Četvrto vanredno zasedanje, 10.02.2016.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 86 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 125 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Konstantin Arsenović i dr Milorad Mijatović.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tač. od 7. do 23. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da današnjoj sednici prisustvuju: Nikola Selaković, ministar pravde, Miroljub Tomić, izborni član Visokog saveta sudstva iz reda sudija, Zorica Stojšić i Majda Rakić, izborni članovi Državnog veća tužilaca, Zoran Đorđević, državni sekretar u Ministarstvu odbrane, Čedomir Backović, Nela Kuburović i Zoran Balinovac, pomoćnici ministra pravde, Jovan Ćosić, načelnik odeljenja u Ministarstvu pravde i kapetan bojnog broda Milan Konjikovac, načelnik Uprave za međunarodnu vojnu saradnju u Ministarstvu odbrane.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2, članu 170. stav 1. i čl. 201. i 202. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta, koje nemaju živih zakonskih naslednika, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima, Predlogu zakona o izmenama Zakona o uređenju sudova, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i organizacije NATO za podršku i nabavku o saradnji u oblasti logističke podrške, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije, koju predstavlja Ministarstvo odbrane i Vlade Republike Mjanmarske unije, koju predstavlja Ministarstvo odbrane, o saradnji u oblasti odbrane, Predlogu odluke o prestanku funkcije javnim tužiocima, Predlogu Odluke o prestanku funkcije tužioca u tužilaštvu posebne nadležnosti, Predlogu odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Osnovnom tužilaštvu u Zaječaru, Predlogu odluke o razrešenju funkcije predsednika Osnovnog suda u Valjevu, Predlogu odluke o izboru članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija, Predlogu odluke o izboru članova Državnog veća tužilaca iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca sa stalnom funkcijom, Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju od 10. novembra 2015. godine, Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju od 25. novembra 2015. godine, Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju od 8. decembra 2015. godine, Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju od 26. janura 2016. godine, Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju od 1. februara 2016. godine, Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju od 15. januara 2016. godine.
Da li želi reč neko od predstavnika predlagača, ministar pravde Nikola Selaković ili Miroljub Tomić, izborni član Visokog saveta sudstva iz reda sudija?
Reč ima ministar Selaković.

Nikola Selaković

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, na početku rasprave u načelu dozvolite mi da vam dam nekoliko uvodnih napomena u vezi sa Predlogom zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta, koje nemaju živih zakonskih naslednika, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima i Predlogu zakona o izmenama Zakona o uređenju sudova.
Donošenjem zakona kojim se uređuje otklanjanje posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta na teritoriji Republike Srbije koje nemaju živih zakonskih naslednika, zaokružuje se zakonodavni okvir u oblasti vraćanja oduzete imovine.
Postupak restitucije imovine u Republici Srbiji započet je donošenjem Zakona o vraćanju, odnosno restituciji imovine crkvama i verskim zajednicama, koji se primenjuje od 1. oktobra 2006. godine.
Potom je zakonodavni okvir u oblasti restitucije imovine upotpunjen donošenjem zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, koji je na snazi od 6. oktobra 2011. godine i kojim se uređuju uslovi, način i postupak vraćanja oduzete imovine i obeštećenja za oduzetu imovinu koja je na teritoriji Republike Srbije primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji, kao i drugih propisa na osnovu akata o podržavljenju, posle 9. marta 1945. godine oduzeta od fizičkih i određenih pravnih lica i prenesena u opšte narodnu, državnu, društvenu ili zadružnu svojinu.
Usvajanje zakona kojim se uređuje otklanjanje posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta i drugim žrtvama fašizma na teritoriji Republike Srbije, predviđeno je nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU u periodu od 2014. do 2018. godine i u skladu sa njim, godišnjim planom rada Vlade za 2016. godinu.
Republika Srbija je potpisnica Terezinske deklaracije o imovini usvojene 2009. godine, u Terezinu, u Češkoj Republici, u mestu gde su stradali i odakle su poslati u logore smrti 1000 evropskih Jevreja i drugih žrtava nacističkog progona tokom Drugog svetskog rata. U mestu koje za nas Srbe ima poseban značaj, s obzirom da je u Terezinu svoj mladi život skončao i Gavrilo Princip.
Deklaraciju su proglasili predstavnici 49 država i EU, a ona poziva i obavezuje sve države potpisnice da se vrati imovina koja je oduzimana žrtvama Holokausta za vreme Drugog svetskog rata. Srbija je potpisala ovu Deklaraciju 2012. godine.
Međutim, pored svega onoga što predstavlja pravni osnov za donošenje ovakvog zakona, postoji nešto što može da se nazove i moralnom obavezom koja ojačava antifašistički krug i antifašistički identitet našeg naroda i naše države, neka vrsta obaveze prema našim zemljacima, pripadnicima jevrejskog naroda, koji su svoje živote i dela posvetili našoj Srbiji.
Ne postoji značajnija knjiga, barem u pravnoj oblasti, pravnoj literaturi, a da je nije izdao jedan Geca Kon. Izdavao je dela Slobodana Jovanovića, Lazara Markovića, Crnjanskog, Nušića. Izdao je prvi broj arhiva za pravne i društvene nauke 1906. godine. Zbog kalendara „Ratnik“, kojim je veličao pobede srpske vojske nad Austrougarskom, Geca Kon je 1916. godine interniran u logor Nežider u Mađarskoj, gde je proveo tri godine robovanja.
Svedoci zaveštanja ili testamenta Gece Kona, koji je stradao jer nije hteo da napusti Srbiju, bila su dva velika srpska intelektualca Slobodan Jovanović i Milutin Milanković. Našu verovatno najlepšu rodoljubivu pesmu „Srbija“ napisao je Oskar Davičo. Stanislav Vinaver bio je jedan od 1300 kaplara. Način na koji je Enriko Josif, kompozitor i akademik, govorio o srpskom pitanju, drži tronutim i danas one koji ga slušaju.
Pisac poslanice „Čujte Srbi“, Arčibald Rajs, jevrejskog porekla, umro je u Beogradu, sahranjen je u Topčiderskom parku, a srce je po njegovoj želji odnešeno na vrh Kajmakčalana u kosturnicu srpskih ratnika i njegovih ratnih drugova. Moša Pijade, koji se izjašnjavao kao Srbin Mojsijeve vere, usudio se da jedini nakon Drugog svetskog rata zatraži autonomiju za Srbe u Hrvatskoj.
Sve to dovoljno govori o odnosu Srba i Jevreja. Srbi su Jevreje i Jevreji su Srbe uvek doživljavali kao velike prijatelje, gotovo sunarodnike. Bez širine duha Srba i naših ponekad naivnih univerzalističkih osećanja i topline, teško da bi Jevreji išta veliko učinili u Srbiji i za Srbe. Zato naučni, kulturni i svaki drugi doprinos Jevreja jednovremeno govori o njima, ali i o nama.
Jevreji su imali plemenito čulo da odgovore na velikodušnost Srba, a Srbi su tokom cele istorije odbijali da u Jevrejima vide odbijajuću posebnost. Čak je jedna kontraverzna ličnost naše istorije, Dimitrije Ljotić, 1940. godine, žaleći zbog takvog odnosa Srba prema Jevrejima, u jednom tekstu rekao da direktori srednjih škola i nastavnici na univerzitetu odbijaju da primene Vladine uredbe kojima se Jevreji diskriminišu, pri čemu smatra da ni sama Vlada praktično ne stoji iza svojih mera.
U samom Zakonu o oduzimanju imovine i obeštećenju iz 2011. godine izričito je predviđeno da se zakon primenjuje i na vraćanje imovine čije je oduzimanje posledica Holokausta na teritoriji današnje Srbije.
Istim zakonom je predviđeno da će se otklanjanje posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta i drugim žrtvama fašizma na teritoriji Republike Srbije koje nemaju živih zakonskih naslednika urediti posebnim zakonom.
Značaj restitucije zajedničke i pojedinačne nepokretne imovine koja je pripadala žrtvama Holokausta opravdava svaki napor da se isprave posledice nepravedne zaplene imovine koja je sprovođena kroz konfiskaciju, prinudnu prodaju imovine i prodaju pod prisilom, koja je predstavljala deo progona tih nedužnih ljudi i grupa, od kojih je većina umrla bez naslednika.
U rešavanju ovog složenog pitanja, kao uostalom i u vezi sa vraćanjem imovine i obeštećenjem, koji su predmet Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, bilo je nužno postići uravnotežen pristup koji uzima u obzir kako potrebu otklanjanja posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika, vlasnika čija imovina je posle Drugog svetskog rata prešla u državnu, odnosno društvenu svojinu, tako i javni interes da i proces vraćanja imovine bude integrisan u proces razvoja nacionalne ekonomije i objektivne ekonomske i finansijske moći društva.
Zakon na sveobuhvatan način uređuje pitanje otklanjanja posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika. Zakonom se uređuju uslovi, način i postupak vraćanja imovine oduzete pripadnicima jevrejske zajednice koji nemaju zakonskih naslednika i vraćanja oduzete imovine organizacija koje su u vreme oduzimanja bile u funkciji jevrejske zajednice, a koja je na teritoriji Republike Srbije oduzeta u vreme Holokausta ili na osnovu propisa iz člana 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, kao i finansijska podrška Republike Srbije jevrejskoj zajednici u Srbiji.
Ova imovina oduzimana je za vreme Holokausta, ali su se i nakon ovog perioda dogodile posledice oduzimanja imovine na osnovu propisa, zakona i podzakonskih akata, na osnovu kojih su sprovođene pravno-političke mere, na osnovu kojih su stvari u privatnoj svojini prešle u državnu, odnosno društvenu svojinu.
Sprovođenjem ovih mera iz privatne je prešlo u državnu svojinu određeno poljoprivredno zemljište, šume i šumsko zemljište, građevinsko zemljište, kao i privredna preduzeća, stanovi i stambene zgrade. Otklanjanjem posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta doprineće se većem razumevanju ljudskih prava, što je od suštinskog značaja za borbu protiv i sprečavanje svih oblika rasne, verske i etničke diskriminacije.
Primenom zakona nastaviće se proces identifikacije popisa i privatizacije državne imovine i doprinositi stvaranju potpune pravne sigurnosti kao preduslova obezbeđivanja direktnih dugoročnih stranih investicija. Vraćanjem imovine u smislu ovog zakona otklanja se svaka neizvesnost u pogledu dalje pravne sudbine oduzete imovine. Prilikom predlaganja odredaba zakona, imala se u vidu i Deklaracija iz Terezina, u kojoj su potpisnice konstatovale, između ostalog, da su preživeli Holokausta i ostale žrtve nacističkog progona u poodmakloj životnoj dobi, da imaju posebne potrebe u oblasti zdravstvene zaštite i da zemlje učesnice u potvrđivanju ove Deklaracije podržavaju kao jedan od prioriteta napore da se u zemljama u kojima žive rešavaju potrebe vezane za socijalno blagostanje za najugroženije starije žrtve i da je od imperativnog značaja poštovati njihovo lično dostojanstvo i voditi brigu o njihovim potrebama u oblasti socijalnog blagostanja kao pitanjem od najvećeg značaja.
Istaknuta je potreba da se za dobrobit budućih generacija sačuva sećanje i da se nikada ne zaboravi jedinstvena istorija i nasleđe Holokausta tokom kojeg su uništene tri četvrtine evropskog jevrejstva, takođe, da su preživeli Holokausta i ostale žrtve nacističkog progona, uključujući i one koji su strahote Holokausta iskusili kao mala i bespomoćna deca tokom svog progona pretrpeli fizičke i emotivne traume bez presedana.
Konstatovano je da bi u nekim državama imovina bez naslednika mogla da se koristi kao osnova za rešavanje materijalnih potreba ugroženih lica koja su preživela Holokaust, kao i za trajno obrazovanje o Holokaustu, njegovim uzrocima i posledicama, potvrđujući značaj obrazovanja o Holokaustu i ostalim nacističkim zločinima kao lekcije od suštinskog značaja za čovečanstvo.
Deklaracija snažno ohrabruje sve države da podržavaju ili uspostave redovne godišnje ceremonije sećanja ili komemoracije i da rade na očuvanju memorijalnih mesta i drugih lokacija sećanja na stradanja, kao i da države mogu da razmatraju različita dodatna sredstva za podršku obrazovanju i ljudskim pravima, uz uverenje da međunarodno pravo u oblasti ljudskih prava odražava bitne pouke istorije.
U periodu od 27. novembra do 18. decembra 2015. godine sprovedena je javna rasprava o Nacrtu ovog zakona u kojoj su učešće uzeli predstavnici državnih organa i organizacija jevrejskih opština, Saveza jevrejskih opština, predstavnici Svetske jevrejske organizacije za restituciju, predstavnici više ambasada i druga zainteresovana lica radi pribavljanja mišljenja javnosti kroz primedbe, predloge i sugestije kako bi se došlo do unapređenja teksta Nacrta zakona.
U skladu sa rezultatima javne rasprave, odredbe kojima se uređuje postupak vraćanja imovine u naturalnom obliku oslonjene su na odredbe važećeg Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju uz shodnu primenu zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak. Prihvatanjem ove sugestije odredbe Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju će se jedinstveno primenjivati i na sve slučajeve u pogledu vraćanja imovine u naturi, čime se obezbeđuje jedinstvena primena propisa o restituciji na sve sticaoce prava, pa time i pravna sigurnost i stabilnost.
Zakonom je posebno definisan pojam holokausta u smislu zakona i istovremeno posebno je normirano da se izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju tumačiti isključivo kao izražavanje saosećanja, solidarnosti i razumevanja Republike Srbije za stradanje jevrejskog naroda na svojoj teritoriji tokom neprijateljske okupacije od 6. aprila 1941. do 9. maja 1945. godine.
Zakonom je predviđen oblik i ukupan iznos finansijske podrške Republike Srbije. Uređen je postupak za vraćanje imovine stranke u postupku, organ koji vodi postupak, podnosilac zahteva, podnošenje i sadržina zahteva, rok za donošenje rešenja, pravna sredstva i izvršenje rešenja.
Taksativno su navedene aktivnosti na koje se usmeravaju prihodi koji se ostvare primenom zakona, a propisano je i sačinjavanje programa upravljanja i izveštaja o upravljanju prihodima Saveza jevrejskih opština Srbije i jevrejskih opština. Predviđeno je vršenje nadzora i praćenje upravljanja prihodima koji se ostvare primenom ovog zakona preko Odbora za nadzor i predviđen je sastav ovog odbora i njegov delokrug poslova, a predviđena je takođe i obaveza Saveza jevrejskih opština da vodi stalnu i ažurnu, javnosti dostupnu evidenciju, kako bivših vlasnika, tako i vraćene imovine i prihoda koji su ostvareni primenom ovog zakona, što je jedan od važnih mehanizama ostvarenja cilja zakona.
Dodao bih još da donošenjem ovakvog jednog zakona Republika Srbija, njena Vlada i Narodna skupština Republike Srbije jasno stavljaju do znanja koji je stav celokupne države i naroda prema određenim nemilim, mračnim i ružnim dešavanjima u našoj prošlosti, naročito u vreme neprijateljske okupacije i naročito kao posledica delovanja kvinsliškog režima na teritoriji sadašnje centralne Srbije i Banata.
Pred vama se nalazi i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima. Novi Zakon o prekršajima kojim je reformisano prekršajno pravo počeo je da se primenjuje od 1. marta 2014. godine. Instituti uvedeni ovim zakonom, kao što je institut prekršajnog naloga, koji izdaju ovlašćeni organi za prekršaje, za koji je predviđena novčana kazna u fiksnom iznosu, kao i jedinstveni registri prekršajnih sankcija i nenaplaćenih novčanih kazni, jer se ukazala potreba za vođenjem sistema kontrole naplate novčanih kazni koji nije bio u dovoljnoj meri prisutan, kao i brojni drugi instituti, tokom dosadašnje primene zakona za relativno kratko vreme pokazali su značajne rezultate.
Prema podacima Prekršajnog apelacionog suda, na primer, pretežno od strane Saobraćajne policije, od početka primene Zakona o prekršajima, izdato je ukupno 1.123.364 prekršajna naloga, a od kojih je samo 1,48% ili njih po broju 16.625 prekršajnih naloga osporeno po osnovu zahteva za sudsko odlučivanje. Broj dobrovoljno plaćenih novčanih kazni iz prekršajnih naloga je vrlo veliki, 835.245 kazni i čini visokih 75% dobrovoljno plaćenih kazni, što je značajan napredak u odnosu na 20% dobrovoljno plaćenih kazni izrečenih sudskim presudama. Ukupno je, po osnovu izdatih prekršajnih naloga, dobrovoljno plaćen iznos od 16,7 miliona evra.
Nakon skoro dve godine od početka primene zakona, a na osnovu statističkih podataka, ovlašćenih podnosilaca zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, posebno Saobraćajne policije i Komunalne policije, kao i prekršajnih sudova, utvrđena je potreba da se jedan manji broj odredaba važećeg zakona izmeni ili dopuni u merenju prolaznog vremena primene zakona i testu njegovog kvaliteta.
Kada se uzme u obzir da su kazne po izdatim prekršajnim nalozima plaćeni u najkraćem roku, bez vođenja sudskog postupka, uz minimalne troškove u vezi sa izdavanjem prekršajnih naloga, sa pogodnostima za učinioce prekršaja, plaćanje manjeg iznosa izrečene kazne uz postignutu svrhu kažnjavanja, svi pokazatelji idu u prilog proširenja primene prekršajnog naloga na veći broj prekršaja.
Potrebno je ukinuti neopravdana ograničenja za zaključenje sporazuma o priznanju prekršaja. Saobraćajna policija je prva počela da u značajnijem obimu primenjuje ovaj institut, ali je taj trend usporen zbog različite prakse u pogledu prihvatanja sporazuma kojim se propisana zaštitna mera izriče u manjem obimu ili ne izriče. Postoji potreba za pojednostavljivanje postupka zaključenja sporazuma i preciziranja tih odredaba u cilju izbegavanja različitog tumačenja.
Ograničenja na koja treba ukazati je, kao problem u praksi, primera radi, kod prekršaja gde je raspon predviđene novčane kazne u drugim propisima od 800.000 do milion dinara ili od 100.000 do 120.000 dinara. Sa stanovišta zaključenja sporazuma krajnje neracionalan i necelishodan. Treba rešiti problem ograničenja mogućnosti sporazumevanja okrivljenih i podnosilaca zahteva u odnosu na obim zaprećene zaštitne mere.
Ovo je logično ako sam državni organ, nadležan da nadzire sprovođenje materijalnog zakona kojim je predviđen prekršaj i određena sankcija oko koje se sporazumeva sa okrivljenim, smatra da je za efikasnije i delotvornije sprovođenje predmetnog zakona svrsishodnije da se okrivljenima u zamenu za priznanje prekršajne odgovornosti ponudi mogućnost izricanja zaštitne mere u kraćem trajanju od propisanog ili da im se propisana zaštitna mera uopšte ne izrekne. Time se stvara mogućnost da se nastavi početni trend brzog rasta broja sporazuma, povodom prekršaja iz oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima, u prvih godinu dana primene, kada je Saobraćajna policija zaključila oko 11.000 sporazuma. Gotovo svi ti sporazumi su zaključeni u vezi sa izvršenjem prekršaja za koji je pored novčane kazne predviđena i zaštitna mera u trajanju od jednog meseca.
Ovo je posebno važno za ukupno smanjenje broja predmeta u prekršajnim sudovima, jer je više od polovine predmeta pokrenuto zbog prekršaja predviđenim Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima. Ovo će otvoriti mogućnost šire primene ovog instituta i u drugim oblastima. Dovoljno je samo pomenuti početak primene novog Zakona o inspekcijskom nadzoru. Na ovaj način, kao i proširenje primene prekršajnog naloga, doprineće se rasterećenju prekršajnih sudova.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da vas podsetim na pojedina zakonska rešenja koje donosi zakon o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima. Značajno su novelirane odredbe člana 39. Zakona, u toliko što je predviđeno povećanje maksimalnog iznosa fiksnih kazni koja se može propisati, a da se pri tom nije menjao kazneni maksimum.
Predložena izmena kojom se reguliše da se u odlukama skupštine AP, skupštine opštine ili skupštine grada mogu propisati novčane kazne samo u fiksnom iznosu koji ne može prelaziti polovinu maksimalnog iznosa propisanog za fiksne kazne iz stava 2. ovog člana Predloga zakona.
Pored stvaranja okvira za ujednačenije propise na nivou lokalnih samouprava obezbeđuje se šira primena prekršajnog naloga kao značajno ekonomičnijeg i efikasnijeg sredstva za procesuiranje prekršaja od postupaka pred sudom.
Predviđen je rok od jedne godine od stupanja na snagu ovog zakona, za usklađivanje propisa o prekršajima koji nisu u skladu sa ovim zakonom. Predviđa se obaveza drugostepenog suda da sam presudi, potvrdi ili preinači prvostepenu odluku, ako je u istom predmetu prvostepena odluka već jedanput bila ukinuta. Ograničenje ponovnog ukidanja, odnosno obaveza suda da povodom žalbe najviše jedanput može ukinuti prvostepenu presudu i predmet vratiti prvostepenom sudu predviđeno je radi delotvornosti vođenja prekršajnog postupka.
Predviđena je mogućnost izdavanja prekršajnog naloga u elektronskoj formi i upotpunjene su odredbe o dostavi kako bi se omogućila praktična primena prekršajnog naloga sačinjenog u elektronskoj formi i to onda kada prisutnom licu za koje se smatra da je učinilo prekršaj, u momentu otkrivanja prekršaja treba uručiti prekršajni nalog sačinjen u elektronskom obliku.
Uređuje se izdavanje opšte naredbe za dovođenje, kako bi se omogućilo da se prema okrivljenom koji se nalazi u bekstvu ili očigledno izbegava dovođenje, može izdati od strane prekršajnog suda opšta naredba za dovođenje koja se dostavlja organima policije radi raspisivanja potrage.
To treba da dovede do efikasnog pronalaženja i dovođenja višestrukih povratnika učinalaca krivičnih dela, s obzirom da izbegavanjem prijema poziva nastupa zastarelost vođenja prekršajnog postupka.
Cilj predloženih odredaba koje se tiču sporazuma o priznanju prekršaja, je šira primena Sporazuma o priznanju prekršaja odnosno ostavljanje šireg prostora za sporazumevanje okrivljenog i podnosioca zahteva o visini kazne.
Predlaže se ukidanje ograničenja u pogledu mogućnosti sporazumevanja okrivljenih i podnosilaca zahteva u odnosu na obim zaprećene zaštitne mere. U cilju efikasnosti i racionalnosti predloženo je brisanje odredaba o održavanju ročišta, a pojednostavljuje se sam postupak za odlučivanje o sporazumu.
Preciziraju se posledice upisa u registar novčanih kazni. Kako je više od polovine učinjenih prekršaja iz oblasti bezbednosti saobraćaja, smatralo se da će se primenjivanjem posledica upisana, izdavanjem dokumenata vezanih za saobraćaj najbolje ostvariti svrha ove odredbe, odnosno poboljšati efikasnost naplate novčanih kazni.
Precizirano je pod kojim uslovima je moguće nekim drugim propisom predvideti i privremeno uskraćivanje izdavanja ili produženja važnosti drugih dozvola i dokumenata, te da se ne može uskratiti izdavanje ili produženje važnosti dozvola i dokumenata kojima bi se ugrozilo ostvarivanje Ustavom garantovanih ljudskih i manjinskih prava, zdravlje i bezbednosti ljudi, životna sredina ili imovina većeg obima.
U vezi sa Predlogom zakona o izmenama Zakona o uređenju sudova, ističem sledeće. Prelaznim odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, iz novembra 2013. godine, u članu 32. određen je rok za preuzimanje određenih nadležnosti Ministarstva pravde od strane Visokog saveta sudstva. Ovde se radi o preuzimanju nadležnosti koje se odnose na donošenje merila za određivanje broja osoblja u sudovima, nadležnosti za obavljanje određenih poslova pravosudne uprave, i nadležnosti za donošenje i nadzor nad primenom sudskog poslovnika. Takođe, navedenim prelazim odredbama određen je rok za prestanak nadležnosti Ministarstva pravde, koji se odnosi na predlaganje, izvršavanje budžetskih sredstava potrebnih za rad sudova i nadzor nad trošenjem tih sredstava. Pored toga, određen je i rok za preuzimanje arhive, kao i zaposlenih u Ministarstvu pravde, koji sada obavljaju poslove koji se preuzimaju.
Imajući u vidu da je Zakonom utvrđeno da navedeni poslovi se preuzimaju počev od 1. juna 2016. godine, Visoki savet sudstva uputio je inicijativu Ministarstvu pravde, dana 21. januara 2016. godine, da se predlože izmene Zakona o uređenju sudova, kojima bi se rok za preuzimanje nadležnosti Ministarstva pravde, od strane Visokog saveta sudstva, pomerio na 1. januar 2017. godine.
U obrazloženju ove inicijative Visoki savet sudstva navodi da su od 1. januara ove godine, sudovi uvedeni u sistem izvršenja budžeta Republike Srbije, te da su odobrene aproprijacije Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2016. godinu, dodeljene na godišnjem nivou, pa bi preuzimanje nadležnosti u vršenju poslova pravosudne uprave, pre svega kada je reč o vršenju materijalno-finansijskih poslova, trebalo odložiti do 1. januara 2017. godine, jer bi se preuzimanjem ovih nadležnosti na polovini fiskalne godine, uticalo na izvršenje budžeta i godišnje izveštavanje o izvršenju budžeta od strane sudova.
Ministarstvo pravde prihvatilo je razloge iz navedene inicijative Visokog saveta sudstva i predložilo Vladi utvrđivanje Predloga zakona o izmenama Zakona o uređenju sudova, kojim se rok za preuzimanje nadležnosti određenih ovim članom zakona, produžava za sedam meseci tj. do 1. januara 2017. godine, kako bi se stekli svi zakonski materijalno-tehnički personalni uslovi za vršenje novih nadležnosti od strane Visokog saveta.
Dozvolite mi da dam i nekoliko reči kada su u pitanju dva sporazuma koji se nalaze pred vama.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pristupanjem Programu Partnerstvu za mir Republika Srbija iskazala je opredeljenje za unapređenje saradnje i zajedničko delovanje sa državama članicama organizacije Severnoatlantskog ugovora i ostalim državama partnerima i to na izgradnji globalne, regionalne, nacionalne bezbednosti, uz izražavanje spremnosti da preuzme deo odgovornosti za stabilan i trajan mir u regionu, učestvuje u multinacionalnim operacijama i dostigne interoperabilnost oružanih snaga sa snagama država članica ove organizacije i partnerskih država.
U tom smislu, prepoznata je potreba za uspostavljanje saradnje sa organizacijom Severnoatlantskog ugovora i za podršku i nabavku čime bi se uvećala efikasnost logističke podrške i ujedno smanjili troškovi angažovanja u multinacionalnim operacijama i dostizanja interoperabilnosti oružanih snaga sa snagama država članica organizacije i partnerskih država.
Takođe, stupanjem u ugovorni odnos sa ovom organizacijom bio bi dat pravni osnov za realizaciju NATO povereničkog fonda za delaboraciju i uništavanje viška ubojnih sredstava i unapređenje kapaciteta tehničko-remontnog zavoda u Kragujevcu, u okviru kog je predviđeno i uništavanje oko 4.000 tona ubojnih sredstava. Napominjem da bi pružanje usluga logističke podrške od strane navedene organizacije bilo od velikog značaja za uspostavljanje efikasne logističke podrške na nivou Republike Srbije.
S tim u vezi, pred vama je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i organizacije za podršku i nabavku o saradnji u oblasti logističke podrške koji je potpisan u Kapelenu 7. septembra 2015. godine i u Beogradu 14. septembra 2015. godine. navedeni zakon odnosno sporazum u potpunosti je usaglašen sa Zakonom o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora i Bečkom konvencijom o ugovornom pravu, kao i sa svim drugim relevantnim propisima Republike Srbije.
Uvažene dame i gospodi narodni poslanici, imajući navedeno u vidu, a posebno koristi za Republiku Srbiju koje se postižu kako već potpisanim sporazumom, tako i svim ostalim ugovorima koji proizilaze iz primene predmetnog međunarodnog ugovora, predlažem da Narodna Skupština u danu za glasanje podrži Zakon o potvrđivanju ovog sporazuma.
Pred vama je takođe Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije koju predstavlja Ministarstvo odbrane i Vlade Republike Mjanmarske unije koju predstavlja Ministarstvo odbrane, o saradnji u oblasti odbrane, potpisan u Beogradu 11. maja 2015. godine.
Stupanjem na snagu navedenog sporazuma stvara se pravni osnov za saradnju ministarstava odbrane kao i druge oblike saradnje u oblasti odbrane za koje ugovorne strane budu zainteresovane. Sporazum sadrži oblasti i oblike saradnje, predviđa mogućnost razvijanja saradnje u oblastima od zajedničkog interesa kroz zaključivanje posebnih ugovora, a u skladu sa predmetnim sporazumom, odredbe o zaštiti tajnih podataka i troškovi koji nastanu u toku njegovog sprovođenja, medicinskoj zaštiti i disciplinskoj odgovornosti.
Sporazumom su predviđeni načini na koji će se rešavati eventualni sporovi, izmene i dopune, način njegovog stupanja na snagu, period važenja i otkazivanja.
Sporazumom između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Mjanmarske Unije o saradnji u oblasti odbrane, čije se potvrđivanje predlaže ovim zakonom, opredeljuju se osnovni ciljevi i principi na kojima će se zasnivati saradnja u oblasti odbrane između vlada Srbije i Mjanmarske Unije, odnosno njihovih nadležnih organa, a u cilju doprinosa razvoju celokupnih bilateralnih odnosa dve države, kao i miru i bezbednosti u svetu.
Na kraju, želim da vam se zahvalim na pažnji i izrazim nadu da će nakon rasprave u načelu i u pojedinostima navedeni predlozi zakona biti usvojeni u Narodnoj skupštini. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem se, gospodine ministre.
Sada bih reč dao gospodinu Miroljubu Tomiću, izbornom članu Visokog saveta sudstva iz reda sudija.
Prijavite se, gospodine Tomiću. Izvolite.

Miroljub Tomić

Hvala.
Najpre da pozdravim predsedavajućeg Skupštine i narodne poslanike ispred Visokog saveta sudstva. Ovde smo danas kako bismo obrazložili i izložili predloge Visokog saveta sudstva koji se odnose na više tačaka dnevnog reda, pa ću pokušati da u svom izlaganju budem što kraći s jedne strane, a opet s druge strane da iznesem sve one činjenice za koje smatram da su bitne, kako za vas narodne poslanike koji ćete da odlučujete o ovim predlozima, tako i za građane koji eventualno prate ovaj televizijski prenos.
Jedna od tačaka dnevnog reda jeste i Predlog odluke o razrešenju funkcije predsednika Osnovnog suda u Valjevu, Ljiljan Karić. Saglasno odredbama člana 13. Zakona o Visokom savetu sudstva, Savet, kao što znamo, predlaže Narodnoj skupštini izbor i razrešenje predsednika sudova. Do sada smo se najčešće u ovom parlamentu sretali uglavnom kada je bilo reči o predlaganju kandidata za sudijske funkcije, odnosno za izbor na mesta predsednika sudova, a ovoga puta je reč o predlogu za razrešenje sa funkcije predsednika Osnovnog suda u Valjevu.
Visoki savet sudstva je, na sednici održanoj 21. oktobra 2015. godine, doneo odluku da usvoji predlog ministra pravde od 3. juna 2015. godine, za pokretanje postupka za utvrđivanje razloga za razrešenje predsednika suda Osnovnog suda u Valjevu, Ljiljane Karić, zbog kršenja obaveza ustanovljenih propisima za obavljanje poslova sudske uprave u smislu odredba člana 52. stav 1. Zakona o uređenju sudova i predložio ovoj Narodnoj skupštini da razreši sa funkcije predsednika Osnovnog suda u Valjevu, Ljiljanu Karić, koja je inače odlukom Narodne skupštine u maju 2015. godine izabrana na funkciju predsednika Osnovnog suda u Valjevu, na kojoj funkciji se i sada nalazi.
Konkretniji razlozi i obrazloženje odluke Visokog saveta sudstva se nalaze u prilogu predloga za razrešenje koji je dostavljen Narodnoj skupštini, ali ću ipak napomenuti samo nekoliko stvari koje se tiču ovoga predloga, a prema nalaženju Visokog saveta sudstva predsednik suda u Valjevu je kršila obaveze u vršenju poslova sudske uprave, što je doprinelo nezakonitom postupanju, a koje se ogleda u sledećem.
Pre svega u činjenici da je u 7.909 predmeta, koji su zaprimljeni u Osnovnom sudu u Valjevu pre 1. juna 2012. godine, doneto rešenje kojim se sud oglasio stvarno nenadležnim i odredio da će se predmeti dostaviti izvršiteljima na postupanje. Zatim, činjenicom da je u ukupno 12.115 predmeta doneto, suprotno Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, rešenje o stvarnoj nenadležnosti suda. Potom, da ni u jednom od 12.115 predmeta izvršni poverioci nisu samoinicijativno, u smislu odredbe člana 70. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, suda podnosili predlog da izvršenje sprovode izvršitelji, te da u većini od 12.115 predmeta nije ni podnet predlog da izvršenje sprovede izvršitelj.
Takođe, činjenica da je dostavljanje izvršiteljima predmeta vršeno van odredaba Zakona o izvršenju i Zakona o parničnom postupku. Posebno zbog činjenice da u 6.953 predmeta nije postupano niti je preduzeta niti jedina radnja duže od šest meseci. Visoki savet sudstva nalazi da je u ovakvom nezakonitom postupanju doprinela i predsednik Osnovnog suda u Valjevu i to kršenjem obaveza u vršenju poslova sudske uprave, pre svega propustom da obezbedi pravilan i zakonit rad suda, što je direktno u suprotnosti sa odredbom člana 52. Zakona o uređenju sudova, zatim vršenjem poslova suprotno odredbi člana 51. Zakona o uređenju sudova i odredbi članova 6. i 7. Sudskog poslovnika, te ne vršenjem poslova sudske uprave propisanih odredbom člana 6. Sudskog poslovnika, time što je propustila da utvrdi da u 6.953 predmeta, a koji se nalaze u sudskoj pisarnici, nisu ekspedovani niti predati na dalju nadležnost i postupanje.
Dakle, predsednik Osnovnog suda u Valjevu postupala je suprotno svojim obavezama kao predsednik suda i time su se stekli svi elementi propisani odredbom člana 75. stav 1. Zakona o sudijama, da se usled kršenja obaveza u vršenju poslova sudske uprave konstatuje postojanje razloga za pokretanje postupka razrešenja sa funkcije predsednika Osnovnog suda. Propustima vršenja poslova sudske uprave, odnosno vršenja poslova sudske uprave suprotno zakonskim ovlašćenjima, došlo je do nezakonitog rada Osnovnog suda u Valjevu, čemu je na napred opisani način predsednik Osnovnog suda u Valjevu direktno odgovorna, ali je usled utvrđenih nezakonitosti nastalih šteta za stranke u postupku, a pri tome je i narušeno poverenje i ugled suda.
Sve su to razlozi na osnovu kojih je VSS utvrdio postojanje razloga za pokretanje postupka razrešenja sa funkcije predsednika Osnovnog suda u Valjevu, i sa tim u vezi smo i dostavili predlog ovom parlamentu da razreši predsednika Osnovnog suda u Valjevu, Ljiljanu Karić.
Dakle, do sada smo često prilikom predlaganja u ovoj Skupštini isticali da je posao VSS da istakne, apostrofira i predloži one najbolje kandidate, bilo za funkcije sudija, odnosno predsednika sudova, ali isto tako značajno je, smatram, a na kraju krajeva to je i obaveza i uloga VSS, da postupajući po određenim inicijativama i predlozima ovoj Skupštini dostavi i predloge za razrešenje određenih nosioca pravosudnih funkcija kada utvrdi da za to postoje zakonom propisani razlozi, kako bismo sa jedne strane birali one koji su najbolji i najkvalitetniji, a kako bismo sa druge strane razrešavali one koji nisu u stanju da odgovore na složenost i izazove ove značajne sudijske funkcije ili funkcije predsednika suda i kako bismo konačno doprineli da nam pravosuđe bude kvalitetnije i efikasnije.
Sledeći predlog VSS se odnosi na izbor članova VSS iz reda sudija. Kao što znamo, VSS kao najviše pravosudno telo ima 11 članova, od kojih je šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom, kojima inače mandat traje pet godina. Obzirom da petoro članova VSS iz reda sudija završava petogodišnji mandat početkom aprila ove godine, VSS je sproveo postupak predlaganja kandidata za izbore pet članova VSS iz reda sudija. Postupak je inače otpočet odlukom VSS od 5. oktobra 2015. godine, dakle, šest meseci pre isteka mandata sadašnjim članovima Saveta.
Kandidati iz reda sudija su se birali iz sledećih sudova: jedan kandidat iz Vrhovnom kasacionog suda, privrednog apelacionog i upravnog suda, jedan kandidat iz viših i privrednih sudova, dva kandidata iz osnovnih sudova, prekršajnih sudova i prekršajnog apelacionog suda, a jedan kandidat iz sudova sa teritorija autonomnih pokrajina. Glasanje za izborne članove VSS iz reda sudija je održano 21. decembra 2015. godine, na 49 biračkih mesta. U birački spisak sudija je bilo upisano ukupno 2.460 sudija birača. Izborna komisija VSS je 23. decembra 2015. godine, nakon prebrojanih glasačkih listića i isteka roka za podnošenje prigovora, dostavila zapisnik o konačnim rezultatima glasanja i pratećim statističkim podacima.
Na kandidacionoj listi za Vrhovni kasacioni, Privredni apelacioni i Upravni sud, od 102 upisanih sudija birača, glasalo je 98 sudija. Vidite i sami, uvaženi dame i gospodo narodni poslanici, da je izlaznost kada je reč o izlasku na izbore sudija za članove Visokog saveta sudstva bila u ovom slučaju, primera radi, izuzetno visoka. Izlaznost je bila 96,08%. Na ovoj kandidacionoj listi najveći broj glasova, ukupno 49 glasova, dobila je Branislava Goravica, sudija Privrednog apelacionog suda.
Na listi za više i privredne sudove, od upisanih 495 sudija, glasalo je 458 sudija, izlaznost takođe velika – 92,53%. Od osam kandidata, najveći broj glasova, ukupno 118 glasova, dobio je Ivan Jovičić, sudija Višeg suda u Beogradu.
Na listi za osnovne sudove i Prekršajni apelacioni sud, od 1.812 upisanih sudija birača, glasalo je 1.468 sudija, izlaznost – 81%. Od 17 kandidata, najveći broj glasova, ukupno 178, dobili su Slavica Milošević Gazivoda, sudija Prekršajnog suda u Beogradu i 161 glas Matija Radojičić, sudija Trećeg osnovnog suda u Beogradu.
Na listi za sudove sa teritorije autonomnih pokrajina, od 645 upisanih sudija birača, glasalo je 533 sudija. Od pet kandidata, najveći broj glasova dobio je Savo Đurđić, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu.
Visoki savet sudstva je 24. decembra Narodnoj skupštini dostavio predlog kandidata za izborne članove Visokog saveta sudstva iz reda sudija, saglasno odredbama člana 20. stav 3. i člana 35. stav 1. Zakona o Visokom savetu sudstva, koji predviđa da Savet predlaže jednog kandidata sa najvećim brojem glasova sa svake liste, na osnovu zapisnika o utvrđivanju rezultata izbora koji je dostavila izborna komisija.
Inače, za članove Saveta su izabrani predloženi Branislava Goravica, koja je završila Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, diplomirala sa prosečnom ocenom 9,66, pravosudni ispit položila u junu 1985. godine sa posebnom odlikom, sudija je Privrednog suda u Beogradu, počev od 1992. godine do 2002. godine, kada je izabrana za sudiju Višeg trgovinskog, a sada Privrednog apelacionog suda, na kojim poslovima se i danas nalazi, autor velikog broja stručnih referata iz oblasti procesnog i materijalnog prava.
Predložen je i Ivan Jovičić, koji je diplomirao sa prosečnom ocenom na Beogradskom univerzitetu, Pravnom fakultetu, 8,64. Pravosudni ispit položio je 1992. godine. Prvi put za sudiju Opštinskog suda u Guči biran je jula meseca 1996. godine. Obavljao je te poslove do 31.12.2009. godine, kada je biran za sudiju Višeg suda u Beogradu. Odlukom predsednika Visokog saveta sudstva od 15.3.2011. godine, imenovan je za vršioca funkcije predsednika Osnovnog suda u Kragujevcu, koju funkciju je obavljao do jula 2013. godine, od kada postupa kao sudija Višeg suda u Beogradu u prvostepenoj građanskoj materiji.
Sudija Slavica Milošević Gazivoda, diplomirala na Pravnom fakultetu u Beogradu sa prosečnom ocenom 8,23. Radni odnos je zasnovala 1986. godine kao advokatski pripravnik. Nakon polaganja pravosudnog ispita radila je na poslovima sekretara Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, a rešenjem Vlade Republike Srbije imenovana je za sudiju za prekršaje Grada Beograda, te odlukom o izboru na trogodišnji mandat u sudovima opšte i posebne nadležnosti Narodne skupštine od 29.12.2009. godine imenovana je za sudiju Prekršajnog suda u Beogradu, na kojim poslovima se i danas nalazi.
Sudija Matija Radojičić, diplomirao na Pravnom fakultetu 1993. godine, izabran za sudiju 1999. godine, trenutno je sudija Trećeg osnovnog suda u Beogradu i zamenik predsednika tog suda od januara 2014. godine.
Savo Đurđić, Pravni fakultet je završio 1981. godine. Najpre je radio u Novom Sadu, gde je obavljao različite poslove u okviru struke, kao viši inspektor prihoda, samostalni savetnik u Pokrajinskom zavodu za javnu upravu, da bi 1990. godine bio imenovan za zamenika Pokrajinskog sekretarijata za pravosuđe, upravu i propise AP Vojvodine, a 1992. godine od strane Narodne skupštine je izabran za sudiju Okružnog suda u Novom Sadu, na kojoj funkciji je neprekidno do decembra 1992. godine, kada je izabran na konkursu za sudiju Apelacionog suda u Novom Sadu.
Dakle, to su kandidati koji su predloženi ovom parlamentu da ih izabere za članove Visokog saveta sudstva, a pre svega sam siguran da su sudije koje najbolje poznaju svoje kolege znale i to iskazale na tajnom glasanju uz ovako veliku izlaznost, kao što sam prethodno rekao, koji su kandidati najbolji, najkvalitetniji i koji će ovu funkciju da obavljaju na najbolji mogući način, kako bi Visoki savet sudstva ostvario funkciju koja mu je zakonom propisana i kako je to i predviđeno u članu 2. Zakona o Visokom savetu sudstva, bio nezavisan i samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija. Stoga je i predlog Visokog saveta sudstva da se upravo ovi kandidati i predlože Narodnoj skupštini da budu izabrani za članove Visokog saveta sudstva.
Sledeći predlozi Visokog saveta sudstva, ima ih dosta, radi se o preko 40-50 predloga, odnose se na izbor za upražnjena sudijska mesta u većem broju sudova. Materijale ste svi dobili u prilogu za ovu današnju sednicu. Samo ukratko ću reći da je, na osnovu člana 47. Zakona o sudijama, a u vezi sa Odlukom o broju sudija u sudovima, Visoki savet sudstva u „Službenom glasniku“ i u dnevnom listu „Politika“ oglasio izbor sudija za sudove, s tim što, kažem još jedanput, nazivi sudova i datumi kada su oglašeni izbori su navedeni u materijalima, a u postupku predlaganja kandidata za izbor sudija Visoki savet sudstva je, na osnovu člana 52. Poslovnika o radu Visokog saveta sudstva, doneo Odluku o obrazovanju Komisije za izbor sudija čiji zadatak je bio da izvrši proveru podnetih prijava na oglas, da utvrdi njihovu potpunost i blagovremenost, da obavi razgovor sa kandidatima koji su se prijavili za izbor za sudije i da oceni da li kandidati ispunjavaju kriterijume i merila za izbor.
U skladu sa odredbom člana 49. Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva je za sve kandidate pribavio mišljenje o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za obavljanje sudijske funkcije, a za kandidate koji ne dolaze iz sudova pribavljeno je mišljenje o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za vršenje sudijske funkcije od organa i organizacija u kojima kandidati rade. Za kandidate iz reda advokata pribavljeno je mišljenje Advokatske komore u čiji je imenik advokat upisan, a za one kandidate koji se nalaze i obavljaju oslove u sudovima pribavljeno je i mišljenje sednice svih sudija suda iz koga potiče kandidat, kao i mišljenje sednice svih sudija neposredno Višeg suda. Komisije za izbor sudija obavile su razgovor sa kandidatima koji su podneli prijavu na oglas za izbor sudija.
Na osnovu izveštaja Komisije, a uzimajući u obzir i pribavljeno mišljenje sednica svih sudija suda iz koga kandidat potiče i neposredno Višeg suda, Visoki savet sudstva je utvrdio koji kandidati ispunjavaju sve kriterijume i merila za izbor sudija propisane odredbom člana 43. Zakona o sudijama i odredbama člana 4, 6, 7, 8. i 9. Odluke o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija i predsednika sudova, analizirao sve ono što se odnosi na te kandidate, njihov dosadašnji rad, ugled koji uživaju u kolektivu, mišljenje sednica tog suda, odnosno sednica svih sudija Višeg suda, zatim ocene koju su kandidati dobili u prethodnom periodu koji je bio relevantan za izbor i na osnovu toga i predložio ovoj Skupštini da se za pojedine sudove izaberu određeni kandidati.
Tako je Visoki savet sudstva za izbor sudija u Osnovnom sudu u Loznici, gde je inače bilo potrebno da se predlože dva kandidata za dva upražnjena sudijska mesta i na koji se oglas prijavilo ukupno 29 kandidata, odlučio da za izbor sudija za Osnovni sud u Loznici predloži kandidate Danojlić Miladina, sudijskog pomoćnika u Višem sudu u Šapcu i Lazarević Oliveru, sudijskog pomoćnika u Osnovnom sudu u Loznici.
Za Prekršajni sud u Šapcu, za koji izbor se prijavilo ukupno 59 kandidata sa kojima su inače obavljeni razgovori od strane komisije i komisija je odlučila da i Savet za izbor sudija u Prekršajni sud u Šapcu predloži kandidate: Jeličić Mladena, sudskog pomoćnika u Osnovnom sudu u Šapcu, Mijić Milenka, načelnika Službe za pravne, kadrovske i opšte poslove u Opštoj bolnici „Dr Laza Lazarević“ u Šapcu.
Za izbor sudija u Prekršajnom sudu u Zrenjaninu, na koji se oglas za izbor sudija prijavilo ukupno 63 kandidata i to 35 kandidata iz reda sudijskih pomoćnika, tri kandidata iz reda advokata i 25 kandidata iz reda ostalih lica. Komisija, odnosno Visoki savet sudstva je predložio ovoj Skupštini da za izbor sudija u Prekršajnom sudu u Zrenjaninu predloži kandidate Marković Mariju, sudijskog pomoćnika u Prekršajnom apelacionom sudu i Stojanović Sofiju, sudijskog pomoćnika u Privrednom sudu u Zrenjaninu.
Ako pogledate ove biografije, svih ovih kandidata možemo da vidimo između ostalog da su svi ocenjeni sa najvišim ocenama, da su zadobili veliki ugled i poverenje u svom kolektivu, jer su se kolektivi veoma pozitivno izjasnili i nalaze se na samom vrhu lista izjašnjavanja na sednici svih sudija, odnosno ustanova u kojima rade, a da se radi o veoma iskusnim kandidatima koji su dugi niz godina radili i obavljali izuzetno stručne poslove nakon polaganja pravosudnog ispita, pa je tako period od momenta kada su položili pravosudni ispit 10 godina, 12 godina, 14 godina, pa čak i 30 godina, dakle, izuzetno stručni kandidati za koje Visoki savet smatra da će uspešno da obavljaju funkcije ako budu izabrani od strane ovog parlamenta.
Visoki savet sudstva je osnovu člana 13. alineje 3. Zakona o Visokom savetu sudstva utvrdio Predlog odluke za izbor sudija za Osnovni sud u Aleksincu, Negotinu i Osnovnom sudu u Pirotu, pa je tako za izbor sudija u Osnovnom sudu u Aleksincu radi popune jednog upražnjenog sudijskog mesta, na čije oglase ukupno prijavilo 46 kandidata, od čega 23 kandidata iz reda sudijskih pomoćnika, šest kandidata iz reda advokata i 17 kandidata iz reda ostalih lica. Komisija, odnosno Visoki savet sada predlaže Skupštini da se za izbor jednog sudije u Osnovnom sudu u Aleksincu predloži kandidat Milošević Ivana, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Aleksincu.
Za izbor, odnosno radi popune dva upražnjena sudijska mesta u Osnovnom sudu u Negotinu Visoki savet sudstva je predložio ovom parlamentu da se za izbor sudija u tom sudu izaberu Antonović Dragana, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Novom Sadu, Krstić Darko, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Negotinu, a za izbor tri kandidata za tri upražnjena sudijska mesta u Osnovnom sudu u Pirotu, Visoki savet je predložio da se predloži Živković Dragana, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Pirotu, Jovanović Jasmina, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Pirotu, Jovanović Sanja, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Pirotu.
Iz njihovih biografija, iz njihovih rezultata dosadašnjih vezano za dosadašnji rad možemo da vidimo da se radi o izuzetno stručnim kandidatima. Kandidati koji su svi ocenjeni u prethodne tri godine sa najvišim ocenama, dakle, ocene naročito se ističe, kandidati od kojih je najveći broj položio master ili je završio i druge dopunske škole i obrazovanja, koji se bavi stručnim radom i kandidati koji su od strane sudija na kolegijumu sudova u kojima obavljaju svoje poslove i radne zadatke i sudija neposrednog viših sudova ocenjeni kao kandidati koji su izuzetno kvalitetni i koji u potpunosti mogu da odgovore ovim značajnim funkcijama kojim bu trebalo ubuduće da se bave.
Kada je reč o oglasu za popunu upražnjenih sudijskih mesta u Osnovnom sudu u Vranju, Prekršajnom sudu u Vranju i Prekršajnom sudu u Nišu, za izbor sudija u Osnovnom sudu u Vranju prijavilo se ukupno 48 kandidata, jedan kandidat iz reda sudija, 30 kandidata iz reda sudijskih pomoćnika, jedan kandidat iz reda advokata i 16 kandidata iz reda ostalih lica. Komisija je inače obavila razgovor sa njih ukupno 47 i nakon razmatranja svih prijava komisija, odnosno sada Visoki savet sudstva je predložio ovom parlamentu da se za sudije u Osnovnom sudu u Vranju predlože kandidati Ilić Vesna, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Surdulici, Stanković Maja, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Vranju, Stanojković Nataša, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Vranju i Cvetković Valentina, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Vranju.
Na oglas za izbor sudija u Prekršajnom sudu u Vranju radi popune dva upražnjena sudijska mesta, prijavilo se ukupno 36 kandidata i Visoki savet sudstva je nakon analize rezultata rada svih kandidata, svih parametara koji su bili bitni za odlučivanje i predlaganje ovom parlamentu, ceneći sveukupnost njihovih i rezultata rada i ugleda u sudu i njihovih dosadašnjih aktivnosti, mišljenje kolegijuma i ocena koje su dobili u prethodnom periodu, predložio da se izaberu Mihajlović Saša, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Vranju i Nikolić Dragana sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Vranju.
A za izbor i popunu četiri upražnjena sudijska mesta, u Prekršajnom sudu u Nišu da se izaberu kandidati Damnjanović Bratislava, korisnik početne obuke Pravosudne akademije, Krstić Jasmina, sudijski pomoćnik u Prekršajnom apelacionom sudu, Mirić Biljana, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Nišu i Uvalin Miloš, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Nišu. Kada je reč o ovim kandidatima moram da istaknem da je za ove kandidate karakteristično da većina od njih ima izuzetno visoke proseke koji se kreću od 9,19, 9,06, 8,55, 8,87 i da ne čitam sve ostale rezultate. Da su to kandidati koji su za ostvarene rezultate rada u 2012. godini, 2013. godini i 2014. godini ocenjeni sa ocenama „naročito se ističe“. Da je većina od njih položila i upisala i sa najvišim ocenama završili master, odnosno postdiplomske studije i da su od strane njihovih kolega, dakle, iskusnih sudija koji su bili u prilici da ocene njihov dosadašnji rad, ocenjeni sa najvišim ocenama i zauzimaju izuzetno visoka mesta na listama koje su sačinile upravo te kolege koje su i bile u situaciji da ne posredno u jednom dužem vremenskom periodu prate njihov rad, rezultate rada, ugledu sredine kakav uživaju i sve ostalo što je bitno za izbor ove odgovorne funkcije.
Kada je reč o izboru za sudije Osnovnog suda u Kraljevu, radi popune dva upražnjena sudijska mesta ukupno se prijavilo 73 kandidata, a razgovori su obavljeni sa prijavljenih 72 kandidata. Nakon razmatranja svih prijava, obavljenih razgovora, pribavljenih mišljenja, pri tome se cenilo sve ono što je bitno u skladu sa zakonskim propisima i merilima i kriterijumima, Visoki savet je predložio ovoj Skupštini da se za sudiju izaberu kandidati Popović Bojana, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Kraljevu i Sakić Žukovski Ana, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Kraljevu.
Dok je za popunu tri upražnjena sudijska mesta u Osnovnom sudu u Čačku gde se inače prijavilo 50 kandidata, dva kandidata iz reda sudija, 38 kandidata iz reda sudijskih pomoćnika, jedan kandidat iz reda advokata i devet kandidata iz reda ostalih lica, Visoki savet sudstva predlaže da se izaberu Mangović Sretenović Nataša, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Čačku, Radović Dragana, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Čačku i Tanasijević rođena Stanišić Marijana, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Čačku.
Dok je za izbor sudija u Osnovnom sudu u Priboju radi popune jednog upražnjenog sudijskog mesta na koje oglas se prijavilo inače 9 kandidata, te nakon razmatranja svih prijava i cenjena svih parametra koji su relevantni za donošenje odluke vezano za predlaganje ovoj Skupštini savet predložio da se izabere kandidat Čočović Zorica, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Priboju.
Visoki savet sudstva je u prethodnom periodu raspisao i oglase za popunu upražnjenih sudijskih mesta u Osnovnom sudu u Kruševcu, Prijepolju, Kragujevcu, Prekršajnom sudu i Osnovnom sudu u Kragujevcu, Osnovnom sudu u Ivanjici i Prekršajnom sudu u Gornjem Milanovcu.
Nakon razmatranja svih prijava i sagledavanja svih činjenica koje su bitne za izbor i za popunu tri upražnjena sudijska mesta u Osnovnom sudu u Kruševcu, predložio Lazić Raičević Mirjanu, sudijskog pomoćnika u Osnovnom sudu u Kruševcu, Roganović Jasminu sudijskog pomoćnika u Osnovnom sudu u Kruševcu i Cvetković Vladana, sudijskog pomoćnika u Kruševcu.
Za izbor sudija u Osnovnom sudu u Prijepolju, predložio Kukuljac Muhameda, sudijskog pomoćnika u Osnovnom sudu u Prijepolju i Topisarović Dragana, sudijskog pomoćnika u Osnovnom sudu u Prijepolju.
Za Prekršajni sud u Kragujevcu, na koji se oglas inače prijavilo ukupno 81 kandidat, nakon razmatranja svih prijava i svega onoga što je bilo bitno i važno, u skladu sa propisima VSS je predložio da se izaberu kandidati Plamenac Ivana, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Kragujevcu, Tomović Vladimir, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Kragujevcu, dok je za Osnovni sud, obzirom da je bilo dva konkursa za izbor za Osnovni sud u Kragujevcu, jedan od 24. jula 2015. godine i jedan od 2. jula 2015. godine, radi popune četiri upražnjena sudijska mesta, pa je VSS predložio da se izaberu Butulija Janković Aleksandra, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Kragujevcu, Vulović Nenad, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Kragujevcu, Ritopečki Perić Jelena, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Kragujevcu i Tošić Mirela, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Kragujevcu.
Radi se o izuzetno kvalitetnim kandidatima, samo da napomenem da je za izbor za Osnovni sud u Kragujevcu, bilo prijavljeno dosta kandidata, kandidata koji su imali izuzetno i visoke proseke, kandidati koji su inače od strane svojih kolega ocenjeni sa najvišim ocenama, dakle zauzimaju izuzetno visoka mesta na listama prilikom izjašnjavanja na sednicama svih sudija, kandidati koji su svi ocenjeni sa maksimalno visokim ocenama u prethodnom periodu, dakle sa ocenama naročito se ističe, ali je VSS nakon razmatranja svih rezultata, svih kandidata u njihovoj sveukupnosti odlučio da ove kandidate predloži za izbor za sudije.
Kada je reč o izboru sudija za Osnovni sud u Ivanjici radi popune dva upražnjena sudijska mesta, konkurs inače od 24. jula 2015. godine, na koji konkurs se inače prijavilo ukupno 22 kandidata, 16 kandidata iz reda sudijskih pomoćnika i šest kandidata iz reda ostalih lica, Savet je predložio skupštini da se izaberu, Gojković Danijela, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Čačku i Krivokuća Miroslav, korisnik početne obuke Pravosudne akademije.
Za Gornji Milanovac, Prekršajni sud u Gornjem Milanovcu, radi popune jednog upražnjenog sudijskog mesta, nakon razmatranja svih prijava, obavljenih razgovora i pribavljenih mišljenja, VSS je predložio da se izabere za Prekršajni sud u Gornjem Milanovcu Lukić Srđan, opštinski javni pravobranilac u opštini Gornji Milanovac.
Imamo još jedan predlog VSS koji se takođe odnosi na izbor za popunu upražnjenih sudijskih mesta u Prekršajnom sudu u Požarevcu, na koji oglas se inače prijavilo ukupno 11 kandidata i na tom oglasu je ukupno je bilo osam kandidata iz reda sudijskih pomoćnika, dva kandidata iz red advokata i jedan kandidat iz reda ostalih lica.
Razgovori sa prijavljenim kandidatima, dakle njih ukupno 11 obavljeni su u više navrata i nakon razmatranja svih prijava obavljenih razgovora i pribavljenih mišljenja, imajući u vidu i mišljenje komisije, VSS je predložio ovom Parlamentu da se za izbor sudija u Prekršajnom sud u Požarevcu, predloži da se izabere kandidat Danijela Dačić, načelnik Opštinske uprave u Malom Crnoću.
Kao što ste i sami mogli da vidite, iz ovih predloga VSS ja nisam obrazlagao svakog kandidata pojedinačno, jer je i vama jasno da bi smo ostali ovde nekoliko sati.
Stojimo vam na raspolaganju, ako smatrate da je potrebno za nekog od kandidata da iznesemo i neke detaljnije podatke vezane za njegov dosadašnji rad, njegove rezultate rada, ali iz ovih kratkih biografija, koje se inače nalaze i kod vas u materijalima, možemo da vidimo da se radi o izvanrednim kandidatima.
I samo da napomenem da ste i sami mogli da zaključite, čitajući ovaj materijal, da je prosečna ocena ovih kandidata uglavnom visoka, da se radi o značajnom broju kandidata koji imaju izuzetno dug staž nakon polaganja pravosudnog ispita. Da je veći broj njih, odnosno izuzetno veliki broj završio master i druge seminare, odnosno slične kurseve, da su svi za svoj rad ocenjeni sa najvišim ocenama, ocenama „naročito se ističu“ u prethodnom periodu, kao i da su od svojih kolega dobili najbolje preporuke, s obzirom da se nalaze u samom vrhu liste prilikom izjašnjavanja sudija koji su inače bili u prilici da neposredno i u dugogodišnjem periodu cene njihov rad.
Mogu da kažem da ni komisije VSS, a ni samom VSS nije bilo lako da od ovako velikog broja prijavljenih kandidata. Samo da vam kažem da su za ova sudijska mesta koja sam napred pobrojao se ukupno bilo prijavilo 899 kandidata, da je komisija VSS obavila razgovor sa ukupno 659 kandidata.
Sa svakim od njih je obavljen razgovor, jer verujem da se i vi slažete da je pored sagledavanja rezultata, koje mi kažemo da imamo u materijalima, odnosno njihov dosadašnji rad, ocene rezultata rada, mišljenje kolegijuma, mišljenje neposredno više kolegijuma, sve ono što je bitno i sve one parametre da sagledamo koje je moguće videti, a u skladu sa propisima i pravilnicima, koji je usvojio VSS.
Verujem da se slažete da je bitno i značajno da komisija VSS obavi i neposredan razgovor sa kandidatima, da u tom jednom neposrednom razgovoru čujemo od kandidata šta su do sada radili, da se izjasne o tome šta misle u buduće da rade, kakva je njihova vizija njihovog rada i uopšte pravosuđa i da bez obzira na težinu posla i same komisije i VSS, da smatram da je to izuzetno značajno kako bi se što realnije sagledali svi rezultati, odnosno svi kandidati i kako bi mogli da se podnesu relevantni predlozi ovoj Skupštini.
Siguran sad da među onima koji su konkurisali, a radi se o blizu 900 kandidata koji su konkurisali za ova upražnjena sudijska mesta i to smo se složili i na sednici VSS, je bilo još izuzetno dobrih kandidata.
Naravno, nismo mogli sve da predložimo, ali je VSS apostrofirao njihova imena i siguran sam da će u narednom periodu kada se bude ukazala i upražnjena mesta i kada se bude razgovaralo, sigurno će oni biti predloženi od strane VSS kao kandidati koji će sigurno moći da obavljaju ove značajne sudijske funkcije.
Siguran sam da je to značajno i ne samo nama iz VSS ili vama koji danas sedite ovde i koji ćete sutra odlučivati po predlozima VSS, već i građanima Srbije, kako bi smo, verujem, tu se svi slažemo, imali jedno kvalitetnije, bolje, stručnije, organizovanije i efikasnije sudstvo, što je verujem cilj svih nas ovde i zato smo se i trudili da Skupštini, odnosno ovom uvaženom domu predložimo one kandidate za koje smo procenili da su u ovom trenutku najkvalitetniji i za one kandidate koje smatramo da će uspešno da obavljaju ove sudijske funkcije. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem se gospodine Tomić.
Sada bih reč dao gospođi Majdi Rakić, izbornom članu Državnog veća tužioca. Izvolite.

Majda Rakić

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, uvaženi ministre Državno veće tužilaca je na sednici održanoj dana 30. decembra 2015. godine donelo odluku da Narodnoj skupštini Republike Srbije predloži da za izborne članove Državnog veća tužilaca iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca izabere sledeće kandidate.
Iz Republičkog javnog tužilaštva dr Gorana Ilića, zamenika republičkog javnog tužioca. Iz Apelacionih javnih tužilaštava, Tužilaštava za organizovani kriminal i Tužilaštva za ratne zločine Radovana Lazića, zamenika javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu.
Iz Višeg javnog tužilaštva Stanislava Dukića, zamenika javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. Dva kandidata iz Osnovnih javnih tužilaštava Svetlanu Nenadić, zamenik javnog tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu i Sandru Kulezić, zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Šapcu. Iz javnih tužilaštava sa teritorije autonomne pokrajine jednog kandidata Tatjanu Lagumdžiju, zamenika javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu.
Predsednik Državnog veća tužilaca je 5. oktobra 2015. godine donela odluku o otpočinjanju postupka predlaganja kandidata za izborne članove Državnog veća tužilaca. Saglasno Zakonu o Državnom veću tužilaca i Pravilniku o radu izborne komisije Državnog veća tužilaca, izborna komisija je sprovela postupak izbora za izborne članove iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca koji su na stalnoj funkciji.
Na sednici održanoj 13. novembra 2015. godine izborna komisija Državnog veća tužilaca donela je odluku o objavljivanju ukupnog broja birača u javnim tužilaštvima u Republici Srbiji, rešenje kojim se određuju biračka mesta za sprovođenje postupaka predlaganja kandidata za izborne članove Veća iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca sa stalnom funkcijom, kao i rešenje o utvrđivanju konačne liste kandidata za izborne članove.
Javni tužioci i zamenici javnih tužioca biraju kandidate za Državno veće tužilaca na osnovu slobodnog, opšteg, jednakog i neposrednog izbornog prava tajnim glasanjem.
Izbori za postupak predlaganja kandidata za izborne članove Veća iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca održani su 1. decembra 2015. godine. Zapisnik izborne komisije o utvrđivanju konačnih rezultata glasanja dostavljen je Veću 4. decembra 2015. godine. U skladu sa članom 35. stav 4. Zakona o Državnom veću tužilaca, konačnu odluku o predlogu kandidata iz reda javnih tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca sa svake liste kandidata Državno veće tužilaca dostavlja Narodnoj skupštini.
Iz kojih razloga je Veće za izbornog člana Državnog veća tužilaca iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca predložilo dr Gorana Ilića, zamenika Republičkog javnog tužioca? Isti je rođen 1963. godine u Kraljevu. Na Pravnom fakultetu u Nišu diplomirao je 1989. godine, a pravosudni ispit položio 1997. godine.
Dužnost zamenika javnog tužioca u Drugom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu obavljao je od 1998. do 2001. godine, da bi potom bio izabran na funkciju javnog tužioca u Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu. U periodu od 2001. do 2003. godine vršio je dužnost pozivnog člana Visokog saveta pravosuđa, a 2009. godine izabran je zamenika Republičkog javnog tužioca.
Magistrirao je na Pravnom fakultetu u Novom Sadu 2001. godine i stekao zvanje magistar pravnih nauka. Doktorirao je 2007. godine na Pravnom fakultetu u Nišu, odbranivši disertaciju na temu – Stvaranje organizacije i funkcionisanje krivičnog pravosuđa u Srbiji u periodu od 1945. do 1957. godine i stekao zvanje doktora pravnih nauka.
Tokom 2001. godine završio je specijalistički kurs iz oblasti međunarodnog humanitarnog prava, a 2006. godine stekao sertifikat Pravosudnog centra za posedovanje posebnih znanja iz oblasti prava deteta i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica.
Na osnovu odluke Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj, 2009. godine dodeljeno mu je zvanje naučni saradnik za oblast društvenih nauka. Završio je obuku Saveta Evrope i Pravosudne akademije za predavače za pravosuđe, tužilaštvo i policiju o korupciji i kriminalu. Koautor je tri monografije i više priručnika. Autor je više 50 naučnih i stručnih radova iz oblasti krivičnog prava i organizacije pravosuđa, objavljenih u zbornicima sa domaćih i međunarodnih savetovanja.
Bio je urednik više naučnih i stručnih publikacija i zbornika. Bio je predsednik i član desetak radnih grupa i drugih stručnih tela Ministarstva pravde, MUP, Državnog veća tužilaca, Misije OEBS u Srbiji i Saveta Evrope.
U periodu od 2001. do 2004. godine bio je član uređivačkog odbora stručnog informativnog časopisa „Pravni informator“, a 2009. godine imenovan je za člana redakcije „Revije za kriminologiju i krivično pravo“ za period od 2009. do 2010. godine, kao i za člana Komisije za obuku sudija i tužilaca Visokog saveta pravosuđa za isti period.
Od strane Saveta Evrope angažovan je u svojstvu nacionalnog eksperta za izradu modela Zakona o javnom tužilaštvu. Od osnivanja Pravosudnog centra do njegove transformacije u Pravosudnu akademiju, obavljao je dužnost člana Programskog saveta Pravosudnog centra.
U periodu od 2010. do 2014. godine obavljao je dužnost člana upravnog odbora Pravosudne akademije. Na Godišnjoj konferenciji Međunarodnog udruženja tužilaca u Seulu 2011. godine uručena mu je nagrada za doprinos Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije u ostvarenju ciljeva Međunarodnog udruženja tužilaca. Obavljao je i dužnost predsednika Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije. Član je Predsedništva Srpskog udruženja za krivično-pravnu teoriju i praksu od 2014. godine.
Na Godišnjoj konferenciji Međunarodnog udruženja tužilaca u Dubaiu imao je prezentaciju na temu – Izazovi u sistemu vrednovanja rada tužilaštva.
Veće za člana Državnog veća tužilaca iz reda javnih tužilaca i zamenika javnog tužioca predlaže i gospodina Radovana Lazića, zamenika javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, koji je rođen 1970. godine u Osijeku. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1995. godine, a pravosudni ispit položio je 1998. godine. Za javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Bačkoj Topoli izabran je 2001. godine. Zamenik je javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu od 2010. godine.
Poseduje sertifikat o stečenim posebnim znanjima iz oblasti prava deteta i krivično-pravnoj zaštiti maloletnika, sertifikat Pravosudne akademije o stečenim posebnim znanjima iz oblasti prava deteta i prestupništava mladih, kao i osposobljenosti za postupanje sa maloletnim učiniocima krivičnih dela u svim fazama postupka prema maloletnicima, sertifikat za strateško planiranje odnosa sa javnošću. Poseduje sertifikate o završenom kursu uvoda u intelektualnu svojinu za predstavnike sudova i tužilaštava, kao intelektualna svojina napredni nivo.
Angažovanje u Potkomitetu za ljudska prava i imovinsko-pravne odnose Saveznog komiteta za Kosovo i Metohiju, odnosno u Odeljenju za pravosuđe Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju. Bio je član Izvršnog odbora Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, sekretar Izvršnog odbora Udruženja tužilaca i zamenika javnih tužilaca, kao i predsednik Upravnog odbora Udruženja.
Bio je član brojnih radnih grupa koje su radile na izmenama i dopunama zakona, zamenik člana Komisije za sprovođenje Nacionalne strategije za reformu pravosuđa u periodu od 2013. do 2018. godine. Bio je član Radne grupe za analizu izmene ustavnog okvira, Komisije za sprovođenje Nacionalne strategije za reformu pravosuđa za period od 2013. do 2018. godine. Član je Upravnog odbora Pravosudne akademije od septembra 2014. godine i član Radnog tela Državnog veća tužilaca na izradi kriterijuma i merila za ocenu stručnosti i osposobljenosti i dostojnosti kandidata prilikom predlaganja i izbora na javno-tužilačku funkciju. Učestvovao je na brojnim projektima, kao i na savetovanjima u zemlji i inostranstvu.
Veće za izbornog člana Državnog veća tužilaca iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca predlaže Stanislava Dukića, zamenika javnog tužioca u Višem javnog tužilaštvu u Beogradu, koji je rođen 1969. godine u Kraljevu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1997. godine, a pravosudni ispit položio 2001. godine.
Pripravnički staž započeo je kao advokatski pripravnik, a nastavio kao tužilački pripravnik u Opštinskom javnom tužilaštvu u Kraljevu. Od 2002. do 2009. godine bavio se advokaturom, a od 2010. godine bio je na funkciji javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Novom Pazaru.
Za vreme obavljanja funkcije javnog tužioca stručno se usavršavao i kao koautor učestvovao u pisanju naučnih i stručnih radova, i to: Problematika upotrebe jezika i pisma u krivičnim postupcima pred krivičnim sudovima u Republici Srbiji, a zatim Zloupotreba prava na jezik i pismo u krivičnim postupcima u Republici Srbiji i specijalizacija tužilaca kao vid efikasnije borbe protiv kriminala.
Učestvovao je na mnogim seminarima i studijskim putovanjima u zemlji i inostranstvu iz oblasti trgovine ljudima, a član je i Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca u Republici Srbiji.
Veće za člana Državnog veća tužilaca iz reda zamenika javnih tužilaca i javnih tužilaca predlaže Svetlanu Nenadić, zamenika javnog tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, koja je rođena 1977. godine u Sarajevu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu 2002. godine, a pravosudni ispit položila 2005. godine.
Završila je master akademske studije 2012. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, smer međunarodno-pravni i odbranila rad na temu – Povreda ljudskih prava u krivičnom postupku, praksa Evropskog suda za ljudska prava.
Student je doktorskih studija na Pravnom fakultetu u Beogradu, smer međunarodna pravna naučna oblast.
U Okružnom javnom tužilaštvu Beogradu radila je kao pripravnik volonter od 2003. do 2004. godine, a zatim kao tužilački saradnik od 2006. godine u Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu, dok je za zamenika javnog tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu izabrana 2010. godine. Član je Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Republike Srbije, gde je učestvovala u brojnim projektima, a od 2015. godine član je Upravnog odbora navedenog strukovnog udruženja.
Objavila je više publikacija iz oblasti krivičnog prava i javnog tužilaštva, kao autor i koautor. Pohađala je specijalističke kurseve i govori engleski jezik.
Veće za izbornog člana Državnog veća tužilaca iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca predlaže Sandru Kulezić, zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Šapcu. Rođena je 1970. godine u Šapcu. Pravni fakultet završila je u Novom Sadu 1997. godine, a pravosudni ispit položila je 2001. godine. Radila je kao pripravnik i stručni saradnik u Opštinskom sudu u Šapcu, dok je na funkciju zamenika javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu izabrana 2003. godine, koju funkciju je obavljala do 2010. godine.
U periodu od 2011. do 2012. godine bila je zaposlena u Ministarstvu građevinarstva i urbanizma, na radnom mestu savetnika za normativne poslove u Odseku za stambene poslove, gde je kao član radne grupe učestvovala u donošenju Pravilnika o načinu rada, sastavu, načinu izbora i razrešenja sudija časti Inženjerske komore Srbije, Pravilnika o projektovanju i izgradnji stambenih zgrada i stanova i Pravilnika o arhitektonskim konkursima. Na funkciju zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Šapcu stupila je 2012. godine. Učestvovala je na brojnim stručnim seminarima, obukama iz različitih oblasti, kao što su: zabrana diskriminacije, saradnja Javnog tužilaštva i Policije, zaštita od nasilja u porodici, sprovođenje javno-tužilačke istrage i zaštita podataka.
Tokom 2014. i 2015. godine učestvovala je na više seminara u okviru Naprednog programa obuke i veštine zastupanja predmeta na glavnom pretresu u organizaciji Republičkog javnog tužilaštva, Pravosudne akademije, Misije OEBS-a u Srbiji, Ministarstva pravde SAD i Ambasade SAD u Beogradu. Nakon završene obuke za instruktora obuke o veštinama zastupanja a na glavnom pretresu, angažovana je i kao predavač na projektu „Unapređenje veštine zastupanja predmeta na suđenju za javne tužioce i zamenike javnih tužilaca u Srbiji“. Od marta 2015. godine član je Upravnog odbora Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, a aktivno učestvuje u afirmaciji i zaštiti položaja i ugleda nosilaca javno-tužilačke funkcije.
Veće za izbornog člana Državnog veća tužilaca iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca predlaže Tatjanu Lagundžiju, zamenika javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu. Rođena je 1964. godine u Zrenjaninu. Pravni fakultet u Novom Sadu završila je 1987. godine, a pravosudni ispit je položila 1991. godine. Kao sudijski pripravnik radila je u Okružnom sudu u Novom Sadu od 1989. do 1991. godine, nakon čega se zaposlila u DOO „Mark“ iz Novog Sada, gde je radila na poslovima zastupanja do 1994. godine. Posao stručnog saradnika U Okružnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu obavljala je do 1998. godine. Za zamenika javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu izabrana je 1998. godine i funkciju obavlja do 2004. godine, a zatim se zaposlila u AD za osiguranje i reosiguranje DDOR Novi Sad, na poslovima direktora sektora za zastupanje i regres. Na funkciju javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Subotici izabrana je 2010. godine, dok se od 2014. godine nalazi na mestu vršioca funkcije javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu.
Objavila je više stručnih radova i publikacija u Biltenu Republičkog javnog tužilaštva. Učestvovala je na stručnim seminarima iz oblasti krivičnog prava, u organizaciji međunarodnih institucija. Skupština Privredne komore Srbije izabrala je za sudiju časti pri Privrednoj komori Srbije 2008. godine, a bila je i član Komisije za pravna pitanja koju bira i imenuje Skupština Udruženja osiguravača Srbije. U periodu od 2007. do 2009. godine bila je predsednik ove Komisije. Bila je predavač i učesnik na mnogim seminarima i stručnim skupovima iz oblasti krivično-materijalnog i krivično-procesnog prava. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem se gospođi Rakić.
Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.
...
Jedinstvena Srbija

Petar Petrović

Jedinstvena Srbija
Gospodine potpredsedniče Skupštine, uvaženi gosti iz Ministarstva pravde, Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva, ja bih zamolio, gospodine predsedavajući, da u par rečenica kažem u ime Odbora nešto, a posle bih nastavio kao ovlašćeni predstavnik Jedinstvene Srbije, da se ne bih dva puta javljao za reč i da bismo skratili vreme.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Izvolite gospodine Petroviću.
...
Jedinstvena Srbija

Petar Petrović

Jedinstvena Srbija
Mogu da kažem da je Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu jednoglasno podržao sve predloge zakona koji su danas na dnevnom redu i predlaže Narodnoj skupštini da ih u načelu u Danu za glasanje usvoji.
Kada su u pitanju odluke o izboru članova Državnog veća tužilaca iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, Odbor je takođe jednoglasno prihvatio rezultate glasanja koji su obavljeni za članove Državnog veća tužilaca između članova odnosno zamenika javnih tužilaca i javnih tužilaca i pred nama su rezultati koje su koleginice i kolege izabranih odnosno sada predloženih kandidata izabrali odnosno preporučili Narodnoj skupštini da ih usvoji i da ih izabere za članove Državnog veća tužilaca. Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu predlaže Narodnoj skupštini da prihvati ove predloge i izabere pomenute dame i gospodu za članove Državnog veća tužilaca.
Kada je u pitanju izbor članova Visokog saveta sudstva, takođe su održani izbori među sudijama osnovnih, viših, apelacionih sudova, Vrhovnog kasacionog suda, prekršajnih sudova i pred nama su rezultati glasanja tih sudija i Odbor, takođe, predlaže Narodnoj skupštini da prihvati ove rezultate glasanja i pomenute sudije izabere za članove Visokog saveta sudstva iz reda sudija.
Kada već govorimo o izborima, mogu da kažem da će i poslanički klub Jedinstvene Srbije predložiti, odnosno predlaže, i glasaće, prihvatiće sve ove predloge kada je u pitanju izbor članova Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva. Takođe, podržaćemo i predlog odluka Visokog saveta sudstva, kada su u pitanju izbori sudija koji se prvi put biraju na sudijske funkcije za sve ove sudove o kojima je gospodin Tomić pričao, da ih sada ja ne nabrajam, a radi se o desetak i više sudova osnovnih i prekršajnih u Republici Srbiji.
Kada su u pitanju predlozi zakona koje smo dobili od strane Ministarstva pravde, poslanički klub Jedinstvene Srbije će u Danu za glasanje podržati sve ove predloge zakona, a naročito sa zadovoljstvom prihvatamo i Predlog zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama holokausta koji nemaju naslednike. To je i obaveza Republike Srbije da, u skladu sa Terezinskom deklaracijom iz 2009. godine, u svoje zakonodavstvo uvede i jedan ovakav zakon.
Prema informacijama koje smo dobili iz Ministarstva pravde, do sada je preko 80% imovine jevrejskim naslednicima, čiji su preci bili žrtve holokausta, vraćeno na materijalni ili novčani način i da je otprilike nekih nepunih 20% te imovine sada u opticaju, da bi na osnovu osnovnog zakona, Zakona o povratku imovine tzv. restitucije, bilo vraćeno prema odredbama ovog zakona kako je i predviđeno.
Mogu da kažem da Jedinstvena Srbija smatra da je trebalo i ranije da se donese ovaj zakon, ali bolje i sada posle sedam godina od usvajanja ove deklaracije da imamo ovakav zakon, jer je poznato da je mnogo Jevreja i jevrejskih porodica u vreme neprijateljske okupacije od 1941. do 1945. bilo lišeno njihove imovine, života i ovo je istorijski momenat da se ta nepravda ispravi i zato će, kao što sam rekao, poslanički klub Jedinstvene Srbije u Danu za glasanje glasati za Predlog ovog zakona.
Kada je u pitanju zakon o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima pozdravljamo ono što je Ministarstvo pravde uvidelo da je u primeni Zakona o prekršajima koji je u primeni od 1. marta 2014. godine, došlo do određenih mogućnosti, da tako kažem, da se naročito ovaj prekršajni nalog na drugačiji način uredi, odnosno da se povećaju iznosi koji mogu da se prekršajnim nalogom direktno plate, bez učešća kroz sudski postupak itd.
Ono što je posebno važno jeste da posle stupanja na snagu ovog zakona biće manje mogućnosti, odnosno rekao bih da će skoro biti nemoguće da se izbegavaju prekršajne kazne, odnosno da se izbegavanje dolaska u prekršajni sud po pozivima, zbog ne primanja poziva ili izbegavanja primanja poziva, dođe do zastarelosti postupka, jer opet, prema nekim mojim informacijama, ima desetine hiljada tih prekršajnih prijava koje nije moguće procesuirati jer ne može se doći do učinioca prekršaja. Na ovaj način će se poboljšati način određivanja kazni za učinjene prekršaje od strane građana, pravnih lica i drug.
Kada je u pitanju treći zakon, Zakon o uređenju sudova, Visoki savet sudstva je prepoznao probleme do kojih bi došlo i koji bi usledili da je ostalo da se ona odredba člana 34. Zakona primenjuje od 1. jula ove godine, i došlo bi sigurno do određenih nesporazuma, pa je zato i uputilo zahtev Ministarstvu pravde. Mogu da kažem, i u ime Visokog saveta sudstva, u čijem radu sam učestvovao, se zahvaljujem Ministarstvu pravde što je prihvatilo predlog i izašlo sa promenom, odnosno sa predlogom izmena i dopuna ovog zakona, odnosno da se primena ovog člana 34. prolongira do 1. januara 2016. godine, iz mnogo praktičnih razloga.
Da ne dužim, pošto je i u pitanju vreme, još jednom da napomenem da će poslanički klub JS u danu za glasanje podržati sve predloge zakona, i ova dva međunarodna sporazuma o kojima nisam govorio, kao i sve ove predloge, kako Državnog veća tužilaca, tako i Visokog saveta sudstva i glasaćemo za iste. Hvala.