Hvala.
Član 106. i 107. Mislim da je srpski parlament jedan od retkih parlamenta u svetu u kome se okupatori i saradnici Adolfa Hitlera mogu na ovako lep način opisivati i braniti. Ne samo što to nije tema današnjeg zasedanja, odbrana lika i dela gospodina Nedića, nego što se ovo krši sa osnovnim međunarodnim konvencijama koje je potpisala Republika Srbija, a to je osuda nacizma i svega onog što je danas čak predmet ove rasprave, a to je holokausta.
Dakle, gospodin Nedić je sarađivao sa Adolfom Hitlerom koji je počinio holokaust i vi dozvoljavate da gospodin Martinović brani Nedića, a time i režim koji je sarađivao sa gospodinom Adolfom Hitlerom, ako se gospodin može nazvati koji je uništio jednu naciju gotovo, jevrejsku naciju, pobio najveći broj patriota, najveći deo srpskog naroda i drugih naroda koji su branili svoju domovinu. I vi dozvoljavate gospodine predsedavajući da se na taj način danas govori ovde i da to priča neko ko je zamenik šefa vladajuće stranke. O ovome će se verovatno čuti i van ovog parlamenta. Dakle, molim vas da opomenete gospodina ministra, da mu izreknete opomenu i gospodina Martinovića.

Molim vas, gospodine Veselinoviću.
Vi sada tražite od mene da tumačim i da ispravljam govore narodnih poslanika. Ako i usvojim taj princip onda bi morao da ispravim svaku rečenicu iz vašeg govora od onog prvog u ovom sazivu do poslednjeg sada.
Ja kao predsedavajući nemam pravo to, mogu samo da zaštitim dostojanstvo Narodne skupštine narodnih poslanika, ali da ispravljam govore i da navodim narodne poslanike kako će da diskutuju po određenoj temi, to niti mogu niti imam pravo po Poslovniku.
Ali ste u jednom u pravu. Mislim da treba da okončamo ovo repliciranje iako ste vi zloupotrebili sada Poslovnik, replicirali gospodinu Martinoviću i ministru.
Da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje?
(Janko Veselinović, s mesta: Da.)
Da. Zahvaljujem.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Meho Omerović.
Izvolite, gospodine Omeroviću.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Član 104. pogrešno sam protumačen. Kolega Martinović ne samo da me je prozvao imenom i prezimenom, kolega Martinović je rekao da je predsednik Kvislinške Vlade, Milan Nedić, verovao da će Nemačka dobiti Drugi svetski rat.
Gospodine Martinoviću, to vreme nije bilo vreme kladionica, pa da on ode da uplati na Bajern iz Minhena neku kvotu, pa da zaradi neke pare. To bi bile njegove pare. On je uložio interese i srpskog naroda i srpske države.
On se igrao sa sudbinom svog naroda i životima ne samo Srba, nego svih ostalih koji su živeli tada u toj okupiranoj Srbiji. Po toj logici mi danas ne bismo ni imali ovaj zakon da je to bilo kao što vi pričate, verovao da će pobediti Nemci.
Znate šta, gospodine Martinoviću, u istoriji da je svako onaj ko je verovao da će okupator ili porobljivač na kraju pobediti, mnogi narodi, nacije i države bi nestali, ne bi ni postojali.
Prema tome, pazite šta pričate. To što govorite je notorna neistina. To su istorijske neistine o čemu vi govorite. Baš mene briga šta je verovao Milan Nedić. Ja verujem u ono što je on radio, nažalost.

Gospodine Omeroviću, mislim da ovo nije u redu što radite.
(Meho Omerović, s mesta: Molim?)
Pa da zloupotrebljavate Poslovnik, vrlo vam je jasno da ste zloupotrebili Poslovnik i replicirali gospodinu Martinoviću. Da li imate to pravo po Poslovniku?
(Meho Omerović, s mesta: Spomenuo me je čovek.)
Onda imate pravo da tražite pravo na repliku..
(Meho Omerović, s mesta: Pa tražio sam, niste mi dali.)
Ali onda i da uvažavate vaše kolege koji su se javili po povredi Poslovnika, koji imaju prednost. Trebali ste da sačekate vaš red, gospodine Omeroviću, kao što osporavate pravo uvaženom profesoru Martinoviću, koji je docent na Fakultetu političkih nauka, gde sigurno kao profesor može da vrši analize u istoriji i da po svojoj analizi procenjuje da je gospodin Nedić to mislio, a vi to osporavate uvaženom profesoru da na takav način pravi analizu istorije. Svako ima to pravo, pogotovo ljudi od nauke, kao gospodin Martinović.
(Meho Omerović, s mesta: Nemojte vi tumačiti Martinovića.)
Nemojte ni vi tumačiti, ako meni osporavate to pravo nemojte ni vi to da radite.
Zamolio bih gospodina Martinovića. Imate pravo na povredu Poslovnika, ali dajte da okončamo ovu raspravu i gospođa Čomić strpljivo čeka da dobije reč.
Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine Bečiću.
Ja se više neću javljati za reč po ovoj temi. Nisam imao nameru bilo koga da vređam, samo sam istakao da temu o rehabilitaciji Milana Nedića treba ostaviti za sud. Sud je taj koji će da proceni da li su ispunjeni uslovi za rehabilitaciju Milana Nedića ili ne. Ja sam samo izneo one istorijske činjenice koje su meni poznate, a koje se odnose na taj period nesrećni i tragični period Drugog svetskog rata.
Kao dugogodišnji narodni poslanik, kao čovek koji se duže od mene bavi politikom, dopustite da neko o istoriji i o istorijskim događajima ima malo i drugačije mišljenje od vas. Nemojte da mislite da ste baš uvek vi u pravu. Dopustite da postoje neki kontraargumenti.
Ne mislim da je ovo sudbinski važno pitanje danas za državu Srbiju. Sudbinski važno pitanje je kako ćemo da oporavimo srpsku privredu, da zaposlimo i Srbe i Bošnjake i Mađare i Jevreje i sve ostale, da ljudima damo hleb u ruke. To što se razilazimo oko viđenja uloge pojedinih istorijskih ličnosti u našoj skorijoj istoriji koja je bila veoma bolna i veoma tragična, mislim da nije razlog da ovde usijavamo atmosferu i da se prepiremo do ponoći.
Ja o vama, kao o mom kolegi, prijatelju, imam najbolje moguće mišljenje. Mislim da ste vrlo korektan narodni poslanik. Ne slažemo se uvek baš oko svega, ali mislim da parlament tome i služi da razmenjujemo argumente i kontraargumente.
Ja sam samo hteo da ukažem na činjenicu da istorija Drugog svetskog rata u okupiranoj Srbiji, nije, po mom mišljenju, baš tako jednostavna kao što se vama čini. Ništa drugo. Nadam se da moje reči nećete pogrešno da protumačite.

Zahvaljujem se gospodine Martinoviću.
Kao što sam i rekao, vi ste docent na Pravnom fakultetu i sigurno dozvoljavamo da vi na takav način imate pogled i da možete da vršite analize kada je istorija u pitanju. Zahvaljujem se.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Moj glas za Predlog zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama holokausta koji nemaju živih naslednika iz, ja mislim, svakome, bez moralnog deficita jasnih razloga, to je prosto moralni imperativ da se usvoji kao zakon i da se time u okviru zakonodavstva Srbije pošalje jasna poruka o tome da se pridržavamo svojih anti fašističkih vrednosti i potpisanih međunarodnih dokumenata.
Moja intervencija na zakon, odnosi se na član 3. Član 3. kao rubrum, kao naslov ima nadnaslov, ima reči pojam holokausta. Moj amandman je da se to menja u posledice holokausta. Pogotovo što član glasi – za potrebe ovog zakona, holokaust predstavlja vreme od 6. aprila, itd.
Holokaust, pojam holokausta se zna, neću da kažem u međunarodnom pravu, ali se zna da se odnosi na ubijanje miliona Jevreja i pripadnika mnogih drugih zajednica, odlukama nacističkih vlasti Nemačke i da je Ninberškim zakonima, kojima je 1936. godine oduzeta građanska i sva druga prava Jevrejima, zakona posle kojih je došlo do Kristalne noći, koju obeležavamo novembra, kada je rulja razbila izloge jevrejskih radnji, dućana, izvlačila ih na ulice i tukla.
Dakle, nacistička Nemačka je na zakonit način, ali zakonima sa moralnim deficitom, izvela industriju smrti. Budžet Nemačke je odlučivao o tome da se grade koncentracioni logori, to je bilo za njih zakonito i to nikada ne treba da izgubimo iz vida, kad god donosimo zakone. Nije dovoljno da imate većinu za zakon. Važno je da ti zakoni budu doneti tako da nemaju moralni deficit u sebi, kao što su to bili Ninberški zakoni.
Otud moj predlog da u minimalnom redu reči promenimo ovaj član 3, kao i kraj člana 3. koji se odnosi na propise i akte nacističkog režima u propise i akta okupatora.
Ništa ne menja na smislu, niti ja mislim da je predlagač zakona imao išta različito od mog stava kada je u pitanju želja da se utvrdi odakle je holokaust u okupiranoj Srbiji. Zato je važno govoriti o posledicama holokausta, jer to niti je autentično zakonodavstvo Srbije u bilo kom obliku, kraljevini, u bilo kom obliku, niti je nešto za čega bi, ja se nadam, ikada bilo većine u bilo kojoj skupštini, bilo kakve Srbije.
Moje kratko drugo pitanje ministru, u stvari ne ministru, ali se odnosi na odluku da na ovoj sednici odlučujemo o razrešenju tužioca Vladimira Vukčevića i ostaje mi nejasno zašto o tome odlučujemo?
Menjali smo zakon da on može da ostane u mandatu, bez obzira na godine starosti. Sada imamo zahtev da bude razrešen sa 31.12. a da novog tužioca nismo izabrali. Jasno je i meni i vama da tužilac Vladimir Vukčević ne može da izbegne silu zakona ako je u pitanju starost, ali meni nije jasno, možda je njemu jasno, ili vama, ne znam, zbog čega onda idemo na razrešenje i prekid mandata kada nismo izabrali novog tužioca?
Iz medija imamo vest da će se ponovo otvarati konkurs za Tužioca za ratne zločine, jer Skupština voljom poslanika nije izabrala tužioca, pa tim pre ne vidim razloga da se tužilac Vladimir Vukčević razrešava, odnosno smenjuje sa mandata.
Sa nadom da će amandman koji sam podnela na član 3. Zakona o otklanjanju posledica Holokausta biti prihvaćen, napominjem da ovo nije amandman kojim se zakon menja tako da se uslovljava predlagaču da ga prihvati ili ne, ali mislim da jeste amandman kojim je važno da promenimo reči i da ne govorimo o pojmu Holokausta u zakonu koji se ne bavi pojmom Holokausta, nego se bavi posledicama Holokausta.
Uz iskreno žaljenje što su poslanici Rajhstaga onomad, 1936. godine bez glasa protiv, moći većine nepodeljenog obožavanja Adolfa Hitlera, doneli najtragičnije moguće zakone sa moralnim deficitom, nadam se da će naša poruka, o donošenju ovog zakona takođe biti poruka da nikada više neće biti uz ćutanje bilo gde u Evropi, u svetu, takve skupštine, takvog Rajhstaga, takve zemlje, u kojoj će moći biti donošeni takvi zakoni. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Čomić.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Meho Omerović ima reč.

Gospodine predsedavajući, prekršili ste Poslovnik, jer uopšte niste slušali koleginicu Gordanu Čomić.
Gordana Čomić je danas, dok traje rasprava u načelu o predloženim zakonima, pričala o svom amandmanu i vi ste je pustili da priča nekoliko minuta o amandmanu, iako ćemo raspravu o pojedinostima po svim ovim zakonima voditi verovatno u petak.

Gospodine Omeroviću, po tom istom princip, ne bih mogao da vas pustim, u vašem izlaganju da kažete bilo koju rečenicu, jer takođe vi niste govorili o temi.