Zahvaljujem se predsedavajući.
Uvaženi ministri sa saradnicima, uvaženi kolege narodni poslanici, imajući u vidu da je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, Dejan Radenković, već nagovestio da će u Danu za glasanje, poslanička grupa SPS podržati predložene zakonske akte, to mogu samo da potvrdim da zakoni o kojima ću ja diskutovati zaista i zavređuju podršku, određeni stepen uvažavanja, nadam se da ćete ga pružiti nama, kroz dobronamerne sugestije kako bi se poboljšao kvalitet zakona. Prevashodno mislim na Zakon o javnim preduzećima.
Zašto uvaženi ministre Sertiću? Zbog toga što na teritoriji Republike Srbije sedišta imaju preduzeća koja su osnovana od strane više jedinica lokalnih samouprava. Ta preduzeća egzistiraju i obavljaju delatnost koja je shodno Zakonu o javnim preduzećima, o kome danas raspravljamo, kao i ranije važećem Zakonu o javnom preduzeću, takva preduzeća su obavljala poslove od opšteg interesa.
Ako imamo u vidu činjenicu da su takva preduzeća osnovana od nekoliko jedinica lokalnih samouprava, onda dolazimo u jednu pravnu situaciju apsurda da takva preduzeća nemaju zakonski ustrojen pravni status, nemaju zakonski ustrojen način definisanja imovinske strukture, nemaju zakonski ustrojen način formiranja organa upravljanja odnosno nadzornog odbora, direktora, itd.
Moram da pomenem iz praktičnih razloga da se radi o preduzećima koja su uglavnom vezana za upravljanje otpadom. Takvo preduzeće posluje u Vranju, takvo preduzeće posluje i ima sedište u gradu Užicu, a osnovano je za teritoriju, odnosno čak devet opština teritorije Zlatiborskog i Moravičkog okruga. To preduzeće kao javno komunalno preduzeće je registrovano kao regionalni centar za upravljanje otpadom pod nazivom „Duboko“ i pokriva teritoriju dva grada i teritoriju opština i to - Požega, Arilje, Kosjerić, Bajina Bašta, Čajetina, Lučani i Ivanjica.
Dakle, radi se o teritoriji koja ima površinu od 5.300 km2 i sa servisiranjem potreba preko 350.000 stanovnika.
Molim vas da imate u vidu nešto što smo mi pokušali da amandmanima u pogledu javnih preduzeća popravimo kada je u pitanju ovaj zakon i da upravo ovakva preduzeća sistematizujemo, odnosno da se normiranje jednog dela ovog zakona odnosi i na ovakva preduzeća.
Zašto? Iz dva jednostavna razloga. Prvo, što zaista ne postoji usaglašenost sa nijednim zakonskim aktom. Nemamo usaglašenost sa odredbama Zakona o javnim preduzećima. Nemamo usaglašenost sa odredbama Zakona o privrednim društvima. Onda se postavlja pitanje – koji to zakon sada može da se primeni na ova preduzeća? Po nama u poslaničkoj grupi SPS, a to jedan jedini zakon, a to je zakon o kome raspravljamo, odnosno Zakon o javnim preduzećima.
Drugi razlog, uvaženi ministre Sertiću, jeste činjenica da ova preduzeća dolaze u određene finansijske poteškoće i probleme imajući u vidu nespornu činjenicu da se transferna sredstva prema lokalnim samoupravama smanjuju. Samim tim i lokalne samouprave koje su osnivači javnih preduzeća, govorim o jedinicama lokalnih samouprava, imaju i manje novčanih sredstava koja mogu da transferišu za potrebe obavljanja delatnosti ovakvih javnih preduzeća.
Kako se onda snalaze upravo ova javna preduzeća u Vranju, u Užicu i ne znam još gde na teritoriji RS? Pa tako što obezbeđuju novčana sredstva iz međunarodnih finansijskih, vladinih ili nevladinih institucija i organizacija. Naravno, ovde se otvaraju i druga pitanja. Vi ste jako korektno u zakonu definisali određene organe i tela koja učestvuju u postupku izbora kako nadzornog odbora, tako i direktora javnih preduzeća. Postavili ste, ustrojili ste, preciznije rečeno, komisije koje će se baviti ovim poslovima, ali se onda postavlja jedno logično pitanje – gde je to telo koje će raspravljati i biti nadležno za izbor nadzornog organa regionalnih javnih preduzeća, gde je to telo koje će se baviti i biti nadležno za izbor direktora regionalnog javnog preduzeća ukoliko ga nemamo u zakonu?
Zato smo mi u poslaničkoj grupi SPS predložili amandmane u kojima smo smatrali da bi bilo jako dobro, čak neophodno da ukoliko javno preduzeće osniva više jedinica lokalne samouprave, akt o osnivanju tog preduzeća bude ugovor koji potpisuju sve lokalne samouprave kao osnivači na osnovu odluka skupština tih lokalnih samouprava o njihovom učešću o osnivanju jednog takvog regionalnog preduzeća.
Zašto? Ovde se nameću čisto pravna rešenja i ja imam punu slobodu, kao pravnik i advokat, da sa stanovišta svojih stručnih referenci sa kojim raspolažem, a nadam se da su dovoljne da ovo mogu da istaknem, ukažem vama, uvaženi ministre, da bi bilo jako korisno da u zakonu bude sistematizovano ono što poslanička grupa SPS predlaže, a to je da se normira da sve skupštine jedinica lokalnih samouprava, koje participiraju u osnivanju jednog regionalnog preduzeća, prvo donesu odluke o pristupanju jednog takvog načina ustrojstva preduzeća, odnosno osnivanju, da se na osnovu tih odluka skupština zaključi ugovor u kome će, naravno, strane ugovornice biti sve jedinice lokalnih samouprave, bez obzira da li su opštine ili gradovi, a samim ugovorom se definisati odgovarajuća pitanja koja se vezuju za nadležnost, za organe i tela, za imovinu i sve ono što inače postoji u odredbama ovog zakona, ali nažalost samo za javna preduzeća koja osniva samo jedna jedina jedinica lokalne samouprave. Ja sam naveo primer Vranja i naveo sam primer Užica, ali siguran sam da ih ima više. Siguran sam da i oni zavređuju pažnju isto kao ova koja sam naveo i siguran sam da se na neki način, ako ne ovim zakonom, uvaženi ministre, onda nekim posebnim zakonom njihov pravni status mora regulisati.
Ono što takođe želim da istaknem, jeste da, kada su u pitanju odredbe Zakona o javnim preduzećima, postoji dobra sistematizacija načina izbora predsednika i člana nadzornog odbora, kao i direktora. Međutim, ja bih vam, uvaženi ministre, skrenuo pažnju na jedan deo iz odredbe člana 18, koji ukazuje na kriterijume za izbor predsednika i člana nadzornog odbora, gde je definisano da to može da bude lice koje ispunjava uslove koji su članom 18. propisani. Jedan od tih uslova, uvaženi ministre, jeste da nije osuđivano na kaznu zatvora od najmanje šest meseci. To je inače norma koja je prisutna i u nekim drugim sistemskim zakonima, a i koju mi u poslaničkoj grupi SPS podržavamo.
Ali, molimo vas da razmotrite još nešto što bi moglo, mi nismo u tom delu podneli amandmane, ali bi moglo eventualno od resornog odbora kao amandman da popravi ovaj deo teksta. Šta da uradimo ukoliko lice, koje konkuriše za mesto predsednika ili člana nadzornog odbora, nije osuđena na efektivnu kaznu zatvora od šest meseci, kao što je ovde navedeno, ali je osuđeno uslovnom osudom i to sa velikim vremenom poveravanja, recimo, godinu dana na tri godine? Da li takvo lice ispunjava uslove da bude kandidat ili da bude izabrano za predsednika ili člana nadzornog odbora, kao i za direktora? Uveren sam da ne, kao što ste i vi uvereni da ne, ali bi ovde onda trebalo da tu jednu pravnu prazninu popunimo, kako bi izbegli određene rizike da se i takva lica pojave, što nije nemoguće. Teoretski je i te kako moguće.
Takođe, ovde su propisani neki kriterijumi koji više predstavljaju ograničenja. Ograničenja u pravcu da neko ne može da bude kandidat za predsednika nadzornog dobra ili direktora. A ko to ne može? Ne može onaj kome je izrečena mera bezbednosti. Onda je navedeno tih pet mera bezbednosti. Ali, uvaženi ministre, sa stanovišta odredaba Krivičnog zakonika mera bezbednosti nije sankcija, ona je sporedna kazna koja se izriče obavezno uz glavnu kaznu, odnosno krivičnu sankciju, a to je: obavezno lečenje u zdravstvenoj ustanovi, obavezno lečenje od narkomanije, obavezno lečenje od alkoholizma, itd, da ne nabrajam. Dakle, radi se o sporednim kaznama. Nisu krivične sankcije u pitanju. Mislim da bi trebalo da se malo drugačije formuliše ovaj član, jer proizilazi iz ovoga da je dovoljna samo mera bezbednosti bez bilo čega drugoga što bi diskvalifikovalo nekog kandidata da bude izabran za člana predsednika, člana nadzornog odbora ili predsednika nadzornog odbora.
Naravno, sve ovo ostalo što je navedeno u zakonu podrazumeva zaista kvalitetna rešenja i ukoliko bi se naši amandmani prihvatili, mi u poslaničkoj grupi SPS smo uvereni da bi ova pitanja bila, kao prvo, kvalitetno rešena, a drugo, da bi imali onda jedan zaista celovit zakon, koji na krajnje adekvatan način definiše sva pitanja koja su ovde otvorena, a koja sam ja na neki način identifikovao kao probleme u praksi.
Što se tiče zakona koji se odnosi na „Železaru Sartid“, uvaženi ministre Sertiću, tu imate punu podršku, bezrezervnu, snažnu podršku, bez obzira što se radi o jednom klasičnom leks specijalis zakonu. Dobro je što se na taj način konačno definiše pitanje imovinsko-pravnih odnosa, od kojih zavisi status „Železare“ i sva druga pitanja koja „Železara“ mora da reši kako bi se mogla pojaviti kao kredibilno preduzeće za dalje investiciono ulaganje, eventualnu prodaju i bilo šta što Vlada može da prepozna kao korisno i za to preduzeće i za pet hiljada zaposlenih u tom preduzeću, a naravno i za državu Srbiju.
Jedino što kao pravnik moram da istaknem, jeste da ne bi bilo dobro da u odnosu na neke druge situacije imamo jednu takvu vrstu pristupa da leks specijalisima definišemo svako pojedino pitanje, odnosno neuralgičnu tačku tako rešavamo, ali je ova morala biti rešena na ovaj način i dobro je što je rešavate na ovaj način.
Kada su u pitanju odredbe Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, tu moram da ukažem na dve činjenice, dva pitanja koja su pitanja koja dolaze sa terena, koja postavljaju građani Republike Srbije i koja postavljaju oni koje ovaj zakon direktno dotiče. Kada su u pitanju poreske obaveze, radi se o poreskim obavezama samostalnih umetnika.
Uvaženi ministri, pošto ću se sada vama obojici obratiti, jer ministar Vujović nije tu, moram da skrenem pažnju da samostalni umetnici imaju jedan poseban tretman koji nije baš najprijatniji kada je u pitanju izmirenje poreskih obaveza. Zbog čega? Zbog toga što za samostalne umetnike lokalne samouprave izmiruju obaveze plaćanja doprinosa penzijskog i invalidskog osiguranja, nažalost, sa kašnjenjem. Svaka docnja i dospela, a neizmirena obaveza od strane lokalne samouprave za one za koje se izmiruju, a to su samostalni umetnici, automatski prouzrokuje kamatu. To je neka vrsta sankcije, neka vrsta kazne.
Šta se dešava u praksi na nivou lokalnih samouprava? Te kamate, nažalost, ne plaća lokalna samouprava, nego idu na teret samostalnih umetnika koji nemaju pojma da li je grad ili opština na vreme platila obavezu doprinosa penzijskog i invalidskog osiguranja, da li je obavestila samostalnog umetnika o tom izmirenju obaveza i, na kraju krajeva, zbog čega se čekalo na obaveštavanje, za koje vreme kamata je tekla i te kamate su dostigle poprilično veliki novčani iznos koji ide isključivo na teret onih za koje su se te obaveze plaćale.
Naravno, ovde moramo da budemo potpuno iskreni, otvoreni i precizni. Postavlja se pitanje - da li su samostalni umetnici mogli da proveravaju stanje svojih dugova? Ali, bez obzira na to, lokalne samouprave moraju da imaju daleko korektniji pristup i daleko korektniji odnos kada su ovakva pitanja prisutna, odnosno kada se ovakvi problemi pojavljuju u praksi.
Na samom kraju ove moje diskusije, želim da istaknem i nešto što takođe građani postavljaju kao pitanje kada je reč o Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a konkretno se radi o građanima, odnosno bolje reći o poljoprivrednicima koji imaju ogromne površine zemljišta, velike površine, te je logično da budu opterećeni poreskim obavezama, odnosno da fiskalni nameti prema njima budu adekvatni kvalitetu imovine sa kojom raspolažu.
Međutim, upravo juče, dolazeći iz jednog sela koje se zove Kremna, a vama poznato gde se Kremna nalazi i gde je kremansko proročanstvo na neki način zaživelo, upravo tamo poljoprivrednici postavljaju jedno pitanje – zbog čega su opterećeni fiskalnim obavezama koje podrazumevaju neselektivan pristup? Zašto? Zato što čovek raspolaže sa površinom zemljišta od preko 40 hektara, ali je kompletna površina zemljišta opterećena poreskim dugom kao da se radi o istoj kategoriji zemljišta bez posebne klasifikacije.
Dakle, bez obzira da li je to zemljište lošijeg ili slabijeg kvaliteta, da li je konfiguracija terena na kome se nalazi to zemljište ravničarske ili brdovite prirode. Bez obzira da li se nalazi blizu pristupnih puteva ili daleko, dakle, svi ti problemi koji su prisutni determinišu i način oporezivanja, a samim tim i visinu oporezivanja, što u konkretnom slučaju bi trebalo da zaživi i mislim da u tom pravcu može dosta da se uradi. Naravno, ovo su samo dobronamerne sugestije.
Na kraju, moram još jednom da istaknem, da su svi zakonski akti o kojima mi kao narodni poslanici i predstavnici građana danas raspravljamo dobra zakonska rešenja, da kao takva trebaju da budu podržana, da je Vlada ovakvim zakonskim rešenjima našla pravi put kako da pojedina pitanja koja su neuralgična pitanja, adekvatno reši i zato poslanička grupa Socijalističke partije Srbije pruža snažnu podršku Vladi u tom pravcu.
Još jednom izražavam uverenje da ćete vi amandmane koje smo predložili na tekstove zakona, prevashodno na Zakon o javnim preduzećima, naročito u ovom delu u kome je moja diskusija bila fokusirana, kao i amandmane uvaženog kolege, narodnog poslanika Dejana Radenkovića, koji je u ime poslaničke grupe SPS, takođe ukazao na određene definicije, koje bi mogle da budu zaista jako dobro rešene u zakonu, da ćete sve to razmotriti i da ćete ih prihvatiti, kako bi dobili jedan praktično primenljiv i jako dobar zakon. Zahvaljujem se.