Ja govorim i o pristojnosti i o vojnim pitanjima, uzajamno. Dakle, svakako je veoma vojno i moram da kažem da smo vrlo rado mi poljoprivrednici služili vojsku i državu. Izbegavali smo da se služimo državom, ali smo je rado služili vekovima.
U mojoj glavi još odjekuje bat koraka one umorne srpske vojske, one umorne seljačke srpske vojske koja ide preko Prokletija, ne želeći da kapitulira. U glavama nas seljaka koji nismo bežali od vojske još uvek odjekuje taj umorni bat koraka srpske vojske koja ide kroz smrznutu zemlju, kroz snegove, močvare da ne bi kapitulirala. To je srpska vojska. Još uvek u mojoj glavi, u glavi svih seljaka, ne ovih sa Vračarskog pašaluka, oni sa tim nemaju veze, odjekuje tutanj vojničkih cokula, francuskih, na nogama srpskih seljaka, tutanj koji je bio brži od francuske konjice, tutanj slobode koji je hteo da oslobodi svoju šljivu, svoju njivu, svoju državu i da slobodno podigne svoju zastavu. Toj vojsci sam pripadao ja sam.
To su naši vojnički ideali, to je tutanj slobode koji se sve jasnije čuje u Srbiji, ali oni su imali drugi tutanj, tutanj preko Fruške gore. Kajmakčalan, šta je to za njih. Vredelo je zauzimati Frušku goru, a uspeli su agresivno da uđu i na Devičanska ostrva, pa vinarija mog kolege poljoprivrednika, kaže …. Devičanska ostrva, sve sa apostolkama . Koji tutanj bežanije. Jedni su za tutanj slobode, ovaj drugi tutanj je tutanj srama. Sa tim tutnjom otišao je i naš novac tako da to nije smešno.
Takođe, putevi vode u šverc protiv državnih organa, pa nestane, u firmi „Presa“ koju je vodio moj kolega poljoprivrednik, 130, netragom naravno, 138.000 flaša vina, ali uvoznog, onog koji treba da konkuriše našem vinu, ne onog koje je on proizveo. Nije proizveo ni za pričest. Samo je konkurisao našem vinu. Vrednost 138.000 flaša vina je vredelo 89 miliona dinara u to vreme, oko 900.000 evra. Imam sve zapisnike iz te firme, koji kažu da je bivši direktor vinodelac, moj kolega poljoprivrednik, netragom odneo 138.000 flaša vina. E to je taj tutanj slobode koji su oni primenjivali. Mi preko Prokletija, oni preko Devičanskih ostrva na Frušku goru, čudna neka putanja.
Gospodine Gašiću, bila je nedelja 6.12, bila je nedelja, kolege zapamtite, bila je nedelja. Mi koji radimo nedeljom, znamo da je bila nedelja, mi koji radimo nedeljom, mada to nije po božijim zapovestima. Ponekad zbog nevremena koji smo i na plugu i na stubu, mi znamo da nedeljom ne bi trebalo raditi, ali mi moramo da radimo zato što drugi nisu radili. Mi znamo da je bila nedelja, greška je bila u nedelju. Vi nikada u nedelju niste radili. Vi niste radili ni subotom, vi ne radite ni radnim danima. Onaj vaš vojvođanski vlastelin, kad hoćeš da ga tražiš, nemoj da ideš bre u izvršno veće i u banovinu, treba da ideš u teretanu, na Brione, tamo možeš da ga nađete. Bila je nedelja.
Mi koji smo služili vojsku to znamo, mi koji nismo bežali od svoje vojske, već su tuđe vojske bežale pred nama, mi znamo da je bila nedelja. Oni ne znaju ništa, oni znaju samo da se provode po kafićima, oni znaju samo da isporučuju uvrede, oni ništa drugo ne znaju da rade.
Mi od njih nismo dobili državu, mi smo dobili državu bez države. I gospodine Gašiću, gospodo ministri, pred nama je čudan put sa kojim Srbiju treba izvući iz krize. Nismo dobili državu. Ima poslovica – kad dobijete limun, ako ste pametni, vi napravite limunadu. Ovi šutnu limun, uzmu kamen i gađaju nas.
Gospodine Gašiću, uzdajte se u tu poruku, u ovom trenutku, život vam je dao limun, ali ako ste pametni, uporni, vi ćete napraviti limunadu i ja u to čvrsto verujem.
Takođe, postoji izreka Dostojevskog – ako idete putem i zastajkujete na svakog psa koji laje na vas, gađate kamenjem, nikada nećete doći do cilja. Nema zastajkivanja. Ma koliko zviždali oni koji će na izborima da fijuknu. Čvrsto verujem da će na izborima da fijuknu. Naš narod zna da ceni rad i zna da kazni nerad.
Dame i gospodo, ministri, mi smo dobili državu bez države, državu koju valjamo izvlačiti iz nevolje. Slava ovih kolega poslanika, uz moju malu pomoć i vas ministara i u tome da je na nas došao red da izvučemo državu iz nevolja u koju su je ovi gurnuli. Ja ću, s tim u vezi, citirati, ja ću reći za mene jednog velikana. Dvanaest godina ovom zemljom vladaju najgori, u Vojvodini 15, dodaću. Dvanaest godina ovom zemljom vlada bruka i sramota, 12 godina nas je stid da budemo građani ove zemlje, posebno nas u Vojvodini. Nemamo razloga. Kad njih sklonimo u potpunosti, ponovo ćemo biti veliki, ponovo ćemo biti ponosni, samo nam malo treba.
Oni su jedna mehanička prepreka, posebno nama u Vojvodini, na našem putu. Zajedničkom snagom sklonićemo iz sa tog puta. Oni za nas više nisu vlast. Oni su jedna banda uzurpatora koja još uvek ne zna da su smenjeni. Ovo je bio citat. Oni su gospodo, vi pored televizora, oni su vas izbrisali sa spiska ljudi koji nisu zaslužni da žive životom, da niste zaslužni da živite životom čoveka. Oni su vas izbrisali, izbrisali vaše plate, vaš posao, vaš hleb.
Dolaze izbori, dame i gospodo građani, seljaci, radnici, vreme ne gumicom već olovkom na izborima da i vi izbrišete njih. Izbrišite njih. Izbrišite njih. Hvala.
