Gospodine Veselinoviću, vreme je isteklo. Molim vas, upozoravao sam nekoliko puta da govorite o temi. Vaša diskusija se svela na to samo da vređate ministra, što je veoma ružno, gospodine Veselinoviću. Vi ste narodni poslanik u Narodnoj skupštini, ministri su došli da obrazlože zakon i nisu došli da ih mi vređamo, pogotovo ne na način na koji vi to činite.
Reč ima ministar.
Izvolite, gospodine ministre.

Ponoviću zaista da sam došao ovde sa veoma važnim zakonima ispred vas poslanika, obrazložio do detalja gotovo svaki član tih zakona i definisao koji su nam bili ciljevi, pravci i zamolio poslanike da učestvujemo u jednoj konstruktivnoj raspravi, da dobijemo predloge kako da ti zakoni budu bolji i kvalitetniji.
Nakon ovog izlaganja poslanika, ja verujem i verujem da je mišljenje većine građana da je on svojim načinom ophođenja prema nama ovde koji sedimo u ovoj klupi, kao i prema vama, kolege poslanici, na najbolji način diskreditovao i sebe i politiku koju zastupa, jer kontradiktornost reči, opisi i korišćenje svih reči koje su neprimerene za objašnjenje ovih zakona, a pogotovo što na kraju svega toga ja nijednu jedinu reč nisam mogao da zaključim šta je to što bi mi trebali u našem zakonu da popravimo ili da uredimo i da unapredimo kako bi zakon bio bolji i kvalitetniji.
Vratiću se na njegovu prvu rečenicu koju je rekao i mislim možda na najbolji način definisao koliko su neki zakoni dobri. Rekao je – ovo je dobar predizborni manevar Srpske napredne stranke. Pa, ako je neko uradio zakon kao predizborni manevar, pa to je zakon, ljudi, mi njega nećemo menjati posle tri dana, to nije rečenica samo u javnosti izrečena. Ovo je zakon kojim smo izašli, deo zakona kojim smo kao politička stranka pre par godina i ušli u vlast, zakon koji je bio definisan i obećan od strane premijera u ovoj Skupštini ispred vas u svom govoru i danas se nalazi pred vama i govorimo danas o Zakonu o javnim preduzećima, gde smo se obavezali i prihvatili da uredimo preduzeća da budu u funkciji države, u funkciji privrede i u funkciji svih građana Republike Srbije. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite, gospodine Markoviću.
(Janko Veselinović, s mesta: Tražio sam repliku.)
Zašto smatrate, gospodine Veselinoviću, da imate pravo na repliku?
(Janko Veselinović, s mesta: Zato što me je ministar…)
Ni jednom rečju nije pomenuo ime Janka Veselinovića, niti vas u nekom negativnom kontekstu. Gospodin ministar je čak obrazložio ono što sam ja pokušao da vam objasnim u pet minuta, da vi jednu reč o zakonu niste rekli i da nismo čuli ništa, osim vređanja ministra, Srpske napredne stranke i ovog visokog doma, a time vređate i građane Srbije, gospodine Veselinoviću.
Zahvaljujem se.
Izvolite, gospodine Markoviću.

Zahvaljujem.
Predstavnici Vlade, odnosno predstavnici ministarstava, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku diskusije, odnosno svog izlaganja, želim da kažem da snažno podržavam današnja predložena zakonska rešenja koja se nalaze na današnjem dnevnom redu.
Ali, želim da kažem i da sam pažljivo slušao prethodnog govornika, njegovu diskusiju i njegove zamerke o partijskom zapošljavanju i zalaganju za departizaciju, depolitizaciju i svašta nešto je tu bilo. Ne mogu da se otmem utisku da je reč o jednoj, dozvolićete mi reći, zameni teza. Ima ona narodna izreka – sad neću ni kako ja hoću. Dakle, ovde se prethodni govornik zalaže za departizaciju, uzgred budi rečeno izjašnjava se da je protiv ovog predloga zakona, a mi predložemo zakon koji uspostavlja departizaciju na najjasniji mogući način. On je onda protiv i toga. Dakle, sada neću ni kako ja hoću. Hajde, dogovorite se jednom, jeste li za departizaciju ili niste?
Da vidimo kako je u praksi izgledala ta borba, odnosno to zalaganje za departizaciju od strane prethodnog govornika. U skladu sa tim, ja imam par pitanja, a to je na čiji predlog gde je on imenovan za predsednika upravnog odbora Javnog komunalnog preduzeća „Put“ u Novom Sadu? Čiji je to predlog bio? Partije, možda vanzemaljaca nekih? Ko ga je predložio na tu funkciju? Ko ga je predložio na funkciju generalnog direktora Toplana u Novom Sadu? Partija ili vanzemaljci neki, ili ovaj biznismen iz Amerike, što kaže kolega Nikolić? Ko ga je predložio za pomoćnika pokrajinskog sekretara za nauku i tehnologiju, partija ili vanzemaljci neki?
Sve što je radio u profesionalnoj karijeri, radio je na predlog partije i to nije nikakva paušalna ocena, to su podaci sa zvanične biografije prethodnog govornika. Znam ko ga je predložio. Predložila ga je stranka. Neću da pominjem koja stranka je u pitanju, svi znate koja je to stranka. To je stranka koja je uspostavila najstrašniju partokratiju, najstrašniji oblik partokratije i stranačkog zapošljavanja i partizacije uopšte. To je stranka za čije vreme vlasti je i čistačica morala da ima člansku kartu tada vladajuće stranke, pa i sudija. To je stranka koja je u Srbiji sinonim za partijsko zapošljavanje i svi znate koja je to stranka. Sada se podelila u više agregatnih stanja, a i prethodni govornik se iščlanio u međuvremenu iz te stranke, pa je osnovao nevladinu organizaciju, udruženje građana, ali s tim neće moći da zavara građane Srbije.
Ovaj predlog zakona, koji je svakako izazvao najviše interesovanja danas, dakle, Predlog zakona o javnim preduzećima je, da kažem, u najboljoj mogućoj funkciji i privrede i države, tj. građana Srbije. Ukupni rezultati poslovanja javnih preduzeća, pogotovo kada je reč o lokalnim javnim preduzećima, o lokalnom nivou vlasti, između ostalog i onih preduzeća na čijem čelu je i bio prethodni govornik, nisu sjajni. Odnosno, najblaže rečeno, upotrebiću onu reč, odnosno ocenu koju je i ministar upotrebio na odboru, su problematični. Dakle, to se vidi jasno, odnosno gubici koji su iskazani do sada jasno govore u prilog tome i jasno govore da nam je poslednji momenat da stanemo na put takvom poslovanju tih preduzeća. Javna preduzeća moraju prestati da budu, ma koliko to bilo teško, ma koliko to zvučalo teško i bolno, javna preduzeća moraju prestati da budu preduzeća koja sprovode neki socijalni mir ili koja se bave nekom socijalnom politikom.
Moram da istaknem intenciju za smanjivanjem državnog učešća u javnim preduzećima o čemu ste takođe gospodine ministre danas govorili. Dakle, osamostaljenje javnih preduzeća, korporativni nivo organizacije, odnosno uspostavljanje korporativnog upravljanja preduzećima i to je neophodno ako želimo da postignemo ciljeve koje smo proklamovali. Dakle, ono što je jako važno članovi nadzornog odbora će morati da ubuduće budu stručni za taj posao. I kada kažem stručni za taj posao mislim stručni i u suštinskom, ne samo u formalnom smislu, ne samo u smislu pukog zadovoljenja forme, dakle da ispunjavaju određeni stepen stručne spreme, već ponavljam, u suštinskom smislu stručni za obavljanje tog posla, a ne kao što je to bio slučaj u JKP „Put“ u Novom Sadu.
Treba istaći i novinu, odnosno ukidanje funkcije zamenika generalnog direktora. To na nedvosmislen način pokazuje da se fokusira i centralizuje upravljanje preduzećem na direktoru, između ostalog i davanjem prava na izbor članova izvršnog odbora.
Takođe bih istakao, i mislim da je to možda i najznačajniji momenat pooštravanje jednog značajnog segmenta koji se odnosi na uspostavljanje obaveze da preduzeće 15 dana nakon usvajanja budžeta dostavi svoj godišnji plan poslovanja, odnosno jednom rečju uspostavlja se kontrola, odnosno uvodi se efikasan model kontrole poslovanja javnog preduzeća koji za cilj ima uvođenje javnih preduzeća u jedan normalan i održiv okvir.
Ne bih ponavljao sve ono što su sve ostale kolege danas istakle kao najznačajnije, ali bih iz svih ovih razloga pozvao da podržimo u danu za glasanje ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić. Izvolite, dr Bradiću.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvaženi ministre, koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, poštovane Nišlije, evo, ceo dan slušamo ovde hvalospeve skupštinske većine o kvalitetu predloženih zakona.
Zbog kratkoće vremena gospodine ministre Sertiću ću obratiti pažnju samo na dva zakona. Pre svega, na Predlog zakona o javnim preduzećima koji tako zdušno branite i obrazlažete. Podsetiću građane samo da je ovo izmena zakona koja je doneta 2013. godine i koji je najavljen kao nešto što će biti prekretnica u funkcionisanju javnih preduzeća, da će se smanjiti partijsko zapošljavanje, da će biti transparentnije, da će efikasniji biti rad javnih preduzeća, da će sve biti mnogo drugačije nego što je bilo do tada. I, evo, četiri godine, nakon vršenja vlasti skupštinske većine na lokalnim javnim preduzećima i republičkim javnim preduzećima činjenica je, i to je ono što građani znaju, nema potreba da ovde jedan drugog ubeđujemo da li je tako ili nije tako, da jedino uz partijsku knjižicu možete da se zaposlite u javnom preduzeću. Javna preduzeća su generator dugova, da javna preduzeća uzimaju kredite radi tekuće likvidnosti i to su činjenice.
Ovo što vi sada predlažete i što će skupštinska većina apsolutno da usvoji, kao i sve što dođe iz Vlade, jer skupštinska većina po mom dubokom ubeđenju sve ono što Vlada predloži prihvata kao apsolutnu istinu. Imali smo pre nekoliko dana priliku da vidimo kako izgleda kako se na pola zasedanja promeni mišljenje, pa nacionalne penzije ili nacionalno finansiranje, zaslužno finansiranje naših umetnika od nipodaštavanja i odbacivanja se pređe u glorifikovanje i hvaljenje. Tako i ovaj zakon će doživeti da ga svi hvale i se apsolutno usvoji i biće samo jedan od poštapalica u predizbornoj kampanji koja nam sledi, obećavajući ljudima da će sve biti bolje i drugačije posle izbora uz pomoć ovog zakona.
Uvažena gospodo, uvaženo skupštinska većino, vi ovaj zakon imate od 2013. godine, a kako ga primenjujete i kako je zaživeo, kako kažu ljudi na terenu, to najbolje osećaju građani. Bez članstva SNS nemoguće se zaposliti u javnom preduzeću. Javna preduzeća iz godine u godinu ne teret budžeta bilo republičkog, bilo lokalnih zapošljavaju kadrove određenih stranaka na vlasti na uštrb onoga što treba da pruže kao uslugu građanima. I dokle god vi budete vodili ovu državu to će u javnim preduzećima biti tako.
Kako ćemo glasati? Verovatno, pošto ćete odbiti sve naše amandmane glasaćemo protiv ovih zakona sa nadom da ćemo posle izbora moći da ih promenimo i primenimo i primerimo Republici Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ministra. Izvolite gospodine ministre.

Gospodo draga, vi ste do 2014. godine napravili dug u javnim preduzećima od 2,2% BDP, pa vi izračunajte koliko je to miliona i miliona evra su zadužena. Nijedna jedina garancija, nijedan jedini kredit nijednom javnom preduzeću nije dat za tekuću likvidnost.
Ponoviću ponovo, 2014. godine ukupna iznos garancija, dugova za javna preduzeća uz budžetu Srbije, odnosno u BDP-u Srbije iznosio je 2,2%. Plan ove Vlade je da taj nivo do 2018. godine bude na nivou od 0,5. Dakle, gotovo pet puta smanjeno s tim da sve obaveze koje postoje moraju da se isplate.
A o tome šta je urađeno u prethodnom periodu i na koji način se Vlada Srbije odnosi prema javnim preduzećima, evo daću vam samo jedan podatak, trenutno na primeru EPS. Od 1. jula prošle godine, EPS umesto 14 preduzeća funkcionišu samo dva. Dakle, veliki broj direktora i svih onih službi koje prate sve velike direktore su skraćeni, smanjeni. Preko 300 direktora gotovo je desetkovano.
A što se tiče poslovnih rezultata plan za 2015. godinu je bio da EPS u gubicima od 21,2 milijarde dinara. To su bili rezultati nasleđenih iz tog perioda. Rezultat koji očekujemo, a biće za par dana objavljen jer se još uvek skupljaju podaci da će EPS u 2015. godini imati pozitivan rezultat od preko dve i po milijarde dinara. Dakle, gotovo 24 milijardi dinara pozitivnog rezultata je napravljeno za godinu dana na osnovu ušteda, na osnovu boljeg menadžmenta, na osnovu centralizovanih javnih nabavki, na osnovu svega onoga što je urađeno u prethodnoj godini. To su javno dostupni podaci i niko ne može da kaže da to nije istina i da to nije rezultata upravo ove Vlade. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
(Zoran Babić, s mesta: Replika na pominjanje SNS.)
Izvolite, replika, narodni poslanik Zoran Babić, šef poslaničke grupe SNS.

Ja ću gospodine predsedavajući uputiti, pošto je sve to partijsko zapošljavanje, postavljanje članova u nadzorne i upravne odbore, političko postavljanje, stranačko postavljanje, otprilike po rečima prethodnog govornika počelo od SNS, pre toga sve je to bilo tako transparentno. Tako pošteno, tako odgovorno, da prosto ne znam, cvetale su nam ruže, na svakom koraku. Ali, sada ću pitati uvaženog kolegu šta je to kandidovalo gospodina Dragoslava Šumarca i gospodina Božidara Đelića u Upravni odbor Građevinske direkcije Srbije? Šta ako ne članstvo u stranci? Šta je to kandidovala gospodina Dušana Petrovića u Upravni odbor JP Srbijavode? Nije bilo stranačkog ni zapošljavanja ni postavljanja, samo što neko izgleda želi da ima selektivno pamćenje pa pamti samo ono što mu odgovora. Šta je to kolegu Miroslava Marinkovića postavilo na mesto Upravnog odbora Srbijašuma? Šta ako ne stranačka pripadnost. Šta je to Biserku Živković postavilo na mesto Upravnog odbora JP Službeni glasnik? Šta ako ne rodbinska pripadnost sa predsednikom tada sa predsednikom Vlade. O čemu vi onda pričate?
Pa, znate li šta bi bilo da je recimo, supruga gospodina Lončara negde u upravnom odboru? Da je gospodina Arsića supruga negde u upravnom odboru? Pa, skandal, par ekselans.
Mislim da bi ovde svi držali konferencije za novinare, ali supruga bivšeg premijera je po vama i po vašem sistemu vrednosti mogla da bude u upravnom odboru u ovom slučaju „Službenog glasnika“.
Prema tome, kada pričate o prošlosti, molim vas, prvo se pogledajte u ogledalo pre nego što bilo koga kritikujete.
(Miroslav Marinković, s mesta: Replika.)