Zahvaljujem.
Reč ima ministar.

Meni je veoma drago što smo došli do ozbiljne rasprave u kojoj možemo da pričamo o konkretnim rešenjima. Vi ste dve stvari spomenuli. Potpuno se slažem sa vama, ali su obe uključene već u zakon i sad ću vam objasniti kako.
Dali ste predlog da se za izbor direktora predvidi i pisanje njegovog nekog plana i programa kako on vidi i kako bi trebalo preduzeće da izgleda. A, inače, u zakonu imate predviđeno da će biti napisana uredba o merilima za izbor direktora. Dakle, u okviru tih podataka mi možemo da ubacimo i vašu ideju.
Ovde su osnovni elementi koje je potrebno razraditi, koji se stavljaju u svaki zakon, šta je to ono što predstavlja uslov za izbor direktora.
Druga stvar, u članu 14. lepo piše, tako pravno to mora biti definisano, nemoguće je drugačije, da odredba stava 2. ovog člana ne primenjuje se na grad i Grad Beograd. Dakle, podrazumeva da svi gradovi u Republici Srbiji imaju pravo da osnivaju preduzeća, ali i za njih onda automatski i odgovaraju. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Grozdana Banac.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, iako je trenutno važeća verzija Zakona o javnim preduzećima usvojena pre relativno kratkog vremena, 2014. godine, predloženi novi Zakon o javnim preduzećima donosi bitne novine kojima se nastoji da se poboljšaju neki segmenti kako u unutrašnjoj organizaciji javnih preduzeća, tako i kod njihovog poslovanja.
Važnost javnih preduzeća proizilazi iz njihovog apsolutnog, odnosno gotovo apsolutnog monopolskog položaja na tržištu, ali takav položaj istovremeno zahteva i najodgovornije moguće poslovanje takvih preduzeća, počev od onih najvećih javnih preduzeća republičkog ranga, pa da onih koja u najmanjim opštinama često posluju samo u jednom mestu.
Školski primer dobrog javnog preduzeća koje uspešno posluje može da posluži JP Pošte Srbije. To je zasluga stručnog i organizovanog kadra na čelu sa gospodinom Milanom Krkobabićem. Ovo javno preduzeće treba da bude primer za mnoga druga javna preduzeća koja ne samo da ne posluju pozitivno, već su u velikim gubicima. Činjenica je da su Pošte Srbije do sada u budžet Srbije uplatila ozbiljna sredstva, a da će ove godine uplatiti iznos od 3,2 milijarde dinara. U njemu su već u praksi primenjeni svi principi uspešnog organizovanja, procesni pristup upravljanja, omogućava, pre svega, bolje razumevanje potreba i očekivanja korisnika, ali i ispunjenje njihovih zahteva. Pošte Srbije su organizovale poslovni proces kao nervni sistem svakog preduzeća, povezane su sve aktivnosti zaposlenih međusobno, a te aktivnosti opet sa aktivnostima korisnika usluga i dobavljačima. Što su bolje ti poslovni procesi organizovani, to je preduzeće efikasnije.
Ovo javno preduzeće je prepoznalo svoje poslovne procese, razumelo ih, definisalo, analiziralo, a zatim ih učinilo optimalnim i kao takve implementiralo. Taj kvalitet poslovanja primećen je od strane kupca, a ljuski resursi su osnovna vrednost ovog javnog preduzeća.
Poslanicima je zabranjeno da prilaze ministrima, ali nema veze.
Predlog novog Zakona o javnim preduzećima najvećim svojim delom nastoji da još više pojača princip odgovornosti u javnim preduzećima. Ključne novine u ovom zakonu odnose se na unutrašnju organizaciju javnih preduzeća. Najpre, novim zakonom se predviđa ukidanje dosadašnjih alternativno postavljenih mogućnosti da javno preduzeće ima jednodomno ili dvodomno upravljanje, tako što će se uvesti isključivo jednodomno upravljanje.
Mislim da je ovo dobro rešenje, jer se njima najpre pojednostavljuje unutrašnja organizacija javnih preduzeća, a smanjenjem broja upravljačkih funkcija i položaja istovremeno će se, na jednoj strani, ubrzati donošenje ključnih odluka za rad javnih preduzeća, dok će na drugoj strani jasnije moći da se razgraniče prava i obaveze organa upravljanja, kao i odgovornost za donošenje odluka. Njihove posledice i poslovanje o javnim preduzećima će se, nakon ovih izmena biti, znatno teže prebacivati krivica za eventualno loše poteze u poslovanju sa jednog organa na drugi.
Odredbe koje se odnose na uređenje organa upravljanja su inovirane, posebno one koje se odnose na kvalifikacije, koje će budući kandidati za članove nadzornog odbora ili direktora morati da ispune. Tako u članu 14, pored sada postojećih uslova za člana nadzornog odbora, pridodati onaj koji će od kandidata zahtevati da ima najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima za koje se zahteva visoko obrazovanje, a sličnu odredbu sadrži i član 25. koji se odnosi na uslove za potencijalnog direktora.
Sam postupak za izbor, imenovanje direktora znatno detaljnije je uređen, jer su preciznije uređene odredbe koje se odnose na proveru znanja i sposobnosti kandidata, njihovo ocenjivanje, čime bi trebalo da se stvori objektivan mehanizam za selekciju najboljih kandidata i otklone svi potencijali izvori nezadovoljstva koji bi mogli da opstruiraju postupak.
Iz ovakvih izmenjenih pravila selekcije logično da se nadovezuje i odredba u članu 41. Predloga zakona po kojoj se za direktora imenuje prvoplasirani kandidat sa rang liste, čime se ukida ranije diskreciono pravo ministarstva da bira direktora između tri najbolja kandidata po mišljenju komisije.
Sa druge strane, i postupak za razrešenje direktora je preciznije uređen, a naročito dobrim smatramo one odredbe koje se u novom Predlogu zakona odnose na okolnosti zbog kojih bi se razrešio direktor, jer su one proširene i na javno preduzeće koje nenamenski troši sredstva, dobija negativan izveštaj od revizora ili ne dostavlja izveštaj o radu.
Pored ovih, novina u zakonu predstavlja i znatno opširnije definisanje međusobnog odnosa između javnog preduzeća i njegovog osnivača. Značajan deo Predloga zakona tretira program poslovanja javnog preduzeća, njegovo praćenje od strane osnivača, kao i jasnija obaveza u pogledu isplate zarada, odnosno uplate dela dobiti u budžet Srbije, AP ili jedinice lokalne samouprave koja je osnivač.
Takođe, u članu 14. predviđa se da osnivač ne može osnovati drugo javno preduzeće koje bi obavljalo istu delatnost od opšteg interesa, čime se sprečavaju mogućnosti da se vrše zloupotrebljavanja kroz bespotrebno osnivanje više preduzeća koja bi se bavila istim poslovima i bespotrebnog gomilanje zaposlenih što je kod nas slučaju u nekim jedinicama lokalne samouprave.
Imajući u vidu ova rešenja, Predlog zakona o javnim preduzećima predstavlja još jedan korak napred u poboljšanju njihovog rada, od čega svi mi možemo imati koristi, pa će partija Ujedinjenih penzionera podržati ovaj set zakona. Hvala vam, mada niste saslušali.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.
Izvolite, gospodine Ćiriću.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, čuli smo uvodno izlaganje ministra i na Odboru za privredu, ali i ovde na plenarnom zasedanju i on je pokušao da nas ubedi da ćemo sa novim izmenama Zakona o javnim preduzećima dobiti nove efekte i bolje efekte rada javnih preduzeća u Republici Srbiji.
Pročitaću iz ovog materijala, koji smo dobili, na koji način ste nas ubeđivali, vi i stručne službe, da treba prihvatiti ovaj zakon. Ovde kažete, na strani 39, da bi koleginice i kolege mogli da prate ovaj materijal, da prema podacima Agencije za privredne registre ukupni gubici privrede Republike Srbije u 2014. godini iznose oko 131 milijardu dinara, što je četiri puta više nego u 2013. godini kada je gubitak bio 30 milijardi. Dakle, četiri puta. To piše u ovom materijalu.
Dakle, u sledećem pasusu kaže – međutim, na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja, 15 najvećih javnih preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija, u periodu 2011-2014. godina, može se zaključiti da se njihov ukupan finansijski rezultat, nakon oporezivanja, iz godine u godinu, značajno pogoršava. Dakle, vi govorite o efektima rada u ovoj Vladi i u prethodnoj, dakle u ove četiri godine.
To je ono što pokazuje i nas, naravno, stavlja pred ispit da li podržati jedan ovakav predlog zakona, jer se ovde vide samo kozmetičke izmene u kojima Predlog zakona o javnim preduzećima predlaže procedure koje će prosto definisati način izveštavanja, kvartalni ili neke druge vrste, izbora organa, promene koje mogu da budu i dobre, neke od njih su dobre, ali mislim da nije suština koja će promeniti ovakav trend opadanja kvaliteta rada javnih preduzeća u ukupnom… Ima, naravno, i svetlih primera i dobrog rada, ali ukupni podaci su ovo što ste vi nama dali u ovom materijalu.
Šta je naš predlog? Pošto je vaše pitanje bilo – dajte nam neki predlog, šta je to što može da unapredi rad javnih preduzeća? Mislim da ste dobili u našem amandmanu, pre svega, na ime samog zakona. Dakle, mi smo predložili da Zakon o javnim preduzećima bude „zakon o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od javnog interesa“. Mislim da je najvažnije definisati šta je javni interes u Republici Srbiji i na takav način onda definisati i poslove javnih preduzeća i način na koji će ona ostvariti ciljeve o kojima vi najčešće govorite, a to je to pitanje korporativizacije i mnogi direktori javnih preduzeća o tome govore.
Mislim da je važno reći šta je taj pojam korporativizacije i šta je ključni izazov svih direktora u tom smislu. To je, pre svega, upravljanje kapitalom javnih preduzeća, to je odgovornost prema vlasniku kapitala a to je u najvećem broju slučajeva država Srbija, to je pitanje odnosa prema menadžmentu, to je pitanje odnosa prema uposlenima, govorim o oko 130.000, i to je, pre svega, pitanje odnosa prema građanima kojima se pruža ta vrsta usluge, dakle usluga od javnog interesa.
Kada govorimo o javnom interesu dolazimo do ključnih stvari i pitanja koja su povezana sa nekim drugim zakonima koje ste nam ovde predstavili, a to je pitanje Zakona o zemljištu Železare Smederevo i uspostavljanju svojinskih odnosa koji će biti neophodni radi buduće privatizacije ili prodaje Železare Smederevo. Dakle, to u stvari pokazuje suštinu nedovoljne efikasnosti, posebno od 2012. do 2016. godine, danas smo u 2016. godini.
Izvor čitavog tog problema je, a vi ćete se setiti i mnogi poslanici ovde u Skupštini, usvajanja zakona o izmenama Zakona o svojini Republike Srbije, 1996. godine, koji je potpisao tadašnji potpredsednik Vlade, Šešelj, u onom pokušaju da država Srbija na sebe prene se svo vlasništvo lokalnih samouprava i javnih preduzeća, a onda se važnim Zakonom o javnoj svojini 2008. do 2012. vraćala ta imovina, jer je to preduslov, i to je razlog onog pitanja koje ste postavili – kako je moguće da nema definisanih odnosa i vlasništva zemljišta u Železari Smederevo?
Ali, šta se tu otvara dalje kao pitanje, suštinsko pitanje zbog čega sam rekao da treba govoriti o javnom interesu? Pre svega, definisati šta je to javni interes. Javni interes sigurno nije uzeti zemljište, jer to ovaj zakon koji predlažete, evo danas svima nama, gde se uzima deo zemljišta i vlasništva i mnogim javnim preduzećima, to je gospođa Nataša Vučković u uvodnom izlaganju i pomenula, i gde je pitanje za vas na koji način to utiče na javni interes svih građana Republike Srbije?
Isto onako kako može da se postavi pitanje otpisa dugova koje JAT Airways, o kome su slušali kao vrhunskoj kompaniji koja pravi veliki uspeh i veliki profit, ali i zahvaljujući velikom delu otpisa dugova Aerodromu Beograd, 22 plus18 miliona evra, 40 miliona evra otpisuje duga Aerodrom Beograd koji je u većinskom vlasništvu Republike Srbije, posredno svi građani Republike Srbije, gde se opet postavlja pitanje javnog interesa da se otpisuje taj dug.
Mislim da tu ulazimo u jedno vrlo ozbiljno pitanje, koje nije pitanje samo za Republiku Srbiju, nego za čitav ekonomski sistem, svetski ekonomski sistem. To je to pitanje upravljanja otpisom dugova, jer na ovaj način otpisujemo neke dugove, otpisujemo neko vlasništvo i javnu imovinu svih građana Republike Srbije i time radimo vrlo nepravednu raspodelu na one koji će biti veliki dobitnici te preraspodele bogatstva i najvećeg broja gubitnika, a to su najčešće građani Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar. Izvolite.

Ima stvari o kojima mogu u načelu da se složim sa vama, ima stvari sa kojima se apsolutno ne slažem, jer niste očigledno detaljno pročitali ili ne razumete kontekst određenih odredbi koje su vezane za Zakon o javnim preduzećima, ali moram da reagujem na informaciju koju ponovo, po ko zna koji put, ne znam iz kog razloga plasirate vi i slični u medijima, kako nešto Nikola Tesla otpisuje, kako imamo problem sa takvim pitanjima. Nekoliko puta. Zvanično saopštenje je dato iz Ministarstva privrede i ja ću vam sada ponovo ponoviti.
Dakle, kada smo kompaniju koja je imala 330 miliona evra duga, kompanija koja je propadala, kada smo napravili zajedničko preduzeće sa Etihadom, napravljen je trogodišnji dogovor i svako u tom delu je imao svoj deo obaveza, i Etihad i Republika Srbija. Dakle, mi smo ovde u ovoj Skupštini usvojili zakon, usvojili pravila vezana za te dugove, ali u novom preduzeću, u trogodišnjem planu konsolidacije bile su obaveze koje je trebalo da ispuni i Republika Srbija.
Mi, deo naših obaveza ispunjavamo kroz opise tih obaveza koje ima Nikola Tesla, i to smo zvanično rekli, i to je objavljeno i to nije nikakva tajna. Dakle, mi smo samo napravili sporazum i dogovor sa Etihadom da deo naših para ne bude kroz uplatu u januaru mesecu celokupnog iznosa, nego da na kraju godine otpišemo deo sredstava koje bi inače Etihad trebao da plati, odnosno Er Srbija, koja bi trebala da plati Aerodromu Nikola Tesla.
Dakle, to je jedna jednostavna matematička računica i nikakve prevare nema, sve je objavljeno, sve je javno i nekoliko puta smo objašnjavali i vi ponovo iz celog tog konteksta priče uzimate samo jedan deo načina kako je to realizovano i kažete – to je neka prevara.
Ja vas molim zbog javnosti da to ne radimo više. Prosto nije u interesu nikoga ovde. Hvala vam.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Reč ima, po kom osnovu gospodine Ćiriću, niste pomenuti?
(Goran Ćirić, s mesta: Mislim da je tumačenje pogrešno.)
Izvolite.

Gospodine ministre, niko ovde nije govorio o prevari, ja sam govorio o principima preraspodele potraživanja, onako kako smo govorili o zemljištu, ko je u vlasništvu, i tu ćemo se složiti, mnogih javnih preduzeća, a sad imamo predlog zakona koji, na neki način upisuje to vlasništvo na Železaru.
Dalje, u redu je kako je urađeno sa tim ugovorom i oko otpisa potraživanja i šta je Vlada uradila sa Etihadom. I naravno, to je bilo vaše pravo, ali ja sam postavio pitanje pravednosti onako kako smo postavljali pitanje pravednosti otpisa dugova i Srbijagasu prema NIS-u iz republičkog budžeta što utiče na finansije ukupnog budžeta Republike Srbije, ali utiče na sve nas građane Republike Srbije koji ne koriste uvek prirodni gas kao energent, ali svi građani Republike Srbije učestvuju u tom otpisu duga.
Ja sam upravo govorio o toj velikoj, moralnoj dilemi, ako hoćete. A i stručnoj dilemi. Da li se ima prava i na koji način i koliko pažljivo moramo a upravljamo otpisom dugova, jer smo nepravedni prema najvećem delu najčešće građana Srbije, a da su pojedinci ili veća grupa ljudi u suštini dobitnici. I veliki svetski umovi razgovaraju o tome, i promišljaju o tome, i mislim da imamo prava i sebi da postavimo ta pitanja i tražimo najbolje moguće odgovore, a to možemo jedino kroz ovakav dijalog.