Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 89 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 134 narodna poslanika i da imamo uslove za početak rada.
Poštovani narodni poslanici molim vas da minutom ćutanja odamo poštu Slađani Stanković i Jovici Stepiću, službenicima naše Ambasade u Libiji, koji su u petak tragično izgubili svoje živote.
Neka im je večna slava i hvala.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Olena Papuga i Stefana Miladinović.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv sednice Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u 2016. godini, koja je sazvana na zahtev Vlade, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 48. stav 3. Zakona o Narodnoj skupštini i članu 249. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je zahtev za odražavanje vanrednog zasedanja Narodne skupštine, sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Određen je sledeći
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o javnim preduzećima;
2. Predlog zakona o metrologiji;
3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kontroli predmeta od dragocenih metala;
4. Predlog zakona o sticanju prava svojine na zemljištu, objektima i vodovima Privrednog društva za proizvodnju i preradu čelika Železara Smederevo d.o.o. Smederevo;
5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama;
6. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji;
7. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Koreje o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak;
8. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Velikog Vojvodstva Luksemburg o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu;
9. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske;
10. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kazahstan o međunarodnom drumskom saobraćaju;
11. Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o izmenama i dopunama člana 1(a), člana 14(1) i člana 14(3)(b) Evropskog sporazume od 30. septembra 1957. godine o međunarodnom drumskom prevozu opasne robe (ADR);
12. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o uzajamnoj zaštiti intelektualne svojine tokom bilateralne vojno-tehničke saradnje;
13. Predlog zakona o javnom zdravlju;
14. Predlog zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.
Narodni poslanik Igor Bečić, na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 2. i člana 170. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predloženim tačkama dnevnog reda od 1. do 14.
(Marko Đurišić, s mesta: Poslovnik.)
Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Poštovana predsednice, ja nisam čuo da ste vi u skladu sa članom 86. obrazložili zašto je ova sednica sazvana u roku kraćem od sedam dana, kao što govori član 86. Kaže u stavu 2. da može da se sazove u kraćem roku, ali kaže - predsednik Narodne skupštine je dužan na početku sednice da obrazloži takav postupak.
Vi nam niste obrazložili zbog čega je ova sednica sazvana pre manje od 48 sati. Saziv je zaveden u Skupštini nešto pre 16 časova u subotu, sa 14 tačaka dnevnog reda, od kojih je pet zakona koje je Vlada usvojila u subotu pre podne, a u Skupštinu su dostavljeni nekoliko minuta pre nego što je zakazivanje sednice upućeno poslanicima.
Samo tri od ovih zakona nisu po hitnom postupku. Mislio sam da smo u ovom sazivu videli sve i nisam očekivao da može dalje da se obesmisli parlamentarni rad na ovakav način, da poslanici nemaju nikakvu mogućnost da se upoznaju sa zakonima, da na njih stave eventualno amandmane i da kvalitetno učestvuju u raspravi.
Vi ste bili dužni da nam obrazložite svoj postupak, a to niste uradili. Ja vas molim da nam obrazložite šta hoćete da sakrijete na ovoj sednici danas? Pre nekoliko dana probali ste da sakrijete Sporazum Srbije i NATO pakta. Imali ste nekoliko hiljada ljudi na ulicama Beograda pre dva dana. Hoćete li posle ove sednice da imate 100.000 ljudi na ulicama?
Ja vas molim da poštujete Poslovnik, da nam date obrazloženje zašto je sednica sazvana u roku koji je kraći od sedam dana, kao što kaže Poslovnik. Hvala.

Zahvaljujem.
Nema namere ništa da se sakrije. Ne razumem primedbu da je nešto htelo da se sakrije na pretprošloj sednici, sporazum koji je, koliko vidim, i u medijima i
po svojim sećanjima star desetinu godina, otprilike. Mislim da je vaša primedba više političke prirode nego suštinska.
Izvinite ako nisam pročitala uobičajeno obrazloženje razloga za zakazivanje sednice kraće od uobičajenog roka od sedam dana, nego manje od 48 sati, ali je ispunjen rok od 24 sata, takođe, u skladu sa Poslovnikom, ali mogu pročitati.
Dakle, saglasno članu 86. stav 2. i članu 87. stav 2. Poslovnika Skupštine, ova sednica je sazvana u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika izuzetno za ponedeljak, dakle, mimo dana utvrđenih u članu 87. stav 1. zbog potrebe da Skupština što pre razmotri predloge zakona iz dnevnog reda koji je utvrđen u zahtevu Vlade.
Kao što znate, nalazimo se u vanrednom zasedanju i na nama je samo da zakažemo sednicu po zahtevu ovlašćenog predlagača za ponedeljak, za utorak, a kao što znate očekujemo uskoro i raspisivanje izbora za ovaj parlament i u tome ima razloga zašto moraju suštinski razlozi da se obrazlože i povede diskusija, ulažu amandmani i usvojimo neke od ovih zakona ili sve. Videćemo, to zavisi od većine poslanika kakav budu imali stav, ja to ne mogu da prejudiciram.
Pretpostavljam da želite da glasamo za povredu? (Da)
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Poštovane dame i gospodo, uvažena predsednice Narodne skupštine, ja reklamiram član 27. Poslovnika i predlažem vama, predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković da uložite svoj lični autoritet i autoritet koji vam daje institucija čiji ste predsednik, odnosno predsednica, da utičete na potpredsednika Narodne skupštine gospodina Bečića, na članice i članove Vlade da se povuče zahtev da se na ovoj vanrednoj sednici Narodne skupštine od 14 predloženih zakona raspravlja u okviru jedne samo tačke dnevnog reda, poštovana predsednice Narodne skupštine, budući da rešenja do kojih sam ja stigao čitajući ove predloge zakona nisu međusobno uslovljena, kao što nam je u svom dopisu poslao potpredsednik Narodne skupštine gospodin Bečić.
Budući da, ja mislim, rešenja, na primer, u Predlogu zakona o sticanju prava svojine na zemljištu, objektima i vodovima Privrednog društva za proizvodnju i preradu čelika „Železara“ Smederevo i rešenja iz Predloga zakona o javnom zdravlju ili Predloga zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesnih, nisu međusobno uslovljena, a da nam uz to potpredsednik Bečić nije ni objasnio, niti argumentovao kako je on došao do toga da on smatra da jesu međusobno uslovljena, ja vas pozivam predsednice Narodne skupštine da svojim ličnim autoritetom i autoritetom koji vam daje institucija, predsednice Narodne skupštine, utičete na naše gošće, goste, na potpredsednika Bečića da se povuče ovaj zahtev, jer u suprotnom mi ćemo biti prinuđeni da u ovoj raspravi idemo amandmanski član po član čitajući, objašnjavajući, kako bi svi građani čuli da ova rešenja nisu međusobno uslovljena.

Hvala.
To je vaše pravo i pretpostavljam da ćemo ići član po član. To nije nikakav problem, a pravo poslanika, ne u svojstvu potpredsednika, nego u svojstvu poslanika, je da u skladu sa članom 92. predloži spajanje rasprave, a u skladu sa članom 157. na nama je da li ćemo to prihvatiti ili ne.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Nije argumentovao gospodin Bečić.)
Ne mogu da osporim ničije pravo ako koristi Poslovnik. Mogu da ga zamolim, ali ne mogu da mu osporavam pravo.
Da li želite da glasamo?(Da)
Da li narodni poslanik Igor Bečić želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog o spajanju tačaka od 1. do 14. dnevnog reda.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 146, protiv – 12, uzdržanih – nema, nije glasalo devet narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila predlog poslanika Igora Bečića.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
(Marko Đurišić, s mesta: Poslovnik.)
Izvolite.

Hvala, poštovana predsednice.
Hteo bih da iskoristim mogućnost da po članu 97. Poslovnika predložim duže vreme pretresa od Poslovnikom utvrđenih pet časova. Naime, vladajuća većina je usvojila objedinjen pretres, 14 tačaka dnevnog reda, koje, kao što je to rekao kolega Pavićević, nemaju nikakve veze jedna sa drugom i za predstavnike Vlade po ovim zakonima je određeno pet ministara u Vladi Srbije i smatramo, ako želimo da iole kvalitetnu raspravu po ovim zakonima obavimo u parlamentu, koje je mesto gde treba da se govori o zakonima, a ne na ulicama, da produžimo vreme rasprave, kako bi što više poslanika moglo da učestvuje u raspravi i da da svoje mišljenje na predloge zakona. Dakle, ovde su zakoni koji su iz oblasti finansija, privrede, zdravlja, saobraćaja i trgovine i telekomunikacija, nekoliko međunarodnih sporazuma. Smatram da ima puno zainteresovanih za diskusiju i da bi bilo u redu, kada već vodimo ovaj objedinjeni pretres, da imamo priliku da imamo duplo duže vreme da obrazložimo svoje stavove po ovim potpuno nespojivim zakonima, pošto ste upravo odlučili da zajednički pretres obavite. Hvala.

Čuli ste predlog poslanika Marka Đurišića.
Molim da se izjasnimo o predlogu.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 150 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije usvojila ovaj predlog.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da su pozvani da današnjoj sednici prisustvuju dr Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, Željko Sertić, ministar privrede, dr Dušan Vujović, ministar finansija, i dr Zoran Lončar, ministar zdravlja, kao i njihovi saradnici.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o javnim preduzećima; Predlogu zakona o metrologiji; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o kontroli predmeta od dragocenih metala; Predlogu zakona o sticanju prava svojine na zemljištu, objektima i vodovima Privrednog društva za proizvodnju i preradu čelika Železara Smederevo d.o.o. Smederevo; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji; Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Koreje o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak; Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Velikog Vojvodstva Luksemburg o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kazahstan o međunarodnom drumskom saobraćaju; Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o izmenama i dopunama člana 1(a), člana 14(1) i člana 14(3)(b) Evropskog sporazuma od 30. septembra 1957. godine o međunarodnom drumskom prevozu opasne robe (ADR); Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o uzajamnoj zaštiti intelektualne svojine tokom bilateralne vojno-tehničke saradnje; Predlogu zakona o javnom zdravlju; Predlogu zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.
Da li želi reč predstavnik predlagača? (Da)
Reč ima ministar dr Zlatibor Lončar.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ovim zakonom uređuje se zaštita stanovništva od zaraznih bolesti i posebna zdravstvena pitanja, određuju se zarazne bolesti koje ugrožavaju zdravlje stanovništva Republike Srbije i čije sprečavanje i suzbijanje je od opšteg interesa za našu državu, sprovođenje epidemiološkog nadzora i mera, način njihovog sprovođenja i obezbeđivanje sredstava za njihovo sprovođenje, vršenje nadzora nad izvršenjem ovog zakona, kao i druga pitanja od značaja za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti.
Imajući u vidu da je od donošenja ovog zakona prošlo više od deset godina i u ovom periodu došlo do razvoja zdravstvene zaštite, kao i potreba za sprovođenjem i usklađivanjem nacionalnog zakonodavstva sa evropskim propisima, odnosno Međunarodnim zdravstvenim pravilnikom, drugim međunarodnim aktima i preporukama Svetske zdravstvene organizacije i EU, pristupilo se izradi novog zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.
Značaj donošenja zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, prvenstveno je što se njime obezbeđuje visok nivo zaštite života i zdravlja ljudi, sprečavanje i suzbijanje zaraznih bolesti, kao i njihovo odstranjivanje i iskorenjivanje.
Donošenjem ovog zakona sveobuhvatno će se urediti odgovarajući aspekti uslova u pogledu zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, koji će sprovoditi planiranjem, organizovanjem i primenom propisanih mera, kontrolom sprovođenja tih mera i obezbeđenjem materijalnih i drugih sredstava za njihovo sprovođenje. Sprovođenje mera zaštite stanovništva od zaraznih bolesti propisanih ovim zakonom i obezbeđivanjem sredstava za njihovo sprovođenje, imaju prioritet u sprovođenju ostalih mera u oblasti zdravstvene zaštite.
Zadatak je Republike Srbije da preko svojih nadležnih organa to pravo što je moguće organizovanije, efikasnije sprovodi, a sve to u cilju zaštite stanovništva od zaraznih bolesti.
U sadašnjem trenutku, oblast zaštite stanovništva od zaraznih bolesti uređeno je na određen način kroz 12 zakona. Zakonom o zaštiti stanovništava od zaraznih bolesti uređuje se zaštita stanovništava od zaraznih bolesti na način sveobuhvatnog definisanja mera za zaštitu stanovništava od zaraznih bolesti, sprovođenja epidemioloških nadzora…

Gospodine ministre, imamo primedbu poslanika da ne čuju, pa samo malo mikrofon okrenite prema vama.

Predloženim zakonskim rešenjem povećava se stepen zaštite stanovništva od zaraznih bolesti koje ugrožavaju zdravlje stanovništva Republike Srbije i čije sprečavanje, rano otkrivanje i suzbijanje je od opšteg interesa za Republiku Srbiju.
Takođe, ovim zakonom su propisane, odnosno usklađene sa propisima EU, pored već postojećih mera i sledeće mere: rano otkrivanje izvora, rezervoara i puteva prenošenja zarazne bolesti, informisanje zdravstvenih radnika i stanovništva i dr. Na posebnu preporuku Evropske komisije utvrđen je novi termin „definicija slučaja“. Zarazne bolesti definisane su određenim kriterijumima i date po kategorijama i povezane sa posebnim zdravstvenim pitanjem koje se odnosi na sprovođenje epidemiološkog nadzora i mere koje se primenjuju za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti.
Precizno su urađene mere i opšte mere za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, kao i obaveza nadležnih organa, autonomnih pokrajina, jedinica lokalnih samouprava, pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica da organizuju i sprovode mere za zaštitu od zaraznih bolesti.
U pogledu imunizacije urađena je odredba o obaveznoj imunizaciji, preporučena u slučaju epidemije zaraznih bolesti, obavezna vanredna imunizacija u pogledu uslova transporta i čuvanja do upotrebe, vakcine i seruma, primenjuje se princip hladnog lanca, a nadzor sprovodi nadležni organ sanitarne inspekcije. Imunizacija je obavezna za: lica određenog uzrasta, protiv tuberkuloze, difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečje paralize, malih boginja, rubeola, zauška, virusnog hepatitisa B, oboljenja izazvanih hemofilusom, influencija tipa B i oboljenja izazvanih streptokokom-pneumonijom, lica izložena određenim zaraznim bolestima hepatitisom B, hepatitisom A, trbušnom tifusu, besnilu, tetanusu, lica koja u toku svog rada mogu biti izložena navedenim zaraznim bolestima, lica u posebnom riziku od bolesti hepatitisom B, gripa, meningelnih bolesti, oboljenja izazvanih streptokokom-pneumonije i homofilusom influencija B, varičele, infekcije izazvane respiratornim, sinicijalnim visurima, imunodeficijenti i okogeni pacijenti.
Lica zaposlena u zdravstvenim ustanovama protiv određenih zaraznih bolesti odnose se na lica na odeljenjima sa povećanim rizikom hirurške grane i sl. Putnike u međunarodnom saobraćaju, protiv žute groznice i drugih zaraznih bolesti po zahtevu zemalja u koje se putuje. Za boravak dece u predškolskim ustanovama, kao i u ustanovama za smeštaj dece bez roditeljskog staranja neophodna je obavezna imunizacija, osim u slučaju postojanja medicinske kontraindikacije koju utvrđuje doktor medicine odgovarajuće specijalnosti ili stručni tim za kontraindikacije.
Preporučena imunizacija je imunizacija koju doktor medicine ili specijalista odgovarajuće grane medicine preporučuje, u skladu sa programom imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti, za: lica određenog uzrasta protiv varičele, HPV infekcije, hepatitisa A i B, gripa, oboljenja izazvanih streptokokom-pneumonijom i drugih u skladu sa zakonom.
Po kliničkim idikacijama protiv hepatitisa A i B, gripa i oboljenja izazvanih streptokokom-pneumonijom i drugih u skladu sa zakonom. Putnike u međunarodnom saobraćaju protiv trbušnog tifusa, hepatitisa A i B, gripa, dečije paralize i drugih u skladu sa zakonom. Takođe, ovim zakonom biće jasno utvrđene odgovarajuće mere, prava i obaveze odgovornosti subjekata u sprovođenju, suzbijanju, iskorenjivanju zaraznih bolesti.
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije za 2016. godinu, a sredstva za sprovođenje ovog zakona za 2017. godinu planiraće se u skladu sa budžetskim aktivnostima Republike Srbije.
Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti predviđeno je donošenje niza podzakonskih akata koji će ministar nadležan za poslove zdravlja na osnovu ovlašćenja ovog zakona doneti u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do donošenja podzakonskih akata na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona i primenjivaće se za propise donete na osnovu trenutnog Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, ako nisu u suprotnosti sa zakonom. Nacrt zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti planiran je planom rada Ministarstva zdravlja, za drugi kvartal 2016. godine planom rada Vlade za 2016. godinu.
Zakon o javnom zdravlju uređuje se u oblasti delovanja javnog zdravlja nadležnosti planiranja sprovođenja aktivnosti očuvanjem i unapređenjem zdravlja stanovništva kao i način finansiranja. Cilj ovog zakona je ostvarivanje javnog interesa stvaranjem uslova za očuvanje i unapređivanje zdravlja stanovništva putem sveobuhvatnih aktivnosti društva. Oblast javnog zdravlja u Republici Srbiji je regulisana posebnim zakonom i direktno je uređena nizom drugih propisa počev od Ustava kao najvišeg zakonodavnog pravnog preko drugih zakona i odgovarajućih podzakonskih akata.
Zakon o javnom zdravlju donet je 3. septembra 2009. godine, od 9. septembra 2009. godine, kada je zakon stupio na snagu dogodile su se značajne izmene i usvojeni su novi javno-zdravstveni dokumenti u Evropi i svetu koje bi trebalo da sledi Republika Srbija, tako da je donošenje novog zakona o javnom zdravlju najbolji način za sveobuhvatno uređivanje i rešavanje ovih značajnih društvenih pitanja.
U navedenom kontekstu razmatrane su mogućnosti za izmene i dopune važećeg Zakona o javnom zdravlju, međutim, obim izmena i novina u radnoj verziji zakona koji se predlaže čini neracionalnim za održavanje teksta postojećeg zakona. Broj postojećih zakonskih akata ne govore o njihovoj primeni u praksi, naprotiv, zbog brojnosti propisa i preklapanja nadležnosti, zapažaju se problemi u njihovoj efikasnoj primeni. Dosadašnji Zakon o javnom zdravlju nije predvideo da se javno zdravlje sprovodi u svim politikama. Neophodno je donošenje ovog zakona o javnom zdravlju radi usklađivanja sa deset prepoznatih ključnih oblasti delovanja javnog zdravlja u skladu sa preporukama regionalne Kancelarije svetske zdravstvene organizacije za Evropu.
Ključne oblasti delovanja javnog zdravlja obuhvataju nadzor nad zdravstvenim blagostanjem populacije, praćenje i odgovor na opasnost po zdravlje i vanredne situacije, zaštita zdravlja uključujući bezbednost životne i radne sredine, hrane i drugo, promocija zdravlja uključujući aktivnosti usmerene na društvene odrednice zdravlja i nejednakosti u zdravlju, prevencija, sprečavanje i suzbijanje bolesti uključujući rano otkrivanje, obezbeđivanje dobrog upravljanja za zdravlje i blagostanje, obezbeđivanje dovoljno kompetentnih javno-zdravstvenih kadrova, obezbeđivanje održive organizacione strukture i finansiranje, zastupanje, komunikacija, društvena mobilizacija za zdravlje i unapređenje javno-zdravstvenih istraživanja za politiku i praksu zasnovanu na informacijama.
Analizirajući važeći registar propisa u Republici Srbiji, ustanovljeno je da postoji više od 170 propisa koji se direktno ili indirektno odnose na javno zdravlje, zakon, uredbe, odredbe, pravilnici, naredbe, uputstva.
Dosadašnji Zakon o javnom zdravlju bio je zasnovan na tadašnjim znanjima, iskustvima u ovoj oblasti, a propisi u vezi javnog zdravlja se mogu naći u zakonodavnim oblastima izvan sistema javnog zdravlja.
Donošenjem novog zakona o javnom zdravlju u pravnom sistemu Republike Srbije rešiće se gore navedeni problem brojnih regulativa koji se odnosi na javno zdravlje, a sadržan u posebnim propisima u različitim oblastima izvan sistema zdravstvene zaštite, kao i usklađivanje sa ključnim oblastima delovanja javnog zdravlja.
Javno zdravlje će se prepoznati kao prioritetna delatnost i obeštećenje sa primenom novih pristupa. Ovim zakonom izričito će se utvrditi obaveza nosioca i svih učesnika u obavljanju delatnosti javnog zdravlja. Pored navedenog uočeno je da postoje broje teškoće koje ukazuju na nedostatke i slabosti u funkcionisanju, posebno u uslovima da se aktuelni sistem zdravstvene zaštite sačuva sa rastućim zdravstvenim problemima, povezanim za životnom sredinom, stilovima života, populacije, problemom siromaštva i problemom osetljivih, posebno ugroženih ekonomski socijalno nedovoljno uključenih grupa stanovništva. Instituti, zavodi za javno zdravlje treba da imaju inspektorski pristup u rešavanju problema zajednice, a osnovni koncept javnog zdravlja treba da se temelji na široj saradnji različitih društvenih i privrednih subjekata.
Cilj donošenja ovog zakona je ostvarivanje javnog interesa sa stvaranjem uslova za očuvanje i unapređenje zdravlja stanovništva putem sveobuhvatnih aktivnosti u društvu. Takođe treba da se postigne primena pristupa zdravlja u svim politikama EU i Svetske zdravstvene organizacije, kao i osnaživanje jedinica lokalnih samouprava za sprovođenje aktivnosti iz oblasti delovanja javnog zdravlja.
Pored toga, donošenjem novog zakona biće omogućeno ostvarivanje sledećih ciljeva predviđenih Strategijom javnog zdravlja Republike Srbije – praćenje ovulacija, analiza zdravstvenih potreba, očuvanje zajednice, praćenje i kontrola zaraznih i nezaraznih bolesti, povreda, promocija i podrška zdravim stilovima života, promocija razvoju i podrška javnoj zdravstvenoj politici, razvoju i edukaciju ljudskih resursa u oblasti javnog zdravlja, postavljanje i razvoj partnerstva u rešavanju javno-zdravstvenih problema, promocija razvoj, podrška i pokretanje akcija koje obezbeđuju zdravu radnu životnu sredinu, promocija, razvoj i podrška zdravlja u svim životnim dobima, promocija, razvoj i podrška akcija za unapređenje zdravstvenog stanja kod svih grupa stanovništva, podrška razvoja pristupačne i kvalitetne zdravstvene zaštite.
Zato je donošenje novog zakona najbolji način za rešavanje gore navedenih problema, kao i činjenica da su oblasti javnog zdravlja uređene propisima koji su u sprovođenju i nadležnostima više ministarstava.
Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku su značajne izmene koje su se dogodile, od donošenja važećeg Zakona o zdravlju i usvajani novi jednozdravstveni dokumenti u Evropi i svetu koje RS kao kandidat za članstvo u EU ima obavezu da ugradi u zakonsku regulativu koja bi trebalo da sledi što hitnije i treba primeniti cilj očuvanja i unapređenja javnog zdravlja.
Uređivanje oblasti javnog zdravlja na osnovu uređivanja načela javnog zdravlja u oblasti delovanja javnog zdravlja, društvena briga za javno zdravlje, Nacionalni savet za javno zdravlje, uslovi i obaveze za delovanje u oblasti javnog zdravlja i drugo predstavlja predmet zakonske regulative, te se stoga oblast može urediti isključivo na ovaj način.
Napominjemo da će donošenje novog zakona uticati na rad Saveta za zdravlje u jedinicama lokalne samouprave u skladu sa Zakonom o pravima pacijenta. Naime, tim zakonom je propisano da jedinica lokalne samouprave je u obavezi da formira savet zdravlje i da Ministarstvo zdravlja donese godišnji izveštaj o radu i preduzetim merama za zaštitu prava pacijenta. Ovim zakonom se takođe propisuje obaveza da svaka jedinica lokalne samouprave formira savet za zdravlje koji će pored obaveza iz Zakona o pravu pacijenta, obavljati i određene poslove iz oblasti delovanja javnog zdravlja.
Takođe predložena rešenja će uticati na osnivanje Nacionalnog saveta za javno zdravlje, kao i na osnaživanje Instituta zavoda za javno zdravlje kao nosioca aktivnosti u oblasti javnog zdravlja. Nisu uočeni novi troškovi, samo bolja organizacija i preraspodela budžeta jedinica lokalne samouprave u smislu podrške za unapređenje zdravlja, prihvatanje odgovornosti za zdravstvene ustanove i ostale učesnike u javnom zdravlju na svojoj teritoriji.
Smatramo da pozitivni efekti zakona apsolutno opravdavaju eventualne troškove koje bi lokalne samouprave imale samo u smislu preraspodeljivanja sredstava iz postojećeg budžeta i preusmeravanja na aktivna javna zdravlja.
U skladu sa članom 41. Poslovnika Vlade Republike Srbije na predlog Ministarstva zdravlja Odbor za javne službe Vlade dana 4.12.2015. godine doneo je zaključak o sprovođenju javne rasprave o Nacrtu zakona o javnom zdravlju. Tom prilikom utvrđen je program javne rasprave i rok od 4. do 24. decembra 2015. godine u kom se ona treba sprovesti i da je nosilac sprovođenja javne rasprave o Nacrtu zakona o javnom zdravlju Ministarstvo zdravlja.
Javna rasprava o Nacrtu zakona o javnom zdravlju sprovedena je u utvrđenom roku za predstavnike državnih organa, organizacija javnih službi i komora zdravstvenih radnika, komore zdravstvenih ustanova, udruženja pacijenata, kao i svih zainteresovanih subjekata, pravnih i fizičkih lica koji učestvuju u ostvarivanju zdravstvene zaštite, a po pozivu i za predstavnike Zaštitnika građana, Poverenika za dostupnost informacija od javnog značaja i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Javnost je imala prilike da doprinosi putem posebno otvorenog naloga za elektronsku poštu, a tekst Nacrta zakona postavljen je na sajtu Ministarstvu zdravlja i na portalu E uprave.
Predlog nacrta ovog zakona o javnom zdravlju sveobuhvatno je prethodno prodiskutovan prvo na dve stručne rasprave, a zatim u okviru četiri posebno organizovane javne rasprave. U javnoj raspravi je učestvovalo ukupno više od 550 stručnjaka i pojedinaca zainteresovane javnosti i institucija i udruženja građana, UNICEF. Svetska zdravstvena organizacija imala je priliku da iskaže i dostavi u pisanoj formi primedbe, predloge i sugestije.
Pored registrovanih, usmeni broj pristiglih pisanih primedbi, predloga i sugestija u periodu trajanja rasprave bio je 13 i sve su bile dragocene i razmotrene. Pojedine sugestije i primedbe su bile odlične, ali i suviše specifične i nisu mogle da budu integrisane u tekst Nacrta zakona. Uzete su u obzir i biće integrisane u predviđena podzakonska akta nakon usvajanja zakona.
Od stupanja na snagu ovog zakona neophodno je doneti odgovarajuće propisane podzakonske akte kojima se definišu bliži uslovi u oblasti javnog zdravlja. Pravilnik o sprovođenju javnog zdravlja i oblasti životne sredine i zdravlja stanovništva, pravilnik o sprovođenju javnog zdravlja u oblasti radne okoline i zdravlja radno aktivnog stanovništva, pravilnik o delovanju u oblasti javnog zdravlja.
Tokom primene ovog zakona sprovodiće se sve aktivnosti koje su propisane ovim zakonom i posebna pažnja biće posvećena uspostavljanju baze podataka koji su neophodni za sprovođenje ovog zakona. Zahvaljuje.