Zahvaljujem uvaženi potpredsedniče, gospodine ministre, uvaženi gosti ovog visokog doma, saradnici naših ministara, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite da izrazim veliko zadovoljstvo što danas razgovaramo o dva značajna predloga zakona koji se tiču oblasti javnog zdravlja i oblasti zaraznih bolesti.
Predlozi Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Zakona o javnom zdravlju su sa aspekta potrebe harmonizacije našeg zakonodavstva i važnim dokumentima Svetske zdravstvene organizacije korak dalje na našem dobrom putu da građani imaju zaštitu života i zdravlja na način koji je u skladu sa najvišim mogućim standardima sa jedne strane.
Sa druge strane, kada je zakonodavna materija u pitanju iz oblasti zdravlja, uvek je važno da svi oni stavovi koji obezbeđuju stručnost, humanost pa i ekonomičnost zbog ekonomske moći, budu tema na kojoj ćemo se svi složiti. Moje je veliko zadovoljstvo da sve kolege i na Odboru za zdravlje i naravno iz poslaničke grupe kojoj pripadam i svi građani i kolege sa kojima sam pričala izražavaju veliki stepen zadovoljstva što, evo bez obzira što je dinamika rada ovako intenzivna ova dva zakona se danas nalaze pred nama.
Šta je zapravo to novo u zakonu koji se tiče zaraznih bolesti? Mi smo pre par meseci govorili o tome, mogu komotno reći, u jednoj vrlo značajnoj borbi protiv onih koji se bave aktivakcinalnim stavovima i struka je naravno na poslaničkim klupama ovde i među nama dala dobro rešenje.
Imali smo izmene i dopune ovog zakona, ali ono što jeste važno, a to je da Međunarodni zdravstveni pravilnik, koji je vrlo precizan kada su u pitanju procedure vezane za zarazne bolesti, nije bio uzet u obzir, niti je to onda bilo moguće. Mi smo zapravo ovim zakonom se potpuno usaglasili sa svim stavovima iz ovog značajnog dokumenta, naravno i ostalih akata EU.
Nacionalni centar je zapravo potpuno novi institut i ono što jeste važno, to je da imenovanje Zavoda za javno zdravlje od ministra u ovaj značajan subjekt, Nacionalni centar, mi imamo instituciju koja sada na vrlo konkretan način obaveštava i informiše Svetsku zdravstvenu organizaciju, odnosno razmenjuje informacije sa Svetskom zdravstvenom organizacijom za slučaj pojave zaraze, epidemija i drugih značajnih problema iz ove oblasti, a koje se tiču međunarodnog zdravlja.
Ovo je suštinski najbitnija novina u zakonu, koji je inače donet pre više od deset godina i koji je zaista i životom i kliničkim slikama i metodologijom dijagnostikovanja i lečenja prevaziđen u mnogo čemu bio i nije ni mogao predstaviti sve ono što ova složena problematika obuhvata.
Ono što je takođe dobro kod ovog zakona, to je da on već sada predviđa da će u narednih 12 meseci podzakonska akta, koja regulišu konkretne segmente, biti doneta i da će ona zapravo konkretizovati sve one mere koje su danas dosta uopšteno, ali vrlo značajno date za ovu oblast.
Pred toga što Nacionalni centar obaveštava, odnosno razmenjuje informacije sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i različitim stručnim instancama Evrope, važno je da donosi i plan aktivnosti po ovom zakonu koji ima jedan integrativni karakter. Zdravlje samo za sebe nije prosto moguće zamisliti u razrešavanju ovako složene problematike. Zdravstvo, Ministarstvo zdravlja, zdravstveni radnici, zdravstvene institucije, svi saradnici koji pomažu realizaciju zdravstvenih programa bez drugih ministarstava i bez akcionog plana i njegove realizacije koji će obuhvatiti i druga ministarstva i druge značajne subjekte, ne može rešiti nijedan od ovih složenih problema. Ovaj zakon je korak dalje u popravljanju kvaliteta života naših građana upravo zbog toga.
Što se tiče javnog zdravlja, dozvolite da podsetim, posebno zdravstvene radnike koji možda to i znaju, u ovom momentu u Srbiji ima 170 različitih propisa koji regulišu različita pitanja iz domena javnog zdravlja. Složićemo se da bez obzira što smo poslednji put donosili zakon u ovim klupama 2009. godine, da je od 2009. godine do danas bilo mnogih međunarodnih skupova koji su zapravo zacrtali određena dokumenta i određene procedure vezane za javno zdravlje, koja smo prosto u obavezi da prihvatimo, a koja sa druge strane rešavaju posebno osetljiva pitanja starih, siromašnih, izbeglica, dakle, svih onih naših sugrađana koji zaista jesu u stanju najveće potrebe da njihova pitanja javnog zdravlja budu posebno razmatrana.
Deset je oblasti koje reguliše zahvaljujući Lisabonskim aktima iz 2009. godine, aktima koja su doneta na Malti gde je bio Skup ministara zdravlja najvećeg broja evropskih zemalja i gde je proklamovan zapravo stav zdravlja u svim politikama, odnosno dokument „Zdravlje 20-20“, a koji u praksi znači da će nadzor nad zdravljem, opasnosti po zdravlje, zaštita zdravlja, promocija zdravlja, prevencija bolesti, obezbeđivanje upravljanja kadrova, strukture i finansijskih sredstava, kao i mobilizacija za zdravlje, istraživanja zasnovana na tvrdim dokumentima i čvrstim činjenicama biti prosto jedna budućnost u domenu javnog zdravlja koje ćemo se morati da pridržavamo i kao građani, jer upravo promocija zdravlja podrazumeva i viši nivo informisanja onih ljudi koji profesionalno i direktno i indirektno u momentu svakom nemaju neposredni kontakt sa znanjima iz oblasti zdravstva.
Zaista jeste važno da kažem da će ovaj zakon uraditi još jednu značajnu, odnosno biti okvir za još jednu značajnu promenu. Institucije za javno zdravlje u našoj zemlji poslednjih godina, prosto su imale karakter ustanova koje imaju tržišnu utakmicu.
Nedopustivo je da, na primer, ispravnost vode za piće, kvalitet vazduha, suzbijanje epidemija, bude realizovano kroz to ko će povoljnije ili jednostavnije ili finansijski opravdanije ponuditi svoje usluge i on će se time baviti. Država je prosto u obavezi da ovaj segment organizovanja zdravstvene zaštite postavi na nivo obaveznosti i da eliminiše svaku tržišnu konkurenciju kada su u pitanju institucije za javno zdravlje, a radi se upravo o ovim segmentima.
Ja bih zaista imala potrebu i kao neko ko prilično poznaje ovu problematiku da se svim učesnicima u radu na ovoj zakonodavnoj aktivnosti i tekstu koji je pred nama najiskrenije zahvalim što su smogli snage da angažujući eksperte, predstavnike značajnih institucija kod nas, angažujući i nevladin sektor, angažujući zapravo sve one koji su imali volje da u decembru mesecu, u periodu kada je bilo moguće sugerirati određen izmene i dopune, smogli snage da evo u ovim danima razgovaramo o ova dva značajna zakona i smatram da je ovo zaista nešto čime Ministarstvo zdravlja može imati osećanje punog zadovoljstva i profesionalne satisfakcije.
Naravno da ćemo za ove zakone i sve ostale koji su danas na dnevnom redu glasati. Hvala.
