Šesto vanredno zasedanje, 22.02.2016.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Šesto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/72-16

22.02.2016

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:10 do 19:00

OBRAĆANJA

Željko Sertić

Zaista je čudo kako predstavnici opozicije u svemu nađu neku zamerku da daju i da kažu kako nešto nije dovoljno dobro, a sami smo čuli da do pre tri godine uopšte, niti jedan zakon na ovu temu, nije bio izglasan.
Odgovoriću vam prvo na ovu vašu poslednju opasku vezano za naš predlog da se poreski dug izmiruje ne na 24 meseca, nego da Poreska uprava može da do 60 meseci odredi mogućnost otplate duga i mogućnost zamene duga. Ali, niste pročitali onaj važan deo, da se ne radi o svim preduzećima, i to želim da javnost zna.
Dakle, ne mogu preduzeća da izbegavaju svoje poreske obaveze. Ovde se radi isključivo o namenskoj industriji, o preduzećima od strateškog značaja i pored ovog zakona potrebna je posebna odluka Vlade da bi se za neko od preduzeća uspelo na ovakav način da realizujemo, a sve ovo radimo pokušavajući da namensku industriju stavimo u funkciju i da obezbedimo njihovo profitabilno funkcionisanje.
Što se tiče vašeg predloga da vam je nejasno kako će članovi upravnog odbora biti birani, pa ovde u članu 18. imate sedam stavki plus pet koje smo doneli upravo kako bismo imali definisanje šta je sve potrebno da članovi upravnog odbora ispunjavaju i kako bi mogli da budu organizovani u jednu funkcionalnu celinu.
Da ne bih čitao sve, predlažem vam da pročitate pa da onda nakon toga razgovaramo na ovu temu.
(Goran Bogdanović, s mesta: Nadzorni odbor.)
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Ako ste pročitali gospodine Bogdanoviću.
(Goran Bogdanović, s mesta: Pročitao sam. Nadzorni odbor.)
Gospodine Bogdanoviću, ako smatrate da ste pažljivo pročitali, to vam ne daje pravo da dobacujete, to nije po Poslovniku. Ministar kaže da mu nije smetalo. Moja je dužnost samo da upozorim.
Zahvaljujem.
Imali smo replike. Odustali su i gospodin Babić i gospodin Arsić, kojima ste omogućili pravo na repliku jer ste ih spomenuli.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
Izvolite gospodine Jovanoviću.
...
Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović

Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem se predsedavajući.
Uvaženi ministri sa saradnicima, uvaženi kolege narodni poslanici, imajući u vidu da je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, Dejan Radenković, već nagovestio da će u Danu za glasanje, poslanička grupa SPS podržati predložene zakonske akte, to mogu samo da potvrdim da zakoni o kojima ću ja diskutovati zaista i zavređuju podršku, određeni stepen uvažavanja, nadam se da ćete ga pružiti nama, kroz dobronamerne sugestije kako bi se poboljšao kvalitet zakona. Prevashodno mislim na Zakon o javnim preduzećima.
Zašto uvaženi ministre Sertiću? Zbog toga što na teritoriji Republike Srbije sedišta imaju preduzeća koja su osnovana od strane više jedinica lokalnih samouprava. Ta preduzeća egzistiraju i obavljaju delatnost koja je shodno Zakonu o javnim preduzećima, o kome danas raspravljamo, kao i ranije važećem Zakonu o javnom preduzeću, takva preduzeća su obavljala poslove od opšteg interesa.
Ako imamo u vidu činjenicu da su takva preduzeća osnovana od nekoliko jedinica lokalnih samouprava, onda dolazimo u jednu pravnu situaciju apsurda da takva preduzeća nemaju zakonski ustrojen pravni status, nemaju zakonski ustrojen način definisanja imovinske strukture, nemaju zakonski ustrojen način formiranja organa upravljanja odnosno nadzornog odbora, direktora, itd.
Moram da pomenem iz praktičnih razloga da se radi o preduzećima koja su uglavnom vezana za upravljanje otpadom. Takvo preduzeće posluje u Vranju, takvo preduzeće posluje i ima sedište u gradu Užicu, a osnovano je za teritoriju, odnosno čak devet opština teritorije Zlatiborskog i Moravičkog okruga. To preduzeće kao javno komunalno preduzeće je registrovano kao regionalni centar za upravljanje otpadom pod nazivom „Duboko“ i pokriva teritoriju dva grada i teritoriju opština i to - Požega, Arilje, Kosjerić, Bajina Bašta, Čajetina, Lučani i Ivanjica.
Dakle, radi se o teritoriji koja ima površinu od 5.300 km2 i sa servisiranjem potreba preko 350.000 stanovnika.
Molim vas da imate u vidu nešto što smo mi pokušali da amandmanima u pogledu javnih preduzeća popravimo kada je u pitanju ovaj zakon i da upravo ovakva preduzeća sistematizujemo, odnosno da se normiranje jednog dela ovog zakona odnosi i na ovakva preduzeća.
Zašto? Iz dva jednostavna razloga. Prvo, što zaista ne postoji usaglašenost sa nijednim zakonskim aktom. Nemamo usaglašenost sa odredbama Zakona o javnim preduzećima. Nemamo usaglašenost sa odredbama Zakona o privrednim društvima. Onda se postavlja pitanje – koji to zakon sada može da se primeni na ova preduzeća? Po nama u poslaničkoj grupi SPS, a to jedan jedini zakon, a to je zakon o kome raspravljamo, odnosno Zakon o javnim preduzećima.
Drugi razlog, uvaženi ministre Sertiću, jeste činjenica da ova preduzeća dolaze u određene finansijske poteškoće i probleme imajući u vidu nespornu činjenicu da se transferna sredstva prema lokalnim samoupravama smanjuju. Samim tim i lokalne samouprave koje su osnivači javnih preduzeća, govorim o jedinicama lokalnih samouprava, imaju i manje novčanih sredstava koja mogu da transferišu za potrebe obavljanja delatnosti ovakvih javnih preduzeća.
Kako se onda snalaze upravo ova javna preduzeća u Vranju, u Užicu i ne znam još gde na teritoriji RS? Pa tako što obezbeđuju novčana sredstva iz međunarodnih finansijskih, vladinih ili nevladinih institucija i organizacija. Naravno, ovde se otvaraju i druga pitanja. Vi ste jako korektno u zakonu definisali određene organe i tela koja učestvuju u postupku izbora kako nadzornog odbora, tako i direktora javnih preduzeća. Postavili ste, ustrojili ste, preciznije rečeno, komisije koje će se baviti ovim poslovima, ali se onda postavlja jedno logično pitanje – gde je to telo koje će raspravljati i biti nadležno za izbor nadzornog organa regionalnih javnih preduzeća, gde je to telo koje će se baviti i biti nadležno za izbor direktora regionalnog javnog preduzeća ukoliko ga nemamo u zakonu?
Zato smo mi u poslaničkoj grupi SPS predložili amandmane u kojima smo smatrali da bi bilo jako dobro, čak neophodno da ukoliko javno preduzeće osniva više jedinica lokalne samouprave, akt o osnivanju tog preduzeća bude ugovor koji potpisuju sve lokalne samouprave kao osnivači na osnovu odluka skupština tih lokalnih samouprava o njihovom učešću o osnivanju jednog takvog regionalnog preduzeća.
Zašto? Ovde se nameću čisto pravna rešenja i ja imam punu slobodu, kao pravnik i advokat, da sa stanovišta svojih stručnih referenci sa kojim raspolažem, a nadam se da su dovoljne da ovo mogu da istaknem, ukažem vama, uvaženi ministre, da bi bilo jako korisno da u zakonu bude sistematizovano ono što poslanička grupa SPS predlaže, a to je da se normira da sve skupštine jedinica lokalnih samouprava, koje participiraju u osnivanju jednog regionalnog preduzeća, prvo donesu odluke o pristupanju jednog takvog načina ustrojstva preduzeća, odnosno osnivanju, da se na osnovu tih odluka skupština zaključi ugovor u kome će, naravno, strane ugovornice biti sve jedinice lokalnih samouprave, bez obzira da li su opštine ili gradovi, a samim ugovorom se definisati odgovarajuća pitanja koja se vezuju za nadležnost, za organe i tela, za imovinu i sve ono što inače postoji u odredbama ovog zakona, ali nažalost samo za javna preduzeća koja osniva samo jedna jedina jedinica lokalne samouprave. Ja sam naveo primer Vranja i naveo sam primer Užica, ali siguran sam da ih ima više. Siguran sam da i oni zavređuju pažnju isto kao ova koja sam naveo i siguran sam da se na neki način, ako ne ovim zakonom, uvaženi ministre, onda nekim posebnim zakonom njihov pravni status mora regulisati.
Ono što takođe želim da istaknem, jeste da, kada su u pitanju odredbe Zakona o javnim preduzećima, postoji dobra sistematizacija načina izbora predsednika i člana nadzornog odbora, kao i direktora. Međutim, ja bih vam, uvaženi ministre, skrenuo pažnju na jedan deo iz odredbe člana 18, koji ukazuje na kriterijume za izbor predsednika i člana nadzornog odbora, gde je definisano da to može da bude lice koje ispunjava uslove koji su članom 18. propisani. Jedan od tih uslova, uvaženi ministre, jeste da nije osuđivano na kaznu zatvora od najmanje šest meseci. To je inače norma koja je prisutna i u nekim drugim sistemskim zakonima, a i koju mi u poslaničkoj grupi SPS podržavamo.
Ali, molimo vas da razmotrite još nešto što bi moglo, mi nismo u tom delu podneli amandmane, ali bi moglo eventualno od resornog odbora kao amandman da popravi ovaj deo teksta. Šta da uradimo ukoliko lice, koje konkuriše za mesto predsednika ili člana nadzornog odbora, nije osuđena na efektivnu kaznu zatvora od šest meseci, kao što je ovde navedeno, ali je osuđeno uslovnom osudom i to sa velikim vremenom poveravanja, recimo, godinu dana na tri godine? Da li takvo lice ispunjava uslove da bude kandidat ili da bude izabrano za predsednika ili člana nadzornog odbora, kao i za direktora? Uveren sam da ne, kao što ste i vi uvereni da ne, ali bi ovde onda trebalo da tu jednu pravnu prazninu popunimo, kako bi izbegli određene rizike da se i takva lica pojave, što nije nemoguće. Teoretski je i te kako moguće.
Takođe, ovde su propisani neki kriterijumi koji više predstavljaju ograničenja. Ograničenja u pravcu da neko ne može da bude kandidat za predsednika nadzornog dobra ili direktora. A ko to ne može? Ne može onaj kome je izrečena mera bezbednosti. Onda je navedeno tih pet mera bezbednosti. Ali, uvaženi ministre, sa stanovišta odredaba Krivičnog zakonika mera bezbednosti nije sankcija, ona je sporedna kazna koja se izriče obavezno uz glavnu kaznu, odnosno krivičnu sankciju, a to je: obavezno lečenje u zdravstvenoj ustanovi, obavezno lečenje od narkomanije, obavezno lečenje od alkoholizma, itd, da ne nabrajam. Dakle, radi se o sporednim kaznama. Nisu krivične sankcije u pitanju. Mislim da bi trebalo da se malo drugačije formuliše ovaj član, jer proizilazi iz ovoga da je dovoljna samo mera bezbednosti bez bilo čega drugoga što bi diskvalifikovalo nekog kandidata da bude izabran za člana predsednika, člana nadzornog odbora ili predsednika nadzornog odbora.
Naravno, sve ovo ostalo što je navedeno u zakonu podrazumeva zaista kvalitetna rešenja i ukoliko bi se naši amandmani prihvatili, mi u poslaničkoj grupi SPS smo uvereni da bi ova pitanja bila, kao prvo, kvalitetno rešena, a drugo, da bi imali onda jedan zaista celovit zakon, koji na krajnje adekvatan način definiše sva pitanja koja su ovde otvorena, a koja sam ja na neki način identifikovao kao probleme u praksi.
Što se tiče zakona koji se odnosi na „Železaru Sartid“, uvaženi ministre Sertiću, tu imate punu podršku, bezrezervnu, snažnu podršku, bez obzira što se radi o jednom klasičnom leks specijalis zakonu. Dobro je što se na taj način konačno definiše pitanje imovinsko-pravnih odnosa, od kojih zavisi status „Železare“ i sva druga pitanja koja „Železara“ mora da reši kako bi se mogla pojaviti kao kredibilno preduzeće za dalje investiciono ulaganje, eventualnu prodaju i bilo šta što Vlada može da prepozna kao korisno i za to preduzeće i za pet hiljada zaposlenih u tom preduzeću, a naravno i za državu Srbiju.
Jedino što kao pravnik moram da istaknem, jeste da ne bi bilo dobro da u odnosu na neke druge situacije imamo jednu takvu vrstu pristupa da leks specijalisima definišemo svako pojedino pitanje, odnosno neuralgičnu tačku tako rešavamo, ali je ova morala biti rešena na ovaj način i dobro je što je rešavate na ovaj način.
Kada su u pitanju odredbe Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, tu moram da ukažem na dve činjenice, dva pitanja koja su pitanja koja dolaze sa terena, koja postavljaju građani Republike Srbije i koja postavljaju oni koje ovaj zakon direktno dotiče. Kada su u pitanju poreske obaveze, radi se o poreskim obavezama samostalnih umetnika.
Uvaženi ministri, pošto ću se sada vama obojici obratiti, jer ministar Vujović nije tu, moram da skrenem pažnju da samostalni umetnici imaju jedan poseban tretman koji nije baš najprijatniji kada je u pitanju izmirenje poreskih obaveza. Zbog čega? Zbog toga što za samostalne umetnike lokalne samouprave izmiruju obaveze plaćanja doprinosa penzijskog i invalidskog osiguranja, nažalost, sa kašnjenjem. Svaka docnja i dospela, a neizmirena obaveza od strane lokalne samouprave za one za koje se izmiruju, a to su samostalni umetnici, automatski prouzrokuje kamatu. To je neka vrsta sankcije, neka vrsta kazne.
Šta se dešava u praksi na nivou lokalnih samouprava? Te kamate, nažalost, ne plaća lokalna samouprava, nego idu na teret samostalnih umetnika koji nemaju pojma da li je grad ili opština na vreme platila obavezu doprinosa penzijskog i invalidskog osiguranja, da li je obavestila samostalnog umetnika o tom izmirenju obaveza i, na kraju krajeva, zbog čega se čekalo na obaveštavanje, za koje vreme kamata je tekla i te kamate su dostigle poprilično veliki novčani iznos koji ide isključivo na teret onih za koje su se te obaveze plaćale.
Naravno, ovde moramo da budemo potpuno iskreni, otvoreni i precizni. Postavlja se pitanje - da li su samostalni umetnici mogli da proveravaju stanje svojih dugova? Ali, bez obzira na to, lokalne samouprave moraju da imaju daleko korektniji pristup i daleko korektniji odnos kada su ovakva pitanja prisutna, odnosno kada se ovakvi problemi pojavljuju u praksi.
Na samom kraju ove moje diskusije, želim da istaknem i nešto što takođe građani postavljaju kao pitanje kada je reč o Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a konkretno se radi o građanima, odnosno bolje reći o poljoprivrednicima koji imaju ogromne površine zemljišta, velike površine, te je logično da budu opterećeni poreskim obavezama, odnosno da fiskalni nameti prema njima budu adekvatni kvalitetu imovine sa kojom raspolažu.
Međutim, upravo juče, dolazeći iz jednog sela koje se zove Kremna, a vama poznato gde se Kremna nalazi i gde je kremansko proročanstvo na neki način zaživelo, upravo tamo poljoprivrednici postavljaju jedno pitanje – zbog čega su opterećeni fiskalnim obavezama koje podrazumevaju neselektivan pristup? Zašto? Zato što čovek raspolaže sa površinom zemljišta od preko 40 hektara, ali je kompletna površina zemljišta opterećena poreskim dugom kao da se radi o istoj kategoriji zemljišta bez posebne klasifikacije.
Dakle, bez obzira da li je to zemljište lošijeg ili slabijeg kvaliteta, da li je konfiguracija terena na kome se nalazi to zemljište ravničarske ili brdovite prirode. Bez obzira da li se nalazi blizu pristupnih puteva ili daleko, dakle, svi ti problemi koji su prisutni determinišu i način oporezivanja, a samim tim i visinu oporezivanja, što u konkretnom slučaju bi trebalo da zaživi i mislim da u tom pravcu može dosta da se uradi. Naravno, ovo su samo dobronamerne sugestije.
Na kraju, moram još jednom da istaknem, da su svi zakonski akti o kojima mi kao narodni poslanici i predstavnici građana danas raspravljamo dobra zakonska rešenja, da kao takva trebaju da budu podržana, da je Vlada ovakvim zakonskim rešenjima našla pravi put kako da pojedina pitanja koja su neuralgična pitanja, adekvatno reši i zato poslanička grupa Socijalističke partije Srbije pruža snažnu podršku Vladi u tom pravcu.
Još jednom izražavam uverenje da ćete vi amandmane koje smo predložili na tekstove zakona, prevashodno na Zakon o javnim preduzećima, naročito u ovom delu u kome je moja diskusija bila fokusirana, kao i amandmane uvaženog kolege, narodnog poslanika Dejana Radenkovića, koji je u ime poslaničke grupe SPS, takođe ukazao na određene definicije, koje bi mogle da budu zaista jako dobro rešene u zakonu, da ćete sve to razmotriti i da ćete ih prihvatiti, kako bi dobili jedan praktično primenljiv i jako dobar zakon. Zahvaljujem se.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, a neka se pripremi narodni poslanik Dušan Milisavljević. Izvolite gospodine Babiću.
...
Srpska napredna stranka

Zoran Babić

Srpska napredna stranka
Poštovani ministri, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam danas slušao raspravu koja evo traje već skoro sedam časova. I ako je predat jedan veliki broj amandmana, ja nisam mogao da čujem neke konkretne zamerke, a još manje nisam mogao da čujem da je neko predložio alternativna rešenja. Nisam mogao da čujem ništa što bi moglo da poboljša predložene zamerke, odnosno predložene zakone.
Ono o čemu se danas ovde najviše govorilo u osporavanju ovih zakona odnosilo se sa jedne strane na tehničku stvar, a to je sazivanje sednice Narodne skupštine. Današnja sednica Narodne skupštine sazvana je u potpunosti poštujući Poslovnik o radu Narodne skupštine. Sazvana je na vreme. Neko se požalio da nije imao dovoljno vremena da pročita 14 zakona. Ono što je kontra argument, je da je na ove zakone koji su danas u proceduri predloženo 519 amandmana. Što znači da neko ko nije imao vremena da pročita zakone, ne verujem da bi imao vremena da predloži i ovoliki broj amandmana, tako da ta prva zamerka, mislim da na ovaj način otpada.
Druga zamerka je išla i to nekoliko narodnih poslanika ovde je postavilo pitanje, a to je da se nešto o ovim zakonima, nešto želimo da sakrijemo. Ukoliko već godinama unazad Narodna skupština Republike Srbije nosi titulu najotvorenije institucije, najtransparentnije. Ukoliko znamo da sve što se dešava u Narodnoj skupštini, svaki dokument, svaki zakon, svaki amandman se prikazuje preko otvorenog parlamenta, da svi građani Republike Srbije imaju pristup otvorenom parlamentu, da se sednice Narodne skupštine, ali i sednice nadležnih odbora, sve ono što se dešava i u Maloj sali i u holu Narodne skupštine i u odborskim salama, prenosi preko lajf strima, da se i ova sednica Narodne skupštine prenosi preko Javnog servisa. Ja mislim da je Narodna skupština poslednje mesto gde bi neko nešto sakrio, tako da i ta druga zamerka koja je danas iznesena, mislim da na ovaj način otpada.
Želeo bih da nekoliko rečenica kažem o Zakonu o javnim preduzećima. Naravno, da ja ovaj zakon, iako su svi zakoni koji su predloženi izuzetno bitni, mislim da se ovaj zakon nekako izdvaja. Tri reči koje definišu ovaj zakon po mom skromnom mišljenju su profesionalizacija, depolitzacija i ekonomičnost.
Kada kažem profesionalizacija, prvi put da su jasno određeni kriterijumi koji se odnose i za članove nadzornih odbora, ali i za direktore javnih preduzeća, za one koji će upravljati javnim preduzećima koji u mnogome svojim delovanjem i svojim činjenjem određuju uslove života i kvalitet života naših građana.
Pa ćemo tu videti i u članovima 25. i 26. i pre toga članom 18. koji definiše uslove za izbor članova nadzornog odbora, ali i članom 25. gde direktor mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, odnosno na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama ili specijalističkim strukovnim studijama, da ima najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima za koje se zahteva visoko obrazovanje s tačke 2. ovog zakona, da ima najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima koji su povezani sa poslovima javnog preduzeća, da poznaje oblast korporativnog upravljanja, da ima radno iskustvo u organizovanju rada, u vođenju poslova itd, itd. Za razliku od nekog perioda, perioda do 2012. godine kada je jedini kriterijum bila politička pripadnost, poznanstvo, vizit karta ili rodbinska povezanost sa nekim od političkih moćnika da bi takvo lice bilo postavljeno na mesto direktora ili člana upravnih i nadzornih odbora.
Kada sam rekao da je politizacija, to se prvenstveno odnosi na član 25. tačka 7) gde se jasno kaže da direktor ne može da bude član organa, političke stranke, odnosno da mu je određeno mirovanje u vršenju funkcije u organu političke stranke. Zbog toga sam jako ponosan zato što sam predstavnik vladajuće većine, narodni poslanik vladajuće većine koja je imala hrabrosti da tako nešto, da depolitizaciju našeg javnog sektora, depolitizaciju javnih preduzeća pretoči u zakon i to zakon za koji ću zajedno sa mojim koleginicama i kolegama iz poslaničke grupe SNS veoma ponosno i glasati.
Ekonomičnost, gospodine Sertiću se ogleda u toj razlici, razlici u upravljanju javnim preduzećima. Ako se ne varam do 2013. godine, do zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima je bilo dvodomno upravljanje javnim preduzećima? Do sada je bilo dvodomno upravljanje javnim preduzećima. Imali smo i upravne odbore, imali smo i nadzorne odbore u javnim preduzećima. Sada, od ovog zakona imamo jednodomno upravljanje javnim preduzećima, nema više upravnih odbora, sada su samo nadzorni odbori.
Ono drugo što stoji kao kvalitet ovog zakona je i definisanje članova tog nadzornog odbora. Šta je bilo iskustvo u prethodnom periodu? Važno je bilo da u tim upravnim i u tim nadzornim odborima, broj članova tih odbora, najvažnije je bilo da je neparan broj. To je jedino važno bilo, sedam, devet, jedanaest, trinaest, pa čak i 21 koliko je bilo najviše članova upravnog odbora jednog javnog preduzeća. Samo je taj neparan broj bio jedino bitan.
Sada i ovim zakonom se jasno definiše, javna preduzeća čiji je osnivač Republika imaju jednodomno upravljanje, nadzorni odbor koji broji pet članova. Jasno se kaže kojih pet članova, da jedno lice mora biti iz redova zaposlenih, da jedno lice mora da bude nezavisno, vanstranačko lice i jasno se definiše odlukom Vlade kolike su nadoknade za ta lica.
Za javna preduzeća čiji je osnivač autonomna pokrajina, odnosno jedinice lokalne samouprave, nadzorni odbor broji tri člana, od kojih jedno od tih tri člana mora da bude zaposlen u tom javnom preduzeću. Takođe, odlukom Vlade se određuje nadoknada za članstvo u Nadzornom odboru.
E sada, ako imate razliku u tri, odnosno u pet članova Nadzornog odbora za razliku od nekog perioda ranije, kada je bilo po sedam, devet članova što nadzornog, pa još jedno pet članova upravnog odbora, kada smo imali desetine i desetine ljudi koji su na krajnje ne transparentan način tamo predlagani i birani, kada smo imali jedan tamni vilajet nadoknada koje su isplaćivane tim ljudima, mislim da ovaj zakon sa pravom nosi epitet ekonomičnosti. Ekonomičnost se i ogleda i u činjenici da direktor tog javnog preduzeća ubuduće neće moći da ima svog zamenika, jer želimo na ovaj način da pokažemo ko ima upravljačko pravo, ko ima, ali i čast, ali i odgovornost u upravljanju javnim preduzećima.
Ono na čemu moramo svi zajedno da radimo je promena svesti. Promena svesti ne može da bude definisana ni jednim zakonom. Promena svesti je jedan dug proces, težak proces, da raditi u javnom preduzeću, naročito, upravljati javnim preduzećem je velika čast i obaveza.
Svi moramo da budemo svesni da su javna preduzeća osnovna da li od jedinica lokalne samouprave, da li od autonomne pokrajine, da li od strane Republike, osnovana su tu da bi radila u korist građana Republike Srbije, u korist građana koji žive u AP, odnosno u jedinici lokalne samouprave.
I na kraju krajeva, ne da bi vodili računa o kvalitetu života svih naših građana, već i o tome da stvaraju dobit. Da stvaraju dobit koju će vratiti u budžet Republike Srbije, odnosno u budžet AP, odnosno u budžet jedinice lokalne samouprave. Da ostvariti dobit ne znači podeliti je kroz 13. platu, da ostvariti dobit znači uložiti u bolje uslove poslovanja, u bolji i kvalitetniji život svih građana Republike Srbije, da biti i raditi u javnom preduzeću je čast, a ne privatizacija tog javnog preduzeća i zbog toga mislim da u budućnosti moramo da radimo na promeni svesti kod svih ljudi koji rade u javnim preduzećima, da su tu da bi bili ne iznad, nego da bi bili sluge svih građana Republike Srbije, da rade ne za svoju korist, već za korist građana, i to ne može da definiše ni jedan zakon, to može da definiše samo odnos osnivača, u ovom slučaju Vlade, odnosno jedinica lokalne samouprave i AP.
I zbog toga sam ponosan što možemo da se pohvalimo radom, jednog dobrog dela javnih preduzeća koje je osnovala Vlada Republike Srbije, što posle jednog perioda kada su javna preduzeća onako po pravilu pravila samo gubitke, možemo da se pohvalimo velikim iznosima merenim u milionima evra koja su ta javna preduzeća pravila kao dobit i vraćala nazad u budžet Republike Srbije.
Budžet Republike Srbije, budžet AP, budžeti lokalnih samouprava i javna preduzeća neophodno i moraju da posluju u sistemu spojenih sudova. Ne možemo da budemo različiti, ne može da se posmatra da su to različiti sistemi. To je jedan sistem. To je jedno društvo, jer i Vlada i lokalna samouprava i AP moraju da rade u interesu građana Republike Srbije, i zbog toga ću sa velikim zadovoljstvom, nadam se već posle rasprave u pojedinostima, zajedno sa koleginicama i kolegama iz poslaničke grupe SNS glasati i za ovaj Zakon o javnim preduzećima, ali i glasati i za sve ostale zakone koje je predložila Vlada Aleksandra Vučića.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Dušan Milisavljević.
Izvolite, gospodine Milisavljeviću.
...
Demokratska stranka

Dušan Milisavljević

Demokratska stranka
Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, današnju diskusiju ću započeti sećanjem na jednu našu Srpkinju, doktorku Draginju Ljočić Milošević, koja je na današnji dan kada mi raspravljamo o zakonima, veoma važnim zakonima iz zdravstva, rođena pre 161 godinu, prva srpska lekarka, prva žena koja se školovala u Šapcu, Višu žensku školu u Beogradu i medicinu završila u Cirihu.
Kao student sa činom sanitetskog poručnika, učestvovala je u srpsko-turskim ratovima, na današnji dan kada raspravljamo o dva veoma, jako važna zakona iz sektora zdravstva, vodi nas doslednost prve žene lekarke u Srbiji, Draginje Ljočić Milošević, koja je rođena pre 161 godinu i svojim životnim delom ostavila za nas putokaz kako se služi srpskom narodu.
Voleli bi smo i da je skupštinska većina danas razumela njen trag u vremenu i da ovako važne zakone o zdravlju ljudi ne raspravljamo po hitnom postupku, pogotovo što su ovi zakoni išli u javnu raspravu, po ovim zakonima je trebalo posebno pričati u skupštinskoj sali.
Želim da vam kažem da kada u Zakonu o javnom zdravlju pričamo o neophodnosti prevencije i sprečavanju, suzbijanju bolesti, uključujući rano otkrivanje bolesti, želim da vam damo predlog da imajući u vidu situaciju u Srbiji, da imamo veliki broj građana koji su oboleli od malignih oboljenja, da imamo veliku smrtnost od malignih oboljenja, kada imamo podatke da imamo veliki procenat obolelih od kardiovaskularnih oboljenja, da smo među prvim zemljama u Evropi, nažalost, po smrtnosti od kardiovaskularnih oboljenja, da možda razmišljamo i o uvođenju obaveznih sistematskih pregleda, kao što je nekada to bilo u bivšoj Jugoslaviji, kada su radnici republičkih i gradskih preduzeća bili u obavezi da jedanput ili dva puta godišnje odu kod lekara i da to država planski radi.
To su tzv. pregledi koji su bili u bivšoj Jugoslaviji i mi sada pričamo o nekim skrining programima, što je jako dobro i to bi trebali i zakonski da obavežemo, s obzirom da bi za neku godinu mogli da smanjimo stopu smrtnosti kod velikog broja stanovnika.
Eto, to je jedan predlog da u nekim mesecima, neću reći godinama, u nekim mesecima razmišljamo o zakonskoj regulativi koja bi obavezala naše građane da pogotovo za žene preko 40 godine, da obavezno moraju da odu na skrining program za dojku, za pregled ultrazvuka, pregled mamografa, da kod muškarca moramo proveriti pluća i prostatu, kod žena takođe i grlić materice i time već u startu bi imali smanjenu smrtnost od ovih oboljenja.
Kada pričamo o jačanju kapaciteta Instituta za javno zdravlje, složiću se sa vama da instituti za javno zdravlje u Srbiji su dobro opremljeni sa kadrovima, da imamo dobre lekare i dobre tehničare, da imamo dobre aparate, ali da u nekim godinama smo malo zapostavili te institute i da su neke njihove nadležnosti prebačene na neka druga ministarstva i ono kada pričamo o nekoj bezbednosti kontrole hrane, proizvoda, nažalost, samo Ministarstvo zdravlja je skoncentrisano samo na kontrolu vode i vazduha i nekih aditiva i dečije hrane, dok hrana koja je u javnoj upotrebi, praktično je nekontrolisana od strane sektora medicine, tj. sektora zdravstva.
Hrana koja ulazi u Srbiju na graničnim prelazima, ja postavljam pitanje, mnogo je pametnije i bolje da se pregleda od strane sanitarne inspekcije, da se pregleda od Instituta za javno zdravlje i tim povodom ću reći da su naši instituti jako dobro opremljeni, da laboratorija Instituta za javno zdravlje u Nišu ima licencu iz Graca i može, praktično, licencirana je da obavi preglede proizvoda koji bi mogli da idu na tržište Evropske Unije.
Tako da, ovo su stvari koje moramo da imamo kao ozbiljna država u vidu i da promenom zakonskih rešenja još dodatno poboljšamo kvalitet zdravstvene zaštite tj. bezbednosti naših građana u sektoru zdravstva.
Tako da, ovo je jedna jaka tema. Ja, s obzirom da imam još par sekundi vremena, neću još o zakonu. Još jedanput, iz poštovanja prema prvoj doktorki, ja ću spomenuti da ostane upamćeno u srpskom parlamentu, podatak o ovoj hrabroj ženi, da se ona nikad ne zaboravi i da generacije lekara narodnih poslanika njeno ime i njeno zalaganje kao prve žene doktorke koja je rođena pre 161 godinu, završila medicinu u Cirihu, žena vredna srpskog poštovanja i …
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Vreme.
...
Demokratska stranka

Dušan Milisavljević

Demokratska stranka
Hvala vam puno.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Završite rečenicu. Samo vas upozoravam na vreme.