Predloženim zakonskim rešenjem povećava se stepen zaštite stanovništva od zaraznih bolesti koje ugrožavaju zdravlje stanovništva Republike Srbije i čije sprečavanje, rano otkrivanje i suzbijanje je od opšteg interesa za Republiku Srbiju.
Takođe, ovim zakonom su propisane, odnosno usklađene sa propisima EU, pored već postojećih mera i sledeće mere: rano otkrivanje izvora, rezervoara i puteva prenošenja zarazne bolesti, informisanje zdravstvenih radnika i stanovništva i dr. Na posebnu preporuku Evropske komisije utvrđen je novi termin „definicija slučaja“. Zarazne bolesti definisane su određenim kriterijumima i date po kategorijama i povezane sa posebnim zdravstvenim pitanjem koje se odnosi na sprovođenje epidemiološkog nadzora i mere koje se primenjuju za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti.
Precizno su urađene mere i opšte mere za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, kao i obaveza nadležnih organa, autonomnih pokrajina, jedinica lokalnih samouprava, pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica da organizuju i sprovode mere za zaštitu od zaraznih bolesti.
U pogledu imunizacije urađena je odredba o obaveznoj imunizaciji, preporučena u slučaju epidemije zaraznih bolesti, obavezna vanredna imunizacija u pogledu uslova transporta i čuvanja do upotrebe, vakcine i seruma, primenjuje se princip hladnog lanca, a nadzor sprovodi nadležni organ sanitarne inspekcije. Imunizacija je obavezna za: lica određenog uzrasta, protiv tuberkuloze, difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečje paralize, malih boginja, rubeola, zauška, virusnog hepatitisa B, oboljenja izazvanih hemofilusom, influencija tipa B i oboljenja izazvanih streptokokom-pneumonijom, lica izložena određenim zaraznim bolestima hepatitisom B, hepatitisom A, trbušnom tifusu, besnilu, tetanusu, lica koja u toku svog rada mogu biti izložena navedenim zaraznim bolestima, lica u posebnom riziku od bolesti hepatitisom B, gripa, meningelnih bolesti, oboljenja izazvanih streptokokom-pneumonije i homofilusom influencija B, varičele, infekcije izazvane respiratornim, sinicijalnim visurima, imunodeficijenti i okogeni pacijenti.
Lica zaposlena u zdravstvenim ustanovama protiv određenih zaraznih bolesti odnose se na lica na odeljenjima sa povećanim rizikom hirurške grane i sl. Putnike u međunarodnom saobraćaju, protiv žute groznice i drugih zaraznih bolesti po zahtevu zemalja u koje se putuje. Za boravak dece u predškolskim ustanovama, kao i u ustanovama za smeštaj dece bez roditeljskog staranja neophodna je obavezna imunizacija, osim u slučaju postojanja medicinske kontraindikacije koju utvrđuje doktor medicine odgovarajuće specijalnosti ili stručni tim za kontraindikacije.
Preporučena imunizacija je imunizacija koju doktor medicine ili specijalista odgovarajuće grane medicine preporučuje, u skladu sa programom imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti, za: lica određenog uzrasta protiv varičele, HPV infekcije, hepatitisa A i B, gripa, oboljenja izazvanih streptokokom-pneumonijom i drugih u skladu sa zakonom.
Po kliničkim idikacijama protiv hepatitisa A i B, gripa i oboljenja izazvanih streptokokom-pneumonijom i drugih u skladu sa zakonom. Putnike u međunarodnom saobraćaju protiv trbušnog tifusa, hepatitisa A i B, gripa, dečije paralize i drugih u skladu sa zakonom. Takođe, ovim zakonom biće jasno utvrđene odgovarajuće mere, prava i obaveze odgovornosti subjekata u sprovođenju, suzbijanju, iskorenjivanju zaraznih bolesti.
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije za 2016. godinu, a sredstva za sprovođenje ovog zakona za 2017. godinu planiraće se u skladu sa budžetskim aktivnostima Republike Srbije.
Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti predviđeno je donošenje niza podzakonskih akata koji će ministar nadležan za poslove zdravlja na osnovu ovlašćenja ovog zakona doneti u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do donošenja podzakonskih akata na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona i primenjivaće se za propise donete na osnovu trenutnog Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, ako nisu u suprotnosti sa zakonom. Nacrt zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti planiran je planom rada Ministarstva zdravlja, za drugi kvartal 2016. godine planom rada Vlade za 2016. godinu.
Zakon o javnom zdravlju uređuje se u oblasti delovanja javnog zdravlja nadležnosti planiranja sprovođenja aktivnosti očuvanjem i unapređenjem zdravlja stanovništva kao i način finansiranja. Cilj ovog zakona je ostvarivanje javnog interesa stvaranjem uslova za očuvanje i unapređivanje zdravlja stanovništva putem sveobuhvatnih aktivnosti društva. Oblast javnog zdravlja u Republici Srbiji je regulisana posebnim zakonom i direktno je uređena nizom drugih propisa počev od Ustava kao najvišeg zakonodavnog pravnog preko drugih zakona i odgovarajućih podzakonskih akata.
Zakon o javnom zdravlju donet je 3. septembra 2009. godine, od 9. septembra 2009. godine, kada je zakon stupio na snagu dogodile su se značajne izmene i usvojeni su novi javno-zdravstveni dokumenti u Evropi i svetu koje bi trebalo da sledi Republika Srbija, tako da je donošenje novog zakona o javnom zdravlju najbolji način za sveobuhvatno uređivanje i rešavanje ovih značajnih društvenih pitanja.
U navedenom kontekstu razmatrane su mogućnosti za izmene i dopune važećeg Zakona o javnom zdravlju, međutim, obim izmena i novina u radnoj verziji zakona koji se predlaže čini neracionalnim za održavanje teksta postojećeg zakona. Broj postojećih zakonskih akata ne govore o njihovoj primeni u praksi, naprotiv, zbog brojnosti propisa i preklapanja nadležnosti, zapažaju se problemi u njihovoj efikasnoj primeni. Dosadašnji Zakon o javnom zdravlju nije predvideo da se javno zdravlje sprovodi u svim politikama. Neophodno je donošenje ovog zakona o javnom zdravlju radi usklađivanja sa deset prepoznatih ključnih oblasti delovanja javnog zdravlja u skladu sa preporukama regionalne Kancelarije svetske zdravstvene organizacije za Evropu.
Ključne oblasti delovanja javnog zdravlja obuhvataju nadzor nad zdravstvenim blagostanjem populacije, praćenje i odgovor na opasnost po zdravlje i vanredne situacije, zaštita zdravlja uključujući bezbednost životne i radne sredine, hrane i drugo, promocija zdravlja uključujući aktivnosti usmerene na društvene odrednice zdravlja i nejednakosti u zdravlju, prevencija, sprečavanje i suzbijanje bolesti uključujući rano otkrivanje, obezbeđivanje dobrog upravljanja za zdravlje i blagostanje, obezbeđivanje dovoljno kompetentnih javno-zdravstvenih kadrova, obezbeđivanje održive organizacione strukture i finansiranje, zastupanje, komunikacija, društvena mobilizacija za zdravlje i unapređenje javno-zdravstvenih istraživanja za politiku i praksu zasnovanu na informacijama.
Analizirajući važeći registar propisa u Republici Srbiji, ustanovljeno je da postoji više od 170 propisa koji se direktno ili indirektno odnose na javno zdravlje, zakon, uredbe, odredbe, pravilnici, naredbe, uputstva.
Dosadašnji Zakon o javnom zdravlju bio je zasnovan na tadašnjim znanjima, iskustvima u ovoj oblasti, a propisi u vezi javnog zdravlja se mogu naći u zakonodavnim oblastima izvan sistema javnog zdravlja.
Donošenjem novog zakona o javnom zdravlju u pravnom sistemu Republike Srbije rešiće se gore navedeni problem brojnih regulativa koji se odnosi na javno zdravlje, a sadržan u posebnim propisima u različitim oblastima izvan sistema zdravstvene zaštite, kao i usklađivanje sa ključnim oblastima delovanja javnog zdravlja.
Javno zdravlje će se prepoznati kao prioritetna delatnost i obeštećenje sa primenom novih pristupa. Ovim zakonom izričito će se utvrditi obaveza nosioca i svih učesnika u obavljanju delatnosti javnog zdravlja. Pored navedenog uočeno je da postoje broje teškoće koje ukazuju na nedostatke i slabosti u funkcionisanju, posebno u uslovima da se aktuelni sistem zdravstvene zaštite sačuva sa rastućim zdravstvenim problemima, povezanim za životnom sredinom, stilovima života, populacije, problemom siromaštva i problemom osetljivih, posebno ugroženih ekonomski socijalno nedovoljno uključenih grupa stanovništva. Instituti, zavodi za javno zdravlje treba da imaju inspektorski pristup u rešavanju problema zajednice, a osnovni koncept javnog zdravlja treba da se temelji na široj saradnji različitih društvenih i privrednih subjekata.
Cilj donošenja ovog zakona je ostvarivanje javnog interesa sa stvaranjem uslova za očuvanje i unapređenje zdravlja stanovništva putem sveobuhvatnih aktivnosti u društvu. Takođe treba da se postigne primena pristupa zdravlja u svim politikama EU i Svetske zdravstvene organizacije, kao i osnaživanje jedinica lokalnih samouprava za sprovođenje aktivnosti iz oblasti delovanja javnog zdravlja.
Pored toga, donošenjem novog zakona biće omogućeno ostvarivanje sledećih ciljeva predviđenih Strategijom javnog zdravlja Republike Srbije – praćenje ovulacija, analiza zdravstvenih potreba, očuvanje zajednice, praćenje i kontrola zaraznih i nezaraznih bolesti, povreda, promocija i podrška zdravim stilovima života, promocija razvoju i podrška javnoj zdravstvenoj politici, razvoju i edukaciju ljudskih resursa u oblasti javnog zdravlja, postavljanje i razvoj partnerstva u rešavanju javno-zdravstvenih problema, promocija razvoj, podrška i pokretanje akcija koje obezbeđuju zdravu radnu životnu sredinu, promocija, razvoj i podrška zdravlja u svim životnim dobima, promocija, razvoj i podrška akcija za unapređenje zdravstvenog stanja kod svih grupa stanovništva, podrška razvoja pristupačne i kvalitetne zdravstvene zaštite.
Zato je donošenje novog zakona najbolji način za rešavanje gore navedenih problema, kao i činjenica da su oblasti javnog zdravlja uređene propisima koji su u sprovođenju i nadležnostima više ministarstava.
Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku su značajne izmene koje su se dogodile, od donošenja važećeg Zakona o zdravlju i usvajani novi jednozdravstveni dokumenti u Evropi i svetu koje RS kao kandidat za članstvo u EU ima obavezu da ugradi u zakonsku regulativu koja bi trebalo da sledi što hitnije i treba primeniti cilj očuvanja i unapređenja javnog zdravlja.
Uređivanje oblasti javnog zdravlja na osnovu uređivanja načela javnog zdravlja u oblasti delovanja javnog zdravlja, društvena briga za javno zdravlje, Nacionalni savet za javno zdravlje, uslovi i obaveze za delovanje u oblasti javnog zdravlja i drugo predstavlja predmet zakonske regulative, te se stoga oblast može urediti isključivo na ovaj način.
Napominjemo da će donošenje novog zakona uticati na rad Saveta za zdravlje u jedinicama lokalne samouprave u skladu sa Zakonom o pravima pacijenta. Naime, tim zakonom je propisano da jedinica lokalne samouprave je u obavezi da formira savet zdravlje i da Ministarstvo zdravlja donese godišnji izveštaj o radu i preduzetim merama za zaštitu prava pacijenta. Ovim zakonom se takođe propisuje obaveza da svaka jedinica lokalne samouprave formira savet za zdravlje koji će pored obaveza iz Zakona o pravu pacijenta, obavljati i određene poslove iz oblasti delovanja javnog zdravlja.
Takođe predložena rešenja će uticati na osnivanje Nacionalnog saveta za javno zdravlje, kao i na osnaživanje Instituta zavoda za javno zdravlje kao nosioca aktivnosti u oblasti javnog zdravlja. Nisu uočeni novi troškovi, samo bolja organizacija i preraspodela budžeta jedinica lokalne samouprave u smislu podrške za unapređenje zdravlja, prihvatanje odgovornosti za zdravstvene ustanove i ostale učesnike u javnom zdravlju na svojoj teritoriji.
Smatramo da pozitivni efekti zakona apsolutno opravdavaju eventualne troškove koje bi lokalne samouprave imale samo u smislu preraspodeljivanja sredstava iz postojećeg budžeta i preusmeravanja na aktivna javna zdravlja.
U skladu sa članom 41. Poslovnika Vlade Republike Srbije na predlog Ministarstva zdravlja Odbor za javne službe Vlade dana 4.12.2015. godine doneo je zaključak o sprovođenju javne rasprave o Nacrtu zakona o javnom zdravlju. Tom prilikom utvrđen je program javne rasprave i rok od 4. do 24. decembra 2015. godine u kom se ona treba sprovesti i da je nosilac sprovođenja javne rasprave o Nacrtu zakona o javnom zdravlju Ministarstvo zdravlja.
Javna rasprava o Nacrtu zakona o javnom zdravlju sprovedena je u utvrđenom roku za predstavnike državnih organa, organizacija javnih službi i komora zdravstvenih radnika, komore zdravstvenih ustanova, udruženja pacijenata, kao i svih zainteresovanih subjekata, pravnih i fizičkih lica koji učestvuju u ostvarivanju zdravstvene zaštite, a po pozivu i za predstavnike Zaštitnika građana, Poverenika za dostupnost informacija od javnog značaja i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Javnost je imala prilike da doprinosi putem posebno otvorenog naloga za elektronsku poštu, a tekst Nacrta zakona postavljen je na sajtu Ministarstvu zdravlja i na portalu E uprave.
Predlog nacrta ovog zakona o javnom zdravlju sveobuhvatno je prethodno prodiskutovan prvo na dve stručne rasprave, a zatim u okviru četiri posebno organizovane javne rasprave. U javnoj raspravi je učestvovalo ukupno više od 550 stručnjaka i pojedinaca zainteresovane javnosti i institucija i udruženja građana, UNICEF. Svetska zdravstvena organizacija imala je priliku da iskaže i dostavi u pisanoj formi primedbe, predloge i sugestije.
Pored registrovanih, usmeni broj pristiglih pisanih primedbi, predloga i sugestija u periodu trajanja rasprave bio je 13 i sve su bile dragocene i razmotrene. Pojedine sugestije i primedbe su bile odlične, ali i suviše specifične i nisu mogle da budu integrisane u tekst Nacrta zakona. Uzete su u obzir i biće integrisane u predviđena podzakonska akta nakon usvajanja zakona.
Od stupanja na snagu ovog zakona neophodno je doneti odgovarajuće propisane podzakonske akte kojima se definišu bliži uslovi u oblasti javnog zdravlja. Pravilnik o sprovođenju javnog zdravlja i oblasti životne sredine i zdravlja stanovništva, pravilnik o sprovođenju javnog zdravlja u oblasti radne okoline i zdravlja radno aktivnog stanovništva, pravilnik o delovanju u oblasti javnog zdravlja.
Tokom primene ovog zakona sprovodiće se sve aktivnosti koje su propisane ovim zakonom i posebna pažnja biće posvećena uspostavljanju baze podataka koji su neophodni za sprovođenje ovog zakona. Zahvaljuje.