Poštovana predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 133. stava 3. Ustava Republike Srbije, člana 22. stava 2. Zakona o Vladi Republike Srbije, predložio sam …

Nismo još regulisali pitanje o zvonjenju telefona za vreme sednice. Hoćete li biti ljubazni da utišate zvuk?

Dakle, na osnovu Ustava i zakona, poslao sam predlog vama, poštovani narodni poslanici, za razrešenje ministra odbrane Bratislava Gašića. To je, po svemu, redak, gotovo neuobičajen zahtev bilo kojeg predsednika Vlade, pogotovo zato što je taj zahtev upućen, videćete iz obrazloženja koje ću da pružim, zbog jedne izjave, i neću reći „samo jedne izjave“, zato što je to mnogo više od „samo“, to je mnogo više i od te jedne izjave i mnogo više i od te jedne uvrede. Nikome neću da se pravdam, ni sebi, ni Bratislavu Gašiću, niti bilo kome od vas, zbog zahteva koji sam uputio.
Takođe, govoriću danas i o rezultatima koje je Bratislav Gašić, kao ministar odbrane, postigao. Mislim da su ti rezultati vrlo dobri. Mislim da je uradio mnogo i za Ministarstvo odbrane i za Vojsku Srbije i za našu namensku industriju.
Po jednoj definiciji, pristojnost je učtivo, moralno i pošteno ponašanje i isti takvi stavovi kojima se pokazuje poštovanje prema drugim ljudima. Pristojnost je, dakle, dame i gospodo, nešto što svi želimo u ovoj zemlji. Računam da je tako, počevši od sebe, svih nas u ovoj sali, pa do svakog drugog prostora u kojem boravimo i u kojem međusobno komuniciramo. Pristojnost je, samim tim, i naša obaveza, bar utoliko ukoliko želimo da živimo u zemlji u kojoj ne samo da ćemo mi poštovati sve druge, već u zemlji u kojoj će i svi drugi poštovati nas. Pristojnost je, na kraju, model koji moramo da pružimo Srbiji i njenim građanima. Politika pristojnosti i politička pristojnost, osim što su po Teodoru Ruzveltu najpraktičniji način vođenja politike, istovremeno daju i okvir, ton i ritam čitavom društvu. Ono će biti uvek upravo onoliko pristojno koliko smo pristojni mi koji u ime tog društva odlučujemo.
Zato i naše odluke moraju da budu pristojne. Zato i samo zato, pre nekoliko dana sam potpisao, a pre nešto više od mesec dana doneo odluku o razrešenju Bratislava Gašića sa mesta ministra odbrane koja je danas pred vama. Zato danas od vas tražim i računam da razumete razloge za to da tu odluku potvrdite. Upravo zbog učtivosti, moralnosti, poštenja i poštovanja koje moramo da ukažemo prema svim drugim ljudima. Nemojte pritom, molim vas, da zaboravite da živimo u zemlji u kojoj samo pristojnost, u svojoj punoj definiciji, može da pomogne da nam javni diskurs, čak i na svom najvišem nivou, ne liči više na rijaliti šou, u pravnom smislu te reči, i da prestanemo da budemo mračna balkanska krčma u kojoj su ljudi jedni drugima neprijatelji i u kojoj se odmeravamo i razbijamo jedni drugima glave zbog pogrešne reči i pogrešnog pogleda, čak i pogrešne misli.
Srbiji ta vrsta nepristojnih podela svakako nije potrebna. I više od toga, Srbija takvu podelu ne može ni da izdrži, kao što ne može da izdrži ni porast nasilja nad ženama ili decom, koje svoje korene opet ima u elementarnoj nepristojnosti. Svako ko ženi kaže da klekne, tera je suštinski u sigurnu kuću, čak i ako nije imao nikakvu sličnu nameru, a znam da Bratislav Gašić ne samo da nije imao nikakvu sličnu nameru, već mu to nije bilo ni na kraj pameti. Bez obzira na to, Bratislav Gašić je, po mom mišljenju, upravo to uradio. Činjenica da je to uradio jedan od mojih najboljih saradnika, prijatelj, čovek kojem verujem, naterala me je ne samo da razmišljam o sopstvenoj odgovornosti, koja ne bi postojala da nisam tražio njegovo razrešenje, nego i da se ozbiljno zapitamo gde se nalazimo kao društvo, kako se ponašamo jedni prema drugima, koliko se poštujemo i pogotovo koliko poštujemo one koji su izvor svakog od naših pojedinačnih života – žene.
Zato i jesam jedan od učesnika, od ljudi koji su pokrenuli široku akciju pomoći ženama koje su žrtve nasilja, zato tražim da se pooštre kaznene odredbe koje se bave porodičnim nasiljem i zato tražim od vas i danas i tražiću to uvek da ne budete samo predstavnici naroda i stranaka, već da budete i primer za celo društvo. Tražim da ponovim učtivo, moralno, pošteno ponašanje i pokazivanje poštovanja prema drugima. Ako to mi tražimo od nekoga, podrazumeva se da vi imate mnogo više prava da to tražite od nas. Zato što to mora da bude Srbija i zato što su to upravo one vrednosti koje još fale našem sistemu, vrednosti koje će svima pokazati da je dijalog pristojan, da je rad pristojan, da je učenje pristojno, da je napredovanje i usavršavanje pristojno i da je pristojno nikome ne poželeti nešto što ne želiš sebi.
Bratislav Gašić sigurno sebi nikada ne bi poželeo da kleči. Znam da to nije poželeo ni devojci ili ženi kojoj je izgovorio. Tako je rekao i za to mora da snosi odgovornost i za to mora da snosi političke konsekvence. Znam da i Gašić zna da to nije pristojno jer pristojno nije klečati, ni govoriti bilo kome drugom da kleči. Pristojno je biti uspravan i pristojno je pomoći drugima da budu uspravni.
Na posletku, od Bratislava Gašića, svoj prijatelja, očekujem da ubuduće svojim delima pokaže šta je iz svega ovoga naučio. Od vas, dame i gospodo poslanici, u rekao bih najkraćem obrazloženju do sada pred Narodnom skupštinom, očekujem da glasate o ovom mom zakonu, da se izjasnite o tome da li mislite i kako želite da izgleda pristojna, normalna i moderna Srbija. O rezultatima Bratislava Gašića u Ministarstvu imam samo reči hvale. Ti rezultati su bolji nego njegovih prethodnika i u oblasti namenske industrije, dakle, odbrambene industrije Srbije, i u oblasti samog Ministarstva odbrane.
Ali, ovim današnjim danom pokušavamo, kada govorimo o promenama o kojima u Srbiji mnogi vole da govore, ali kada o njima govore, uvek govore o tome i računajući da svi drugi treba da se promene samo da se oni ne promene, računajući da uvek nešto treba sa neba da padne, pa ako ne padne, mi ćemo opet isto. Računajući da su sebi već oprostili ono što drugima nisu ili da drugim nikada neće oprostiti ono što sebi već odavno jesu.
Ovo je pokušaj da pokažemo da smo naučili i da možemo da menjamo sebe. Ovo je pokušaj i prisustvom Bratislava Gašića ovde, da pokažemo da je u stanju i da ljudski i politički istrpi kritiku i on i ja i cela Vlada. I, da ne bežimo od zakazivanja sednica i jedne i druge i celodnevne rasprave, jer na kraju, onaj ko se pokaje i ono zbog čega se postideo, moći će jedanput da promeni da se ponaša drugačije, a oni koji se ne pokaju za ono što su uradili i kojima nije žao, oni će uvek da ostanu u svom mulju i nikada, ni malo drugačije, ni malo bolje, neće da bude.
Još jedanput, hvala vam na pažnji i molim vas da prihvatite ovaj moj zahtev, uz svo poštovanje za veoma ozbiljan rad i dobar rad koji je u Ministarstvu odbrane, kao ministar, pružio Bratislav Gašić. Hvala najlepše.

Zahvaljujem predsedniku Vlade.
Pitam da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč i kojim redom?
Prva, Elvira Kovač.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, predsedništvo, gospodine premijeru, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ova današnja sednica je primer pozivanja na odgovornosti za javno izrečeno, za šta u ovoj formi nije bilo primera u praksi.
Svi predstavnici vlasti u Republici Srbiji, kao nosioci javnih funkcija, imaju dodatnu obavezu da se bore protiv rodnih stereotipa i da žene tretiraju s poštovanjem, ravnopravno i bez diskriminatorskih stavova. Dobro je što se gospodin ministar vrlo brzo izvinio, a ceo slučaj bi trebao zapravo da bude opomena za sve nosioce javne vlasti da se u govoru i komunikaciji ponašaju sa punim uvažavanjem sagovornika.
Vi ste, gospodine premijeru, odmah posle nemilog događaja, dali obećanje o preispitivanju odgovornosti i obećali smenu ministra. U skladu sa tim, doneli ste odluku o tome kako i na koji način to uraditi. Ispunili ste dato obećanje i to ste uradili u roku što mi iz Poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, svakako cenimo i podržavamo.
Na žalost, u Republici Srbiji još uvek postoje određene grupe stanovništva koje su u velikoj meri ranjive. Jedno od ličnih svojstava, na osnovu kojeg može doći do diskriminacije, je upravo pol ili rod. Opšte je poznato da je Ustavom Republike Srbije zabranjena diskriminacija na osnovu pola i u skladu sa tim, 2009. godine je donet i Zakon o zabrani diskriminacije, kao i Zakon o ravnopravnosti polova. Uskoro ćemo u ovom uvaženom domu, doneti i novi.
Smatramo da, pored obezbeđivanja prevremenog i efikasnog sprovođenja ovih spomenutih anti-diskriminacionih zakona, je neophodno da se preuzmu odgovarajuće adekvatne mere za podizanje svesti i šire javnosti o tim zakonima i konkretno ovim pitanjima, ovim temama. Sa druge strane, razumljivo je da žene više zaziru od diskvalifikacija nego muškarci, jer su žene daleko izloženije napadima i društveno ranjivije.
Naime, način na koji se žene i muškarci mogu diskvalifikovati su različiti. Žene se mnogo češće od muškaraca, na žalost, diskvalifikuju po rodnoj osnovi i njihova diskvalifikacija zapravo može biti i pogubnija po sam njihov društveni ugled. Trenutna pozicija žena je bolja i poboljšana nego što je bila, ali je još uvek daleko od idealne.
Smatramo da politički, javni angažman žena već pomalo menja stereotip o njima, ali nedovoljno. Stoga, u cilju života u ravnopravnom, demokratskom i tolerantnom društvu, stereotip i predrasude prema ženama koje su često u korenu svake diskriminacije, se moraju temeljno i dosledno suzbijati.
Poslanici Poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, smatraju da se moramo svi zajednički boriti protiv svih mogućih oblika diskriminacija u društvu koje postoji i učiniti sve za postizanje pune zaštite za sve kategorije društva. Naš osnovni cilj je naravno, izgradnja takvog društva u kome će svi građani biti jednaki, u kome ćemo omogućiti ravnopravne uslove za sve što je u skladu sa smernicama savremenog evropskog društva za koje se, svi mi, sigurna sam, zalažemo.
Sa druge strane, podsetila bih sve da se Saveza vojvođanskih Mađara zalaže za evro-atlanske integracije i stoga, želela bih još jednom da podsetim i da pozdravim činjenicu da je Republika Srbija, 8. marta prošle godine, sa NATO potpisala individualni partnerski akcioni plan, ili skraćeno, poznatiji IPAR.
IPAR zapravo predstavlja najviši stepen saradnje sa partnerskom državom koja nije opredeljena za članstvo u NATO. Srbija, u skladu sa tim, razvija saradnju, inače razvija saradnju sa alijansom u okviru Partnerstva za mir i time doprinosi dostizanju interoperabilnosti u Vojsci Srbije, izgradnje vojnih kapaciteta za doprinos međunarodnom miru i stabilnosti.
Činjenica je, sa druge strane, da su sve zemlje istočnog bloka bez izuzetka, prvo pristupile NATO a potom EU. Nije pošlo, za sada, za rukom, ni jednoj postkomunističkoj državi da postane član EU, dok nije pristupila NATO. Članstvo u NATO je zapravo sinonim za bezbednost i sigurnost, a bezbednost nema samo vojnu komponentu. Nije teško dokazati da inostrani investitori mnogo lakše i ranije ulažu u jednu državu članicu NATO. Da sumiram, gospodine premijeru, uvaženi članovi Vlade u danu za glasanje podržaćemo razrešenje ministra odbrane i u skladu sa rokovima i propisima u narednih 15 dana čekamo novog kandidata, uz zajedničko uvažavanje, poštovanje i otvorenost od strane Saveza vojvođanskih Mađara imate partnera za zajednički rad ka ciljevima ove Vlade. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragan Marković. Izvolite.

Gospodine predsedniče, poštovani ministri, dame i gospodo poslanici, Bratislava Gašića poznajem preko dvadeset godina i nisam ga poznavao kao čoveka koji je izgovorio rečenicu koju je uputio jednoj novinarki pre dva i po, tri meseca. Naravno, da zbog toga Bratislava Gašić mora da ima odgovornost. Ali, isto tako moram da podsetim javnost da Bratislava Gašić i Vojska Srbije poslednjih godina svakog dana pomažu građanima Srbije, a posebno kada su bile poplave. Ne postoji grad u Srbiji, a da prvi na terenu nije bio Bratislav Gašić i Vojska Srbije.
Kao čovek koji živi u Jagodini koja je bila poplavljena pre godinu i po dana, da nije bilo Vojske Srbije možda bi se desilo i desila nesreća da nekoliko ljudi nastrada, ali Vojska je munjevitom brzinom evakuisala građane koje su bili poplavljeni i njihove kuće. Isto tako ne mogu a da ne kažem da Vojska Srbije nikada nije bila popularnija kod svetskih sila.
Isto tako, ne mogu a da ne kažem da Vojska Srbije nikada nije bila popularnija kod svetskih sila. Mi kao Vojska Srbije ne doživljavamo strahopoštovanje od tih svetskih sila, ali doživljavamo poštovanje, ogromno poštovanje prema našoj Vojsci, koja ne može da se pokaže i prikaže u smislu oruđa, da smo mi sila zato što imamo, ne znam, najsavremenije oružanje u Evropi.
Posebno ona Vojna parada koja je održana u Srbiji, pokazala je da vojska sa onim što raspolaže napravila jedan dobar defile ne samo za Srbiju, već i za sve one koji su prijatelji Srbiji u vojnom smislu.
Bratislav Gašić je jedan od 18 ministara, gospodine predsedniče Vlade, i ja mogu da vam kažem – svaka vam čast i vama i njemu što menjate jednog od 18 ministara.
U parlamentu ima 250 poslanika. Najmanje 50 poslanika su trebali da budu smenjeni zbog termina koji su izgovarali poslednjih godina. I da Bratislav Gašić bude primer svakog narodnog poslanika koji se obraća drugom poslaniku ili nekom licu koje nije poslanik, ili ministru ili predsedniku Vlade, ne koristi primerene termine da taj poslanik ima određenu odgovornost.
Zašto to govorim? Zato što se više puta dešavalo u ovom parlamentu da su takvi ružni termini izgovarani, da veći broj poslanika se stideo što je narodni poslanik u parlamentu Republike Srbije.
Bratislav Gašić je čovek koji je sa biografijom postao ministar odbrane, bio privrednik i zahvaljujući što je bio privrednik, dosta je pomogao da sve one fabrike koje proizvode vojna naoružanja, naravno put za to ste vi otvorili gospodine predsedniče Vlade, plasiramo te proizvode koje vojne fabrike naše proizvode, onim državama kojima je bilo to neophodno.
Ali isto tako, ja bih voleo da mi kao Vojska Srbije imamo vojnu neutralnost. Jesmo mi iz Jedinstvene Srbije se zalagali da napravimo programsku Vladu i nismo pogrešili i naravno poslednju Vladu koju smo napravili sa vama, ali i da postanemo član NATO pakta, mislim da još nije vreme, još uvek nam se rane nisu osušile i da ne možemo da zaboravimo sve ono šta su nam pojedine države tada radile.
Vi to veoma dobro radite i ne mogu da vam zamerim kada su u pitanju međunarodni odnosi, a tema bude Vojska Srbije ili odbrana, ono što vojska treba da radi u kritičnom vremenskom periodu.
Mi iz Jedinstvene Srbije smo nekada možda podržavali da Srbija mora da se brani i ako treba da se pogine za Srbiju. Više takve poruke ne šaljemo. Mi iz Jedinstvene Srbije hoćemo da se živi za Srbiju, da mladi ljudi žive za Srbiju, da ne odlazimo u one zemlje gde su ratna dejstva kao neko ko će da napada neke druge izazivače, već da budemo u mirovnoj misiji kao što to radimo i više godina.
Vojska Srbije nije imala neke mrlje koje bi mogli da im zamerimo osim tog helikoptera koji se desio, ali i da vam kažem da svako ko je u vojsci, on mora da bude spreman za slučaj koji se desio.
Mi žalimo za one koji su poginuli, ali isto tako veliki broj partija, predsedniče Vlade i pojedinci, su zloupotrebljavali, stalno kritikovali kao da je to neko namerno hteo da uradi. Naravno da je tu postojala viša sila i ja ne vidim pojedinca da ima odgovornost za ono što se desilo sa helikopterom.
Vojska Srbije ima veoma veliki ugled i pokazalo se više puta. Nekada je bila čast biti vojnik i ako ste muškarac da idete u vojsku, da služite vojsku. Ja sam bio gardista u Titovoj gardi kada nije mogao svako da ode u Titovu gardu. Znači, morali ste da budete čisti i pradeda da vam ima dobru biografiju i vrlo dobro znam šta je vojska.
Mi imamo i dobre generale i generale sa iskustvom. I da to iskustvo naši generali prenesu na neke druge države koje su imale ili imaju sličan problem kao Republika Srbija.
Vojska Srbije je veoma važna za uspeh naš u međunarodnim odnosima. Ja ni jednom nisam čuo u tim međunarodnim diplomatskim odnosima i putem medija, a i na osnovu sastanaka koliko sam imao, da neko kritikuje našu vojsku ili da kaže da je naša vojska uradila nešto mimo ovlašćenja od onog što su joj ingerencije. Možemo da joj se zahvalimo da su i naše granice veoma bezbedne, da oni koji žive u pograničnim zonama ne brinu i da ljudi koji predstavljaju vojsku, odnosno oficiri i vojnici na veoma visokom nivou obavljaju svoj zadatak.
Siguran sam da Bratislav Gašić se kaje za svoju izjavu. Treba vreme da prođe da bi se to zaboravilo i ta njegova poruka, ali on tu poruku nije planirao dan pre ili ne znam šta. I ja kao neko ko je domaćin za sebe mogu da kažem da je domaćin. Isto tako i Bratislav Gašić je domaćin ima i decu i veliku porodicu, i da Bratislav Gašić, predsedniče Vlade, bude primer.
On je vaš jedan od najboljih prijatelja, visoki funkcioner u Jedinstvenoj Srbiji i vi, izvinjavam se, greška. Nemoj da mi zamerite, neću reći da Bratislav Gašić i ja smo neki posebni prijatelji, ali Bratislav Gašić je kao gradonačelnik Kruševca i kao čovek koji je privrednik, veoma dobro obavljao sve ono što mu je bio zadatak i u privatnom životu i kada je postao ministar odbrane. Ja danas ću poslušati, JS, ono što ste vi predložili, ali vas molim da to bude kriterijum za sve.
Ako danas odlazi jedan od vaših najboljih prijatelja, gde je verbalno izgovorio, a da fizički niko nije imao štetu, povredio je naravno sve žene u Srbiji, da taj kriterijum primenjujete i kod drugih, ma iz koje oni partije bili.
Ja mislim da je danas pokazatelj da ste vi pravedan čovek i da svako ko dobije neku određenu funkciju mora da poštuje ono što je njegov zadatak.
Jedinstvena Srbija će glasati za smenu Bratislava Gašića zato što ste to vi rekli i predložili. Hvala.

Reč ima predsednik Vlade.

Pre svega, uz zahvalnost vama na korektnim rečima prema Bratislavu Gašiću, ono sam razumeo Dragane kao želju, on je ipak potpredsednik SNS, a ne…
(Dragan Marković, s mesta: Jedino ako ga najurite.)
Sve je o-kej, šalim se ja.
Još je Sent De Egziperi rekao da biti čovek znači precizno biti odgovoran.
Doneo sam ovu odluku i ostali su se saglasili sa tim u Vladi baš zato da bi smo pokazali da je moguće da se ponašamo ozbiljnije, odgovornije i nije tu bilo nikakvih pritisaka. Uglavnom bih se osmehnuo da pritiske onih koji su se iživljavali nad Bratislavom Gašićem verbalno, a koji su činili mnogo gore stvari od Bratislava Gašića, koji su činili mnogo gore stvari od svih nas.
Ja sam vam spremio i u toku rasprave ću vam pokazati te primere koji su mnogo težim rečima govorili o ženama, ali se nikada o tome nije govorilo u javnosti. Čak i kad bi izgovorili, svi su gledali da se to brže bolje zaboravi, da nestane, a ostajao bi Bratislav Gašić kao paradigma nečega nepristojnog, ne zato što je zaista nepristojniji od tih ljudi, već zato što je trebalo naneti politički udarac Vladi koju vodim i samo su se time rukovodili. Ali nisu oni ti zbog kojih ovo radimo i nikada to ne bih radio zbog njih.
Mogu da protestvuju svaki dan gde hoće i koliko hoće. Ovo radimo zbog pristojne Srbije, zbog Srbije koja ne vidi politiku u svakoj reči, zbog Srbije koja živi za svoju budućnost, zbog Srbije koja živi za svoju decu, za drugačije svoje lice, a ne za Srbiju svakodnevnih političkih nameštaljki, političkih intriga i političkih psovki. Zato to radimo.
Dakle, da li je to nekima učinilo dobro, pa su svoj odnos ili svoj rečnik promenili? Pa, nije. Teško da će se ikada promeniti, zato što je u našoj zemlji postala bogougodna reč i najružnija i najnepristojnija ukoliko je upućena predstavnicima Vlade. Nikakav problem sa tim nemaju. Ako bi se neko iz Vlade, ne daj bože, drznuo da odgovori, pa makar to bilo nižeg intenziteta ili slabije snage, biće razapet bukvalno na krst u celokupnoj javnosti. Ali, ja svejedno mislim da je mnogo važnije to koliku mi danas odgovornost i ozbiljnost pokazujemo i kakvo društvo to mi želimo, a ne šta će da kažu oni koji se iz razumljivih razloga bave pokušajem dolaska na vlast, žele da vrate svoje privilegije, žele da vrate svoje beneficije i apsolutno ništa više i pri tome ne moraju da biraju sredstva.
Bratislav Gašić je dobro obavljao svoj posao. Kad smo kod helikoptera, pošto neću nijednog sekunda da bežim iz te teme, naprotiv, znate li koliko puta bi do sada Sergej Šojgu morao da podnese ostavku zbog helikoptera ili aviona? To je, inače, ministar odbrane Ruske Federacije, jedan od najbližih ljudi Vladimiru Putinu. Znate li koliko puta? Ne jedanput, ne deset puta, ne dvadeset, nego 31 put, 31 put bi morao da podnese ostavku. Nikada mu niko nije ni tražio, niti ga je ko pitao. Znate li koliko puta bi američki državni sekretar za odbranu morao da podnese ostavku samo u prethodnih pet godina? Najmanje 24 puta. Nikada ga niko nije ni pitao, niti mu je nešto rekao. Slično je i sa mnogim evropskim zemljama.
Kod nas je problem što i od običnih stvari, od stvari koje se, nažalost, dešavaju, što i od saobraćajnih nesreća, što i od posla koji obavljaju vojnici i policajci uvek i u svemu pravimo političke slučajeve. To govori i obično izgovaraju oni koji drugu političku argumentaciju nemaju. Ali, sa tim i u takvim teškim uslovima, u uslovima najteže moguće hajke i harange na Bratislava Gašića, na Ministarstvo odbrane i na Vladu Srbije, nijednog sekunda, podsetiću vas, nisam popustio, nijednog sekunda. I nije me zanimalo koliko će da protestvuju, nije me zanimalo šta će da govore, zato što sam znao i šta je istina i šta je motiv i za tu istinu sam želeo da se borim, za tu istinu koja je bila toliko očigledna svakom dobronamernom čoveku, da mislim da su svi normalni ljudi razumeli. To smo radili negde i na pomalo strastan način, jer je bilo užasno kako su ti napadi izvođeni.
Kako Andrić kaže – strast je izraz najbolje životne snage u čoveku i poseban pokazatelj poštovanja prema sebi.
Neko je u stvari želeo šta? Hajde da to raskrinkamo u potpunosti. Šta je neko želeo tom hajkom i tom kampanjom? Želeo je da kaže da je neko ubica. Želeo je da kaže da je neko, umesto da spase, želeo da ubije ono dete i lekare. Da li ste to hteli da kažete? Jer, da su bile greške u proceduri, onda bi rekli - pa možda je kriv neko u tom vojničkom lancu. Ali, to ih nije zanimalo.
Videli ste različite institucije – dajte nam izveštaj. Iz izveštaja su vadili ono što im odgovara. Kada se stiglo do kraja izveštaja, ne sviđa nam se izveštaj, zato što nam izveštaj saopštava, disciplinske komisije, nešto što mi nismo predvideli, što se nama ne dopada. Kada im činjenice ne odgovaraju, tim gore po činjenice.
Samo hoću tu dilemu da otklonim, nisam uopšte bio zabrinut nijednog sekunda za tu vrstu hajke i kampanje koja će da se vodi protiv Gašića i protiv države Srbije i protiv Vlade posle ovog slučaja. Ja sam bio užasnut njegovom reakcijom. Bio sam užasnut rečnikom i to sam ga pozvao, čini mi se, istog sekunda kada sam video i to sam mu rekao u lice. To govorim danas.
U pravu ste, gospodine Markoviću, nije mi lako da pronađem boljeg saradnika u partiji koju vodim od Bratislava Gašića. Mnogo mi je teško, zato što mislim da je dobar čovek, zato što mislim da je vredan čovek, zato što mislim da je dobar domaćin. Ali, to je nešto što mora da se promeni.
Naveo sam u tom trenutku nešto što je onako, kako bih vam rekao, možda pomalo lično, ali svako ovde od vas, zamislite da je vaša ćerka novinar i da tako nešto čuje. Pa, to je nezamislivo. To prosto ne sme da se desi. Nije važno ko to posle zloupotrebljava, ko šta radi. To je nezamislivo i to je suštinski razlog. Bolja, pristojnija i modernija Srbija ne može da se gradi na takvom javnom diskursu. To je razlog zašto mi pokazujemo da se razlikujemo ne samo od onih pre nas, gospodine Markoviću, već se razlikujemo i od onih koji nam drže tirade i predavanja, a u danu kada je to uradio ili dan posle pošto je to uradio Bata Gašić, uradili su mnogo gore stvari od toga i nastavili su da nam drže tirade i politička predavanja po tom pitanju, bez imalo stida, bez imalo srama. Da ne pričam ko ih je sve u svemu tome podržavao.
Ono što radimo, radimo zbog Srbije, a ne radimo zbog jednog, drugog, trećeg čoveka jedne, druge ili treće političke organizacije. Ja mislim da to negde ljudi u našoj zemlji razumeju. Mnogo mi je lakše da se bavim brojkama, da se bavimo ekonomijom, da se bavimo mnogim drugim važnim stvarima, ali i ovo je veoma bitno, jer ovo mora da pokaže čisto, belo i svetlo lice Srbije, a ne da pokazujemo stalno svoje naličje koje, plašim se, nije ni malo lepo ili ni izbliza lepo kao što lice Srbije može da bude. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Čotrić.