Na sve ovo, ja mogu da podsetim na Nikolu Pašića, pošto je njemu uzor bio Gledston, a onda su mu rekli u jednom trenutku – to što ste sada uradili Bajo, Gledston ne bi nikada uradio, a on je rekao: „Kakvi ste vi Englezi, takav sam i ja Gledston“.
Sve vreme ste nas vređali, uvažena gospođo, mene više puta. Već je smešno postalo da vi znate da bismo se mi ponašali malo drugačije ali, eto, ne ponašamo, da vi znate da bih ja aplaudirao, ali, eto, ne aplaudiram, ali vi to osećate. Vi onda znate da sam se obradovao nekim aplauzima, iako to nisam pokazao, zato što znam da to neki drugi ne bi voleli da vide. Pa, jeste li vi vidoviti? Šta je u pitanju?
Mislim da je pristojnost u tome da nekoga poštujete i da mu odgovorite da, ako kažete nekome – sram vas bilo, ja zaista mislim da je sramota ono što je jedan gospodin ovde izgovorio, govoreći da je neko kriv za nečiju smrt, zbog njegove plate, a on je valjda zaslužan za život svih onih 10.000 ljudi što su ostali bez posla, ne od 10%, nego bez posla. Ja mislim da je to elementarna nepristojnost. Koja je ružna reč izgovorena? Pa, nijedna, ne možete da je pronađete. To je pristojnost.
Ono što vam neću dozvoliti svima, to je da nas ponižavate, vređate, da odgovor ne dobijate, da nam zube otupite u političkoj raspravi, zato što ćemo uvek biti spremni da se borimo i zato što neću da bežim i neću da se sklanjam od vas. Svaki put kad pozivate u skupštinsku raspravu, uvek ću da dođem bez ikakvog straha i bez ikakvih problema.
Šta je još to Bata Gašić trebalo da uradi? Kažete – on će da ide na mnogo bolje mesto, kao citirate me. Ja to nijednog sekunda nisam rekao. Upravo sam vam rekao da neće da bude ni direktor u „Mtel-u“, da neće da bude ni ambasador u Briselu, ništa od toga. Kako ste vi do toga došli? Imate nešto što ja ne znam, pa mi kažite. Od koga ste to čuli, ili to opet mislite? Pošto znam da je nemoguće da ste od bilo koga čuli, jer ja nemam takvu odluku. Znači, opet mislite? A, znate kako to ljudi misle? To je obično autoprojekcija, kako biste vi to uradili, a onda ste zamislili da je to kod nas već urađeno. Nije. Neće Bata Gašić da bude ništa od toga, bar ne u nekom značajnom narednom periodu. Baviće se političkom strankom, baviće se svojim privatnim poslom. Nadam se da će da bude uspešan, kao što je bio i do sad, ništa više od toga.
Samo ne znam šta je još želja, šta još treba da mu uradimo? Šta je to što još treba da mu napravimo? Šta je to kroz šta nije prošao? Evo, ja ću da vas podsetim koga niste osudili, kad govorite o pristojnosti. Mi ceo dan govorimo i osuđujemo to što je napravio. Ovde malopre pomenuti gospodin je rekao devojci – da li klečiš na SNS sastancima? Je li to bolje i lepše od onoga o čemu je govorio Bata Gašić? Mislim da je to potpuno isto.
„Šta vas briga šta sam ja kupio? Šta te boli šta sam ja kupio? Nisam dužan ništa da prijavljujem ljudima.“ To govorite dami i novinarki i za to nema osude. Za to ceo dan pokušavam da izvučem jednu reč osude, za potpredsednika, oni koji nam drže pridike i predavanja o lepom ponašanju, i nisam uspeo da dobijem. Da, reč je o Goranu Ješiću. I za sve to vreme nisam uspeo da dobijem jedno izvini, a vi ceo dan dobijate naših hiljadu izvini i dobijate smenu, razrešenje Bate Gašića.
Vi kažete – on se raduje nekom drugom poslu. Nikada nisam video nekoga da je tako teško primio odluku o smeni sa tog mesta kao Bata Gašić. Hoćete li da vam kažem da sam danima i noćima razgovarao sa Batom o tome, danima i noćima? Zato što to nije – uzmi telefon, hej Bato, smenjen si, zato što tako ne rade ljudi, pogotovo ne odgovorni i ozbiljni ljudi, pogotovo ne prijatelji. Ali, mora da se zna šta je dozvoljeno, a šta nije dozvoljeno u našoj Srbiji.
Ovakve reči, ovakve gadosti – stoka novinarska, glupača novinarka, vaš izvor je magarac sa velikim m, to je sve u redu. A, da, znam, nemate vi veze s njima, u pravu ste. Da, znam.
Dame i gospodo, dragi prijatelji, u pravu ste, sve ovo što sam ja rekao nema veze sa temom. Ono što ima veze sa temom, to je sa onim ljudima koji zaista gledaju u budućnost i koji razumeju da moramo sebe da menjamo. Oni koji razumeju najbolje da treba drugi da se promene, a od sebe ne polaze i u skladu sa tim, uvažena gospođo, ja prihvatam to što ste vi rekli. Sebe ću da menjam i uvek ću ceo život sebe da menjam i da učim i da radim više i da budem i pristojniji i da budem bolji i mislim da je to važna stvar i važan zaključak. A, u pravu ste, vi nemojte sebe da menjate, nego gledajte kako ćete mene da promenite, to je najpametnije. Hvala vam najlepše.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Zahvalna predsedniku Vlade na odluci da traži razrešenje ministra i čak ne ni iznenađena atmosferom današnje sednice, jer su i Vlada, odnosno predsednik i većina nešto pobrkali. Nismo mi ovde protivnici. Nemate vi ovde protivnika, niko, ni od predsednika Vlade, ni članova Vlade, a ni ministar o čijem će razrešenju biti glasano. I to je jedna vrlo fina ilustracija za predlog koji je predsednik Vlade s nama podelio i s kojim se takođe slažemo, da gradimo pristojnu, učtivu i moralnu Srbiju. U takvoj Srbiji se do poslednjeg slova poštuje vladavina prava.
Sa unapred rizikom i sa zahtevom da izvini predsednik Vlade, prva stvar koju treba da u ime te zajedničke izgradnje i pristojne, moralne i učtive Srbije je da ne komunicira s nama kroz dihotomije. Onaj ko zna da ima vrednosti i da ima rezultat ne mora da ga poredi da bi njegovo belo ispalo belje nego što jeste. To je dobro za sve. Skroz je dobro za sve da takav način komunikacije uvedemo u rasprave o temama koje se tiču izgradnje vladavine prava u Srbiji, jer se o tome u stvari radi. No, svakome, naravno, na izbor.
Činjenica da je ministar Gašić nesmotreno, ja ne sumnjam i iskreno, i time je moj doživljaj nešto što retko opisujem kao doživljaj i utisak u raspravama u Skupštini, i verujem iskreno mislio da je duhovito da upotrebi sadržaj rečenice koja nigde nije duhovita, nakon izvesnog vremena i izvinjenje i to je povod za razrešenje.- rasprava danas je javno rečeno da će neki poslanici glasati nerado, hoće, ali nerado. Tako se ne gradi moralna i pristojna Srbija. Ili imaš svest o tome za šta glasaš, kao što je ministar Gašić imao svest o tome zašto mora da se izvini, ili ne učestvuješ i ne razumeš sopstvenog predsednika Vlade kada govori o učtivosti, o moralnosti i o pristojnosti.
To su naši zajednički problemi. To nije pitanje političkih stranaka. Pošto sam ja duboko uverena da ministar ima nesmotrenog rešenja o vladavini prava i u drugim sektorima, ovo je prilika da mi se odgovori na pitanje koje postavljam kao narodna poslanica, koje postavljam u Anketnom odboru, gde Skupština ima potpuno legitimno pravo da ne razgovara – ko je ministru Gašiću i sa kakvim sadržajem dao informaciju na osnovu koje je on zaključio da je neophodno da izda usmenu naredbu o misiji helikoptera? To je važno pitanje i još važniji je odgovor.
Odgovora na to pitanje nema ni u jednom izveštaju. Rečeno mi je da je to tema istrage koju vodi. Ako jeste, dovoljno je da mi kažete, odnosno predsednik Vlade, pošto vi ne možete da mi se obratite, da se time bavi istraga, a pošto predsednika Vlade, kao i svakog člana Vlade, obavezuje etički kodeks koji ne sme da komentariše istrage, ni bilo šta vezano za istrage, ja ću onda razumeti. Među nama, izrečeno ili ne izrečeno, ostaje da javnosti Srbije nedostaje odgovor na pitanje – ko vas je snabdeo informacijom, ko vam je obrazložio informaciju, a nakon čega je usledila vaša usmena naredba u subordinaciji da bude spasilačke misije helikopter, jer je to značajno za rešavanje tragedije o kojoj zajedno imamo teške uspomene i saučešće sa porodicama.
Za kraj, karakter je čovek sudbina i ako hoćemo da menjamo društvo u kojem svojim karakterom delujemo, moramo razumeti da ne možemo biti na poziciji vlasti i komunicirati kao da smo opozicija. To jeste još malo problem za koji se nadam da će biti otklonjen i da ćemo razumeti šta je javna odgovornost, a šta je odgovornost opozicije u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima predsednik Vlade.

Sa najvećim delom onoga što je govorila gospođa Čomić sam saglasan. Nisam saglasan sa tim da je od ključnog značaja, ali nije to ni na meni, ni na njoj da kaže da je to najvažnije, ni na meni da kažem da je to nevažno, pitanje za tužilaštvo koje vodi istragu da donese rešenje ili o podizanju optužnice protiv određenih lica ili obustavljanju postupka. Dakle, siguran sam da će tužilaštvo i nadležni državni organi doneti svoje odluke u skladu sa zakonom.
Ovde imam bezbroj naredbi koje su donosili Šutanovac, ja, Rodić, Gašić. Zar vi stvarno mislite da svaki put treba da pitate da li vam je javio šef kabineta ili vam je javio načelnik Generalštaba ili vam je javio ministar ili vam je javio bilo ko drugi? Postoji procedura po kojoj se zna, vojnički, kako helikopteri uzleću, ali u tom trenutku gledate kako da ljudima pomognete, gledate kako i kome da pomognete, na koji način da učinite nešto za nekoga. Ko u tom trenutku razmišlja o nečemu drugom? Niko. Naravno, to je moj laički sud o tome. Tužilaštvo će dati svoj pravni odgovor koji već dugo očekujemo, tako da mislim da je vreme za to.
Što se tiče vladavine prava i demokratije, nemojte da zabranjujete ljudima da misle i da rado ili ne rado donose određene zaključke. To je njihovo pravo, kao što je i vaše pravo da u prvom trenutku kažete da je bilo bolje da podnese ostavku, a posle toga kažete da je dobro što nije podneo ostavku, i to je vaše pravo, ali ja ne znam na šta od ta dva da odgovorim. Čini mi se da ono što sebi dajemo kao mogućnost i kao pravo, drugima neretko oduzimamo.
Takođe, što se tiče pristojnosti koju želimo da izgradimo i drugačijih odnosa, voleo bih da sam od vas čuo ono što vi od mene jeste čuli, kada je u pitanju Bratislav Gašić. Voleo bih da sam to čuo za vašeg potpredsednika i za ove druge potpredsednike, da ste to osudili, kao što nisam čuo, ali valjda i to govori nešto i mislim da nije loše da smo danas imali priliku da o tome nešto saznamo.
Ovo oko Maje Gojković je bilo toliko ružno da jednostavno nemam reči, toliko ružno da ste pokušali da bacite senku i da kažete kako je farsa ono što su svi drugi iz protesta uradili. Ne znam šta je farsa, ali to što ste uradili danas je skandalozno, to je nepristojno i to je mnogo gore od toga, ali šta da radimo, valjda će naš politički život, nadam se, uspeti da izađe iz te ustajale baruštine u narednom periodu. Hvala najlepše.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Marinković.

Gospodine predsedavajući, gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri, predstavnici i gospodo iz Vojske, dame i gospodo narodni poslanici, svoju diskusiju i raspravu želim da uputim građanima koji su me kandidovali da ih predstavljam u ovom parlamentu i sa velikim žaljenjem moram da konstatujem da mi sada imamo situaciju da ljudi koji su izabrani od strane građana nisu u mogućnosti da ovo čuju ili da učestvuju, da imaju svoj stav o onome što ću ja reći i o onome što se tokom današnje rasprave dešavalo.
U više navrata sam dobio poruke da je do 14 časova rasprava izgledala za neupućenog čoveka kao da se radi o promociji nove klase oficira ili o inauguraciji, dodeli nekog odlikovanja, a u stvari smo raspravljali o smeni ministra vojnog gospodina Gašića koji sticajem okolnosti, kao javna ličnost, odgovorna, morala da, radeći, funkcionišući u javnom životu pridržava kodeksa koga moraju da se pridržavaju svi, u datom trenutku nije izdržao i normalno da tu nema neke velike priče. Smatrao sam da jedan ministar vojni treba da postupi kao svaki vojnik, kao što bih i ja postupio, da bude svestan svojih greški i da svoje prihvati odgovornost koja mu pripada.
Međutim, ispostavilo se da sva priča o tome kako imamo najboljeg, ne sporim, uopšte nisam u toj priči da bih mogao detaljnije da raspravljam o svemu, je stvorilo iluziju kod ljudi i ljudi su me pitali da li mi živimo u zemlji u kojoj naučnici treba da dokazuju da se stide za svoja naučna dostignuća, da oni koji postižu vrhunske rezultate iz matematike i fizike moraju da se pravdaju što su dobili te rezultate ili da za njih možda nema mesta, da pošteni ljudi koji vide lopova treba da se plaše za svoj život zato što su videli lopova ili da obrazovani, pismeni strahuju od predavanja nepismenih i neobrazovanih …

Vreme.

Samo jednu rečenicu. Želeo bih da završim sa ovim, pošto su ovde citirani mnogi pametni ljudi, ja želim jednog pametnog čoveka, mog oca da citiram. On je meni rekao kada sam pošao na studije – sine, prvo moraš da pobediš sebe, da bi mogao da pobediš druge, pa vas molim da tako i postupite.

Reč ima predsednik Vlade.