Poštovani predsedavajući, ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, u današnjem izlaganju ću akcenat staviti na Zakon o otklanjanju posledica, oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika. Verovatno ću u mojoj diskusiji ponoviti i reći nešto što su rekli i moji prethodnici, ali značaj ovog zakona me prosto obavezuje na to.
Podsećanja radi, postupak restitucije započet je 2011. godine donošenjem Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju kojim su regulisani uslovi, način i postupak vraćanja oduzete imovine i obeštećenje za oduzetu imovinu koja je na teritoriji Republike Srbije primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizacijik, kao i drugih propisa, odnosno akata oduzeto od fizičkih i određenih pravnih lica i preneseno u opšte narodnu državnu društvenu ili zadružnu svojinu.
Odredbama tog zakona predviđeno je da će se otklanjanje posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta i drugim žrtvama fašizma na teritoriji Republike Srbije koje nemaju živih zakonskih naslednika urediti posebnim zakonom.
Obavezu donošenja posebnog zakona kojim bi se regulisala ova pitanja Republika Srbija preuzela je i kao potpisnik Terezinske deklaracije usvojene 2009. godine u Terezinu, u Češkoj, kojom su zemlje učesnice pozvale da se učini svaki napor da se isprave posledice nepravedne zaplene imovine koja je sprovođena kroz konfiskaciju prinudnu prodaju imovine i prodaju pod prisilom i koja je predstavljala deo progona tih nedužnih ljudi i grupa od kojih je većina umrla bez naslednika. Iz svih ovih razloga danas na dnevnom redu je upravo zakon koji ima za cilj stvaranje uslova za otklanjanje posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta.
Takođe ima za cilj da se predmetna imovina koristi kao osnova za rešavanje materijalnih potreba ugroženih lica koja su preživela Holokaust, za trajno obrazovanje o Holokaustu, njegovim uzrocima i posledicama, da se, pored ostalog, podržavaju i uspostave redovne godišnje ceremonije sećanja i komemoracije i da se radi na očuvanje memorijalnih mesta i drugih lokacija sećanja na stradanje jevrejskog naroda, kao i da se prioritetno uključi obrazovanje o Holokaustu i drugim nacističkim zločinima. Zatim, da se finansira školovanje i stipendiranje studenata, mladih talenata i naučnika iz Republike Srbije, kao i da se radi na jačanju veza jevrejske zajednice u Republici Srbiji sa sunarodnicima u drugim državama.
Predlog ovog zakona predviđa i finansijsku podršku Savezu jevrejskih opština Srbije, koja se obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije preko ministarstva nadležnog za poslove finansija, u iznosu od 950.000 evra na nivou kalendarske godine, a na period od 25 godina, počev od 1. januara 2017. godine.
Iskoristio bih ovu priliku da celokupnu javnost podsetim na stravične zločine koji su tokom Drugog svetskog rata učinjene pripadnicima jevrejske zajednice. Jevrejski narod je tada podneo ogromnu žrtvu i patnju nesagledivih razmera i u Evropi je od progona nacističke Nemačke i njenih saradnika ubijeno 5.033.900 Jevreja, što je 67% od ukupnog broja Jevreja koji su u to vreme živeli na starom kontinentu, dok je u tadašnjoj Jugoslaviji od ukupno 43.000 pripadnika jevrejske zajednice ubijeno 26.000 ili preko 60%.
Zločini nisu zaobišli ni Kikindu, gde je deset dana nakon okupacije izvršen popis 299 žena, dece i muškaraca pripadnika jevrejske zajednice. Tom prilikom je oduzeta sva pokretna i nepokretna imovina, a nakon četiri meseca su isti bili deportovani u prihvatni logor u Novom Bečeju, a potom i logore Banjica i Sajmište. Kasnije su iz logora puštene samo Jevrejke koje su bile udate za hrišćane, da bi kraj Drugog svetskog rata dočekalo samo 16 Jevrejki i dece.
Inače, Jevreji su započeli naseljavanje područje Kikinde oko 1800. godine i pored toga što je postojala zabrana naseljavanja stanovništva drugog etničkog porekla, a same 1800. godine osnovana je Jevrejska crkvena opština. Prema popisu iz 1824. godine, Kikinda je imala 12.334 stanovnika, a od kojih je 198 bilo Jevreja, dok se 1921. godine po popisu kao Jevrejin izjasnio 551 stanovnik Kikinde. Po tim pokazateljima se može zaključiti da Jevreji u Kikindi nikad nisu bili brojno dominantna populacija, između 1,5 i 2% od ukupnog broja stanovnika, ali su imali vrlo značajan udeo u društvenom i ekonomskom razvoju grada. Jevreji su bili trgovci, apotekari, lekari, što se može videti u raznoj arhivskoj građi.
O životu i aktivnostima Jevreja u Kikindi pre Drugog svetskog rata na svoj način govori i danas uređeno otvoreno jevrejsko groblje staro 200 godina. Takođe i neke lepe zgrade i nekretnine govore o doprinosu jevrejske zajednice u opštem razvoju Kikinde. Trenutno jevrejska opština u Kikindi broji 30 članova i svojim aktivnostima se trudi da sačuva sećanje na svoje pretke i kulturu, tako da će i primena ovog zakona u svakom pogledu pomoći u realizaciji svojih planiranih aktivnosti i ciljeva.
Sa ovim završavam današnje izlaganje i pozivam sve narodne poslanike da u Danu za glasanje podrže ovaj zakon. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, gospodine Vukmirica.
Reč bih sada dao narodnom poslaniku Zoranu Babiću, šefu poslaničke grupe SNS, kao poslednjem prijavljenom za diskusiju.
Izvolite, gospodine Babiću.

Gospodine ministre, poštovani predstavnici Ministarstva pravde, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, dame i gospodo narodni poslanici, današnja rasprave je pokazala različitosti u pogledima na određena dešavanja iz naše prošlosti. Međutim, mnogo važniju poruku je danas srpski parlament poslao, poruku jedinstva u osudi Holokausta, poruku poštovanja prema svim žrtvama i Holokausta, ali i svim žrtvama ratova u prošlom veku.
Smatram da Zakon o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koji nemaju živih zakonskih naslednika prestavlja još jedan stub, stub u mostu prijateljstva između Srbije i Izraela. Izrael je prijateljska država Srbiji. Izrael je država koja poštuje teritorijalni integritet, suverenitet, celovitost Republike Srbije. Izrael je država koja nije priznala tzv. nezavisnost Kosova i zbog toga sam jako zahvalan na takvoj odluci Izraela i zbog toga sam ponosan što sam deo srpskog parlamenta koji je danas jasno pokazao osudu Holokausta, poštovanje svih žrtava, ali i napravio još taj jedan stub u mostu prijateljstva između naših država.
Ovaj zakon, po mom skromnom mišljenju, ispravlja nepravdu iz prošlosti, ali je i okrenut budućnosti. Ovaj zakon šalje poruku svim Jevrejima, živeli oni u Izraelu, živeli u Americi, živeli bilo gde, šalje poruku da je Srbija i njihova država, da je država koja je spremna da ispravlja nepravdu, da je država koja je otvorena, da je država koja je spremna da se u nju investira, da se u Srbiji zaposle ljudi, da se u Srbiji zaradi, da se u Srbiji plati porez, da se u Srbiji otvaraju fabrike. Zbog toga bih podsetio i na reči ministra inostranih poslova Austrije izrečenih pre nekoliko dana u Srbiji, a to je da je Srbija postala sidro stabilnosti u ovom delu Evrope.
Žao mi je što nismo većim brojem prisutnih narodnih poslanika i narodnih poslanica pokazali poštovanje, veće poštovanje prema temi koja je danas na dnevnom redu. Žao mi je zato što su ovde prisutni samo narodni poslanici iz poslaničke grupe SNS. Žao mi je što ovaj predlog nismo dali možda na početku današnje rasprave, ali ću dati sada na kraju, a to je da jednim minutom ćutanja, gospodine ministre, odamo počast svim žrtvama Holokausta, da odamo počast svim žrtvama koje su se desile, nažalost, na našim prostorima, u našoj državi u prošlom veku. Dakle, da jednim sećanjem na njih ne dozvolimo da se ikada više u budućnosti tako nešto desi. Srbija na ovaj način, ali ne samo na ovaj način, već svim onim stvarima koje radi i srpski parlament i Vlada Aleksandra Vučića, šalje poruku stabilnosti, šalje poruku prijateljstva, šalje poruku mira, šalje poruku onakvu kakvu žele svi građani Republike Srbije, ali verujem i svi normalni i čestiti ljudi.
Zbog toga, na kraju ove rasprave, ja ću pozvati, nažalost, malobrojne narodne poslanike da jednim minutom ćutanja odamo počast svim žrtvama Holokausta i svim žrtvama na ovim prostorima, uz sećanje i želju da se ovako nešto nikada više ne ponovi. Hvala vam, gospodine ministre.
(Minut ćutanja.)

Zahvaljujem se, gospodine Babiću.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne)
Gospodine ministre, da li želite reč? (Ne)
Saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka 7. do 23. dnevnog reda.
Zahvaljujem se, gospodine ministre, vama i članovima vašeg kabineta, a takođe i predstavnicima Visokog saveta sudstva na učešću na današnjoj sednici.
Zahvaljujem se i narodnim poslanicima.
Nastavak je sutra u 10,00 časova. Zahvaljujem.