sada da dam pauzu, zato što mislim da ovo ne vodi ničemu. Ministar je došao da obrazlaže zakon, da čuje argumente o amandmanima koje poslanici imaju da mu upute i mislim da se trebamo vratiti raspravi zbog građana Srbije, a ne na ovakav način da javljanjem po Poslovniku potpuno obesmislimo ovu raspravu. Tako da, dajem pauzu i molim poslanike i šefove poslaničkih grupa da pokušamo da, evo posle sat i po vremena, bar pređemo na neki od amandmana.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Ja ću se javiti i posle po Poslovniku.)
Nije problem, gospodine Šutanovac, jasna mi je vaša namera da ne govorite o ovoj temi, da govorite o stvarima o kojima želite i ja ću vam to dopustiti, uopšte nije problem, ali želim da pokažem građanima Srbije na koji način neki poslanici pokušavaju da obesmisle ovu raspravu.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Koliko je pauza?)
Pet minuta, gospodine Šutanovac.
(Posle pauze)

Nastavljamo sa radom.
Prelazimo na član 5. Amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, akademik Ninoslav Stojadinović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, Ivan Karić i magistar doktor Blagoje Bradić.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić.
Izvolite, gospodine Bradiću.