Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovani gosti, poštovane kolege poslanici, poštovani građani, na današnjem dnevnom redu prva tačka zaista je izuzetno značajna i prošla je 71 godina od tih dešavanja. Konačno jedna Vlada, jedan poslanički, jedna poslanička odluka da se prihvati jedan predlog zakona koji je trebao da bude usvojen bar pre 50 godina, a i zaista mi je velika čast da budem pripadnik te većine iz SNS koja je inicijator ovakvog jednog zakona.
O značaju prihvatanja ovakvog zakona rečeno je dosta, ali ono što je bitno, to je i ja hoću to da napomenem da svi građani Srbije, imajući u vidu dešavanja ne samo u Drugom svetskom ratu, nego i u Prvom svetskom ratu, kroz istoriju dešavanja u ratovima na prostorima bivše Jugoslavije, jasno je da svaki građanin Srbije podržava i podržaće ovakve i slične zakone.
Sve što je rečeno dovoljno je, pa ću ja u mom obraćanju malo preći na neke od drugih zakona koji su malo bili zapostavljeni, pre svega Zakonu o prekršajima, koji je za nepune dve godine napravio veliku promenu na sceni rešavanja, odnosno na rešavanjima svih prekršaja, odnosno naplate istih i sam podatak da je 75% naplate prekršaja i to dobrovoljnom uplatom zaista primer koji jasno pokazuje koliko su zakonska rešenja koja smo pre dve godine usvojili bila dobra i kvalitetna.
Upravo to povećanje efikasnosti samog procesa naplate i samog poslovanja prekršajnih sudova, upravo kroz ovu reviziju zakona će biti postignuto. Nemoguće je ne preskočiti, ne reći nešto i o predlogu koji smo dobili za postavljenje, odnosno za smenu sudije, predsednika Osnovnog suda u Valjevu, zaista za svaku pohvalu.
Upravo, taj predlog koji je obrazložen i to obrazložen do tančina, možda i prvi put u praksi ovog parlamenta da građani imaju priliku da čuju kako se menja i zašto se menja jedan predsednik Osnovnog suda u Valjevu sa tačnim podacima i ono što pokazuje da ova većina, ova Vlada i ovo Ministarstvo jednostavno ne toleriše nepravdu. Niko nema pravo da zloupotrebi svoju poziciju, svoju funkciju i svi oni koji rade mimo zakona i ne rade u interesu građana, jednostavno će biti smenjeni, pa makar to bio i predsednik Osnovnog suda.
Da to nije slučaj bio u ranijim praksama Ministarstva pravde, setimo se samo 2010. godine i januara 2010. godine, kada je 837 sudija i 220 zamenika tužilaca ostalo bez posla, odnosno bilo razrešeno. Naravno da to nije bilo u skladu sa zakonom i da su ti isti posle određenog vremena vraćeni i da su im izvršene i materijalne nadoknade, ali pričamo o stavu da su ljudi promenjeni, odnosno da nisu izglasani na svoja radna mesta upravo zato što nisu odgovarali nekome.
Jedan od predloga za postavljenje sudije Prekršajnog suda u Šapcu, upravo pokazuje da pravda jeste spora, ali je dostižna. Upravo Milenko Mihić koji je predložen za sudiju Prekršajnog suda u Valjevu je odlukom u to vreme gospodara Života i smrti, a to je u Šapcu bio Dušan Petrović, iako je bio u dva mandata predsednik Udruženja sudija za prekršaje, iako je imao besprekoran dosije, odlukom Dušana Petrovića je razrešen sa mesta sudije Prekršajnog suda.
Evo sada posle pet godina taj čovek se vraća u pravosuđe, vraća se u Prekršajni sud, što pokazuje da je pravda zaista spora, ali u slučaju ovog Ministarstva i ove Vlade ipak dostižna.
U Danu za glasanje ćemo podržati ove predloge, sa posebnim akcentom na onaj koji je prvi u današnjoj raspravi, a to je zakon o otklanjanju posledica žrtava Holokausta, što samo pokazuje da je ova Vlada spremna da donese sve one zakone koje niko u prethodnih, a u ovom slučaju 70 godina, nije bio spreman. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić. Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, gospodine ministre pravde, Selakoviću sa saradnicima, gospodo iz Vrhovnog saveta sudstva, gospodine Zorane Babiću, obraćam se gospodine Zorane Babiću i večeras vama, jer ste vi večeras jedini predsednik poslaničkih grupa od svih 12 u ovom visokom domu. To govori ne samo o vama, nego govori o vašem odnosu prema građanima Srbije, a i o odnosu čitave Srpske napredne stranke prema građanima Republike Srbije.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama su predlozi zakona i predlozi odluka iz oblasti pravosuđa. Moja malenkost nema nameru da govori o predlozima zakona, jer su to prethodnici bolje od mene učinili, a gospodin ministar bolje od mene obrazložio.
Dozvolite samo jednu rečenicu da kažem, da Predlog zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika, neću kao čovek struke da govorim, jer ste to vi, gospodine ministre Selakoviću, obrazložili fenomenalno i vaše ocene o Jevrejima su fenomenalne. Samo da dodam da to ne govori samo o vama kao ministru pravde i vašem ministarstvu i Vladi Republike Srbije u celini, nego to govori u prvom redu o vama kao čoveku.
Dozvolite da kažem da su tu i predlozi odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudsku funkciju, o kojima ću kratko reći samo nekoliko reči. Ovde se radi o izvanrednim kandidatima, što govore, pored ostalog, i veoma dobre ocene koje su svi kandidati dobili prilikom studiranja na pravnom fakultetu, što je jedan od kriterijuma prilikom njihovog izbora.
Želim naglasiti ono što je veoma bitno, što je komisija Visokog saveta sudstva za izbor sudija izvršila proveru podnetih prijava na oglas, utvrdila njihovu blagovremenost i potpunost, obavila razgovor sa kandidatima koji se prvi put biraju na sudsku funkciju. Isto tako, dame i gospodo narodni poslanici, komisija je dala ocenu da li kandidati ispunjavaju uslove, tj. kriterijume i merila za izbor sudija. Zajedničko je svim kandidatima da je komisija utvrdila da su kandidati ispunjavali sve kriterijume i merila za ocenu, stručnost, osposobljenost i dostojnost.
Ali, zašto ja to sve govorim? Dame i gospodo, zato što u vreme stranke bivšeg režima nisu poštovani ovi kriterijumi, što je dovelo do toga da nam je sudstvo bilo pre nego što ste vi gospodine ministre Selakoviću došli na čelo Ministarstva pravde „najgore u Evropi“. Ono se kretalo od nezapamćenih skandala u kadrovanju i proterivanju sudija, do neuravnoteženih krivičnih dela, tako da se sudstvo ljuljalo kao zgrada sklona padu.
Kako ćete, gospodo iz bivšeg režima, objasniti činjenicu da su vam neki od sudija umirali od nepravde, a neki od sudija izvršili samoubistvo? Kako ćete, gospodo iz bivšeg režima, objasniti činjenicu da ste i mrtvog sudiju izabrali za sudiju, pokojnog Ljubišu Đurovića, iako je predsednica Vrhovnog saveta sudstva, gospođa Nata Mesarović izjavila da su svi kandidati, verovali ili ne, bili provereni i da je za proveru utrošeno 200 časova, dakle čitavih mesec dana? Ne znam samo kako je proveravala mrtvog sudiju?
Kako ćete, gospodo iz bivšeg režima, objasniti činjenicu da ste izabrali za sudije ljude koji nikada nisu radili u pravosuđu, što sada nije slučaj, videli ste danas kod ovih sudija? Kako ćete, gospodo iz bivšeg režima, objasniti činjenicu da niste izabrali u jedan okružni sud sudkinju koja je bila na listi među pet najboljih sudaca? Znate li zašto je niste izabrali? Zato što joj je muž bio advokat, a radio je Ibarsku, kao istražni sudija doneo prvostepenu presudu u slučaju Ćuruvije i branio Gorana Kneževića.
Kako ćete, gospodo iz bivšeg režima, objasniti činjenicu da ste izabrali Sonju Brkić za sudiju, koja je kršila Zakon o sudijama, jer je istovremeno obavljala dužnost sudije Vrhovnog suda Republike Srbije i predsednika RIK? Zakon o sudijama to izričito zabranjuje. Ona je u RIK-u na taj način protivpravno uzela 2008. godine 2.673.000 dinara. Odbila je da vrati te pare. Eto, takvi su, gospodo, bili vaši kriterijumi u prethodnom režimu.
Zato je u Izveštaju Evropske komisije za 2010. godinu stajalo, citiram jednu rečenicu – Reforme koje sprovodi vlast, znači, bivša, 2010. godine, predstavlja posebnu zabrinutost, završen citat, iz knjige „Reforme pravosuđa, Srbija 2008. godine“, strana 96. Ista Evropska komisija nastavlja - proces reizbora sudija bio je netransparentan i rizikujući time princip nezavisnosti, završen citat.
Gospodo iz bivšeg režima, reforme koje ste provodili u pravosuđu bile su, citiram, kao najgora moguća stvar, završen citat, iz Evropske komisije, objavila je i naša „Politika“ 7. 7. 2012. godine na strani 4.
Dolaskom, gospodine Selakoviću, gospodine ministre pravde, vas na čelo ovog ministarstva, situacija se znatno popravila i svakoga dana se sve više popravlja. To su ocene najznačajnijih evropskih zvaničnika, i ne samo njih, nego i nas, narodnih poslanika.
Ono što je bitno, sudstvo u Srbiji svakog dana se poboljšava iz dana u dan. Dozvolite da napomenem da ipak u 2014. godini, kada su bili teški uslovi za naše sudstvo, jer u prvom redu je obnovljena nova mreža sudova, a Advokatska komora donela je odluku da ne učestvuje na suđenju četiri meseca i kasnije još dva, znači, svega za šest meseci, ipak je popravljeno za jedan celi 4% u odnosu na prethodne godine. Mislim, kada se skupe svi elementi o radu sudova u 2015. godini, a nadam se u ovom visokom domu da ćemo i to čuti, da će biti izuzetno dobri rezultati.
Sve u svemu, ovo su vrlo dobri zakoni. Srpska napredna stranka, kako rekoše moji prethodnici, daće glas u Danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem.
Uvaženi gospodine ministre, uvaženi predstavnici sudova i tužilaštva, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, to je opština Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš.
Sada ću, kao i moje kolege poslanici, govoriti o Predlogu zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koji nemaju živih naslednika. Mislim da je ovo jedan od najbitnijih predloga, što se tiče današnjeg dana. Konkretno, na ovaj način ispravićemo grešku koja nije urađena unazad 71 godinu.
Svi smo svedoci događaja i govora kako je bilo. Čuli smo malo pre vas, ministre, kada ste govorili šta je rađeno 1941, 1942. godine, kada su naši predstav-nici tog vremena radili neke negativne stvari na štetu jevrejskog naroda, gde smo svedoci da je veliki broj ljudi ubijeno, nestalo, gde su celokupne porodice nestajale.
Ja ću se sada osvrnuti na grad Niš, na okolinu jugoistočne Srbije, na centar jugoistočne Srbije, a to je Niš, gde je u rimskom dobu bio veliki broj Jevreja, da je za vreme turske okupacije isto bila jevrejska zajednica, bila je jevrejska škola. Pre početka Drugog svetskog rata u Nišu je bilo 360 Jevreja koji su radili kao veterinari, lekari, trgovci, i ostalo i bili su veoma dobri domaćini. Posle završetka Drugog svetskog rata ostalo je samo njih četvoro. Svi su ubijeni u logoru na Crvenom Krstu, u logoru gde je ubijeno preko 30 hiljada ljudi, gde nisu samo nestali Jevreji, Romi, nego i Cigani.
Ja ću sada sa ovog mesta podsetiti sve vas, a i ostale građane koji će kasnije gledati ovaj prenos Skupštine, da će u Nišu za dva dana biti obeležen 12. februar, a to je dan kada su se po prvi put u Evropi organizovali zatvorenici i pobegli iz logora na Crvenom Krstu, gde je 105 tih ljudi ostalo živo, 46 je poginulo. Među njima je bio veliki broj Jevreja. Prvi među njima koji je poveo tu pobunu bio je Branko Bjegović, po kome se zove jedno naselje u Nišu. Ovo govorim baš iz tog razloga što je i na Crvenom Krstu i u Nišu taj logor bio veoma frekventan, veliki broj ljudi je ubijen. Moramo pamtiti sve ono što je bilo.
Ja sam kao čovek i kao narodni poslanik veoma zadovoljan što ste vi sada stavili da ovaj predlog zakona danas izglasamo, da damo mogućnost jevrejskoj zajednici da ima neku satisfakciju, da ova sredstva koja se izdvajaju narednih 25 godina iz budžeta Republike Srbije, 950 hiljada evra, od 1. januara 2017. godine… Mislim da je to korektno, da je to pošteno. Mislim da treba da se pamti, da se nikad ne zaboravi to što je urađeno od 1941. do 1045. godine.
Ja ću isto glasati za ovaj drugi set zakona koji ste danas predložili, kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke sa liste SNS. Mislim da je vaše ministarstvo i vi, kao ministar, jedan od najuspešnijih ministara pravde koji su bili u višepartijskom sistemu. Ja stvarno poštujem vaš rad, rad vašeg ministarstva, jer puno grešaka je ispravljeno, puno stvari je urađeno za dobrobit svih građana naše zemlje Srbije. Mi moramo vratiti poverenje u naše sudstvo, u naše tužilaštvo i u sve one institucije u Srbiji koje su izgubile svoje značenje i poverenje naroda u prethodnom periodu.
Još jednom ću vas pozvati da budete gost kod nas u opštini Svrljig i da zajedno obiđemo sudsku jedinicu Prekršajnog suda i da zajedno sa vama neke stvari, koje su tamo, popravimo i da bude još bolje i uspešnije za sve građane u samom Svrljigu i na nivou Niškog regiona i u celoj Srbiji. Ja ću kao poslanik glasati za set svih ovih zakona sa zadovoljstvom i za sve zakone koje predlaže Vlada na čelu sa našim premijerom.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Biljana Hasanović Korać.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, moram da prvo objasnim zašto pored mog imena na spisku govornika stoji „neopredeljen“. Ne zato što nemam mišljenje o predlozima zakona, već na taj način sam iskazala svoje nezadovoljstvo i nezadovoljstvo naše poslaničke grupe na način kako je zakazana ova sednica i na to kako su objedinjene tačke koje se danas razmatraju u jedinstvenoj raspravi u načelu.
Naime, dnevni red je zaveden u pisarnici 6. februara i sednica je zakazana preko vikenda. Imali smo samo ponedeljak da dođemo do materijala, da proučimo, a u okviru ove tačke dnevnog reda objedinjena je rasprava o 17 tačaka dnevnog reda. Morate da priznate da nisu sve tačke povezane, da ima tačaka koje zaista nemaju nikakve veze jedna sa drugom, čime je prekršen i Poslovnik, jer on predviđa objedinjavanje tačaka koje su međusobno povezane.
To što je većina poslanika izglasala nije opravdanje da se uopšte stavi na dnevni red objedinjavanje tačaka koje nisu međusobno povezane, jer može neko da predloži i da se izglasa da je danas ponedeljak i da većina glasa. Hoćemo li mi verovati da je danas ponedeljak? Nećemo, naravno.
Molila bih još vladajuću većinu da ne odgovori na ove moje primedbe time što će iznositi koliko je prethodni režim objedinjavao tačaka dnevnog reda na jednoj sednici. Ja mogu iskreno da kažem, pošto sam već četvrti mandat u ovoj Skupštini, prethodni režim je platio cenu na izborima i sadašnja vladajuća većina valjda može da izvuče neke pozitivne zaključke iz toga i da ne pravi iste greške. Naravno, meni neće biti žao ako i one plate cenu, ali zbog građana Srbije mislim da to nije u redu i da nije u redu da se ne ostavi dovoljno vremena da se ovako značajni zakoni prouče i da se pripreme kvalitetni amandmani, ako uopšte postoji potreba, i kvalitetna diskusija.
Sada bih ipak prešla na razmatranje pojedinačnih zakona i prvo ću nešto reći o Predlogu zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama holokausta koji nemaju živih zakonskih naslednica, jer smatram da je to najvažniji zakon koji se u okviru ove tačke dnevnog reda razmatra.
Posle zakona koji su doneti iz ove oblasti u našem pravosudnom sistemu, kao što je bio još 90-ih godina Zakon o vraćanju zemlje oduzete preko utvrđenog zakonskog maksimuma i konfiskovane narodnim neprijateljima, jer sam tada 90-ih godina u lokalnoj samoupravi učestvovala u postupku vraćanja zemlje i shvatila kolike nepravde su doživeli ljudi kojima je ta zemlja oduzeta. Zatim, preko Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju za koji bi zaista od srca želela da se malo brže sprovodi. Pretpostavljam da postoji puno okolnosti koje usporavaju i otežavaju, ali zbog pravde koju želimo da postignemo, i to treba ubrzati.
Ovaj zakon predstavlja na neki način zaokruživanje celine ispravljanja nepravde koja je učinjena građanima koji su živeli u Srbiji u jednom periodu i oduzimanjem imovine koju su imali.
Ono što sam stekla utisak, čitajući ovaj Predlog zakona, jeste da je on vrlo detaljno i vrlo sistematično napisan i da bar za sada ne bi trebalo, na ovo čitanje, koliko sam imala vremena, da bude problema u primeni. U članu 1. je definisan, pre svega, predmet uređenja zakona i definiše se da se uređuju uslovi, načini, postupak vraćanja imovine oduzete pripadnicima jevrejske zajednice koji nemaju zakonskih naslednica i vraćanja oduzete imovine organizacijama koje su u vreme oduzimanja bile u funkcije jevrejske zajednice. Zatim, član 2. detaljno reguliše pojmove iz zakona.
Osvrnuću se i na član 3. koji definiše pojam Holokausta u smislu ovog zakona. Taj pojam jeste definisanje u međunarodnom pravu i jeste opšte poznat pojam, ali mislim da zbog lakše primene je dobro što stoji ovde definicija da se za potrebe ovog zakona Holokaust predstavlja vreme od 6. aprila 1941. godine do 9. maja 1945. godine u kome su okupator i njegovi saradnici na teritoriji današnje Republike Srbije sistematski progonili i ubijali pripadnike jevrejske zajednice, uništavali i oduzimali imovinu Jevreja bez obzira na njihovo državljanstvo i jevrejskih organizacija zasnovano na rasističkim odredbama, propisima i aktima nacističkog režima i neću da prepričavam ceo zakon.
Ono što bi istakla kao pozitivno, mislim da to niko nije danas spomenuo, jeste da je u članu 10. predviđeno da sticanje imovine i ostvarivanje prihoda u vidu finansijske podrške na osnovu ovog zakona ne podleže plaćanju nijedne vrste poreza administrativnih i sudskih taksi i naknada državnim organima i organizacijama, mislim da je to u redu ako se ispravlja jedna nepravda da treba da ovo oslobađanje stoji u samom zakonu.
Još bi ukazala da je vrlo pozitivno što su određene namene za koje će se sredstva koristiti, za proučavanje Holokausta, za stipendiranje onih koji se bave proučavanjem, za obeležavanje raznih godišnjica i događaja kako bi se stalno podsećali na strahote Holokausta, kako se nikad ne bi zaboravilo i kako se nikad ne bi ponovilo, kao i na to da će se pružiti finansijska podrška preživelim žrtvama Holokausta koji su imali prebivalište na teritoriji Republike Srbije u vreme Holokausta i koje trenutno žive u Republici Srbiji ili u inostranstvu i mislim da je i to zaista pozitivno.
Ovim Predlogom zakona ne samo da se upotpunjuje set zakona koji reguliše vraćanje imovine i nepravde, već se ispunjava i obaveza koju je Srbija, kao potpisnik Terezinske deklaracije usvojene 2009. godine, prihvatila. Ta deklaracija je potpisana u Terezinu, u Češkoj, u mestu gde su stradali i odakle su poslati u logore smrti hiljade evropskih Jevreja i drugih žrtava nacističkog progona tokom Drugog svetskog rata.
Deklaraciju su proglasili predstavnici 49 zemalja i EU, što je takođe od veoma važnog značaja, jer se ovim svrstavamo u demokratske zemlje jasno antifašistički opredeljene. I, jedino što smo intervenisali amandmanski je bila naša ideja da se izmene odredbe koje regulišu pribavljanje dokumentacije, odnosno o tome ću detaljnije govoriti kada budu amandmani, da se predvidi da su državni organi koji poseduju dokumenta dužni koji vode postupak dužni da pribave od drugih državnih organa i organizacija dokumenta koja su potrebna za vođenje postupka i za donošenje odluke.
Mislimo da bi se time u potpunosti pružila satisfakcija onima kojima treba da se vrati imovina, a u ostalom takav postupak bi bio i u skladu sa načelima koja su predviđena Predlogom zakona o opštem upravnom postupku, koji je već u postupku ovde u Narodnoj skupštini.
Drugo o čemu želim da pričam jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima. Pošto smo i o tom zakonu već dosta govorili, ja se neću zadržavati na sve odredbe, na novine koje unosite u cilju ubrzavanja postupka i smatram da je dobro što se prati primena zakona i što se na vreme uočavaju nedostaci ili mogućnosti da se poboljša primena, pogotovo procesni zakoni u pravosuđu imaju veliki značaj, pa smatram da je dobro što ste izašli sa ovim predlogom zakona kako bi se kažem, poboljšali neki delovi ili kako bi se ispravili neki nedostaci.
Zadržala bih se samo na članu 20. kojim se menja član 336. i smatram da ovde nije sve do kraja kako treba urađeno. Naime, u predzadnjem stavu se kaže – posebnim zakonom može da se predvidi i privremeno uskraćivanje izdavanja ili pružanja važnosti drugih dozvola i dokumenata. Smatram da je ovo problematično, kako može Zakonom o prekršajima da se ovlasti predlagač zakona, da predloži donosilac zakona odnosno Narodna skupština da usvoji neki poseban zakon?
Naime, nadležnosti Narodne skupštine su utvrđene Ustavom Republike Srbije i Zakonom o skupštini. Ne može se posebnim zakonima utvrđivati neka druga nadležnost, a ovde se predviđa da će se posebnim zakonima koje mora da donese ova skupština, jer je jedino ona nadležna da donosi zakone, može predvideti mere koje sam rekla.
Stavila bih i primedbe na mere koje se izriču ovim članom, odnosno koje se uskraćuju. To su i neki moji prethodnici govorili i vi ste ministre objasnili, da ako neko daje dozvolu …

Vreme gospođo Korać.

Ima pravo i da je uskrati. Samo da kažem da imamo još jedan amandman, ali o tome ćemo u zakonu u pojedinostima.

Zahvaljujem.       
Reč ima narodni poslanik Svetislav Vukmirica.